Veoma rasprostranjen sindrom u zemlji Srbiji...Imaš nameru nešto da uradiš, a uvek radiš nešto drugo, a u većini slučajeva ništa, jak si na rečima samo...
Primere mi dajte vi, molim...
Neizostavni predmeti svakog švercerskog enterijera.
Dobiti šta si zaslužio, kad se istetoviraš, a matorci ti konzervativci koji su te još kao klinca lerali kad bi se izlepio tetovažama iz žvaka. Još tada si znao da je to zabranjeno na tvom telu koje je posle moralo da trpi sate četkanja i guljenja kože do usijanja.
BOLI ME KURAC, moja stvar, moja tetovaža. Sad moji mogu samo da mi kenjaju al proćiće ih to.
- Je li sine moj.. dođi kod tate i zavrni levi rukav.
Ooopaaala,pa junačina se to istetovirao.
= Jel da da je dobra ćale, a?
- Dobra, dobra. A sad lepo idi u kuhinju, uzmi onaj rende i improvizuj skidanje tog sranja sa ruke!
= ....ali, aali tata..
- Pssssst !!! Amputiraću ti je u krajnjem slučaju.
(diše duboko-meditira i suzbija agresiju)
Tesko uzgojiti cvet. To ne zna ko u rukama nije zemlju držao. Od uzgojenog cveća jedan uvek bude lepši. Uzgojiti cvet, pa ga se odreći i pokloniti nekome. Zaista vredan poklon. Posebno je teško uzgojiti ružu. Ruža je poput vinove loze. Postoje jos i pronaci i ukrasti cvet. Fiskaliziacija je pretvorila ovu priču u savremenme cvećarama sa hibridnim cvećem iz uvoza, gde se novac dat za trud cvećarima koji vam izvajaju savremeni buket meri mogućnosti da se počastvovani pohvali buketom. Jedini buket za koji se pravi parada ostaje bidermajer.
Jelo neuspelo toliko da nije ni za đubrivo.
Joj šta se napravi!... Da serviram gostima ne mogu... Da bacim onim svinjama? Ne smem, već su me gađali... (Golubovi su svinje). Da zalijem cveće? Neću, grehota...
(U stvarnosti, ja sam servirala baš gostima, držeći se delimično pravila: pred goste samo oprobano! - ali treba i: isprobano! Moj originalni recept - integralni pirinač s makom, zaslađen šećerom ili medom - stvarno je dobar, ali oni su se svi požalili da je gorak. Tek tada sam isprobala i stvarno je bio gorak, pojma nemam zašto.)
odapeti, riknuti, umreti, skončati, preminuti, "preseliti se", baciti kašiku,otići Bogu na istinu, napustiti ovaj svet, ne biti "među nama"...
Nezaobilazna rečenica u informativnom programu naših televizija kada dođe do neke tragedije većih razmera, ili neka značajna ličnost strada. Samim tim što se rimuje i liči na stih, zvuči nekako neozbiljno i neprimereno trenutku.
Finoj osobi nosiš kao izraz pažnje, ostalima nosiš kao obrok za preživare.
Ono što dobiješ kad pobediš u finalu nekog prestižnog teniskog turnira
Rascvetali hed marihuane sa grančicom.
- Opaaaa moje omiljeno!!! Da ga mi stavimo u rizlu da ne uvene.
Prosledi buksnu.
Najezda picajzli.
Fraza koja objašnjava pojavu da ružni ljudi imaju lepu decu!
- Ja nisam lep čovek, o ženi da i ne govorim,
a vidi kakva su nam deca, ko slike...
- E pa kume, iz govana cveće raste!
Kurac od saveta, ramena za plakanje i utehe, u samo par reči. Kurčina od dobrog uveta. Kako su svakome svoje brige najgore, štono bi se reklo "da je nebo hartija, da su sva mora mastilo, i svi ljudi pisari, jade moje ne bih ti mogao opisati", isto je tako sasvim normalno slušati sagovornika ne pažljivije nego što se sluša tehno mjuza. A po završetku njegovog monologa, pljunuti po njegovim šatro problemima, i početi sa svojim.
I u tome je uzajamna korist ovog razgovora - olakšati dušu.
- Dobro de, žene mi nema cio dan kući, kaže radi. Posle ja računam nešto, kad shvatim ona radi osam sati, a nema je deset. Kažem sebi "preračunao si se jado, hajd opet" , međutim opet isto. Sačekam ti ja nju narednog dana, i, ma nije ni prekoračila prag, ja pljaaas šamarčinu, reko "je l se tako ostaje veran mužu, a?" , i ne dam joj do reči da dođe već opet pljaas, i sve tako dok sam snage imo... I eto, hoće kod majke da se preseli!
- Isja, brate, pa tebi je cveće! u mojoj ti kući sloge nema odavno. A eno, najstarija kći mi našla nekog zajebanog, iz grada, pa hoće i da se iseli.. A i krmača mi nešto bolesna...
jedan od načina na koji možemo babi da se zahvalimo za džeparac!
Izraz se koristi za opis osobe koja svojim zadirkivanjem, bockanjem i podjebavanjem dovodi do ludila.
-Jebe me opasno, ništa mu ne mogu, za sve nađe repliku, taj će mi kidati cveće sa groba.
Nesto sto treba objasniti ljudima koji:
-misle da su uhvatili Boga za muda zato sto im je cale kupio dzipa
-nose iskljucivo markiranu garderobu i misle da su zbog toga mnogo kulji i vredniji od drugih, cak i kada je navucena na njih kao masan dzak na banderu
-ziljkama koje misle da su postigle sve u zivotu zato sto su im u sestom razredu izrasle sise i mama kupila sminku na rasprodaji u bloku 70
-po nasledju tata-Vojislava smatraju da svim nesrbima treba umesto cigarete uvaliti dinamit
-traze po dzepovima kosilicu ili makar makaze cim vide kosijanera
-...
*dopuniti po potrebi u komentarima.
"Prodaje se k'o alva" je malo demode, mislim ko je video jos red za alvu :?)
Zadnji adut baba i deda nekad a i sad, dok se njihovi unuci dvoume da li da odu u inostranstvo, trbuhom za kruhom.
Te, tamo se niko ne druži, komšije i ne znaš (kao da smo srećni što ih ovde poznajemo ),
te samo radiš (koliko nas je ovde koji bi samo radili ),
te otuđeni ljudi (kao ovde nema otuđenih ),
velik je kriminal (a njihovi bebe za naše krimose ) itd.
Đe ćeš, sine, njima ni cvijeće ne miriši ka ođe!
Sudeći po tv reklamama toalet papir giganata, najprefinjeniji način i sve što nam je potrebno da jednu prosečnu veliku nuždu pretvorimo u rajsko iskustvo, kako i dolikuje dotičnom činu.
