-Slobodno?
-Sedi, sedi... Jao što ste lepe, mlade... Jel na Štrand idete? Ja sam nekada bio glavni macan tamo, jedini sam smeo da preplivam Dunav! I onda me zaskoče devojke! I nema veze što sam umoran bio, ja ih onako privatim, njih deset... A sad radim kao menadzer jednog kafića... Ej, mukotrpan pos'o! Ne znam šta je, ali nešto nema posla, a ovaj pored mene svaki dan pun! Ja potrošim dvaes' 'iljada na cveće, mislim ajde to je lepo, privuće masu, ma ništa! Sve mi dođe da pitam goste što dolaze 'vamo pored, a šta znam, možda im je neko rod, pa će mu preneti... Možete vas dve doći sa nekim frajerima, pa da napravimo biznis... He, he! Samo se javite, i imate besplatno piće! Sad sam se setio, moram na pijacu danas... Voće je najzdravije! Ja sam ceo život na voću i povrću, i vidi me! A jednom smo krali kajsije od komš...
-Doviđenja!
-Ajte, deco... Nemojte u duboku vodu! (okreće se ka drugim žrtvama) A jesam vama možda prič'o kako me je vir u'vatio jednom... To je bilo taman pre nego što ćemo ići da krademo kajsije...

Ne znam zašto silazim na kej.
Možda zbog čamaca. Uvek ima toliko puno čamaca, načičkanih i raznobojnih, sve tako veselo, u blizini onaj mostić sa cvećem prikačenim na visoke stubove. Oduvek me je interesovalo ko to cveće zaliva i zašto bi se neko bavio tim. Jedna od večitih misterija.
Reka miriše na prljavo i na ribu, sasvim fin miris, ako se čovek navikne. Razmišljam da li da sednem na betonsku klupu, ali ipak ne, 'ladan je to beton. Vrpoljim se. Pored mene prolazi neko mečkasto pseto, podosta pitomo za svoju zversku pojavu. Vrši nuždu u blizini, šapom zakopava svoje delo. Pobogu, pas koji zakopava izmet. Zar nisu mačke te koje to rade?
Kao da dan ne može biti dovoljno skenjan.
Idem uz kej, pa niz kej, i tako u krug, hodam, tapkam svojim malim starkama, navlačim kapuljaču svoje male karirane jakne, bez razloga. Toplo je, nema kiše. Samo mi se stavlja nešto na glavu. Ljudi verovatno misle da mi nije dobro.
Glupavi parovi. Kroz noć se šunjaju glupavi parovi. Neka devojka sedi na klupi, dečko stoji pored nje, i on je navukao kapuljaču na glavu, priča nešto dozlaboga interesantno, nema sumnje. Druga devojka hoda uz ivicu, onu uzvišenu, onako kako rade deca, dečko je drži za ruku. Uf, ala smo zabavni! Bedak.
Ma, priznajem, lepo je to.
Momci, moguće, spuštaju svoje šape na svoje devojke, neko kuče, manje, avće u prazno, automatski, bez smisla. Ja stojim i samo sišem gorčinu, dišem gorčinu, proždirem gorčinu. Ona proždire mene. Obuzimamo se pipcima, tupi udarci mi biju u lobanju, svaka pora je obuzeta i svaka tačka, i svaki sastojak ovog sklepanog tela.
Ako, neka je.
I gorko je, gorko, gorko. I slatko, slatko. I isto nema smisla.
Živela patetika!

Šest mjeseci je prošlo od moje poslednje posjete stricu, onom mlađem. Starijeg posjećujem svake nedelje. Odem na groblje, zapalim svijeću i ostavim cigaru koja gori pored njegovog groba. Malo je odmaknem, da mu dim ne grize oči.

Mlađi stric, don Vito Korleone moje porodice. Tako bar on misli. Misli da drži sve konce u svojim rukama. Caka je u tome što ispod tih konaca gori vatra koju on ne vidi. Konci su odavno popucali, ali on ih onako raskomadane i dalje čvrsto drži i ne prepušta ih nikome.

-Ooo, pa gdje si ti sinovac? Ko nas zavadi majka mu stara?
-Niko striko, nemam vremena od faksa.
-Stisni taj faks, ali stisni malo i žene hehe.
-Ma imam djevojku, Stašu, upoznao si je na slavi.
-To je taj gen nas Tenorovića! Magnet u krvi, prosto ih privlačimo sebi. Jesam li ti pričao ja kako sam osamdesetih po Splitu...-
-Jesi, jesi.
-Dođem dole, one sve padaju ko pokošene, pogotovo misice Splita. Ali eto, ja oženim Vanu. Trebala mi je žena koja će da mi dizati djecu dok ja radim, žena koja će prema meni gajiti poštovanje!
-A ne upitah te, gdje je strina? Navikao sam da bude tu za računarom kad dođem, ili da igra jamb na balkonu.
-Otišla je do prodavnice, doće uskoro.
-Aha. A Simona i Jelena? Jesu li u sobi?
-Da da, uče. Ispiti krenuli, pa povazdan bdiju nad knjigom.
-Odo da ih pozdravim. Žurim, obaveze zovu.

Potapša me po leđima, i okrenu se na stranu da gleda neku indijsku seriju. Nasuo sam sebi vode, destilovane, i eto me pred vratima sobe mojih nerođenih sestara.

-A jesi mamurna brate dragi, hoćeš da ti odem kupiti kiselu, jogurt, bilo šta?
-Tiše idiote, čuće te tata.
-Varaš se, serija mu odvlači svu pažnju, jedva da je i mene primjetio. Nego, došao sam samo da te pozdravim, žurim na neke konsultacije. Aj javi se za kafu ovih dana, i pozdravi Jelenu.
-Važi, prozvaću te.

Nema kašike za obuvanje cipela, pa mi se jadni palac napati ko Isus. Ispao sam dobar čovjek danas, učinio sam dobro djelo - posjetio sam porodicu. Karmo, očekujem da me ispoštuješ, kao strina koju gledam kroz mali prozor pekare kako kleči pred Krkušom, razvozačem hljeba, prvim komšijom mog strica i potencijalnim momkom moje sestre Jelene.

Svekrva: Ijao sine videla sam Nenu juče, znaš kako se prolepšala! Prava je lutka!
Sin: Koju Nenu majko?
Svekrva: Pa kako koju Nenu? Tvoju Nenu bre! Micinu ćerku! Kako je to dobro dete... Šteta što niste ostali zajedno... Deca bi vam bila lepa kao anđeli!
Sin: Jeste, i mlatila bi ih oklagijom svakih pet minuta da ti ne jedu cveće...
Snajka: Živka, Vi pijete kafu sa tri kašičice šećera, je l' da?
Svekrva: Jeste dete, al' donesi ti meni šećer na sto, da je ne presladiš.
Snajka: Neka, neka, staviću odmah u džezvu, ne valja posle da se meša kašičicom, hoće soc da se digne. (Daću ja tebi Nenu...) Evo, stigla kafica! Živka, za Vas sam sipala u najlepšu šolju koju imam, dobila sam je iz Amsterdama.
Svekrva: Lepo od tebe dete, nisi morala. Baš je lep ovaj list, liči mi na javor.
Snajka: Jeste Živka, to im je državni simbol. Nego pijte kafu, da se ne ohladi.
Svekrva: SRK
Sin: Dušo, skoro nisi ovako dobru kafu skuvala. Je l da mama da bolje kuva kafu od Nene? Što bi rekli, sidu leči!
Svekrva: Jeste zlato majkino, evo meni je izlečila dijabetes. Derer donesi mi bokal vode, ne treba mi čaša.

- Miki brate mili što mi ne reče ništa za onog tvog ortaka Peđu sunce ti krvavo jebem. Pa razbio sam se na Sandrinom rođendanu pijući s' njim, nemajući pojma da je toliki kapacitet.
- Hehehe druže bilo mi simpatično kako si se uskurčio kada je on počeo da priča koliko može da sipa u sebe.
- Pičko jedna, pa jesi mene našao da tako nameštaš? Ono nije čovek nego aždaja. Ne znam ni kako sam kući došao.
- Matori jednu stvar si morao da znaš pre nego što si uleteo u klinč sa Peđom, samo što sam ja bio dovoljno kurva da ti to ne kažem. Đape je kao ruski tenk, sve živo troši. Hemikalije koje njegova jetra može da obradi su zabranjene čak i u Azotari u Pančevu.
- Pa si se sad setio usta te jebem? Čoveče imam ozbiljno pomračenje negde od ponoći pa sve dok se nisam probudio kod kuće.
- Ma ništa strašno, otišao si u klonju i zaključao se. Naravno nisi bio u stanju da otključaš sve do pola pet, pa su ljudi pišali sa terase, a neki su čak zalivali cveće Sandrine keve u žardinjerama. Kada si konačno pogodio vrata kupatila bilo mi te žao, pa sam te odveo gajbi i spakovao u krevet.

Popisivač : Eto, popunili smo za roditelje, sad ćemo i za vas. Ime i prezime?
Žrtva : Jovana Ristić.
Popisivač : Aha, dobro ... datum rođenja, JMBG, mesto rođenja, to ću sve prepisati iz lične karte. Idemo dalje ... jeste raseljeni sa Kosova i Metohije?
Žrtva : Vidite li da tu piše mesto rođenja i boravka Stari grad, Beograd?
Popisivač : Svejedno moram da proverim. Dalje! Bavite li se poljoprivredom?
Žrtva : Alo! Stari grad, Beograd, centar grada!
Popisivač : Dužan sam da pitam. Znači nemate neku parcelu, neki plac?
Žrtva : Nemam, imam samo 20 godina. Već sam odgovorila da ni roditelji nemaju.
Popisivač : A da niste slučajno oteli, mislim zauzeli neku parcelu i tu nešto sadite?
Žrtva : Sadim samo cveće u saksijama, u žardinjeri.
Popisivač : Jel' imate vi prihode od toga?
Žrtva : Logično da nemam!
Popisivač : Onda za poljoprivrednu delatnost ne pišem ništa. A domaće životinje nemate? Krave, koze, konje? Možda magarca? I nojevi se sad tu računaju!
Žrtva : Imam hrčka.
Popisivač : Jel' ostvarujete prihode od njega? Dlaka, krzno, mleko?
Žrtva : O, jebote! Ne, naravno!
Popisivač : Moram da pitam! Nacionalnost je pretpostavljam srpska.
Žrtva : Papua-Nova-gvinejska!
Popisivač : Kako? Rekli ste da vam je otac Srbin a majka Hrvatica! Birajte od toga!
Žrtva : Moje je pravo da se osećam kako hoću! Ne gušite mi nacionalni identitet, zvaću Kandićku!
Popisivač : Dobro, dobro! Jel' veroispovest pravoslavna ili katolička?
Žrtva : Šamanizam! Evo da ubrzamo : studiram, imam završenu gimnaziju, ne radim, nisam radila, ne tražim posao, pismena sam i znam da radim na računaru. Stan mi je u vlasništvu oca, dvoiposoban, vi to upisujete kao tri sobe, jedan WC i jedan računar.
Popisivač : Znači ne stičete dobit od rada? Niste prijavljeni ali da ne radite možda po ugovoru o delu?
Žrtva : Ne.
Popisivač : Ne radite ni u naturi?
Žrtva : Molim?
Popisivač : Izvinjavam se, tako je formulisano pitanje. Znači ne! Ko vas izdržava?
Žrtva : Molim?
Popisivač : Vi ste student, izdržavano lice. Ko vas izdržava?
Žrtva : Roditelji.
Popisivač : Za njih ste rekli da su nezaposleni, to ne mogu da zaokružim. Od nečega mora da živite. Evo ovde piše : izdržava vas lice zaposleno u poljoprivredi, u industriji, penzioner, zajmite novac ili primate socijalnu pomoć!?
Žrtva : Stavite da me izdržavaju neki bogati poljoprivrednici, nemam pojma koji, i palite dok vas ne izbacim kroz prozor!

- Dobar dan čika Dragane. Kako ste danas ?
- Zdravo Igore opet ti, evo uobičajeno, koljem se sa radovcima oko teritorije, hahahaha oni štanglama kao hahhaha pa ja imam tetanus bre AV AVAVAV. Khm, khm, KHM. Izvini zbog ovog idiota Gigo. U zadnje vreme je malko agresivan. Kako ti je brat ?
- Pa to sam ja čika Dragane, Boki ili Marko. Da vi niste malo preterali sa onim lekovima što sam vam dao prošli put ?
- Hahaha kojim lekovima bre pizda ti materina malena okupatorska. LEPO JE REKAO TITO BRE SVE ŠVABE SU BUBE. VI STE NAŠE CVEĆE. JA SAM ROBOT IZ BUDUĆNOSTI POSLAT DA UNIŠTIM SRBE. Vidi mačka, mac, mac mac...MAC PIZDA TI MATERINA MALENA.
- Izvini Gigo, Drogan se uzbunio, verovatno promena vremena.
- Marko vi ste. Konačno da popričam sa razumnom osobom danas. Zašto ne uzimate lekove koje sam vam prepisao ?
- Pa vidi vako sine, nači mleko, litre i litre jaja. Podvarak. Zašto je ova kapa na stolu, vidi kapu jebenu na stolu kapa je na stolu vidi je pogledaj pogledaj... Izvini Gigo, ovaj Marko? Dragane? Ti si Marko ?
- Vi ste Marko, ja sam Ignjat ?
- Svi ste vi moroni a sad se smirite neko kuca na vrata, izgleda da će vizita.
:svi zajdno: NE SMARAJ FILIPE.

Mama dobio sam trojku.
A šta je Dragan dobio?
Peticu
Kako ti nisi mogao dobiti peticu, vidiš kako je Dragan uspešan. Ugledaj se malo na njega.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Mama dobio sam ukor.
Molim? Kako to sunce li ti tvoje balavo!
I Dragan je.
Šta Dragan, nemoj da mi se tu porediš sa njim znaš!

----------------------------------------------------------------------------------------------------
Dragi danas nam je godišnjica.
Jao draga skroz sam zaboravio. Toliko obaveza i problema da mi nije ni na kraj pameti.
Neka, tako mi i treba. Dok smo se zabavljali bio si pažljiv. Kupovao mi cveće i kad ne treba, kad sam očekivala da ćeš me voditi na ćevape. Zvao me svakih pola sata, išao na živce, a sada mi se javiš samo da ti vidim na teletekstu šta je uradio neki tim iz treće arapske lige. Marš đubre jedno. Kako sve moje drugarice imaju normalne muževe. Eno Jovanka, onaj njen Petar je zlato. Svaki dan joj nešto kupuje, izvodi je na večere. Ugledaj se malo na njega.
----------------------------------------------------------------------------------------------------

Draga kupio sam ti zlatnu ogrlicu.
Srećo otkud ti pare za to. Ne mogu da verujem.
Pa pitao sam Petra otkud njemu pare za sve to pošto prodaje jaja na pijaci i reče mi da je prodao neke stvari iz kuće, burmu i tako to.

Šta si ti prodao nesrećo?!
Pa burmu i auto. Sad imamo i za večeru.
Marš.
Šta je sad, pa tako je i Petar.
Jebo te Petar.

1. Ukoliko joj priđeš, a ona ti nakon tvoje druge rečenice kaže da ima dečka. Beži, ispušio si. (Nema dečka, inače ne bi polu-gola izlazila s drugaricama do 5 ujutro, samo će tako najlakše da te iskulira).

2. Ukoliko ti kaže: "Hej da li možeš malo da se pomeriš, nemam prostora da igram." Ne, ona ne tvrdi pazar, niti pokušava da igra igrice s tobom, već jebeno želi da se pomeriš kako bi mogla da igra, a dobila je želju da igra kada si se ti pojavio.

3. Pogledala te je! Sad u napad, čim te je pogledala mora da se loži na tebe. Stani malo, ne pali se. Pa ako prolaziš ili stojiš ispred nje, naravno da će da te pogleda, neće sigurno da gleda u zemlju ili plafon.

4. Upoznaš je u gradu, ostavi ti broj. Ti misliš to je to, ženiš je, organizuješ trubače, cveće, salu. Stani malo. Mnoge devojke ostavljaju broj samo da bi te iskaširale jer si ih previše smarao. Pošalji joj poruku, ako ti posle 3 dana ne odgovori, ne znači da ti udara čežnju, već da jebeno neće jer te se ne seća ili te se seća, pa opet neće. Ako ti ne odgovori na prvu poruku, ne šalji drugu, ima milion pičaka na kugli zemaljskoj, ali jedno je sigurno, ovu neš jebat...

Ако смо већ одлучили да се просеравамо, да то онда радимо на велике гомиле.

Ovo je ‘prava lovačka priča’:
Družina lovaca se okuplja redovno u omiljenoj kafani i svi pričaju svoje neverovatne događaje. Svi su imali gomilu neverovatnih događaja osim Laze. On nikada nije ispričao ni jednu priču, a lovac je bio preko 30 godina.
Jednom prilikom ga društvo teralo da nešto ispriča, i posle dugog, dugog ubeđivanje on počne:
- Nisam ja imao takve događaje kao vi, sramota i da pričam..
- ‘ajde, Lazo, nema veze. Samo ti pričaj.
- Pa, dobro. Verovali ili ne, jednom sam išao kroz šumu i razgledam tako pečurke, šumske jagode, cveće. Kad, odjednom, izbijem na neki proplanak. Pođem ja da ga istražujem, kad vidim dva mečeta kako se igraju. Pogledam levo-desno, nema mečke u blizini. Ja priđem, i počnem da se igram sa njima. Zaigrali se mi, kad mene neko kucnu po ramenu. Okrenem se i vidim mečku, ima jedno 2 metra visine, iskezila se i hoće da me udari šapom. Ja brzo zgrabim ranac sa zemlje i pušku, pa bež’ u šumu. Ona zamnom. Ja sve bežim i usput nekako napunim pušku. Stanem, nanišanim joj u glavu i kad je bila blizu opalim oba metka. Puče joj glava, ona pade na zemlju. Uf, rekoh sam sebi, za malo da me do’vati. Izvuko sam se u zadnji čas. Taman sem seo da se malo oporavim, kad ona ustade, pa opet na mene. Glava joj sva rascopana, ali riče i poče da me juri. Ja opet u beg, usput punim pušku, opet stanem i opet nanišanim u glavu: buum, buum, dva komada, opet u glavu. Otkide joj se ostatak glave, ona pade na zemlju. Pomislim kako je sad gotovo. Sednem da odahnem, ali ipak malo podalje. Odjednom, ona opet ustade, pa na mene. Ja bež’ u šumu, ona zamnom. Bežim ja tako, kad odjednom upadnem u zamku za medvede, duboka 3 metra. Pogledam gore, mečka se nagla u rupu i dere se k’o blesava. To je privuklo druge medvede, i odjednom ih se skupilo 7-8. Auh, Lazo, sad si najebo. Šta sad? Laza napravi, pauzu, uze gutljaj kisele vode, pa poče polako da pripaljuje cigaretu.
Jedan od slušalaca prekide tajac koji je nastao: - I, Lazo, šta je bilo onda?
- Ništa – reče Laza. – Pojeli me.

(Indija, prvi vek nove ere. Muškarac i žena u predvorju kuće)

- Magdaleno, gde je gral, popio bih malo vina? (Gleda kroz prozor) Kao da će opet kiša… žiga me u dlanovima.
- Ne znam, Jezu, danas sam zalivala cveće iz njega, mora da je ostao u bašti. Primetio si kako cveće bujnije raste otkad ga zalivam iz grala?
- Jesam, primetio sam... (Priđe joj i nežno stavi ruku na ženino rame. Gleda je i misli koliko je lepa, kako godine ne ostavljaju traga na njenom licu iako ih je prošlo već toliko). Magdaleno, mislio sam nešto ovih dana... kako bi bilo da se... vratimo kući?
- Jezu?!? Koliko ćeš da me gnjaviš s tim povratkom, za ime tvoje?!? Nije ti bilo dosta jednom, a?!? 'Oćeš opet da te razvlače na krstu, to 'oćeš?!
- Magdaleno, to je neuk narod, njima treba Reč...
- Njima treba šiba, ja da ti kažem! Ne idemo mi nikud! Šta ti fali ovde: deca su ti zdrava, komšije su nas prihvatile, uvažavaju te kao proroka, slušaju te, šta 'oćeš više od života? Ti bi opet da uzjašeš magarca jel' da? Uvek te u ovo doba u'vati nervoza...
- Dobro, dobro, nemoj da se nerviraš… ali razumi malo i ti mene: veliku smo stvar započeli na toj Golgoti, osećam se ovde kao...
- Kao šta? Kao čovek koji brine o ženi i deci? Pa jel' ti to malo?
- Magdaleno, ti znaš koliko volim i tebe i decu...ali moji sledbenici kriju se u Rimu po katakombama! Kako da jedem kari sa piletinom dok ljudi sa mojim imenom na usnama čame ispod zemlje?
- Dosta si ti učinio za njih, Jezu, mani se ljudi! Pazi: Rim?!? Kakve veze sad pa Rim ima s nama...
- Proširilo se, Pavle je to dobro odradio...
- Al ja to više ne mogu da gledam, čoveče, šta misliš kako je ženi da gleda kako joj čoveka kog voli razapinju i buše mu ruke i noge i bodu ga kopljem pod rebra?!? Neću to da gledam više nikad, neću! "Bože oprosti im jer ne znaju šta rade"? Baš ne znaju, slepci... ne moraš ti da ih naučiš svemu. Imaju Jevanđelja, četiri komada, a jedno si im i sam izdiktirao, Toma je sve zapisao, nek prepisuju, to će garant da proglase za lažno al ko im je kriv, šta više 'oćeš?
- Moj bi drugi dolazak mogao da bude neka svetlost na kraju tunela...
- Ma daću ti ja svetlost; sve si im već pokazao, Jezu, sve! Al ljudi nisu pravi materijal za tvoju nauku, kvarljiva su roba… nikad oni neće okrenuti i drugi obraz, uvek će vaditi oči i zube jedan drugom, urazumi se, Jezu! Ti bi stalno ginuo za one koji to ne zaslužuju...
- Magdaleno, dok neko ne stavi nešto vredno na tas – tas se neće pomeriti.
- Pa bi ti da budeš taj, po drugi put?!? Samo preko mene mrtve, jes' čuo?! Ako opet budeš tamo išao, to može da bude samo da bi ih proprao u sumporu! Drukčije neće moći. Imaš ti neke obaveze u ovoj kući! Ima da se seje raž i ječam posle pashe...
- Ah, Pasha, pun mesec...
- Jao, evo ga opet... neću više da slušam o tome! Bilo ne ponovilo se! Da se Rimljanima nije zbog one kiše žurilo pa te skidoše sa one prokletinje od krsta, ostade ja sama k'o kuče... To li 'oćeš da mi prirediš?
(Muškarac krši ruke i gleda kroz prozor)
- Jezu, ajde u baštu da tražiš gral, pa da popiješ vina sa ženom svojom umesto sa onih dvanaest žigosanih... tako je sigurnije. 'Ajde, mrak će uskoro...
(Muškarac pokunjen izlazi u baštu i šuška po gardenijama. Pastva ima još da sačeka...)

- Ej Mare 'de si. Ćao Tamara.
- O pozdrav bagro. Šta se radi?
- Evo ništa matori, srećan rođendan i sve najbolje.
- Hvala ljudi. Jel dolazite večeras kod mene?
- Pa svratićemo, ali posle moraš sa nama po poklon.
- Jao što su ti dobri drugari Marko, kupili ti poklon.
- Hvala ljudi. Kažem ti ja Tamara, nema boljih drugara od njih. Ali gde da idemo po poklon? Donesite mi ga kući.
- Pa ne možemo. Poklon se samo iznajmljuje i moramo u biblioteku da idemo, ako me razumeš.
- Ne razumem. A-ha, čekaj, ladno ste našli "Pesak Sahare", ali nema da se kupi pa samo iznajmljujete knjigu. Jel to?
- Pa ne baš, malo je drugačije. Ona druga knjiga što si je oduvek želeo.
- Koja druga knjiga?
- Ma znaš ona, uvek si pričao kako moraš u životu da je pročitaš.
- "Magle Avalona"?
- Ne brate. Ona što si uvek pričao da moraš. Što si je našao u Holandiji, ali nisi je ipak čitao. Znaš bre.
- Nisam ja našao nikakvu knjigu u Holandiji.
- Brate ona sa crnim koricama, a jarko ružičaste stranice. Znaš bre.
- Nemam pojma o čemu pričate.
- E momci, da vas samo prekinem, a koja to biblioteka radi noću?
- Ma kod hotela Metropol Tamara. Neka fensi nova. To u'vatila ljude pomama, kao fensi je da noću ideš u biblioteku.
- Nikad čula.
- Ima na netu, videćeš. Mare, crna knjiga jebem mu mater. Onako korice se specifično osećaju. Znaš bre.
- Mare "Život i stradanje Džejde Fajer".
- Nikad nisam hteo tu knjigu, nemam pojma o čemu pričate. Pomešali ste me.
- E znaš šta, dolazimo kod tebe na rođendan, pa moramo da idemo posle negde.
- Gde idete?
- Na promociju čokolade neke. Vidimo se večeras. Donećemo ti cveće.

- Samo čekam gol ovde za sto hiljada i vodim vas dvojicu na kurve. Tebe kume jer si mi prijatelj od najranijeg detinjstva, a tebe mali jedva poznajem al' te vodim zato što još nisi jeb'o. Ajde spremajte se. Tekma za pet minuta gotova.
- Pa otkud znaš da će pasti gol za ovih pet minuta?
- Čuješ li malog kume?
- Čujem kume i ne verujem. Ne zna da su ti plodni dani.
- Kakvi plodni dani, to samo žene imaju?
- Što ti mali mnogo pitaš, al aj na brzaka da ti objasnim. Počelo je pre tri dana kada je dobio desetku na ispitu. To mu je prva desetka u studentskoj karijeri. U povratku kući je našao novčanik sa petsto jura u njemu. Vratio on novčanik i pare vlasniku, a vlasnik mu da soma jer je ispao pošten, a ionako je pun k'o brod, pa mu pet glava ne znači toliko. Nakon toga je na basketu u svakoj partiji dao po pet, šest trojki iz isto toliko šuteva. Prekjuče je dobio auto na štapiću od sladoleda i tri puta na fudbalici lobovao golmana od dva metra. Na male goliće. Posle toga se istuširao kući i izašao na terasu, kad na terasi pored ona milfača što vodi beogradsku hroniku. Ona dobra. Tu joj živi tetka koja je na putu, pa je ona došla da joj zalije cveće. Posle dva minuta je uspeo da se nađe kod nje u stanu i da je pojebe. Juče je pet mapa za redom bio prvi u kanteru, našao je posao u nekoj stranoj firmi čije ime ne mogu da izgovorim i nekoliko puta za redom ubacio sa zemlje pomorandžu u onu malu betonsku kantu. Danas je već dobio jednom na kladži, u radnji gde je kupovao patike koje baš gotivi bile su jedne jedine i to samo njegov broj na ekstra sniženju i kupio je pirošku sa sirom koja je bila puna sira.
- Kume zaboravljaš da sam imao dve odabrane u tri dana na Vukajliji, a evo i gol je pao u poslednjoj sekundi. Oblačite se pa idemo da prašimo.
- Dokle će to da traje?
- Mali, kada su ti plodni dani, o tome se ne razmišlja.

Običan svat: Vino, bombonjera, cveće. Nezapažen toliko.
Zadužen svat: Ono što je dobio od domaćina svadbe, to i vraća. Ume da zaigra u masi.
Prijatelj svat: Donosi šta hoće, domaćinu je njegovo prisustvo najveći poklon. Voli da se mota oko muzike.
Rodbinski svat: Pored toga što je pomogao da se svadba spremi, dužan je da donese što kabastiji poklon. Uvek igra oko mlade i mladoženje, u centru pažnje.
Stari svat : Uz poklon mora da poseduje ženu, devojku (ako je nema mora da je pozajmi za taj dan). U prednjem čelu sedi, sa ostalim šlag društvom. Kad se napije počne da muva pevačicu.
Barjaktar : Poseduje kolac sa srpskom zastavom i na vrhu jabuku. Njegov posao je da čuva jabuku, obično se smori dok traje taj ritual. Kasnije uveče se pridružuje veselju.
KUM: Najatraktivniji svat. Što se kaže 'Kum nije dugme', tako da on ima pravo uz televizor, što donese, da poseduje pištolj, automatsku pušku, karabin, ( ne sme zolju) i pucanjem iz vatrenog oružja doprinosi što boljoj atmosferi na svadbi. Po običaju 'drži muziku' celo veče, što izaziva gnev kod ostalih svatova.

Postoji još jedan tip gosta, koji je totalni autsajder.

Padobranac svat (nezvani gost): Već je bio na nekom ispraćaju, pa je svratio da se još malo dolije, eventuano da smaže neko parče pečenja. Čeka ispred šatre da mu aščija iznese gajbu piva, ili da se domaćin smiluje i naredi pevaču da na mikrofon izgovori čuvenu svadbarsku rečenicu: 'Za nezvane goste, postavka'! Tada pod šatru 'sleće' tridestak padaobranaca i zauzimaju neko mesto u ćosku.

- Ćao sine, hoćeš da kupiš hleb kad kreneš kući?
- Važi ćale. Aj sad, moram da idem nešto da završim.
....Oblačak ćaletu iznad glave - vucibatina jedna, trebalo je da ga bijem na vreme, opet se negde drogira, bleji po parkovima, priveli su ga već u policiju.

- Ćao, ljubavi, šta se radi?
- E, evo idem nešto da završim. Čujemo se kasnije.
.... Oblačak ribi/ženi iznad glave - skot najobičniji, opet je sa onim večitim mladoženjama/ nedojebanim majmunom, sede u kafani, jurcaju za kurvama, možda već imam neku polnu boleštinu.

- Zdravo, Petroviću. Reci mi, onaj izveštaj o rastu proizvodnje koji sam ti tražio....
- Dobar dan, direktore. Evo spreman je, doneću vam ga čim nešto završim.
....Oblačak diši iznad glave - jebaću im svima mater, neradnici nijedni. Verovatno je majmun u pošti i plaća račune, a u kancelariju će da se vrati sa punim kesama. Majke im ga nabijem neradničke, sutra će svi u 6 da mi se nacrtaju.

A istina je potpuno nebitna.....
Kao na primer da je sin pošao da mu upišu 10 u indeks iz marksizma, da je onaj mučenik pošao da kupi neko nesrećno cveće za godišnjicu, i da je ovaj mučenik do kolena u toneru koji mu se prosuo dok je grozničavo štampao izveštaj.

Samo vaši ortaci iz kraja znaju da ste otišli da kupite kremu za šuljeve za babu, čim izvalite nešto što zvuči tako misteriozno i bitno.

UGOVOR O KREDITU

...
CVEĆE CVETA, SUNCE SIJA, MI VAS VOLIMO, BRINEMO O VAMA I VAŠIM POTREBAMA ZATO VAM U HRIŠĆANSKOM DUHU DAJEMO SKORO PA BESPLATAN KREDIT. MORA DA NISMO NORMALNI KADA VAM DAJEMO OVAKO POVOLJNE USLOVE.
...

Kamatna stopa na godišnjem nivou je fiksna i iznosi 18%
____________________________________________________________________
ˢᵃᵈᵃ ˢᵗᵉ ᵘᵇᵉᵈʲᵉᶰᶦ ᵈᵃ ᶜᵉᵗᵉ ᶦᵐᵃᵗᶦ ᶠᶦᵏˢᶰᵘ ᵏᵃᵐᵃᵗᶰᵘ ˢᵗᵒᵖᵘ ᵃᶫᶦ ˢᵗᵉ ˢᵉ ᶻᵃʲᵉᵇᵃᶫᶦ⋅ᴺᶦˢᵗᵉ ᵖʳᵒᶜᶦᵗᵃᶫᶦ ˢᶦᵗᶰᵃ ˢᶫᵒᵛᵃ⋅ᴺᶦˢᵗᵉ ᵖᵒᶰᵉᶫᶦ ᶫᵘᵖᵘ⋅ᴼᶰᵒ ˢᵗᵒ ʲᵉ ˢᶫᵘᶻᵇᵉᶰᶦᶜᵃ ᶻᵃᵇᵒʳᵃᵛᶦᶫᵃ ᵈᵃ ᵛᵃᵐ ᶰᵃᵖᵒᵐᵉᶰᵉ ˢᵛᵉ ᵖᶦˢᵉ ᵘ ᶰᵃˢᵗᵃᵛᵏᵘ⋅ᴷᵃᵐᵃᵗᶰᵃ ˢᵗᵒᵖᵃ ᶰᵃ ᵍᵒᵈᶦˢᶰʲᵉᵐ ᶰᶦᵛᵒᵘ ᶦᶻᶰᵒˢᶦ ¹⁸ ᵖʳᵒᶜᵉᶰᵃᵗᵃ ᵘᶻ ᵏᵒʳᵉᵏᶜᶦʲᵉ ˢᵗᵒᵖᵉ ᵘ ᶜᶦᶫʲᵘ ᶦᶻʲᵃᵈᶰᵃᶜᵃᵛᵃᶰʲᵃ ᵛᵃˢᵉ ᶻᵃʳᵃᵈᵉ ˢᵃ ᶦᶻᶰᵒˢᵒᵐ ᵐᵉˢᵉᶜᶰᵉ ʳᵃᵗᵉ⋅ᶜᶦᶫʲ ʲᵉ ᵈᵃ ᵐᵉˢᵉᶜᶰᵃ ʳᵃᵗᵃ ᵛʳᵉᵐᵉᶰᵒᵐ ᵗᵉᶻᶦ ᵛᶦˢᶦᶰᶦ ᵛᵃˢᵉ ᶻᵃʳᵃᵈᵉ ᵈᵒ ᵗᵃᶜᵏᵉ ᵏᵃᵈᵃ ᶜᵉ ʲᵉ ᵖʳᵉᵐᵃˢᶦᵗᶦ⋅ᵁ ˢᶫᵘᶜᵃʲᵘ ᶰᵉᵐᵒᵍᵘᶜᶰᵒˢᵗᶦ ᵈᵃ ʳᵉᵈᵒᵛᶰᵒ ᶦˢᵖᶫᵃᶜᵘʲᵉᵗᵉ ᵐᵉˢᵉᶜᶰᶦ ʰᵃʳᵃᶜ ᶰᵃᵖᶫᵃᵗᵘ ᶜᵉᵐᵒ ᶦᶻᵛʳˢᶦᵗᶦ ᵒᵈᵘᶻᶦᵐᵃᶰʲᵉᵐ ᵛᵃˢᵉ ᵏᵒᵐᵖᶫᵉᵗᶰᵉ ᶦᵐᵒᵛᶦᶰᵉ ᵛᶦᵗᵃᶫᶰᶦʰ ᵒʳᵍᵃᶰᵃ ᶜᶫᵃᶰᵒᵛᵃ ᵖᵒʳᵒᵈᶦᶜᵉ ᵏᵃᵒ ᶦ ᵛᵃˢᶦᵐ ᵖʳᶦᶰᵘᵈᶰᶦᵐ ʳᵃᵈᵒᵐ ᵘ ʳᵘᵈᶰᶦᵏᵘ ᶻᶦᵛᵉ⋅ᵀʳᵘᵈᶦᶜᵉᵐᵒ ˢᵉ ᵈᵃ ˢᵗᵒ ᵇʳᶻᵉ ᵈᵒᵈʲᵉᵗᵉ ᵘ ˢᶦᵗᵘᵃᶜᶦʲᵘ ᵈᵃ ᶰᵉ ᵐᵒᶻᵉᵗᵉ ᵈᵃ ᶦˢᵖᶫᵃᶜᵘʲᵉᵗᵉ ᵛᵃˢᵉ ᵒᵇᵃᵛᵉᶻᵉ ʳᵉᵈᵒᵛᶰᵒ ᶦ ᵈᵃ ˢᵗᵒ ᵖʳᵉ ᵖᵒˢᵉᵍᶰᵉᵐᵒ ᶻᵃ ˢᶦᵗᶰᶦᵐ ˢᶫᵒᵛᶦᵐᵃ ᵏᵒʲᶦᵐᵃ ˢᵐᵒ ᵗᵃᶜᶰᵒ ᵒᵇʲᵃˢᶰᶦᶫᶦ ᵏᵃᵏᵒ ᶜᵉᵐᵒ ᵈᵃ ᵛᵃˢ ᶻᵃʲᵉᵇᵉᵐᵒ⋅ᴾᵒˢᵗᵉᶰᵒ⋅ᴮᵃᶰᵏᵃ ᶻᵃᵈʳᶻᵃᵛᵃ ˢᵛᵒʲᵉ ᶰᵉᶻᵃᵏᵒᶰᶦᵗᵒ ᵖʳᵃᵛᵒ ᵏᵒʲᵉ ᵘᵖʳᵃᵛᵒ ᶰᵉˢᵛᵉˢᶰᵒ ᵖᵒᵗᵖᶦˢᵘʲᵉᵗᵉ ᵈᵃ ˢᵛᵉ ˢᵗᵃᵛᵏᵉ ᶦᶻ ᵒᵛᵒᵍ ᵘᵍᵒᵛᵒʳᵃ ᵖʳᶦᶫᵃᵍᵒᵈᶦ ˢᵛᵒʲᶦᵐ ᵖᵒʰᶫᵉᵖᶰᶦᵐ ᵃᵖᵉᵗᶦᵗᶦᵐᵃ ᶦ ᵗᶦᵐᵉ ᵛᵃᵐ ᵘˢᵏʳᵃᵗᶦ ˢᵛᵃ ᶫʲᵘᵈˢᵏᵃ ᵖʳᵃᵛᵃ ᶦ ᵈᵒᵛᵉᵈᵉ ᵛᵃˢ ᵈᵒ ᵖʳᵒˢʲᵃᶜᵏᵒᵍ ˢᵗᵃᵖᵃ⋅ᴺᶦˢᵗᵃ ᶫᶦᶜᶰᵒ ᵗᵃᵏᵒ ʲᵉ ᵗᵒ ᵏᵃᵈᵃ ᵖᵒᵗᵖᶦˢᵘʲᵉᵗᵉ ᵘᵍᵒᵛᵒʳ ˢᵃ ˢᵒᵗᵒᶰᵒᵐ ᵃ ᶰᵉ ᶜᶦᵗᵃᵗᵉ ˢᶦᵗᶰᵃ ˢᶫᵒᵛᵃ⋅ᴬ ᶦ ᵈᵃ ᶜᶦᵗᵃᵗᵉ ᵐᵒʳᵃᵗᵉ ᵖᵒᵗᵖᶦˢᵃᵗᶦ ʲᵉʳ ᶰᵉᵐᵃᵗᵉ ᶦᶻᵇᵒʳᵃ⋅ᴹᵒᶻᵉ ᶰᵃᵐ ˢᵉ⋅ᴾᵒᶻᵈʳᵃᵛ⋅ⱽᶦᵈᶦᵐᵒ ˢᵉ ᵏᵃᵈ ᵛᵃᵐ ᵇᵘᵈᵉᵐᵒ ᵖᶫᵉᶰᶦᶫᶦ ᶦᵐᵒᵛᶦᶰᵘ⋅ᵁˢᵏᵒʳᵒ⋅

-Je li, bre, kako ti uspevaš ovo da učiš? Pa toliko je dosadno ne znam šta ću sa sobom da radim, dođe mi da poludim!
-Pa šta fali, ako si mogla da zapamtiš kakvih sve tipova pega ima na kantarionu, što sam naravno i ja zapamtio, što ti ovo toliko teško pada?
-Pa to je zabavno, ovo je smor!
-Ajde, bre, pogrešno pristupaš problemu. Treba da gledaš na to kao na zabavu, a ne na obavezu. Kako ćeš sada naučiti nove stvari i onako sve kul. Eto voliš cveće, pustiš valcer cveća...
-A da, to je super pozadina za pucačinu.
-Molim?
-Elem, kako je tebi ovo zabavno, majke ti?
-Gledaj na to kako će ti se trud posle isplatiti, kako ćeš znati mnogo novih stvari, biti bolja osoba....
-Ajde neki iskren savet, kako uspevaš ovo da učiš, kako si ti ostao normalan uz ovo mučenje, mene to zanima?
-Hejejejejejej, hejejej, aj sed hej! Vac goin on?
______________________________________________________________
-Kako si ti tako uspešna u životu? Kako si tako lako našla momka?
-Pa, znaš kako, dušo, pogrešno pristupaš tom problemu. Ti vidiš traženje momka kao obavezu, a ne kao neko zadovoljstvo. Ne tražiš ga iz pravih razloga, znaš...
-Ništa te sad nisam razumela.
-Hoću da kažem, znaš, mislim ja imam i divnu podršku porodice mi se svi mnogo vojimo, i možda bi htela da razgovaraš sa mamom?
-Poslednji put kad sam sa njom pričala govorila mi je o krijumčarenju kokaina u golf lopticama.
-Hm... Polako pile, evo ga moj bubili. Idemo zajedno na Kung Fu Pandu.
-Ja sam mislila da te taj film nervira?
-ĆUTI, KURVO!

1. Kol’ki komarci k’o rode jebote – Rečenica sa samog početka predstave koja se koristi kako bi se izrazila oduševljenost veličinom komarca.
2. Radovane, crni Radovane – Zvali se vi Milorad, Milan, Jovan ili kako već velika je verovatnoća da ste ovu rečenicu izgovorili bar jednom, bilo za sebe, bilo za nekog drugog
3. Najveći bludnik grada Čikaga – Odnosi se na Džordža, lika iz omiljene Radovanove serije, a kaže se bilo kom drugaru, što iz zajebancije, što zbog toga što je taj drugar uradio nešto zajebano
4. Ili će ti život biti cveće, ili tebe više biti neće – Kaže se kada želite da učinite nešto hrabro i veliko
5. Namrčilo se nebo k’o da će govna da padaju – Izgovara se u iščekivanju elementarne nepogode
6. Ja mislio to nit’ sere nit’ piša, ono bušno k’o sito jebote – Razočaranost intelektualnim nivoom i ponašanjem određene ženske osobe o kojoj je prethodno postojalo izrazito visoko mišljenje
7. Nosilac raznih veneričnih oboljenja i ostalih društvenih priznanja – Idealno za kontru u nekom podjebavanju, ukazuje na slabe životne uspehe koje je sagovornik imao
8. Izvolte lepo, šta piju pičke – Sve je jasno
9. Priđi k Rumenci – Dođi vamo
10. I jede jabuke, samo jede jabuke – Samo jede nešto, jabuke su metafora
11. Imao člansku kartu biblioteke, uđem sednem, naručim, popijem, pojedem, boli me uvo. Čim me vide kažu eno ga drug član jebote – Veoma sam bitan
12. Iz fundamenta obrati paznju na ponašanje – Ne pravi sranja i smiri se
13. Ja sam čovek fin i suptilan, mogu te ubijem na mestu – Obično povezano sa stavkom 12
14. Ko je srao van rupe? – Večito filozofsko pitanje koje se postavlja u trenutku kada je sranje već napravljeno

- Hah, završio sam mić i ostala mi 100 dinara, haha, brate, da l' da kupim sok il' čokoladu. Ma ne, brate, odigraću loto, kakve sam sreće danas možda me nešto usere. Jao, brate, kad bi ubo sedmicu, ostavio bi gudru PERMANENTNO. Otvorio bi 10 trafika i bolele bi me brige. Kupio bi' i diplomu na megatrendu. Jaooo, brate, što ne dobijem?!
...
Došao je utorak, mić je odavno izdjankan, niotkuda keša za novi. Prati se izvlačenje. Šest brojeva je pogedjeno čeka se zadnji za overu iii: 26 je broj, puši kurac moj! OVERA! NEVERA!
...
Porez je plaćen i ostalo 254 soma evra. Traži se šema za koks. Nalazi se. Traži se šema za oranž bad, uvaljuju ti prskani skank, al' nema veze, fino radi u kombinaciji sa belim. Pije se viski, ide se svud. Kupio si kajena matori. Karao si komšinicu Maju Plastiku koja ti se ne javlja od srednje, nego okreće glavu kad te vidi. Maksimalno se arčiš svakog, jebenog, dana. Već metar dana nisi pipnuo žuću. Počinješ da veruješ da si se skinuo. Živiš, jebeni, san. I odjednom prekid filma!
Budiš se u svom krevetu, shvataš da ti je ostalo još samo 7 hiljada. Umoran od noći, slomljen od života odlaziš kod gremlina po staru šemu. On ti uvaljuje mišomor, Jebe mu se za tebe, hoće i on parče torte...
OVERA
SAHRANA
Neko ti je na grobu zaboravio bonbonjeru. Ganfer koji krade cveće ugleda fensi upakovanu bonbonjeru i oseti se k'o djanka sa sedmicom. Pridje i nadje Diplomat... Opaaa, al' nije debeo kao tebi što je ušao.