Verovali ili ne

Ovo je ‘prava lovačka priča’:
Družina lovaca se okuplja redovno u omiljenoj kafani i svi pričaju svoje neverovatne događaje. Svi su imali gomilu neverovatnih događaja osim Laze. On nikada nije ispričao ni jednu priču, a lovac je bio preko 30 godina.
Jednom prilikom ga društvo teralo da nešto ispriča, i posle dugog, dugog ubeđivanje on počne:
- Nisam ja imao takve događaje kao vi, sramota i da pričam..
- ‘ajde, Lazo, nema veze. Samo ti pričaj.
- Pa, dobro. Verovali ili ne, jednom sam išao kroz šumu i razgledam tako pečurke, šumske jagode, cveće. Kad, odjednom, izbijem na neki proplanak. Pođem ja da ga istražujem, kad vidim dva mečeta kako se igraju. Pogledam levo-desno, nema mečke u blizini. Ja priđem, i počnem da se igram sa njima. Zaigrali se mi, kad mene neko kucnu po ramenu. Okrenem se i vidim mečku, ima jedno 2 metra visine, iskezila se i hoće da me udari šapom. Ja brzo zgrabim ranac sa zemlje i pušku, pa bež’ u šumu. Ona zamnom. Ja sve bežim i usput nekako napunim pušku. Stanem, nanišanim joj u glavu i kad je bila blizu opalim oba metka. Puče joj glava, ona pade na zemlju. Uf, rekoh sam sebi, za malo da me do’vati. Izvuko sam se u zadnji čas. Taman sem seo da se malo oporavim, kad ona ustade, pa opet na mene. Glava joj sva rascopana, ali riče i poče da me juri. Ja opet u beg, usput punim pušku, opet stanem i opet nanišanim u glavu: buum, buum, dva komada, opet u glavu. Otkide joj se ostatak glave, ona pade na zemlju. Pomislim kako je sad gotovo. Sednem da odahnem, ali ipak malo podalje. Odjednom, ona opet ustade, pa na mene. Ja bež’ u šumu, ona zamnom. Bežim ja tako, kad odjednom upadnem u zamku za medvede, duboka 3 metra. Pogledam gore, mečka se nagla u rupu i dere se k’o blesava. To je privuklo druge medvede, i odjednom ih se skupilo 7-8. Auh, Lazo, sad si najebo. Šta sad? Laza napravi, pauzu, uze gutljaj kisele vode, pa poče polako da pripaljuje cigaretu.
Jedan od slušalaca prekide tajac koji je nastao: - I, Lazo, šta je bilo onda?
- Ništa – reče Laza. – Pojeli me.