Sanja, Snežana, Sonja... svaka može biti Sneška. Sneška je žena koju svi vole. Majka, žena, švalerka, dobra komšinica. Sneški su sva vrata u životu otvorena. Iako je u petoj deceniji života, i dalje je lepa i pleni. Nju direktor slasno želi da opali, ali ona ne da. Za Snešku moraš biti Odabran.

Sneška učini svakome, na ovaj ili onaj način. Komšije joj se javljaju s osmehom na licu, od jednog do drugog uha. Sneška nosi lakirane cipele neke umereno fensi marke, jer ne želi da upada tako drsko u kadar. Ona svoje mesto u centru fokusa traži svojom blaženom pojavom. Sneška nije kurva, ali savršeno ume da igra po ivici pristojnosti. Sneška, dok pije kafu, hotuje s tobom, hteo ti to ili ne. Njene nežne usne igraju po ivici šoljice tako intrigantno, da to ne možeš ne primetiti. Ona zna kad je sve previše daleko otišlo po pitanju pristojnosti i kad treba prestati.

Snešku svi vole.

Kako je tebi dobro.

Omotač je socijalna zaštita od ostećenja za korice svesaka i knjiga u mladjim razredima osnovne škole. Bar je tako bilo do pre neku godinu, sad sumnjam da je tako, imaju fejs.

Omotači se dele na dve podgrupe:
1. omotač od ukrasnog papira za poklone koji su u početku svi koristili, a kasnije samo oni sa manje keša;

2. plastični omotači koji su se pojavili malo kasnije sa likovima Nindza Kornjača, Pedje Stojakovića i Divca, ili Alfreda Dzonatana Kvaka. Oni se nisu pravili u domaćoj radinosti, i kupovali su se u knjizarama, pa su u pocetku svog razvoja bili rezervisani za fensi decu (uglavnom onu decu koja su imala one patike što im svetli djon kad se nagazi).

Razlog postojanja omotača je mogućnost korisćenja knjiga i potonjih generacija, da roditelji ne bi morali svakom detetu da kupuju novi komplet knjiga (dodatni trošak postoji i kada se predmet "Priroda i društvo" razdvoji na "Poznavanje prirode" i "Poznavanje društva" kao dva zasebna predmeta).

Mislim da se omotači nigde na svetu nisu koristili, osim kod nas.

Veliki rat je gotov. Kraljevina utvrđuje svoje granice, menja imena i vladare i oporavlja se od razaranja. Mir-Jam je na vrhuncu svoje klozetske melanholične inspiracije a Tirke i Moša žongliraju kuvanim jajima na čuburskoj kaldrmi i čekaju veliki derbi protiv Jugoslavije.

Iz jednog dvorišta na Slaviji izlazi ona – frajla. U levoj ruci fensi kišobran da spreči direktan proboj UV zračenja do njene baršunaste kože, potpuno prekrivene haljinom, koja je modni recidiv propalog austrougarskog carstva. Na glavi šešir u liku prepariranog fazana, torbica preko ramena i cipeliške sa šnalom i malom štiklom a la crveni mundiri. Odlučnim hodom kreće ka Kalemegdanu u potrazi za izabranikom svog srca s kojim će orlovski da zgreši, ko njena majka pre 20-ak godina. Dok baca levu pred desnu, na vratima svojih radnji balave: vunovlačar, tapacirer, abadžija, kazandžija, sodadžija, te mnogobrojne kalfe i šegrti. Ali nisu oni te sreće da ga metnu u frajlinu pičku, koja istače azurno plavu menstrualnu tečnost. Ne, tu će ga metnuti bankar, vlasnik zlatare, ili možda oficir ratnog vazduhoplovstva, koji bezobrazno vrebaju na ćoškovima korzoa i saleću tek napupele gospođice željne proširivanja vidika. Kad ih ošmekaju, ljubazno će ih provozati fijakerom par krugova po gradu, oploditi tri, četiri puta jajnu ćeliju, a onda ih poslati na obrađivanje 20 hektara zemlje nadomak Male Moštanice i podizanje nejači, dok se oni vraćaju na kibicovanje ženskadije po pešačkoj zoni.

Osim ako ga ne dovede Partizan ili Zvezda, propali igrač turskog trećeligaša. Došao je u kao slobodan agent jer je čuo da su Mekeleb i Roberts postali muda posle Srbije. Po njegovom mišljenju on je na pljuc od Džordana, jelte čuvao bi ga bolje od Dražena u Barsi 1992. godine. Kad mu pomeneš Kobija ili nekog crnog doajena košarke, sa uzdahom prevrće očima uz konstataciju da tu nema talenta već su samo imali sreće dok je on, "istog kvaliteta", završio u Turskoj. Naviknut na visoka primanja jer su ga gledali kao božanstvo u Turskoj, očekuje ovde basnoslovnu platu jer jelte, on je Amerikanac. Ima fensi šut koji ulazi šest od 30 ali ko to gleda, vazno da vetrenjaču radi iz mesta. Nikad ne polaže vec zakucava jer je polaganje za fegete. Fizičke predispozicije ravne Golijatu, uvek u uskim zategnutim, obavezno Nike majicama za trening. Uz sav entuzijazam da će odmah ući u Partizan i za godinu dana otići u Španiju/Italiju, završi u Tamišu.

Najnoviji trend, mega hit, super fensi, ekstra urbano... al' čega majku mu staru? Valjda će vremenom da se iskristališe...
Danas svaka osoba koja ide na robiju naprasno rehabilitovana postaje žrtva sistema. Demonstrira se, niču grafiti kao pečurke posle kiše, svuda se skandira ma koliko tiho to bilo ''PRAVDA ZA ...''
Da li ta masa koja proglašava dotičnu osobu za Velikomučenika/cu razmišlja kako MOŽDA, ali samo možda nema teorije zavere, da čovek/žena ide da peva Zatvorski Bluz jer je zaslužio/la, i kako se oseća žrtva ukoliko je preživela i kakve traume nosi?
Ili je jednostavno IN demonstrirati, ili su vam zatrebale nove Nike patike od 12 000 dinara, udaljene samo jedan razbijen izlog od mesta na kome stojite ili možda mislite da je normalno silovati i ubiti dete i ne otići u zatvor (banalan primer)?
Oportunisti su svuda oko nas, čekaju trenutak da uglave svoju ideju u masu koja, istorija je pokazala, nema previše mozga, i uspeva im.
Neko je stvarno želeo nove patike.

Pivo je jedno od najpopularnijih svetskih napitaka. Godišnje se popiju reke i mora ovog alkoholnog pića. Osnovni sastojci su hmelj, kvasac i voda. Postoje svetlo i tamno pivo. Tačka.

A onda dođe neki pametnjaković i kaže, ne, ne nije tu tačka, i napravi limunadu sa ukusom piva. Koji kurac? Zbog čega?! Šta fali običnom pivu?! Toliko gej, fensi, sedim-na-Obiliću-i-pijem-super-kul-alkoholno-piće pivo. Novi talas urbanih faca je rešio da promeni ono što je vekovima svetinja za sve konzumere ovog rajskog pića. Zašto? Muškarci ne znaju zašto.

Tu je i staro dobro pivo, ono obično. Ovo predstavlja samo neku trenutnu "modu", verovatno pod uticajem gej-jevrejskog-kirbi-beduinskog lobija. Piće ga samo oni koji misle da će biti kul zbog toga, a najzad će i štreberčići moći da se hvale da su popili dva piva. Ali na one prave pivopije neće imati nikakvog uticaja. Za njih je to pišaćka, a ne pivo. Teško da će se onaj zidar sa skele odreći njegove najveće ljubavi zarad neke bljuvotine, a sumnjam i da će se ekipica ispred diskonta opredeliti za limunadu.

Pesma na jednom od žabarskih jezika (italijanski, francuski i španski) ima neverovatan potencijal da izazove mega svrš kod balkanskih devojaka, osećaj sličan onom koji ima seljak kad cena prasića skoči na 5 konvertibilnih maraka, kao kad penzioneru uplate zaostalu deviznu štednju, kao osecaj sponzoruše kad produva frulicu rezervnom beku Vojvodine u toaletu nekog fensi tuc-tuc kluba. Nije bitno što je ta pesma golo govno, i da se recimo ne može porediti sa umetničkim radovima Žareta i Gocija ili milozvučnim harmonijama Radeta Lackovića, bitno je da neki Žabar od 60 kila žive vage gistro peva o romantici, dok se utegnut uvija na sceni kao gušter na seoskoj kaldrmi nakon što ga je pregazio traktor Ferguson. Nije bitno što taj isti Žabar pevač u privatnom životu oko nosa slaže belo kao oko dimnjaka obližnje cementare, dok pijan arči straponom tajlandske šimejl patuljke.... Samo je bitno da nije Srbin, rumena i razvijena lola i bekrija, nego raspala Žabarčina - biti preldžija je tako out u očima naših cura.

Sinonim za podlive. Uvertira u ovaj čin je nekoliko psovki tokom samog čina skidanja. A posledice su više nedeljno nošenje jastučeta sa sobom.

Posebna grupa ljudi koja radi u tzv. sektoru "Core business services (CBS)", u glavnom u multinacionalnim kompanijama (jer kako bi inače dobili tako zajeban naziv). U suštini oni ničemu ne sluze u firmi, osim organizovanja nekih meetinga, treninga, feedbackova, team buildinga i ostalih sranja bez kojih bi firma mogla i te kako da funkcionise... U glavnom umišljaju da su najbitniji deo firme i da bez njih firma ne bi funkcionisala ni 10min. U glavnom dolaze sa filozofskog ili sličnih fakulteta, i nakon sto provale da od profesorkse plate u školi ne bi zaradili ni za leba, onda se preko veze infiltriraju u neku uspešnu kompaniju (preferiraju američke, jer je to fensi) i prodaju maglu. Toliko ih se nakotilo da njihov br. neretko prelazi 50% ukupno zaposlenih u firmi, a kako i ne bi kad su oni sama srž poslovanja, nezavisno od toga čime se firma bavi. U ovu grupu spadaju HR-ovi, Office manageri, sekretarice itd. (još malo će i kafe kuvarice da upadnu ovde, kako je krenulo...).

Preformans takozvanih pederčića, klasičnih ljaljana. Obučeni su u nešto ljakse firmirano (abidas, nikeez, uma), obavezno uz telo , sa ili kajlama ili nekim fensi cvetićima.
Sede onako lagano, šmekerski š'o bi se reklo, u jednoj ruci cigara , tipa Winston Blu, uspravljenih leđa kao da ima lacko, vodoravan poglen uzvišenosti , sa malo spuštenim obrvama, i naravno levu je malo obrijao u Knele zonfiću.
Jednu nogu prebacuje preko druge, rukom kojom drži cigaru, oslanja se na tu nogu koju je prebacio i na kojoj visi papuča.
Šmekerskim pogledom ka pepeljari, trese cigaru i krene nežno da ljulja papuču.
Mrda je levo desno, prvo polako, a onda sve brže, baca pogled ka njoj, skida je, ali samo do vrhova prstiju gde se ona još više klati, i kranjim naporom pokušava da je zadrži na palcu noge , gde mu potom ona i spada.
Baca tužan, ali veoma ponosan pogled da sve prisutne u prostoriji, i izgovara:
"A ljaljani, 'ste li videli š'a je dominacija, ovo kod vas na planini nema, a?"

Kamuflirana sponzorusa.
Od poreza koji ti placas ona dobija kola, pare i kurac pitaj kol'ko jos beneficija. Kao i obicna sponzorusa, lozi se na fensi motorole i velike tvrde pendreke. Na sastanke s njom ides iskljucivo po njenom pozivu. Posto je i sama svesna da sramoti porodicu, sastajete se obicno na mracnim, zabacenim putevima. Naravno, zanimaju je samo momci sa kolima. Da je u sado-mazo fazonu, pored lisica koje uvek nosi sa sobom, pokazuje i to da ona uziva dok stenjes i molis je da sto pre zavrsite seansu. Strasno je ljubomorna i posesivna. Cim spazi da malo brze vozite odmah vas zaustavlja jer sumnja da zurite kod njene koleginice. Ako na dejt dodjete pripiti, imace razumevanja za vas i ceo seksualni obred ce zapoceti duvanjem, koje se ekstra naplacuje. All-inclusive, Evropa, ovo-ono. U retkim situacijama kad nije raspolozena za seks(seljacki nazvano - jebanje u mozak), vatreni susret ce zavrsiti recenicom:"Gospodine, ne morate da izlazite iz vozila, brzo ce sve biti gotovo".

Kako bi sponzori ne bi zaboravili na nju, povremeno im salje ona slatka plava romanticna pisma na kucnu adresu.

Zastasujuce spodobe koje je poslao sam Djavo kao kaznu Srpskom narodu.Najjaca oruzija ova tri stvorenja jesu talena za smaranje naroda,iritirajuci glas,jos iritantnija faca i najgore:piskavi,visokofrekventni smeh koji se ponavlja na svake 2-3 sekunde.Imaju zaduzenja da tokom petka i vikenda smaraju,uzasavaju gledatelje Paklene televizije(poznatije kao Pink).Taman se naivni covek smesti u fotelju resen da gleda tv posto je vikend..pusta bas tv Pink i u tom trenutku krenu uzasi, ove tri spodobe krenu u napad. Imaju i pomagace matorih glumaca(niko ih ne zna ali bitno da su tu),par pevacica(koje su tek naucile da govore pa malo zamuckuju),par politicara..i tao u svakoj emisiji.

Najnebulozniji zaposleni u fensi hotelima sa 12 zvezdica. Regrutuju ih preko engleskih kraljevskih voštanih vojnika koji su u stanju da vrše fotosintezu u mestu celo radno vreme uz male radnje koje su im u opisu radnog mesta.

Retko ćete ga videti da se smeje. On je glavni i odgovorni hotelski prevoznik, dispečer i taksista, povezan je i sa kontrolnom sobom radio prijemnikom za slučaj kvarova ili terorističkih napada. Školovan je da teši uplašene turiste prilikom kvara lifta, zna sve brojeve na dugmićima, on je kulturan, povučen mladić u lepom odelu i lepim manirima. Uvek gleda samo svoj posao(vrata lifta), tako da pred njim možete da pričate i kako u sobi 11.9 štelujete bombu za uništavanje sobe svoje tašte koja je sprat iznad, on neće ni trepnuti, emocije ostavlja na klaviru pred svako radno vreme, a vi nećete ni primetiti da je pored vas.
On prima platu koja je najveća tajna hotelskog biznisa. Bakšiš ne odbija. Ceni svoj posao. Neki ga se čak i plaše pa često idu pešice, drugi ga omalovažavaju u liftu, treći ga hvale, a on ustvari samo zarađuje kako bi nabudžio novi spojler na starom ferariju.

Sigurna kuća za Čačane, Užičane, Hercegovce, Bosance, Crnogorce, Kosovare i ostale koji sticanjem diplome na ovom faksu postaju diplomirani rodženi Beogradžani. Već na faks dolaze besnim kolima, a sticanjem titule dipl. rodž. Beogradž. stiču pravo na lizing ili kredit za još moćnija. Obično pominju puno braće u svakoj rečenici (jer je za njih Zemun najvažniji deo Beograda), nikad ne pešače (iako slove za najzdravije studente u BG i žive u Košutnjaku u internatu koji se renovira jednom nedeljno), jebu fensi ribe (sa mestom asistenta na ovom faxu, zagarantovana vam je prođa kod:
voditeljki Studija B
spikerki Naxi Radija
ćerkai vlasnika malih privreda
managerki
P.R.-ovki
businessmanki
i ostalih fancy riba)
Oficijelno vozilo asistenata Focus RS ili << C4, profana JEEP, a studenata BMW ili Audi ( u nižoj klasi Golf najnovije generacije).
Telefon obavezno najmoderniji.
Ništa ne uče, čak ni iz METODIKE ODBOJKKE i TEORIJE I PRAKSE PLIVANJA. Raspoznaju se po rečenici NAPIO SAM SE KAO KONJ ....
Kada se u njihovom društvu pomene AristoTEL, pitaju vas kakav je to telefon, koliko piksela i kolika memorija....
Ali i oni treba da žive... U selu Beogradu. I da imaju dooooobru platu....

Uvek je bilo deljenja na crew-ove.

Subota uveče, sredina januara, napolju "snegić" od metar i po, ti ležiš u krevetu i pečeš se na "tijoj", a onda sve jačoj vatri. Drma te gripčina k'o zemljotres Kinu, boli te glva i svaka koščica. Za to vreme, "u tvoje malo selo", koje ne da nema "džez orkestar" (kako stara pesma kaže), nego u kome ne radi ni pozorište, a bioskopi pretvoreni u ultra-mega-giga-extra "fensi" diskoteke i klubove, gde izlaze ljudi (uslovno rečeno) otprilike duplo mlađi od tebe, puca se i bacaju bombe, što će reći ratna zona non-stop, a nastupaju sve koj' do mojega "bendovi" i "didžejevi", dolazi rok pank i sl. bend (ali sada ozbiljno), čiji dolazak i nastup čekaš oko milion godina, jer si jebeno bez prebijene pare kao večiti student, pa nemaš šanse da "skokneš" do BG-a ili NS-a i gledaš/slušaš svoj omiljeni bend. Da ti dosipa so na ranu, tvoj neki "dobar drug" te zove na mob. da ti "dočara deo atmosfere" - live. Gasiš mobilni, psuješ "drugaru" sve iz porodičnog stabla, uključujući kurajbera, surkunđela i ostale do belog orla, proklinješ dan kad si se rodio i mesec i godinu i ceo JMBG, al' ne vredi. Ostaješ prikovan za krevet, krčkaš se i gledaš na TV-u "prirodne lepote", u vidu Mela Gibsona, dugokosog, "naplavljenog" i na kraju, nabijenog na kolac ili nešto, sa sve kariranom suknjicom.

pasti u nazad, raširenih ruku, u nesvest... nešto slično kao i sveća fazon, ali sa raširenim rukama... naravno, ova pojava se javlja uglavnom kao posledica preteranog varenja u hevi alkoholisanom stanju ili posle dobrog lajna, fixa čega god što ima brzo dejstvo i jak fleš...

Podmladak Aljoše Vučkovića, samo nema brkove. Jebiga, ipak je on trsio Viki Popadić iz Boljeg života, tako da nema greške. Ako ti se ona ne sviđa, divi samo ovu na novoj reklami za ono od čega se diže palamar, ne znam kako se zove, al' znam reklamu. Opaaa!
Stari šarmeri bi rekli da si mladi lisac. Zamračena kuhinja, crno vino u do pola ispijenoj čaši, fensi ljubičasta kecelja, raskopčana košulja i tanak nož kojim čistiš oradu ili neku drugu morsku ribu sa nadrkanim imenom dok u pozadini piči Željko Vasić. Ma, svako žensko odma' vlaži na samu pomisao o ovome (osim ako nije neka metalika, pa vlaži samo na mrak i sveće, onda jebiga). Opaki šarmer spreman da sačeka svoju draganu (ne Mirković) na romantičnoj večeri za dvoje uz sveće, 'talijansko vino i opet, Željka Vasića.
Naravno, ovo prolazi samo ako nisi lud da pržiš babušku koju si napecao na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, onda jedino možeš da odvučeš u krevet lokalnu konobaricu koja je upravo predala pazar u kafani "Krajina".

Dugokos.