Potvrda da vas devojka neće ostaviti u nekom periodu. Uplaćuje se za period od nedelju dana, mesec, godinu... zavisno od cene i originalnosti poklona.
Načini uplate: Dijamanti, cveće, telefoni, automobili...
Moguć je prekid kaska usled bolje ponude od drugog fizičkog lica.

"Rufenol" je sinteticka droga nove generacije, popularno nazvana "Rufi". Takodje poznata i kao "droga za silovanje".
Sirom sveta veoma rasprostranjena, kod nas se skoro pojavila.

Nema ukus, nema miris i moze se neprimetno ubaciti u hranu i pice. Deluje na centralni nervni sistem i eliminise svaku zelju za otporom kod zrtve.
Takodje uzrokuje gubitak pamcenja,odnosno zrtva se ne seca ni jednog trenutka koji je provela pod dejstvom ove droge.

Ovaj magicni proizvod mozete nabaviti kod bolje snabdevenih ulicnih preprodavaca za NEVEROVATNIH 999 dinara!!! :)

Privilegija opakih. Najromantičniji ljubavni kut današnjice. Mesto odakle ultraurbani frajeri voajerišu žudeći za oblinama svoje "platonske" ljubavi bacajuću "sa' ću da ti jebem mater" poglede na ostale "beta" mužjake čopora uz "Čivas" ili "Džekdenijels".
Prostor u kome vazduhom lebdi žudnja, bes, gnev, gde sve vrvi od strasti, gde zgodna gogo igračica uz erotski ples zavodi alfa mužjaka, gde padaju halteri, gaćice, brusevi i rađaju se večne i uzavrele ljubavi koje žive i traju sve do sledeće pesme.

Kakvi balkoni, kakvo cveće, sveće, gitare, poezija, stihovi, pičke materine, priđi mom separeu!

pocetak 2/3 pismenih zadataka sa pocetka osnovne skole.tema se onda grana na
1.sa drugovima sam krenuo na izlet
2.sa tatom sam krenuo na pecanje
3.sa drugaricama sam bila da berem cvece
4.................

Nešto najgore što može da ti se desi u toku dana. Zajebi taksiste, crne mačke i kašnjenja, ako će ti išta upropastiti ostatak dana, to je razgovor sa jebenom kasirkom prepunom optimizma oko koje cveta cveće i sija sunce sa milion blještavih zrakova u ranu zoru.
Nabijem ih sve kompletno na kurac.

Mermer i granit ne mogu da slušaju, ne mogu da ispredaju naraciju. Kao ni drveni krst, koji će pobosti povrh svih nas kad za to kucne čas.

Ali oni svedoče, tiho i stabilno, kroz decenije...Kad bi klupe, betonske vaze za cveće, umorni četinari ili oronula kapela, mogli da govore... Sigurno bi ispričali najzanimljivije, ali i najtužnije priče o kojima groblja svedoče...

Deficitarna ljudska osobina : mera nečije dobrote je mera njegove čistote.

Kod nekih se izgubila, zapravo, nije ni postojala : očekivali su da će za neki ustupak/uslugu/pomoć koju su nekom pružili dobiti nešto zauzvrat. Kako se to nije desilo, zaključili su da ne vredi gajiti "dobrotu".

Neki je naprosto nemaju : sporazumeju se unapred "ja tebi-ti meni".

Malobrojni je poseduju i svesni su svog kvaliteta. Dobrom čoveku je činjenje dobrih dela način života. On to ne oseti jer mu "ide od ruke". Ne hvali se time, ne očekuje ništa. Čini dobro i onome ko je njemu naneo zlo.

Izraz nastao po uzoru na šaljivu kvazi-narodnu pesmu legendarne grupe Babe.
Znači da je neko 'mreo, crk'o, preminuo, presis'o, preselio se, oteg'o papke,
istek'o mu rok trajanja, deportovan sa zemlje, miriše cveće odozdo,
igra fudbal sa svetim petrom ili komponuje Treš metal sa repatim rogonjom.

Mesto gde je vreme stalo i zivot utihnuo,
Mesto gde je cvece uvenulo i vetar zanemeo,
Mesto gde su ljudi cudni i tuzni,
Mesto gde su oblaci zeleni i tmurni.

Sergej Jesenjin bi ovako napisao, a inace puko je jedan reaktor i razneo ceo grad i pola istocne Evrope....

Kada vidiš kako je bik popizdeo u koridi pa iznabadao matadora i upao na tribine da gazi po publici. Drago ti što se taj izmučeni bik osvetio liku koji će da ga ubije kako bi mu gomila kretena aplaudirla i bacala cveće i šešire, a opet ti žao čoveka.

Rečenica koju izgovara legendarni Taško Načić a.k.a. Perica u filmu Davitelj protiv davitelja, prvo što mi proleti kroz glavu kada mi ulični prodavac/prodavačica ponudi cveće. Svako ko se seti ove rečenice i njegove face dok davi one jadne žene, kupiće, čisto da ga ne bije maler. Definitivno najbolja reklama koju su karanfili ikada imali.

Potraga za kreativnim poklonom za neki od romatničnih trenutaka, godšnjica, za Dan zaljubljenih, ili Novu Godinu je dug proces koji muški mozak izlaže stalnom Sizifovom poslu u epskoj misiji da iznenadite vašu dragu nečim jedinstvenim. U ovoj potrazi izugbite svaki molekul motivacije, zamagli se tačka na horizontu zvana poenta i prepustite se receptu :''praviću se da sam sterepotipni seljak, možda ne provali da nisam toliko glup''.

Ono što nam je čupano kad napravimo sranje, još za vreme srećnog detinjstva. Iz zbornice si izlazio sa takvim zulufom, da je moglo da se kaže da imaš tifus. Matorci su ti čupali zuluf ako razbiješ komšiji prozor, sjebeš loptom kevi cveće, opsuješ ispred njih... Sve u svemu, jebem onog ko ga izmisli!

Opšte rasprostranjena pojava da jedan ili dvoje komšija na svakom spratu napune hodnik raznim cvećem, zelenišem a ponekad i omanjim drvećem u ogromnim saksijama.
Često, ako ne radi lift i penješ se peške, na svakom spratu izlazi kao komandos po jedan unezvereni komšija, kome svaki dan neko po malo sjebe cveće i kad vidi da si ti, a za tebe nije baš sto posto siguran da si krivac jer ima i drugih osumnjiičenih, onda prokomentariše kako mu neko čupa cveće, baci brzu kletvu na tog nepoznatog zlikovca pa se povuče brzinom munje nazad u zasedu.
Naravno noću je najgore jer ako ne radi svetlo, najmanje dva puta udariš lakat u one korpice koje kače sa strane po gelenderu, a dešava se i da opališ prstom po saksijetini koju je komšijaa stavio do zida pored svojih vrata. Ako se pijan vraćaš kući biljke u mraku deluju kao neke karakondžule ili ruka Fredija Krugera koja čeka da te zgrabi za šiju i iscepa k'o svinja masan džak.

Baba koja je krenula na zadusnice,te joj smeta guzva u gradu,te autobus nikako da naidje,pa guzva u autubusu,te joj vruce,skupo joj cvece,moglo je biti i malo svezije,toliko kuka, da kad dodje na groblje,zaboravi kome je posla..

Srpski običaj odavanja počasti preminulima, koji je raznoraznim vrstama preterivanja doveden do groteske i pretvoren u klasičan "dick measuring contest" (popovi, sveće, cveće, iće i piće, pa čak i muzika).
Realno posmatrano, na ovu skupoću, najjeftinija je Vuka, jer svojim dragim pokojnim definicijama možete "izdati" trećinu za 200, četresnicu za 400, a spomenik osveštati za samo 1920 dindži bez PDV, all inclusive.

Alegoričan opis atmosfere koja je daleko od dotadašnjih ovozemaljskih iskustava, već se stiče utisak kao da si upravo počeo da mirišeš sveće iz korena, pritom zaobišavši odlazak Bogu na istinu i prečicom zakoračio pravo u Raj.

Raditi potpuno uzaludan posao,nešto što nema apsolutno nikakvu svrhu.

Trg Dimitrija Tucovića, tačnije ono ostrvo sa njegovim spomenikom.
Onaj radnik što ga sređuje, uređuje, sadi cveće, zaliva, čupa korov, briše s vremena na vreme onaj kip, to ste vi.
Oko vašeg života prolazi gomila ljudi, neki vam mahnu, neki zatrube, neki vas i ne vide, trče za svojim mislima i svojim životima i bez obzira što ste tu ne primećuju vas.
Par ljudi vam pomaže, pojedini zato što moraju, osećaju neku obavezu a retki zato što vole i cene to što radite. I vole i vas.
Nekad naiđe i period kad nemate baš ništa da radite, onda čekate Novu Godinu da ukrasite malo svoje ostrvo, da okačite neki lampion, neku sjajnu zvezdu ne bi li to drugima izgledalo lepo i sjajno.
Desi se da u sred nekog posla ili iz čista mira, hoćete da izađete sa tog ostrva, a gomila oko vas vam ne da. Trube svojim sirenama, hoće da vas pregaze, kao da namerno dodaju gas kad vas ugledaju dok očajnički pokušavate da pobegnete odatle.
Posle nekoliko pokušaja pomirite se s tim da je to vaš život i nastavite da gajite cveće ili čupate korov.
I potajno čekate neku drugu priliku da odete odatle. Ili bar Novu Godinu da nešto zasvetli u vašem životu.

Nestati u vidu lastinog repa, ispariti, izgubiti se bez traga i glasa, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš fazon, jer je odavno poznata činjenica da sve što se na grobu ostavi, a može se pojesti/ popiti/ popušiti (računajući i cveće), nestaje čim se familija raziđe.