Smarač za Ginisa. Lik koji poput fantoma sam vreba ulicama i iskusno se zakači nekoj muškoj/ženskoj/mešanoj grupici ili eventualno nekom paru kad ih ugleda, ukoliko ih barem ovlaž poznaje.

Interaktivni, tj takozvani sadržaj kreiran od strane korisnika je kod nas na velika vrata došo pre nekih 15ak godina kada su diljem naše zemlje (a i šire) postale popularne lokalne TV stanice koje pustaju novokomponovanu narodnu muziku.

Prosto, pošalješ sliku svojih unuka, najčešće je i Deda Mraz na slici jer su se tad deca slikala samo uzgred, reda radi za Novu godinu (nije bilo ovih fensi na svaki sekund škljoc fotoaparata pomoću kojih pojedinci postaju slikaniji više puta od Tadića i Dačića zajedno) i svoju čestitku, najčešće što sveobuhvatniju moguće (što se korisnika čestitanja tiče).
Onda sedneš ko tele i zevaš u onaj EI televizor od 6 uveče do 12, i čekaš da spikerka grubim glasom, u fazonu: "Bajaga je Ana Ivanović za mene" izdeklamuje tvoj pozdrav. Kakav crni kajron. Tog nema.

Posledice (bliže):
1)Komšije dobiju kompleks što su tvoji jedri i odlični u školi učenici (zamisli umeju i "Dobar dan" da kažu) na TVu, pa odma rade isto ko ti, ali sa kičastijim pozdravom i bradatijim Deda Mrazom.
2)Unuci te mrze iz dna duše, jer su ih sutradan klinci u školi zajebavali što su se pojavili sa jebenim Deda Mrazom na TVu. Ne znaju da ista sudbina čeka i njihove drugove.

Akcija u kojoj konobar, uz osmeh na licu, slucajno naplati vise il vrati manje para.

Maska. Sredstvo sakrivanja dekadencije, malograđanštine, ništavila. Kamufliranje negativnog u očima mase i onih koje želiš impresionirati svojom hiperurbanom aplikacijom.

Prstohvat fensi začina koji ima za cilj mirisanje negativne društvene pojave, ili čak - osobe. Uvozni lovorov list na seljačkoj sarmi sa svinjskim potkolenicama. Kolateralna šteta opšte degradacije društva, čiji život gubi smisao u moru malograđanštine.

Bio je mlad i entuzijasta. Verovao je svojim idealima i kulturi koja je usađena u gene njegove istinski gradske porodice. Potomak oslobodioca Beograda i članova Bečke filharmonije. Vođen idealima lepog i estetski prihvatljivog, išao je kroz život ne obazirući se na materijalne parametre modernog života. Još kao dete odrastao je poznavajući dela Baha, Betovena i Vagnera; a Dostojevskog i Mana je čitao po svojoj volji, a ne po kazni s ciljem da se nasilno i protiv svoje volje kultiviše. Ima manire, svira tako lepo da mizantropu emocije budi, "Gorski vijenac" zna skoro napamet, a "Uliksa" je pročitao dok se Basara valjao pijan prestoničkim kanalima. Život je delovao tako perspektivno za njega.

Danas, on svira u GRAND orkestru i Tina Ivanović mu sise unosi u facu, dok on, svirajuću dedinu violinu, zamišlja kako je ne koncertu Bečke filharmonije, dok arijevskoj eliti u prvim redovima dlanovi trnu od ukazanog poštovanja gromoglasnim aplauzom.

Na neke stvari ne treba trošiti ni trenutak vremena.
Treba ih ostaviti onakvim kakve su. Popraviti se ne mogu, ma koliko se ti trudio. Isto je i sa ljudima, samo što je tu i faktor da oni neće da se promene.

Amanet sponzoruše svojoj kćeri.

Genijalni izum koji nije otišao nigde.
U vreme Velikog Rata Patika krajem 20. veka, prestiž je počeo da zavisi od inovacije i revolucionarnih dizajnerskih ideja. Adidas je imao svoje ultra-savitljive Torsion đonove, Nike i Reebok su imali Air i Hexalite vazdušne đonove, Reebok je onda na kratko zapanjio celo tržište svojim Pump izumom - a onda je Puma ni od kud uletela sa novim, revolucionarnim sistemom - najvećim izumom od "ježa" - Puma Diskom! Svet patika više nikad neće biti isti, činilo se tada skoro svima.
Međutim, Pumini snovi o monopolu nad tržištem fensi sportske obuće ubrzo su se rastopili, pošto je prvobitno oduševljenje dizel-pomodara naglo splaslo nakon saznanja da su diskovi pucali usled jednog šuta fudbalske lopte, a ponekad i sami od sebe, nakon svega nekoliko dana. Kako su "disketare" bile oko 200 maraka, za mnoge roditelje ranih šabana je to uskoro postala prevelika svota da plate da bi njihov podmladak na par dana imao to zadovoljstvo da daje likovima iz društva da se oduševljeno "igraju" okretanjem diska, (koje je zvučalo kao vrćenje šifre na sefu), pa je ono malo Puma- diskova ikad prodato uglavnom kružilo medju skidačima patika.
Danas, disk je odavno pao u zaborav, a pertla i dalje suvereno vlada. Ko zna kakvi bi se danas diskovi šetali da se ideja malo bolje primila.

Pitanje koje ima različito značenje u zavisnosti od toga ko ga postavlja. Godine su, takođe, presudne.

Silikonski lubrikant koji je izmišljen sa svrhom da električne kablove i instalacije štiti od prodora vlage. Ne, nije izmišljen zbog onoga što vi mislite :). Inače ima interesantno svojstvo da svetli pod ultraljubičastom svetlošću jače nego bilo koja druga supstanca.

Mnogi je poistovećuju sa kafićem/restoranom. To je mesto gde se odmoriš, pojedeš i popiješ nesto i usput napojiš mašinu gorivom.

Lik u društvu koji je po svakom pitanju neutralan. On je uvek kako većina kaže, nikad se nije pobunio i kako se svi slože on će podržati. Uglavnom je super lik jer ne udara kontru. Mada se zna desiti i da njegova neutralnost ide na kurac.

Osobe bez preteranog smisla za oblačenje, ili osobe kojima nije stalo do toga šta će obući ili kako će ih drugi doživeti. Osobe koje izgledaju, uvek isto, bez obzira šta obuku.

Nešto što se dosta često pretvori u katastrofu, usled jakog udarca u (zatvorena, a normalno - providna) vrata.

Odlican nacin da potrose ogromna sredstva iz budzeta,koja bi mogla da budu upotrebljena za nesto korisnije,a pritom da upropaste jednu od najstarijih pijaca u Beogradu,kao sto su ucinili sa pijacom "Zeleni venac",koja niti je vise pijaca ,niti je trzni centar....

Fatalit pri muvanju ribe koja je na žurku došla "ekstravagantno" obučena. Uglavnom kombinacija koja uključuje kaubojski šešir. Najlakši način da utvdriš na čemu si. Ako te ne otera u pičku materinu, što je sigurno verovatno, na konju si! Možda i bukvalno. To je nepogrešiv signal da s tobom hoće sve, pa čak i geng beng koji uključuje tebe, tvog strica i par nasumice izabranih šofera kod Braca iz Stepojevca.

Žestoki manipulator. Rođena majka ga ne bi provalila da laže. Ume i sam sebe da slaže, ako je potrebno. Ma, slagaće ceo grad i zavladaće njime i naterati ih da se pobiju dok si rekao keks.

Slomiti nekome vilicu u tuči.

Šatirni momak ošišan na opasno, koji iz ćoška kafića doziva ribe na najšmekerskije moguće fore, pažljivo osmišljene. Veoma vodi računa o tome da mu kašičica koju gricka bude zadovoljavajuće neoštećena, pa je redovno menja naručujući novi produženi espreso sa mlekom, tri kapljice limuna, kockom žutog šećera (ne sme u prahu batice, od toga će sjebem zubi) i maslinovom grančicom da viri na pola.

Moto skup je jedinstven dogadjaj koji se svakog leta organizuje u skoro svakom gradu u Srbiji. Ta nadasve plemenita manifestacija se sastoji u tome da bajkeri iz svih krajeva naše domovine dovezu svoje moćne mašine u taj grad da bi građani mogli da ih slikaju, a možda ih i vlasnici provozaju.
Međutim sa njima dođe i ogroman broj maloumnika koji zajedno sa lokalnim džiberima ludački voze po gradu ili nekom improvizovanom stazom, dok se skupi raja i to sve posmatra kao tele u šarena vrata.
Elem, građani su odvojeni od staze jednim prosto rečenim selotejpom, dok na nekim većim moto-skupovima u zemlji i inostranstvu postoji tampon zona između publike i staze, kao i zaštitna ograda, obezbeđenje itd.
U manjim gradovima toga nema, a niko ne razmišlja šta se može desiti ako vozač izgubi kontrolu nad motorom i sleti u publiku pri ogromnoj brzini.

Jako često ove manifestacije uvećavaju lokani bendovi, Riblja Čorba i Sanja Tigrica. Ovo je takođe i prilika da metalci naprave šutku u blatu, da mali fenseri uprljaju svoje fensi Puma patike čekajući striptiz i da se naravno neko pobije. Kako se nastup Riblje Čorbe privodi kraju, a trenutak kada će sevnuti tanga Sanje Tigrice približava, rulja je sve više nestrpljivija i sve brojnija.

Shodno tome, izgleda da su motori sporedni akteri skupa posvećenog njima.

Poznata bifurkacija crnih sokova. Veliki raskol.