Apsolutni vrhunac vojnog umeća, domišljatosti i praktičnosti. O čemu se radi?
Naime, dok su borbeno sposobni (čitaj: mladi, bez relevantnih fizičkih nedostataka, fizički spremni i žedni krvi) Kinezi su dužni da svim svojim kapacitetima brane otadžbinu (što bi i u nas do skoro, sada su jedino profesionalni vojnici dužni da to rade, što će reći da se ljubav prema domovini-plaća). Medjutim, kada prestanu biti borbeno sposobni (čitaj: postanu matori), od njih se očekuje da se-i sada sledi ono genijalno-predaju neprijatelju. Pičke? Imajući na umu da živimo u modernim i humanim dve hiljaditim, u kojima raznorazne medjunarodne konvencije zabranjuju nehumano postupanje sa zarobljenicima, ovo je odlična ideja.
Jedini problem je što sve konvencije padaju u vodu u slučaju globalnog nuklearnog rata, ali u slučaju toga nehumano postupanje sa zarobljenicima ionako postaje minoran problem.
Zamislite samo...
...Kina našla naftu ispod Kineskog Zida i automatski rešila da zabrani prodaju svih proizvoda koji dolaze sa trulog zapada i iz omraženog im Japana. Amerikanci krenuli u prljavu medijsku kampanju u kojoj "eminentni" istoričari ranga našeg Deretića objašnjavaju kako je lično Abraham Linkoln udario kamen temeljac, a Ujka Sem doturao gradju za gorepomenuti zid i kako je on bespravno prisvojen od strane zlih Kineza. Koji su pritom komunisti. Ameri traže da im predaju naftu, ovi im se smeju u facu i počinje rat.
Dva debela vojnika sa američkog juga sede u klimatizovanoj zemunici na plaži prijateljskih im Filipina i blenu u Plejboj. Pored njih radar počinje da pišti. Puštaju sirenu za uzbunu i svi istrčavaju napolje. Prilazi brod na kome se vijori oooooooogromna "Made in China" bela zastava.
Poručnik: "Opaaaaa!!!! Predaju se žuti!!! Go USA!!!!"
Kapetan: "Smiri se, idiote, moj otac bio u Koreji, kaže da se žutima ne veruje. Samo mirno. Mada, ako se stvarno predaju, ima da postanem major. Vidi koliko ih je. A i pukovnik ima onaj fetiš sa kosookim ribama, mora da bude neka dobra medju njih ovoliko."
Brod prilazi i iz njega izlazi 6 522 336 sedokosih Kineza.
Kapetan: "Toliko o fetišu".
Mudri Najstariji Kinez: "Mi se predajemo".
Kapetan: "He he, uplašili se Kineščići, a? Svi se predali odjednom. He he."
Mudri Najstariji Kinez: "Mmmm, da da, baš. Prvo, duzni ste da nam obezbedite smeštaj, hranu i čistu vodu. Drugo, treba da postavite stražu da nas čuva. SVE nas da čuva. Savetujem da za tu priliku pozovete pojačanje. Treće, ja, i ne samo ja, sam gladan. A čim jedem biću i žedan. A bešika mi loša pa moram odmah posle toga i da pišam. Što me podseti, trebaće i oko pola miliona WC-a. Koje neću ja da čistim. I deder pomozite ovima da se iskrcaju, većina njih ne zna da pliva, a ako se koji udavi može da se desi da se Sonja Liht najedi, a onda ste najebali. E, da, i jos jedna stvar: Nismo se svi predali odjednom. Ovo je tek prvi kontigent. Ovoga puta se delimo po medicinskom stanju. Mi smo sa slabom bešikom smo stigli sad, a odmah za nama stiže i ekipa sa prolivom. Srećno, dečaci. I, momak, deder zatvori usta, uleteće ti muva."
Epilog: Američke trupe rešile su da se povuku iz zemalja koje se graniče sa Kinom i da ljubazno, u duhu poznate američke darežljivosti, prepuste i zid i naftu Kinezima, kao i da se posvete širenju demokratije u potpuno drugim delovima sveta.
Najuvjerljivija laž. Ona u koju sigurno povjerujete dok vam je sagovrnik govori. Iskrni poznavaoci ove tehnike mogu obmanuti dosta ljudi. Političari sa velikim govorima su izuzetni korisnici. Također može se koristit kao i prepričavanje situacije iz života sa ciljem stvaranjem kvalitetnog humora i osobe koji ga stvaraju su izuzetno talentovane za humor. Situaciju za koju se koristi može biti svakodnevna i njena upotreba se koristi tako što se barata sa mnoga istinutnim podacima(pogledaj post ždrepčeve svrši na temi triling iskustvo prim.aut). Čak cijela priča može biti zasnovana istinitnim podacima, ali njena srž nije tačna. Na kraju priče sa humorističnim sadržajem poželjno je da bude razotkrivena od strane autora.
Prije dva ljeta ono kad sam radio u Dubrovniku na kamenolomu zaradio sam neku dobru kintu. Kad sam završio poso napio sam se ko zemlja sve sam pare spičko tu noč, sjebo sam sve ono što sam zaradio za četri mjeseca ostalo mi samo za kartu. Sutradan trebo kući i odem ranije na stanicu, bilo mi dosadno, oni moji ortaci svi rade. Sjedim ti na stanici onaj narod prolazi gore dole, znaš kako je na stanici. I tako sjedim ja kad iz busa sa relacije Doboj - Dubrovnik izlazi anđeo u ženskom obliku, crnka brate, ono nisam nigdje u životu vidio, Jaričeva Andrijana nije ništa za nju, najljepša žena na planeti. Vidim iznosi neke kofere, imala je tri, na svakom je pisalo nešto na turskom, plave boje su bili. Jedva ona to iznosi, vidim niko nema da je čeka i svi bulje u nju čak i žene. Kontam da joj priđem, nemam šta izgubit, a i boli me kurac niko me ni ne zna, ako ispušim nema me čega bit stid. Ja mislim da su to i ostali mislili koji su se zatekli tu. Nekako skupim hrabrosti priđem, pitam jel mogu da pomognem, a ona naravno i još mi se prva predstavi. Ines brate, kako to divno zvući ko što bi reko onaj u kenguru. Odnio ja do taksija, zahvali se i pita me dal bi joj učinio uslugu kad bi kreno sa njom do stana da joj pomognem iznjeti, ne radi joj lift u zgradi a živi na šestom spratu, jedno 10 minuta vožnje od stanice. Bio sam u fazonu ŠKK, jel ovo sanjam, kapiram nisam baš neka reprezentativna pojava, zna me 5 minuta i već me zove u stan. Znam, iskoristit će me ko nosača, nemoguće da nju voda neki tucač kamena već samo oni koji imaju jahte duže preko triest metara, al brate ono kad bi samo gledo bila bi mi satisfakcija. I krenem ja sa njom, do polaska busa sam imo još nekih sat. Onaj taksista nije sklanjo pogled sa onog špigla i jednu ulicu je namjerno promašio da bi duže vozio ne zbog taksminetra već samo da je gleda, razumio sam ga. Nije htio ni da naplati punu cijenu, nešta malo skroz uzeo, nije ni on vjerovo šta je mu je sjelo u auto. Uzmem ti one kofere, teško ko jedna dobra mješalica grube malte, jedva sam ja to iznio, išla je ispred mene i pogled u one obline mi davo snagu. Kad smo došli ispred stana pita on dal bi htio da popijem nešto da se osvježim, da mi se nekako oduži, nudila je i novac, nisam mogao da prihvatim. Ponudila me nekim sokom od grejfuta i nudila mi nešto da pojedem, nisam mogo ništa jesti, sok sam popio. Razgledam onaj stan vidim sama živi ili sam barem stekao takav dojam. Veli ona meni ako nigdje ne žurim da sačekam je 15 minuta da se istušira pa da možemo da se bolje upoznamo, nije odavno srela kulturnijeg muškaraca, valjda vidi i ona da mi bale isapadaju za njom. Našao sam neki viski, popio sam tri, čuo sam da se može duže tako. Projektovo sam svaku moguću situaciju u glavi. Kad je izašla, usta su mi stala.
Odmah je prešla na stvar, ništa okolišanje. Rekla je da je do sad spavala samo sa jednim muškarcem i da ću joj biti drugi. Svejedno mi je bilo, bio sam mnogim drugi. Kad je otvorila frižider sve mi je bilo jasno i bila je prva žena kojoj sam sa sigurnošču reći da sam joj bio drugi. U frižderu je držala neka govnad i rekla mi je da ima taj neki fetiš. Fetip ne bi mogao režirati ni najbolesniji um japanske porngrafije. Morao sam ona govnad koja su bila mjesec dana u frižderu pojesti. Ukoliko bi to uradio mogao bih je posjedovati sedam dana i raditi sa njom šta mi je volja. Velika unutrašnja borba se odvila u meni. Prelomijo je. Jeo sam govna. Nakon prvog, ujedno i najmanjeg, odmah sam povratio. Povratio sam još četri puta, za svako govno po jednom, plus još bonus kad sam završio i opro se.
Čim sam došao prešao sam na stvar, raščupo sam joj gaće i skino sam se brzinom Klark Kenta. Kondom nisam imao, a i da sam ga imao ne bih ga stavljo. Kad se namjestila u dogi pozu, sekund prije akcije osjetio sam neku ruku na ramenima i poznat glas. „Hajd ustani Denise, zakasnit ćeš na poso sine“
"Idi kevo u kurac, što me nisi probudila dok sam govna jeo"
