Pogledati stvari smirenije i objektivnije.
Ne navijati ni za jednu stranu, nego bez trunke emocija sagledati pravo sttanje stvari, shvatiti šta se zaista dogodilo i donositi racionalne zaključke na osnovu toga.
Možda tek tada shvatiš da tvoj tim i nije imao baš puno prilika, da su bili inferiorniji tokom većeg dela meča. Da onaj nepostojeći crveni karton i nije bio crveni karton, nego dva crvena, noć u zatvoru i krivična prijava za nanošenje telesnih povreda i pretrpljenog duševnog bola. Ne kaže se džaba "jutro je pametnije od večeri".

Osoba koja je ovladala tajnama i misterijama prdenja. Postoji i određena hijerarhija u ovoj inače neorganizovanoj kasti.

Iniciirani prdež nindža - Ovladao je tehnikom tihog prdenja. Naime, u maloj tihoj prostriji punoj ljudi kadar je da pravilnim disanjem, kontrolom abdomenalnih mišića i sfinktera prdne, a da pri tome ne proizvede zvuk veći od zujanja komarca. Ipak, pošto tihi prdeži smrde na kraju će biti provaljen. U daljem treningu ovog stepena uče se tehnike obmane, tj. kako pogledima, gestikulacijom i ostalim raspoloživim sredstvima nabediti ostatak ljudi u prostoriji da je to neko drugi uradio, čitaj nabediti na nekoga drugog od prisutnih, bez da žrtva bude toga svesna da se krivica svaljuje na nju. Apsolutni vrhunac ovog stepena je kada nindža postaje osetljiv za kretanje vazduha u prostoriji i koristeći to kretanje, kao npr. promaju, prdne, a oblak toksičnih materija bezbedno izlazi iz prostorije bez da je iko išta primetio.

Prdež nindža majstor - Nije svaki prdež isti, tako da u nekim situacijama nije moguće prdnuti tiho, da li zbog konzistencije prdeža ili nezgodnog položaja tela u kom se nindža trenutno nalazi. Majstor tehnike sposoban je da se i ovde galantno izvuče iz situacije. U relativno tihoj prostoriji sposoban je da prdne glasno, ali da to niko ne primeti. Koristeći zvuke okoline i uskladjujući svoje telo sa njima, ili proizvodeci sam zvuke (pljeskanje, glasnije pričanje u krucijalnom momentu, kašljanje itd.) prdnuće u deliću sekunde, medjutim niko od prisutnih neće biti svestan. Ovo je veoma rizično jer i najmanji asinhronitet razbija iluziju i nindža će, na svoju sramotu, biti razotkriven. Pošto glasni prdeži ne smrde toliko, dalje prikrivanje nije potrebno.

Prdež nindža velemajstor - Na ovom stepenu nindža više ne radi toliko na ovladavanju svojim telom, koliko radi na tome da ovlada umom i duhom. Nindža je sposoban da toliko gromoglasno prdne da se zidovi tresu, a od vibracija koje se pronose vazduhom prisutni ostaju paralizovani i nemi na nekoliko sekundi. Ipak, ono što karakteriše ovaj stepen je promena u svesti nindže koja se ogleda u totalnom odsustvu srama. Okolina je u prvom trenutku šokirana, ali pošto nindža ne pokazuje ni najmanji znak krivice prosto ne veruju da je on to uradio. Na ovom stepenu nindža je takoreći sposoban samo snagom svoje volje da ubedi ljude da se ništa nije ni dogodilo.

Legendarni prdež nindža - Priča se da su nekada davno postojale prdež nindže koje su živeći u harmoniji sa prirodom naučili sve njene tajne. Tako i da proizvedu i u svom organizmu sadrže toksičnu materiju zvanu "Vruć Vetar". Legenda kaže da su tiho ispuštajući Vruć Vetar bili u stanju da naprave genocid nad čitavim naseljima. Niko ne bi osetio ništa, sve dok ne bi već bilo kasno. Prvi simptomi kod žrtava su bili peckanje u očima i vrtoglavica, onda bi videli da se tapete po zidovima ljušte i malter otpada, cveće vene, drveće gubi listove, a zatim je nastupala lagana i mukotrpna smrt od gušenja. Ovo je ipak u domenu mitologije i istinitost postojanja ovih tihih Andjela Smrti nikada nije dokazana.

Uraditi nešto na brzaka, na eks. Ne može se sporije, jebi ga, obaveze čekaju k'o ljudi na šalteru pošte dvadeset i petog, a tebi ništa ne preostaje nego da u trku rešavaš probleme. Obično kvalitet takve usluge nije baš najbolji...

Temperatura na roditeljsko-dečijem dijalektu. Koristi se kao ubeđivanje da to (ni)je tako strašno i rogobatno kao što to sama reč u svom punom sjaju govori.

Preduslov za uspešno rešavanje bilo kakvog problema. Što je manje taze veća verovatnoća da rešenja nema.

Šta, kad i kako god da uradiš jednoj trećini se ne dopada, druga je oduševljena i treća ravnodušna.

Kad muškarac, koji je po nekom čudnom običaju pod jurisdikcijom svoje žene ili u senci svoje devojke, inferioran i smušen, popije malo više, što u njegovom slučaju znači do 4 gemišta, rodi se neopevana junačina, spremna da ponosno kaže sve ono što čuva u sebi dok je trezan.

Svuda u svetu je sused taj koji ce, kad ustreba, prvi da ti se nadje. Da ti pozajmi soljicu secera ili da ti pricuva dete dok skoknes do poste. Hoce i da ti zaliva cvece dok si na letovanju, a ako zapne, i da ti u zimsko jutro pogura kola da upale. Medjutim, srpski komsija je mnogo vise od toga: on je maltene tvoje drugo ja. Tvoj srpski sused je vazda tu negde, on se svojski stara da u potpunosti udje u tvoj zivot i da u bilo koje doba dana ili noci priskoci. U tu svrhu, tvoj srpski komsija se brine da do tancina sve o tebi sazna: gde si bio, s kim si bio, sta si radio, ko ti je bio u kuci, sta si kupio, kad si nocas leg'o, sta ti je u podrumu, sta ti je rekao lekar, jesi li vakcinisao psa, sta si danas rucao, jesi li dobio povisicu, kud ides na letovanje, za koga si glasao, jesi li ukiselio kupus, kakve ti ocene ima sin, da li si primio penziju, jesi li jutros promenio posteljinu, ko to nocu kaslje, od koga ti je to pismo, sta ti je to ispod oka, zasto ti je gorelo svetlo u predsoblju, zasto nisi izneo djubre, cija su ti to kola pred kucom, kad opet ides kod zubara, kakvo ti je to jelo juce zagorelo, je li ti kcerka bila kod ginekologa, kad ces da se sisas, nije li ti to sin propusio, zasto okreces glavu od prodavnice kad prolazis pored nje, je li baba bila u crkvi, kad ces da peres zavese, jesi li uglancao cipele, koliki ti je porez, je l' ti unuk jos piski u krevet, kad ces da podmazes ona ulazna vrata, koliko ulja jos imas u spajzu, sta su ti rekli u opstini, ko te sinoc zvao, sta imas na stednoj knjizici, jesi li obisao groblje, sto ne kupis novi otirac, za koga vam je to stigao poziv od sudije, gde vam je onaj stari tepih, sto ti zena nosi sve manje i manje nakita, koga imas u inostranstvu, postite li svi u kuci, sto vam tetka vise ne dolazi, kako si ispunio loto-listic, skidas li protezu nocu, sto ne ofarbas kapiju, slusa li vas snaja. Srpski komsija budno prati tvoj zivot iz casa u cas. On je spreman da te u svako doba dana i noci presretne:

Baš kao što je pička polni organ, a pizda karakterna osobina, tako nije neophodno svako kinesko sranje napravljeno u Kini. Naprotiv. Kinesko sranje je samo ocena kvaliteta robe, ne i porekla.
U poslednjih deceniju-dve, Kina je počela da proizvodi i jako kvalitetnu robu (pre svega za zapadno tržište), ali se nekako ustalilo: kada je nešto što svakodnevno koristimo sklono kratkotrajnosti, daje mu se epitet "kinesko sranje".

Replika iz filma "Tri palme za dve bitange i ribicu", kada Manda šalje Žiku Todorovića da prodaje njegove slike po kućama.

Primenljivo na opštu aktuelnu situaciju, kada talentovani ljudi- u nedostatku podrške države/grada/odgovornog društva- moraju da rade bilo šta, što uglavnom nema nikakve veze sa njihovom profesijom, a sve koliko da se prehrane, dok roditelji nastavljaju da pokrivaju ostatak troškova.

Neprijatan trenutak je nastupio. Gledte se, ćutite, a opet savršeno znaš šta druga osoba misli. Još jedan trenutak pogledom daješ do znanja da ste se razumeli, a onda progovoriš o vremenu, fudbalu, politici... Pobedio si.

Upozorenje nekom ko preterano balavi ili pravi majmuna od sebe, znak da je prekrdašio i da je vreme da kupi prnje i nestane.

Jutarnja nadrkanost nivoa Dolph Lundgren u Rokiju IV nakon neprospavane (ili neprospavanih) noći.Svaka akcija ukućana (ili sugrađana,ukoliko si se toliko odneo da ne možeš ni kartu za autobus da kupiš,o taksiju da ne pričamo) izaziva burnu reakciju,jer ti sve smeta u nedostatku sna i u višku alkohola u krvi.Tebi se creva povraćaju,a cura te napinje da joj daš ključeve kola,koje si ti naravno negde tokom noći izgubio; boli te svaka ćelija,i baš to jutro nađe šef da te zove da dođeš prevremeno,kolega ti javlja da ipak imate predavanje; osećaš se kao da te je cele noći mlatio Brus Li dildoom tvoje bivše i samo otvaranje očiju ti je tanatos.

Naravno da ti ne cveta cveće,cveta samo šupak od najintezivnije jutarnje stolice.Pokušavaš da se sabereš,ali nešto slabije ide jer si sve pare sinoć rasuo,ne sećaš se gde,samo znaš da je bilo je*eno dobro (nisi se probudio u stanici ili pored Baba Sere,to je fun marker).

Dok pokušavaš da naciljaš vilicu iz koje beže arome zbog kojih bi Gordon Ramsey zabalavio,četkica (za zube...valjda) pokušava da otkloni sve tragove tvog gastronomskog divljanja sinoć (digestivni sistemu,ne ljuti se,hehehe)...Ne možeš čak ni da se opsuješ kako treba,izgrdiš i kažeš sebi kako ćeš se dovesti u red,samo mumlaš nešto što bi jedino Holanđanin razumeo i zvučiš kao Alka Vuica sa subglotičnim laringitisom.

Šanse da skuvaš šećer umesto kafe i ispržiš ljusku umesto sadržaja jajeta su veće nego šanse da si opalio nešto prethodne večeri.Pada ti ulje/voda na nogu i tebi sve kipi,ali ne možeš ni da se istreseš kao čovek,jer to zahteva mnogo energije,a ti je nemaš jer si te iste prethodne večeri igrao kao epileptik uz neko ispiranje mozga (za metalike važi da su izubijani i izmučeni po šutkama).

Hoćeš da zapališ cigaru,ali više nemaš ni jednu,sve su se pretvorile u kancer pluća za jedno veče,jer ko će da pljuga bez piva,zar ne? Svaki izdisaj se pretvara u porođajne bolove i iskašljavaš nešto što ni H.R. Giger ne bi mogao da smisli.

Sve u svemu,kada se konačno vratiš među ljudska bića i postaneš sposoban za socijalnu interakciju,fizička agitiranost se pretvara u psihičku i pizdiš na sve što ima dve noge (HC varijante i na više od dve) i oglašava se.

Pokušaj da jedan tužan dogadjaj pretvorimo u paganiju i skaradu. Naime, jedna od redjih prilika da vidiš dalju rodbinu sa kojima sticajem okolnosti ti i tvoji ne održavate najprisnije kontakte, iako se ničim niste zamerili.
Da, hteli vi to ili ne, saznaćete sve aktuelnosti iz prve ruke - cenu žita, kako je rodio kukuruz, ko se po selu s kim jebao a nije trebao, gde je u stvari pogrešila reprezentacija Srbije na svetskom, ko nam kroji kapu, ko e u vladi koliko korumpiran i kakva se sad zavera kuje protiv Srbije po nekim mračnim prostorijama (Ljudi se nisu videli dugo, pa pošto su odneli sveću i peškir i stavili 500 dinara, izjavili sauešće, moraju i da se ispričaju)..
Da, neće vam promaći ni razgovori sredovečnih žena, od kojih će neke primetiti da nije dugo krečeno, da kisela nije dovoljno hladna i gomilu tračeva, saveta u vezi sa oblačenjem, pravljenjem kolača, postavljanjem prema pijanom mužu kad se u 3 noću vrati kući i još svakakve pikanterije..
Da, tvoji će primetiti ko nije plakao ili je plakao malo pored sanduka, ko je šta napisao na vencima, ko nije došao (zamerka za čitav život), ko se koliko ucrnio i koliko su ih odrapi za sanduk, venac, cveće, 50 litara čorbe i ostale potrebe da bi se obavio ovaj neprijatan dogadjaj..
E da, neko je i umro. Pokojnika će uglavnom pominjati bliža rodbina, dok će se roditelji ustrčati oko onih koji su došli da im ništa ne zafali, a ostali će samo konstatovati kako je pokojnik bio star čovk, došlo je i njegovo, bitno je samo da ide po redu i daj da pričamo o nečem veseijem, na primer fudbalu..
Kada sahrana krene iz dvorišta obavezno se razbija tanjir, formira se kolona koja ide sporo i koja se četo iseče u nekoliko manjih grupa i raštrka, zaustavi se saobraćaj, a oni koji prate pokojnika u poslednjio šetnji u početku ćute ili progovore nešto tiho, ali kasnije uz žagor nastavljaju razgovore koji su započeti još u kući ili dvorištu pokojnika.
Neko će svakako konstatovati kako sahrana ide sporo i kako bi moglo da se požuri, što će u onima koji nose krst i barjak na čelu (obično unuci) izazvati neodoljivu želju da im iste zabiju u srce na licu mesta.
Kolona staje kod svake kuće čiji je domaćin spreman da plati popu da otpeva kratku molitvu (da, zapamtiće se i pričati i ko je spustio sanduk ispred kuće a ko nije).
Na groblju se potrudite da ostanete povučeni kada krenu svadje strina, baba i tetaka oko toga da li sme da se prodje iza groba, da li preko groba sme nešto da se prenese ili bi u stvari i trebalo, i pokušavajte da zamislite da je popu u stvari stalo do pokoja duše dragog raba božijeg, da peva sa osećanjem i da ne razmišlja koliku cenu će da odrapi (postoje izuzetci, ipak sve redji).

Sahrana je tužan dogadjaj kada se zauvek rastajemo od nekog koga smo voleli i koga pokopavamo u hladnu, crnu zemlju.

Suptilno osmatranje okoline koje se javlja kao proizvod nedozvoljene ili nelegalne radnje na javnom mestu. Manifestuje se neprirodnom radoznalošću i nijemisvejedno facom u sred ili pred neku radnju bacajući pogled u svim potencijalnim opasnim smerovima. Traje ne duže od nekoliko sekundi i omogućava izviđaču da se uveri u sigurnost započetog ili pak prekine ukoliko vidi trola.

Čitanje između redova je sposobnost razvijenih mozgova da sadržaj datog umetničkog dela (sliku, književno delo, film, fotografiju, tekst pesme) pojme i tumače na sebi svojstven način i tako mu daju svoj doprinos. Mogućnost čitanja između redova u velikom broju slučajeva proporcionalna je vrednosti dela, ako se ona uopšte može meriti, a delo je otvoreno za beskrajno mnogo tumačenja. Shodno tome, autori koji vrednuju svoja dela ostavljaju prostor za čitanje između redova, nasuprot onima koji svoje poruke serviraju na tacni. Data su dva primera radi poređenja.

Lik u društvu koji je stalno na mestu nosioca loših vesti. Uvek ima najnovije informacije o tome ko je umro, kad je umro, ko od čega boluje i koliko mu je ostalo do kraja, ko se s kim fajta, koja banda ima najbolju podršku. Nosi sa sobom kratku anamnezu svačijeg lekarskog kartona u kombinaciji sa uličnim dosijeom.
Vesnik nevolje ili bliskog sukoba među ljudima. Pojavi se samo onda kada oseti potrebu da naciji podari svoje mudre komentare o tekućim kritičnim dešavanjima.

Oni su klasika. Oni su takva jebena klasika da u poredjenju sa njima kadilak, pustinja i rok'n'roll izgledaju kao izlazak u diskoteku. Oni su iskusni. Pre. Plave, svetle oči, bradica ispod usne, proćelava, proseda, a duga kosa(nikako neuredna, ne, ne...).
Šta rade matori Italijani? Matori Italijani rade stvari koje matori Italijani obično rade. Oni kuvaju neke paste, špagete, piletinu sa testeninom, ćufte, prelive, nadeve, sve sa nekim vinom, maslinovim ulje, mariniranje, ovo, ono... Uz njih je neka mlada gospodjica, nikako ljubavnica, već ćerka možda, nećaka, drugarica, obavezno lepa, koja prima komplimente, kikoće se, proba sos prstićem, sugeriše da treba malo soli možda... Tebi za ljubav, draga, ide prstohvat, da nisi ti kazala, onda nije ni trebalo... Opet kikot. Jelo je na nivou prosečne musake, ali uz takvu priču, ukus je božanski.
Matori Italijan je visok, uspravljen, koža mu je tamna od sunca. Zavrće rukave košulje izmedju lakta i zgloba, ako je hladnjikavo prebaci prsluk. Pije vino, sedi sa ženom, koja je tiha, voli male poklone, sitne osmehe, cveće, muziku i njega. Slušaju stare italijanske romanse, vole mladost oko sebe, otvorene koncerte kod zidina starih gradova leti, kada pokazuju novim generacijama kako su to oni nekad, pa počnu da plešu, tako i tako, lepo i kratko ipak, godine su to. Ali galantno, lepršavo, šarmerski.
Matori Italijani su verni, i mirni kao jezerska voda, tu i tamo zatalasaju, pristojno, dosledno, povratno. Nije to kao nekad... A kako je bilo nekad, pričaju ponekad posle koje prerane čaše crvenkastog vina nekim mladim mangupima koji ih podsećaju na njih. Negde kod pete sede stavili su tačku, priznali jedinoj u srcu da su sve druge bile važne, bile divne, kao septembarsko sunce na Siciliji, kao kasno proleće u Rimu, kao firentinska jutra sa zracima medju zvonicima... Bile. I od tada, samo jedna ih vodi, u šetnje, u spavaću sobu, u smrt, kad joj dodje dan.
Oni su vrsni poznavaoci sporta, savremenici Paola Rosija, sa kim su se kalili nekada davno, iz sopstvenih priča, ali žene su ih odvukle noćima toplog vazduha i rečima crvenog zvuka, pa sada tek ponekad neki od njih namesti slobodnjak ili zalepi loptu za čelo, pa je prebaci na vrat, onda peta, štikla od pozadi, dočeka je na grudi, pa na butinu, umiri na stopalu, nasmeje se, spusti je na zemlju... Nasmeje devojku, zadivi mališana, podseti momke zašto se igra fudbal...
Matorih Italijana uskoro neće biti, zameniće ih neoženjeni matori žabari, ekvivalent našim tečama nejebačima, koji će na račun tudje stare slave pokušavati da ispune starost nečim što vredi proživeti. Umiraće kao mladi djedovi.
Matori Italijani se bude rano, piju kafu, rešavaju ukrštene reči dok im traje kafa u šoljici; Ležu kasno, nakon šetnje ili sedeljke, i poljupca za laku noć. Dan počinje i završava ugodno, i to je dobar dan. Savršen. I da je poslednji, ne bi ništa menjali.

Najtraženiji kurs među srpskim domaćicama otkako je Pink počeo da na Farmi psovke "prekriva" zvucima visoke frekvencije, tzv. BIP-ovima.

Nepremostiva razlika između recimo, oca i sina. što zbog godina, što zbog drugačijeg shvatanja stvari i napretka tehnologije.