Pojava da neko vešto sakriva svoje političke ili bilo koje druge stavove, samo da bi sebe poštedeo svađe i diskusije sa ljudima koji su toliko sujetni da misle da su uvek u pravu, a samo prisustvo većine im daje još veća muda.

Uzeće sve što može i napraviti haos samo ako dobije priliku. Daš mu prst, a on hoće celu ruku i neće stati, a kada uzme sve, zapevaće svoju pesmu.

Multifunkcionalni predmet. Pored svoje prvobitne upotrebne vrednosti, informisanja, ima i bezbroj drugih namena.

Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.

Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.

U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.

Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?

Poređenje koje se koristi kada neko dozvoli vrlo nestabilnoj ličnosti da donese važnu odluku, dođe u posed nečega bitnog, dobije moć da odlučuje o sudbini ljudi ili uopšte bilo šta što bi moglo da naškodi nekome.

Opšte je poznato da je Žirinovski poprilično nenormalan i da kao istaknuti član, takozvanog trilinga ludaka Šešelj-Mihalolijakos-Žirinovski, ne bi trebao da dođe na hiljadu kilometara od dugmeta za lansiranje nuklearke, jer bi je naravno iste sekunde lansirao, a da ne bi ni razmišljao gde će. Samo da pukne.

Recenica koju vecina mladih u Srbiji starosti od 15 do 25god. barem jednom nedeljno izgovori nakon sto se probude mamurni i obeznanjeni posle odlaska u kafanu ili klub.

7 razloga zašto prosečnom političaru u Srbiji ne treba dozvoliti da upravlja klima uređajem a kamoli državom.

Zalizan i ljigav izraz kojim neko pokušava da se ogradi od imenovanja osobe o kojoj se govori i time da do znanja da u toku nije ogovaranje il, božsakloni, prozivanje. Naravno, iz pljuvačine se tačno vidi o kome je reč, ali usled omanjih belih bubrega govornik vidi za shodno da se sakrije iza ove fraze. Ostavlja prilično jadan utisak dok se lepljive sline u slapovima spuštaju niz usne bezmudnog pričača pa ni ne čudi što ga najviše koriste političari.

Nije lako biti dosljak ni u starijim godinama, ali kad si klinac to moze da bude uzasno iskustvo. Dodjes u novi grad u kome nikog ne znas, nikog ne poznajes, u skoli kreces ispocetka, nigde ne mozes da se uklopis. Starosedeoce za sve to nije briga i ne razmisljaju kako je tom klincu, za njih je dosljak uljez koji sluzi za zabavu i ponizavanje, i u stanju stanju su da budu zaista uzasni.

Najretardiraniji mogući tip događanja u periodu od '95. pa na ovamo. Sastoji se u tome da trupe KFORA/SFORA/IFORA/dodaj-generičko-ime na slobodan dan zalaze među nativnu žgadiju da vide kako se demokratija koju su zasijali primila. Zalaze tako po osnovnim ili srednjim školama, kao druže se se sa klincima, podijele nekoliko majica i časopisa Mirko koji je sušta američka propaganda. Glavna ideja iza toga je da se djeci usadi kako su oni ustvari kul, a nikako najveći šljam koga sopstvena država nije mogla da trpi pa ga poslala negdje u tri lijepe Bogu iza nogu. Onda se malo igra fudbal: njih deset elitnih američkih marinaca (čitaj: zadriglih džindžer kikiriki-puter žderača) versus dežurni razred koji se u tom momentu zadesio na fizičkom. U toku utakmice na svakih pet minuta jedan od džindžera zatripuje ko da je u Tim Fortresu vrišteći "MEEEEEDIK" i onda se valja po podu dok ga ne odnesu do obližnjeg Hamvija gdje umre od posljedica iščašenja zgloba. Za to vrijeme dežurni zajebant angažuje nekog od štrebera koji zna bar pet riječi više od fuck, mother i your (ne nužno tim redoslijedom) da mu prevodi dok podjebava nekog od preostalih vojnika. Po završetku tekme, dži aj džoovi pokupe preživjele sa terena i onda odjebu u suton na krilima moćnih rendžera, zadovoljni svojim dobročiniteljskim radom.

Sigurno jedan od najljepsih perioda djetinjstva se moze vezati za onaj period koji se naziva „fudbalsko djetinjstvo“, period prepun lijepih dogadjaja, snova i mastarija.
Zaista, postoji li ijedan djecak na ovom svijetu koji nije imao mastariju da jednog dana zaigra u svom omiljenom klubu, u dresu s omiljenim bojama, pred prepunim tribinama omiljenog stadiona i da bas on bude taj koji ce za svoj tim postici pobjedonosni gol ili kao golman odbraniti penal u posljednjim trenucima meca. Vodjeni tom mastarijom desetine, pa i stotine djecaka su se okupljali na popularnoj „Blatusi“ i pocinjali svoje prve korake u fudbalu.
„Blatusa“ nije slucajno dobila ime, a sigurno je da svaki grad ima takav teren na kojem se trava rijetko srece, kao voda u pustinji, a blato vjerovali ili ne postoji i u najvrelijim ljetnjim danima. Trening bi obicno pocinjao laganim trckaranjem koje je neko gordo nazvao „zagrijavanjem“, poslije cega smo svi bili dobro ispricani po ledjima. Nakon toga bi uslijedilo zagrijavanje loptom, odnosno medjusobno dodavanje lopte poslije cega nam je vec i predjnja strana tijela bila ispricana blatom koje se lijepilo za loptu koja se kotrlja i spricalo unaokolo. Zavrsni cin treninga je bio pravi nogometni mec u kojem glumimo fudbalere podjeljeni u dvije ekipe. To se najcesce svodilo na cuvenu taktiku „Kud svi Turci, tu i mali Mujo.“, jer su u samom pocetku svi djecaci i jedne i druge ekipe trcali za loptom bez „pozicionog kretanja“. Kasnije je trener to sve uredio držeći lekcije o tome gdje se koji igrač treba nalaziti, ali ja sam vec u tom periodu davno odustao od fudbala. Razloga je sigurno bilo mnogo, ali jedan od osnovnih je bio problem da sam rastao brze od drugih, pa su me svi poceli povezivati s kosarkom (na kraju zavrsim u rukometu), drugi je bilo to silno blato, poslije kojeg u svlacionicama nije bilo tople vode pa smo blatnjavi dolazili kuci i dobijali kritike od mame koja je sve to trebala oprati i pripremiti za sutrasnju “akciju”. Polako se osipala ta ekipa i mnogi su vremenom odustajali od fudbala.
Nakon svih tih naših silnih odustajanja u klubu su ostali samo oni od upornijih i do ušiju zaljubljenih u fudbal. Onih koji su još nekoliko godina kupali u blatnjavim terenima, odlazili znojni u školu ili iz škole kući zamijeniti torbu pa odmah nazad na trening. Sada ih je samo par ostalo u fudbalu, a ostali su otkrivali druge stvari i sportove.
Medjutim i danas u nama cuci duh „fudbalskog djetinjstva“ kada pred play stationom igrajuci neku od fudbalskih simulacija pokusavamo ostvariti tu „veliku pobjedu“ za svoj tim ili kada se kao djete radujemo kada gledamo nase najupornije „kolege“ kako danas osvajaju fudbalske terene sirom svijeta.

To mu, čini mi se dođe nešto k'o naučni eksperiment. Mož' i hemijski. Mož' ti u svojoj lepoj glavici zamišljati koješta i da tu, u mozgiću tvom, sve bude savršeno, zupčanik stil preciznost, totala. Al' kako svaka naučna teorija ne pije vodu u praksi, kako ni razne kristalizacije ne uspevaju baš svaki put, tako i ta čuvena romantika koju, zbog nedostatka kreativnosti, ili totalne apatije, ili pomodarstva, a možda i zbog sopstvene nesigurnosti, najčešće kopi-pejstuješ iz visokobudžetnih patetika filmića, može (i hoće) vrlo gadno da zakaže.
Zato mu možda najbolje dođe da sami kreiramo neku svoju romatiku, 'oće to, verovali ili ne, malo prostiju od vožnje balonom, možda i blago retardiranu, al' da bar znaš da će sto posto uspeti. Ako ta tvoja neka meta romantike to ne ukapira, jebiga, pusti joj patetični film, pa se potrudi da ne zaspiš više od tri puta. I to je nešto.

Opšti izgled:
Ne previše zabrinut oko svoje pojave. Savršeno srećan prekriven blatom. Ne previše zabrinut ako dođe kući mirišući na nešto u šta se uvaljao. Dobro pripremljen da stoji i dozvoli vlasniku da ga opere i razume važnost sušenja tako što dobro otrese višak vode sa sebe... obično dok stoji pored vlasnika.
Karakteristike:
Brz i okretan, prilagodljiv i posvećen svom cilju. Nikad nije izgubio sposobnost da lovi za hranu i pokazuje sve ove karakteristike da bi dokazao tu činjenicu.
Temperament:
Veoma inteligentan i umiljat. Nije agresivan ili stidljiv. Koristi ove kvalitete kada žicka hranu od ljudi ili kada uradi nešto pogrešno ili kada ga grde.
Lobanja:
U njoj je smešten mozak nalik kompjuteru. Rešava probleme u deliću sekunde, može se prebaciti sa jedne aplikacije na drugu u nanosekundi i ima dosta kapaciteta za sopstvene projekte.
Oči:
U mogućnosti da vide mrvicu ispod stolice na drugom kraju bilo koje prostorije.
Uši:
Osetljivije od sonara. Kada se koriste u paru sa očima, ništa im ne može promaći. Uši mogu detektovati otpakivanje slatkiša u džepu kroz tri sobe, kroz zatvorena vrata. Uključuju se i isključuju po želji psa.
Nos:
Neverovatno efikasan. Ne postoji granica daljine detekcije hrane. Takođe može detektovati smrdljive objekte i tečnosti u kojima pas voli da se valja, do dužine od 3 fudbalska terena (330 m, prim. prev.). Izaziva poprilične neprijatnosti kada se zabija u međunožje gostiju.
Usta:
Predprogramirana da kupe stvari i da beže sa njima, potrebno reprogramiranje da bi se stvari donosile vlasniku. Novi modeli (naziv: štenad) dolaze opremljeni sa privremenim kompletom igli. Ni jedna noga stola ili stolice je sigurna, naročito ukoliko ih ostavite bez nadzora, bilo nameštaj, bilo štene.
Vrat:
Jak i moćan dovoljno da vuče bilo šta vezano za lanac ili povodac.
Grudi:
Ovaj deo tela se vidi samo trenutak pre nego što se pas lansira u vlasnika da bi pokazao koliko je srećan što ga vidi.
Telo:
Veoma čvrste konstrukcije. Lako pomera velike objekte koji su lakomisleno postavljeni na putanji kretanja psa. Takođe veoma efikasno u obaranju ljudi koji stoje, naročito kada se zabije u noge s leđa.
zadnjina:
Deo tela koji najčešće vidi vlasnik koji se ne potrudi da obuči psa.
Rep:
Nesrećno postavljen na Labradora na visini stola za kafu tako da jednim zamahom može srušiti sve šoljice (naročito ako su pune) i sve ostale predmete koji nisu zakucani ekserima za sto.
Kretanje:
Obično u pravoj liniji, ka cilju, tako da više misli na cilj nego kuda se kreće. Preporučuje se zakucavanje svih vrednosti ekserima.

Dlaka:

Ima nepromočivu poddlaku, koja je neophodna jer pas ne ide oko vode, bilo da je to barica ili bujica. Veoma konzistentna u svojoj specifičnoj aromi.
Boja:
Crna, čokoladna, ili žuta - u zavisnosti od Vašeg izbora, moguća je potreba promene enterijera.
Veličina:
Dovoljno veliki da se zakuca u bilo šta.
Mane:
Ne postoje.

Aktivnost omiljena u krajevima uz veće vodene tokove, a podrazumeva vanbračne seksualne odnose u šašu kraj kakve baruštine. Šašoljenje mogu da kvare određene neprijatnosti kao što su blato i komarci ali retko uspeju i da ga pokvare, jer šta je još jedna zmija u gaćama kad je žensko 'oćno a ti oran.