Stariji brat I-dosera,koji za razliku od slabašnog bratića ima mnogo jači efekat i ostavlja trajne posledice na mozak i ostale vitalne organe.
Takođe je daleko dostupniji i povoljniji širkim narodnim masama,a za simboličnu mjesečnu pretplatu dobijaš nekoliko programa i drogiranje može da počne.

1.Pink kids- Laka droga sa efektom sličnim uzimanju piva i par punjenja loše vutre iz domaće proizvodnje.Nakon nekoliko dana konzumacije kod konzumenta se javlja blaži oblik paranoje i jaka želja za prelazak na jači kanal.

2.Pink cinema- Droga za zabavu i sledeći stepenik u samouništenju jednog pinkomana,konzumacija ovog kanala izaziva euforiju,ubrzan rad srca i postepeno odvodi konzumenta u neki ljepši i bolji svijet koji postoji samo u njegovoj pink moždanoj kori.

3.Pink folk- Nakon potpune degradacije prosječan pinkoman prelazi na ovaj narkotik jer reprize filmova na cinemi više ne zadovoljavaju njegovu potrebe,te se nekada normalan član društva baca u ambis grand tripova koji u njegovoj sjebanoj glavi izazivaju halucinacije u pink krugovima poznate i pod nazivom ‚‚Muzika".

4.Pink BH- Poslednji stepenik u putovanju prosječnog ovisnika,koji se sve teže zadovoljava gore navedenim opijatima.Ovaj pink je smrtonosni koktel gore navedenih opijata,napravljen sa ciljem da okonča muke pink ovisnika.Popularniji naziv za ovaj kanal je ‚‚Zlatni pink".

U gradu si sa ortacima, subota je, pun grad, muzika se čuje iz klubova al vama nekako nije to to, ipak ste smoreni. To je samo još jedan Deja vu vikend.
Stajete pored trafike, i planirate kako će proći ostatak večeri.

Bitlsi i ABBA su savršeni primeri talentovanih muzičara koji su ko iz rukava sipali sveže i neponovljive melodije. Pri tome se njihova muzika ekstremno dobro prodavala među svim slojevima stanovništva. Termin komercijala se odomaćio među našim ljudima, kao pogrešan termin koji uvek ima negativnu konotaciju. I Mozart se sluša i ima lepe melodije. Da li je komercijala? Naravno da jeste. Ne bih nazvao komercijalom ono što je loše, već ono što se dobro prodaje i što ljudi vole. Samim tim komercijala nije kriterijum koji određuje je li nešto dobro ili loše, za to postoje druga merila. Komercijala poprima negativan smisao samo ako se neka muzika pravi s jedinim ciljem da se uzme lova. A ako neko pravi sjajne pesme koje se uz to i dobro prodaju, po njima ne treba pljuvati samo zato što su komercijala.

Muzika za propale štrebere koji je slušaju čim dođu od kuće posle celodnevnog bežanja od siledžije iz razreda i ismevanja u školi. Žive u nadi da će Sotona doći i pomoći im da se osvete, šminkaju se i oblače u tesne pederske lateks stvari.

Komedijaš. Dečko razvijenog sluha, sa istančanim ukusom za muziku. Uzori su mu crnci svih starosnih dobi. U šundu i kiču prevazisao i "grand paradu". Vambračno dete Zorice Brunclik. Najzgodniji u svom selu. Ne voli brijače. Za ljude sa slabim srcem se ne preporučuje njegova muzika.

Neponovljiv, takoreći neprejebiv izraz koji donosi ekstra cenu automobilu koji se prodaje. Dakle, ono "klima, koža, ful oprema" svakako podiže cenu. "Alarm, centralna brava, empetri muzika" takođe, ali kad stoji napisano "PRVI VLASNIK", onda je to vrednost nad vrednostima !

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

Kada cujes nekog Turcina, Spanca ili Rumuna, koji peva pesmu, koja je nalik nekoj od nasih pesama (citaj Grand pesama) i ubedjujes ljude, da ti isti Rumuni, Spanci i Turci kradu pesme od nas, jer je nasa muzika mnogo dobra.

Renesansna licnost.
Osnivac i lider mitske grupe "Rokeri s Moravu". Osamdesetih i devedesetih godina, sprdali se s novokomponovanom narodnom muzikom. U usporedbi s njima, vecina predstavnika danasnje estrade lici na sprdnju. Ako je grupa "Sharlo akrobata" pesmom od tri reci uspela da dotakne sustinu rock muzike (Niko kao ja), Bizetic je u ultimativni hit od dve reci (Daj ribu) sazeo esenciju folk muzike a po nekim muzikolozima i muzike uopste.

Poseban oblik izrazitog, patološkog mazohizma svojstvenog pre svega Srbima. Osnovne karakteristike ovog, samoponavljajućeg mazohizma su:

- Kupanje u morskoj vodi pomešanoj sa fekalijama
- Desetodnevno spavanje iznad roštilja punog dima i pored kafića odakle trešti najgori turbo folk
- Putovanje izuzetno lošim putevima prepunih ekstremnim manijacima
- Spremnost na najgore provokacije i uvrede i svakojekako poniženje od strane najbahatije policije
- Desetodnevni život bez tekuće vode
- Najskuplje plaćen vazduh i pesak

(Apolo four forty)
Grupa koja je 90ih godina napravila mnogo hitova.
Tesko je reci da li njihova muzika spada u house, dub, drum'n'bass ili sta vec, ali je sigurno da bez njihovih pesmica nema dobrog provoda u klubu.

Osoba pozamasnih godina (od 60 pa navise) koja obavezno zove policiju kad pravish zurku jer mu kao smeta muzika (a i ovako ima problem sa spavanjem).
Ova vrsta ljudi je obicno nadrnadana na sve pogotovo kad im je tesna proteza.

Izvodjac jednog velikog kica i samim tim se moze reci predstavlja jedan veliki usrani trend koji vlada celim svetom...Njena muzika nema veze sa zivotom i bas je za ljude koji ne razmisljaju o muzici kao i o stvarima koje nas danas okruzuju...

E sad , kako da počnem osim da kažem da smo mi Srbi takvi , volimo da ostavimo lični pečat u svemu što radimo . I tako , ni tonska obrada nije izuzetak, štaviše ona je pravo ovapoćenje srpskog duha u kinematografiji.U ovom slučaju spojeni su naša tradicionalna ljubav prema muzici i melodiji i težnja da izbegne nametljivost reči . Zašto , pitate se vi ? Kako ? Ne razumem ? E pa lepo . Znate onaj trenutak kad na tv-u nema ničeg , ama ničeg pametnog za gledati (što je u poslednje vreme vrlo česta pojava - al o tome nekom drugom prilikom , a možda ni tada ) i onda ste prinuđeni da sednete i odgledate jedan film naše produkcije . E sad najbolje se ovakva pojava vidi u manje poznatijim filmovima kod kojih je mogućnost da vas bilo humor , tuga , nostalgija ili pak gađenje omete u opažanju ovog fenomena znatno manja. I onda kreće dijalog , gotovo neprimetan , nečujni splet rečenica koje likovi izgovaraju . Taman pomisli čovek : " Gle nemi film" , kada ga preseca muzika u pozadini-atomska bomba rekli biste , ali ne , to je samo zvuk harfe . Zatim opet bujica beščujnih glasova , a zatim pucanj, paljba , eskplozija u filmu , koja deda Radojka , koji od 73-e nije ustao iz kreveta čak ni da piša , već je onako iz navike krenuo u nokšir , e tog istog dedu tera da se stušti niz stepenice sa sve puškom u ruci , a zatim pohrli kroz ulazna vrata , vičući - "Nemci, jebo im pas mater , Nemci , ne pucajte dok im ne vidite beonjače " .

Jedan od najoriginalnijih frontmena , alfa i omega beogradske grupe Partibrejkers.

Cenjen od strane inteligentnih, osporavan od strane glupih ljudi.

Po mom misljenju jednostavno - CAR

Stanje svesti u koje upadneš dok u nedeljno prepodne iz kafića u kraju dopire muzika iz kaubojske serije "Bonanca" i tada, BAŠ TADA, klikete-klakete-klikete-klakete, ulicom naiđe ciganska zaprega natovarena starim akumulatorima i iskrivljenim žicama, sa oronulim doratom na čelu.

Zivotna prica gotovo svake turbo-folk pevacice. Traume zbog siromastva i maltretiranja koje su dozivele kao deca dugo su ih proganjale. Tu se obavezno mora obrisati koja suza vrhom prstiju, da se ne razmaze sminka. 'fala bogu te su svoje emocije uspele da pretoce u divne pesme simbolicnih naslova: Crveni ferari, Moje gacice... i da postedim od ostalih.
p.s. jebem ti drzavu!!!

Kada se muškarac potrudi da oduševi svoju lepšu polovinu i pripremi večeru uz sveće, neki italijanski specijalitet, sve to lagano prati muzika Beri Vajta, a ona se izvrišti od smeha u njegovu facu i ode, jer je hladna kučka i romantika je ne zanima.

Što će reći: "družili smo se, zezali se, niko se nije usvinjio od alkohola, vrištali smo od smeha, grickali nešto super, gledali sjajan film i na kraju u 05:00h kupili sladoled i seli kraj Dunava, bilo nam je divno!".

Ali...nismo izašli. Zašto?

Najbitnija stvar koja treba da izlazi iz zvučnika automobila ziljavih ala Fast & furious likova.Nebitna je sama muzika,raspoloženje,situacija,da li ima nekog u kolima,bitno je samo da je bass equalizer pojačan na 20,iako mu je maksimum 15.