U našoj zemlji vlada jedno lepo pravilo, kada narkoman lepune od droge, država se svojski potrudi da po njemu u najmanju ruku nazove trg u prestonici, a kada neko ko je bolestan i pritom sirotinja umre, mora crkva da mu skuplja novac za pogreb. Tek juče sam video da je Sava iz Kikinde nastradao u požaru, ali nisam video samo to, video sam i da smo u globalu jedan jako govnljiv narod. Po internet forumima nigde ne piše Sava Savanović, kao da se čovek nije tako ni zvao, nego sve Ludi Sava, Sava Licimur.
O tome kako su ga okarakterisali kao čoveka, ne treba trošiti ni reči. Jebem mu mater, pa zar čoveka treba ceniti samo onda ako ima skupo odelo ili neka jaka kola? Po nama izgleda da treba.
Sava nije imao ništa od toga. Živeo je od socijalne pomoći, koja poznajući naš sistem verovatno je bila redovna kao trinaesta plata, država, pardon Kikinda na kurac je nabijem, dodelila mu neku šupu u kojoj su se komotno mogle pečurke uzgajati koliko je memljiva bila i samim tim grad je našao za shodno da je Sava materijalno zbrinut. Ono malo ljudi u tom gradu, podvlačim to ljudi jer grad često ima puno više stanovnika od ljudi, nekada bi ga častili rakijom, možda pozvali da nešto i prezalogaji. Ostala gamad pomagala mu je sprdati. Tu nastupamo mi ili vi, u svakom slučaju ista smo govna, pa se smejemo Savi, kako je Sava lud i glup, a mi jelte pametni. Pametni ko kurac.
Samo nikada se niko nije pitao od čega je Sava poludeo, od dobra sigurno nije, ili ko što bi i sam naš Savkan rekao: đe čoek? I tu dolazi do problema. Sava je i tako duševno bolestan, bio puno veći čovek i imao srce u najmanju ruku poput Rusije. Samo što on nije mogao da uleti u odelo, veže kravatu, nalicka se i spicani. Verovatno nije ni hteo, jer jebeš ti čoveka na kom više vrede cipele od njega samog. Dakle zbog čega je Sava doćeran tu gde jeste? Odgovor je dao i sam: licimuri, jajare, pederi, milijarderi. I više ne važi ona nije Sloba kriv, pokazao je naš Sava da ne važi. Da Sloba nije poveo taj ludi rat, možda naš Don Kihot nikada i ne bi izbegao iz svoje zemlje, možda ne bi bio u koloni od 200.000 ljudi, gledao žene bez muževa i decu bez očeva. Ali to je opet možda?
Istina je da kad je već došao u tu prokletu Kikindu, da je morao da kupuje vodu, pošto je bio običaj da srbi odavde prodaju vodu srbima koji su izbegli sad već te davne 1995 iz krajeva bivše Juge, istina je da je morao da spava po parkovima i da bude žigonisan u najmanju ruku kao da je stoka. A onda je taj Ludi Sava kako ste ga krstili našao posao u fabrici, gde je verovatno teglio ceo mecec za nekoliko maraka. Samo što je sirotinji muka da gleda kako drugi kradu, a da se ne buni. I tu onda nastupaju te jajare, koje su već sluđenog Savu dotukle do kraja, oni imaju za vikendice, on ni za leba, oni za ljubavnice, a ti Savkane bos. Na kraju ga otpustiše, sad već zdravo ludog, smeštiše u onu šupu, a đe čoek? E zato nikome ne puca kurac!
Ponekad mu pošalju neke budale da se sprdaju sa njim i teraju šegu, a on ih i tako bolestan ponizi. Na kraju mu slali i onu nepismenu glupaču sa litrom soka da ga intervjuiše... Kada se sve pogleda možda je i bolje što je čovek umro, da ne živi među bolesnijima od sebe. Zbogom Srbijo na kurac te nabijem!
Ljudi prodaju srce,
ja mislim da to nije fer,
ljudsko srce za pun frižider.
Gostovanje, opijanje, lokanje. Konzumiranje alkoholnih pića.
- Tiše pričaj molim te, zvoni mi glava opasno.
- Što je more, što je bilo?
- Šminkali se ja i kumara sinoć, četvoronoške sam doma došao.
- Đe ste gostovali?
- Ma kod njega doma, otvorili neki džek pa udri po njemu, da se ne bači.
Temeljan. Promišljen. Ništa ne prepušta slučaju. A možda mu je i pomalo dosadno pa zajebava.
- Alo, tata, dolazim danas popodne. 'Oćete li bit' doma?
- 'Oćemo sine, đe bi bili. Dobrodošao.
- A spremi mi par boca vina da ponesem, može?
- Naravno da može. Staro ili novo?
- Koje ti je lakše. Koje je bolje?
- Oba si vrhunska na svoj način. Staro znaš, pio si ga. Novo je strašno ali ima crtu slasti, još uvijek.
- Znam, još nije mrazilo. Ma daj staro. Daj mi i jednu bocu novog, čisto da ga probam.
- A koje ćeš staro?
- Uf, tajo, opučaš me. Lanjsko?
- Dobro je lanjsko. Ali, preklanjsko je bolje. A đe ga nosiš?
- Ma za kuću. A možda ponesem jednu bocu prijateljima.
- 'Oćeš ovu bocu za prijatelje da zatvorim pampurom? Ljepše je?
- Zatvori ih sve. Ne znam 'oću li stić da sve popijem, da može da stoji.
- Aha. Znači, tri preklanjskog i jedna novog, sa pampurima. 'Oćeš li dvije novog, ponesi tastu da i on proba?
- 'Oću. Može.
- Da ti spakujem u jedan ili dva paketa?
- Tata!
- Dobro, de. Vidimo se popodne.
Nulta tačka hiperboličnih brojeva (gradacija: trista, milion, pun kurac).
Đe si ti, sine? Trista puta te zovem, dobit' te ne mogu, krenula sam policiju da zovem da zovu forezničare da te traže, što će ti taj telefon kad ti je vazda na sajlent?
Rečenica koja se redovno čuje kad neko gleda top listu sa:
- najboljim golovima Sokratesa,
- zakucavanjima Vinsa Kartera,
- skokovima Jelene Išinbajeve,
- alergijama Novaka Đokovića,
- najboljih golova 38. kola Kalča i sličnih lista...
Ovom rečenicom se iskazuje naše razočaranje što su sastavljači liste stavili na prvo mesto neki klip koji nama ne liči na najbolji.
2001 NBA all star game top 10 plays...ide klip, gledaoci se oduševljavaju potezima Ajversona, Kartera, Brajanta, Mekgrejdija i onda svi žurno očekuju najbolji potez...i evo velika kičasta jedinica leprša u levom uglu ekrana i pojavljuje se scena:
Stefon Marberi pravi majmuna od Divca, jadni Vlade ne zna gde je (ispalio ga onom fintom, kad kao dodaješ loptu, a u stvari je zadržiš, dok ovaj bulji u pravcu gde misli da si dobacio loptu)...Gledaoci: Ma brate, ovo veze nema s prvim mestom, (i onda se doda neki razlog), pa nema šanse da je Vlade pao na ovu foru! Onaj Ajversonov krosover je zbzilion puta bolji!
Devojka iz grada dovedena na selo kod momkove familije. Kada dođe vreme da momak upozna devojku sa roditeljima, rodbinom, komšilukom i odvede je na selo svi se sjate da vide novu snajku. Devojka prolazi kroz proces procene, obično zatečena i nespremna na ono što je čeka. Familija odmah počinje sa ispitivanjem snajke, ko su joj roditelji, čime se bave, jel bilo ludaka u njenoj familiji, šta poseduje od nekretnina i zemlje... Zatim iskusne babe i tetke procenjuju jedrost i plodnost devojke. Koliki su joj bokovi, da li će lako rađati decu, da li je dovoljno podgojena, kakvog je fizičkog i zdravstvenog stanja. Nakon toga je vode u kujnu "da pripomogne" gde se ispituju njene kulinarske sposobnosti. Naravno i "snajkina kafa" da se proba pa da vide "dal` mož` da s` uda". Radoznale komšije zaviruju sa svih strana, iz bašte, preko ograde, iz žbunja, sa ulice, da vide snajku. Tek nakon celokupne parade familija dečku prenosi svoje utiske.
Nezadovoljna familija: Niš` ti ova ne valja! Đe nađe ti ovu ružnu? Mršava je sine, kako će ova decu rađat`?
Zadovoljna familija: Svaka čas` sine! Kakva cura, krupna, prava! Al` skuva kafu, Bog joj da` zdravlja! Šta kaže, njeni joj kupili neki stan a?
Poći nekome na slavu, i otvoriti ili nastaviti lanac međusobnog dolaženja na proslavu krsnog imena. Po pravilu se na slavu ne zove, pa može da dođe ko oće, i prosjaku su vrata otvorena, o prijateljima da se ne priča. Međutim, stvoren je problem i oko ovoga. Naime, neko plićeg džepa često ne pođe kod nekoga, da ga ne bi zadužio. Po pravilu će gazda ako sam pođe zadužiti samo domaćina koji prvi slavi. Ako pođe čitava porodica, isto može očekivati i od njih. Ovo se zapostavlja ako nam je domaćin neko drag, koga bismo željeli da vidimo i u našoj kući.
Ovo danas osamnaesti? Sjutra Nikoljdan?
- Aha.
Idemo li kod Miloševića?
- Idem sam. Neću da mi za Jovandan petoro uprca odjednom, da nemam đe da ih smjestim. Idemo kod Mirka, on se tek oženio, nema đecu, dvoje i nekako, može.
Kompjuteraš da ga nema tak'og. Svašta zna jebo sliku svoju... i da iskosi slova kad se kucaju, i da napravi onu tabelu pa ti samo upišeš dva broja, a ono samo ih sabere. Zna da metne kereće uši na svastikinu sliku, ajoj crko sam mu o' smija. Napravio golu ženu, pa kad raširi noge, iskoči joj Pepa prase. Mali čuda čini!
- Pomagaj, zaledio ekran, neće ni da mrdne! Pola sata 'vako stoji, a žena samo što se nije vratila s posla. Nije red da gleda kol'ka je kurčina u ovog delije što taslači Japanku.
- Pajsad. Ctrl+Alt+Del > End Task
- Nu! Đe s' to pritisk'o!?
- Eeee...
... Jovana, Đorđa, Trifuna, Nikole, sve u zavisnosti koju slavu slavite.
Blagosiljanje nivoa 100. Upotrebljava se u znak zahvalnosti za uslugu toliko veliku da bi momentalno skinuli ikonu sveca zaštitnika sa zida i na njeno mjesto postavili sliku svog dobročinitelja na kojoj nazdravlja kriglom, dok slobodnom rukom drpa konobaricu za sisu.
Bacili bi u bunar tradiciju koju su vaši preci sačuvali od Turaka, ustaša i politkoma partije da pokažete koliko cijenite onoga ko vam je valjao u životu.
U stvari, ne bi, to se samo tako kaže.
- Neka mali dođe kod mene sutra u 9, biće primljen za stalno. Plata će mu biti milju i po, imaće ličnog šofera i sekretaricu sa dupetom od dva ara.
- Kume, fala ti đe čuo i ne čuo! I trećeg sina si mi zaposlio. I sve to bez pare i dinara zauzvrat. Slaviću te mjesto svetog Jovana!
- Nije džabe, kumašine. Sve je to kuma platila i preplatila, ako me razumješ.
- A???
- Opušteno, sve u duhu tradicije.
Slično kao dobro jutro, samo se govori drugim osobama.
Izgovara se slično samo što se posebno naglasi to "vutro".
Uglavnom se to ujutru govori ljudima koji koriste narkotike.
(dolazim u skolu, pozdravljam se sa ortacima)
Ja: "Đe si Mišo, dobro jutro!"
Miša: "Ej Baća, ćao."
Ja" "Dobro jutro Simo!"
Sima :" 'bro jutro Baća."
Ja" "Ej pajdo, dobroooo vutroo!"
Tole Pajdo: "Ma jedi mi jaja!"
Period u godini kada intelektualke idu u penziju a dolaze nam one sa dupetom i vimetom.
- Bobane. Ukočio mi se vrat.
- Nemoj?
- Gde si me ovo doveo pizda ti materina? Gledaj samo ono dupe. Koje obline sine. A vidi molim te onu punoletnicu tamo na ćošku. Baci pogled na mamu sa kolicima...
- Polako junoša. Ponašaj se. Prvi dan proleća je. U Novom Sadu si.
- ĐE JE OVO BILO DOK SMO IZVLAČILI ĐECU IZ SNJEŽINE U FEKETIĆIMA ?!
Silovito, udarnički, koliko ti snaga daje.
Izraz potiče iz vremena kada se rublje pralo na potoku, uz pomoć sapuna od ceđi pepela, uz što jače udaranje kako bi se skinule fleke.
- A koju ću sad?
- Što znam, trojka ti je na rupi ali vjerovatno upada i bijela. Ma udri četvorku, ko je jebe.
- Da je liznem lagano, za srednju?
- Ma kakvi, udri po njoj k'o po pranju pa đe upadne.
Poslednji pokušaj trenera, nižerazrednog fudbalskog kluba da smiri sirovinu od igrača i spasi ga od isključenja.
Alo, sudija! Meni žuti karton? Znam đe živiš!
-Dragiša, sine, saberi se. Izbroj do deset. Hladan mi trebaš!
-------------------------------------------------------------------------
Matori, evo ti je bivša sa novim frajerom. Mojne se glupiraš sad.
- Zbog ovog indijanca me šutnula!? More, zaklaću ih oboje...
Pljas! Alo, sivonja, smiri se. Hladan mi trebaš!
U zadnje 3 minute sam shvatio da je ovo sok sa najviše imena.
SOK:
-na rastvaranje
-na razgađivanje
-na razmnožavanje
-na raščinjavanje
-na razvodnjavanje
-na rasklapanjeU vojsci poznat kao MUTAVI SOK,jer se muti u vodi,u mom kvartu đe sam odrastao poznat kao LINIJAŠ,jer smo crtali linije po betonu za fudbal sirupom od borovnice...
Jedan od arhaizama koji se i danas koristi u unutrašnjosti, a znači zakasniti ili odocniti.
A: Pa brate, gde si dosad, ima dva sata kako čučimo ovde, đe s' začamo?
B: Ma ne pitaj, ispred mene neka babetina, razvija ogromne brzine, traktor joj traži put, a sve puna, ne mogoh je prestići.
Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.
Paranoik si:
* Kada web kameru okrećeš ka zidu ili plafonu, za svaki slučaj.
* Kada dok se u kasne sate sam vraćaš kući na svaki šum (ne daj Bože prolazak auta) ubrzavaš korak jer eto kruže priče o kidnaperima koji će da te ubace u crni kombi i probudićeš se na granici sa Bugarskom bez bubrega.
* Kada si sam kod kuće i nakon gledanja horor filma sjedeš leđima okrenut zidu sa nekim oštrim predmetom u ruci i skoro da ne dišeš da bi mogao da reaguješ na svaki pokret.
* Kada medama iskopaš oči jer misliš da bi to mogle biti kamere.
* Kada svaki put kad pereš zube prije nego što pogledaš u ogledalo pogledaš iza leđa, jer ti je to nekako sigurnije nego da vidiš nešto pored svog odraza.
Izraz kojim se uznemirenoj osobi stavlja do znanja da uprkos tome što se problem u kojem se nalazi rijetko sreće, ona nije usamljeni slučaj.
A: A? Đe sam ja ovo?
B: U bolnici sine, sinoć si se pijan vratio kući i valjda bio gladan a ništa nije imalo u frižideru pa si odsjekao sam sebi palamara na mesoreznici.
A: A?! Šta kažeš?! gleda ispod čaršava O, ne!! ŠKK?!
B: Nema razloga da se sad nerviraš. Dešava se, nijesi jedini sigurno.
Cjelokupni proces odvlačenja u krevet, počev od upoznavanja, muvanja, smuvavanja, prve baze, druge, treće, jebem li ga, ili narodskim jezikom rečeno dodirom oko struka, prvih poljubaca, nježnog vođenja ljubavi, trpanja na javnom mjestu, jebačine iz guzice u usta i sličnih dekadentnih bahanalija do kojih dođe prije ili kasnije.
- Jbt đe mi gubimo vrijeme, jebala te disco kugla, trebali smo odmah na narodnu. Vidi koliko je kvalitetniji genetski materijal ođe, tebra. I neka što je kvalitetniji nego se duplo lakše dižu od onih tamo.
- Što jes, jes.
Orijat. Halapljiv. Vazda mu oči gladne, a želudac prati.
- 'Oćemo do Bajla? Sad mi posla poruku da je jagnje utihnulo?
- A đe ti staje, kume, sad smo ručali?
- Ma riba je to, lagano, dijetalno. Ugasi mi lampicu samo na pola sata. 'Ajmo mi na nešto konkretno?
- Ja ne mogu. Ali ću ti praviti društvo, milo mi te gledati kako slatko jedeš.
Tvorza. Stan, hrana, posao i džeparac o trošku države. Lošima majka, grli ih sve više. Boljima maćeha, tjera ih od sebe.
- A đe je Miloje, ne gledam ga nešto u zadnje vrijeme?
- Eh, odmara malo, dobio je prinudni smještaj od države.
- E fino što je bar djelimično riješio to pitanje. Znam da je kopao i rukama i nogama da uđe na stambenu rang listu.
- E sada će kopati i rukama i nogama da izađe. Zakopao se samo tako.
