Izvlakuša stara od pamtivjeka. Koristi se za prvi izlazak na ispit. Još jedan dokaz kako sve loše možemo preokrenuti u svoju korist.
Otac: Sine, kako bi na ispitu?
Sin: Fino, ćale.
Otac: Pa, kako uradi?
Sin: Ma... Nisam radio, izašao sam turistički.
Otac: MA, PIČKA TI MATERINA TURISTIČKA!
Sin: Stani, ćale, da ti objasnim... (kreće muljaža) To se samo kaže turistički, a ustvari sam izvidio situaciju i način razmišljanja neprijatelja i otkrio njegove sposobnosti, ali i mane koje cu taktički da iskoristim protiv njega u svoju korist. Moj postupak je za svaku pohvalu i ono najbolje potpuno neočekivano, iznenadiću profu sljedeći put i jebat mu znanje. JOJ BA STARI... Umjesto pohvale ti mene našao da mlaviš! Pa jesu li vas išta učili u vojsci?!
(tren kada si oca sjebao iz korijena)
Otac: TO JE TAJIN SIN, DOĐI DA TE TAJO POLJUBI... ŽENOOO!!! ŽEENOOOOOOOO!!! DAJ DVIJE LJUTE, DA POPIJEM SA SINOM! UHHHH, JESAM GA DOBRO NAPRAVIO, ISTI JA!
Najčešće opravdanje za izbjegavanje smaračkih aktivnosti. Kao i opravdanje za sopstvenu lijenost pri odbijanju posla ili sličnih rabota. Jedan od najprovidnijih ali i najdjelotvornijih fazona, jer se u privatnost ipak ne dira.
-Šef: Drugari! U subotu roštilj kod meneee! Možda bude i nekog crijepa za presložiti, ali šta je to za takve momke!?! Hahah!
Dok se pogledavaš sa radnim kolegama ko će prvi naći smislen razlog za izbjegavanje te usiljene egzibicije...
-Šefe, ja nikako neću moći. Iz privatnih razloga.
-Što jel imaš nekih problema da rješavamo hahaha, govori dok te tapše šapom po ubogom ramenu radničkom.
-Ma iz privatnih razloga, samo toliko mogu reći.
...............................................
-Jeli Aco, jel ti ono ne radiš?
-Jok.
-Evo ti broj, liku treba radnik. Počinješ odmah sutra. Ipak si ti te neke škole završio a ne radiš već duže vrijeme, greotae.
- Nakon dogovorenog posla, SMS u 23h: bla, bla, truć... iz privatnih razloga sam odlučio da ipak odbijem posao...
Mada što jes jes, zna da bude jebeno nakon duže pauze, da se počne ponovo.
Najava jamba sa stilom.
Prorok Isaija je istegao prste i sprema se da počne. A, pogađa - au što pogađa!
Direktor: Izvinite što kasnim. Okupio sam vas na ovom sastanku kako bi vam najavio... bla, bla... situacija je teška... truć, bla.... ekonomska kriza... nepovoljan ambijent za privređivanje... (15 minuta kasnije) ... i zbog svega toga i na preporuku Njegovog Veličanstva PEVE-a odlučio sam se na kresanje plate za 10%. Svima. Od portira, do direktora, tojes' - mene.
Računovođa (šapatom): E, referentu, gledaj sad ovo. Portir Boro u epizodi "Minimalac". Boro... šššš... Boro!
Portir Boro: Šta je, koji moj, šta me budiš, sad sam iz noćne, a znaš da volim da kuntam dok ovaj tupi.
Računovođa: Diša dijeli povišice, proziva te, a ti spavaš!
Portir Boro: GOSN DIREKTORE, MOREL MENI DVAJES POSTO?
Direktor: MORE, BORO, NIE PROBLEM! Sjedi i nemoj da se dereš.
Retka ali veoma čudesna pojava kada ti se roditelji toliko obraduju pa izgovore isto.
Vraćaš se iz vojske .
Keva te ugleda na pragu kuće kako stojiš , umoran , sa 30 kila manje i sva srećna što vidi svoga sina izusti : Sineeee padni mi na grudiiii !
Ti šta ćeš i ovako bi pao na patos koliko si umoran pa ti više prija padanje na grudi nego na pod od kuće koji još nije poparketiran .Saopštavaš ćaletu da ćeš postati otac , a on nažalost deda .
Sin : Ćale znaš ja i Maja .... Dobićemo bebu !
Ćale : Jel me zajebavaš ?
Sin : Ne bre , šo bi te zajebavao ?
Ćale : Jao sine padni mi na grudi junačke , daj ovamo onu prepečenicu što sam peko kad si se rodio da se ubijemo ko majke !
Došao je i taj dan. Otac je naredio muzici da dođe tačno u podne, tako da je sada uveliko stavljao evriće u harmoniku majstor Pepe. Majka je jednom rukom grlila sina, a drugom brisala uplakano lice. Ej, pa ne pravi se ispraćaj jedinoga sina svaki dan. Mlađa sestra je pomagala tetki da posluži goste. Ni njoj nije lako. Kako će živeti bez svog starijeg brace kada ode? Ko će je sada pratiti onom mračnom ulicom kada padne noć i sa kime će sada voditi razgovore do kasno?
Deda stoji u uglu sa ujakom ponosno posmatrajući unuka. Heh, kad se seti samo svog ispraćaja. Tri dana se pilo i pevalo. Ovi mladi sada sve završe za dan. Gde im samo je elan i duh?
Nazdravljajući za kumićev ispraćaj, kum ispi čašicu čiste šljivovice deka Omera. Auf, ala klizi niz grlo k'o mače niz oluk. Ne hajući za džangrizanje svoje supruge, nasu sebi još jednu čašicu, isprazni je za tren, okrenu se ka muzici i laganim pokretom ruke je pozva zajedno sa kumom da dođe. Izvadi iz kožnog novčanika 50 evra i gurnu ih u trubu Deše trubača, zagrli kuma i iz sveg glasa zapevaše:
Na kapiju otac stao, rakije mu nije žao,
ko naiđe on ga svraća, sina svoga sad ispraća...
Društvo mladog regruta se skupilo u dvorištu, zagrlivši svog dugogodišnjeg druga, pomalo zavideći mu što je baš on prvi iz njihovog društva kome se pravi ispraćaj i koji odlazi u veliki grad na par meseci. Ipak, drago im je što je baš on izabran. Uvek je bio mrljiv i skoro nikada nije pravio probleme. Ubeđeni su da će dobro proći.
Lepa cura setno je gledala svog momka, ne verujući da će ubrzo morati da se rastanu. Nema više dugih šetnji pored reke, nema dugih razgovora i njegovih šaljivih dosetki. Nema zajedničke jutarnje kafe u njihovom omiljenom kafiću, popodnevnog sladoleda u poslastičarnici i večernjeg izlaska u bioskop. Sve se menja iz korena. Suze joj krenuše niz obraze, ali se brzo pribra, obrisa ih i uhvati se u kolo sa drugarima.
"Evo ih!", uzviknu mlađa sestra pokazavši prstom na crna kola koja su se polako zaustavljala kod kapije. Mladić se pozdravi sa svima, izljubi porodicu i curu i uđe u auto. Mahnu svima po poslednji put i kola krenuše lagano niz put.
Otac i majka zajedno zagrljeni gledaše odlazak svog sinčine, ponosni na sebe što su dočekali i ovaj trenutak. Ode i njihov jedinac u Velikog brata!
Postati porno glumac, život jebote, kakav predsednik, kakav ministar bre, porno glumac je car za njih. Svaki normalan muškarac bar jednom u životu pomisli kako bi bilo do jaja biti porno glumac, dobro, pomisle na ovo i pederi ali oni misle na druge porniće, one nastrane bre. Plata je više nego dobra a i posao ti se sviđa. Ali mi obični smrtnici samo možemo da maštamo o tome, jer imamo kitu cirka 16 santima, jebemo do 10 minuta, MAKSIMUM, i kada se sabere koliko smo jebali riba sve možeš da izbrojiš na prste. A on brateee... ako krene snimanje pornića Mala nevešta on ima šta da radi, pune ruke posla, ujutru će spičiti jednu, posle podne drugu, a uveče ženu ili ljubavnicu. Bogtejebo zamisli ako ima ženu a ona mu ne kenja što on svaki dan prska po obrazima druge ribe, jebi ga takav mu je opis posla... koji je to car od čoveka. Zamisli da ujutru peglaš Lisu Ann, a posle ručka Sašu Grej, e koji je to život, kad bi jeb'o Sašu Grej u CV bih je naveo!!! Pa i da nisu one, bar jebeš neke druge dobre ribe. A ja? Ja sve koje sam jeb'o sećam se ko da je juče bilo, sa svim ribama misionarska, možda su malo jahale i to je to... Osim Maje, Maja carica, ona mi je dala i bulju i da joj punim usta. I ja sam bio na tren ploditelj kao on, nedostižni porno glumac. Nekad mi dođe da istetoviram iznad kurca sa desne strane srce i oko njega ''I love Fiona'' (koga zanima može da se nađe sliku na guglu), nema veze što za to ime sam samo čuo u filmu Eurotrip, to nije bitno, bitno je to što takvu tetovažu ima pornićar Marco Banderas koji je ''glumio'' u 921 porniću, čak može da se kupi dildo koje je identičan ko njegov tuki.
Nikad neću postati porno glumac, ali nije ni ovaj Jaime Rascone ništa loše prošao, menjao bih moju građevinu i studenski život za njegov...
-Sine, porno glumac nećeš postati jer smo svi porodično nejebači, zato uči školu da postaneš ginekolog na studenskoj poliklinici. To ti je život, sve studentkinje šire noge kada te vide...
Osoba koju ne priznajete kao majstora, jer u vašoj kući(ako ste muško) to ste vi, pa makar to što popravljate i ne bude funkcionisalo baš najbolje.
Dragi, 'esi popravio veš mašinu.
Idi u kuhinju! Daj skuvaj kafu! Što me sad pitaš, vi'š da su mi sad klešta ispala i o'šla u ono! Joj, pusti me da popravim ovo, a kad popravim onda me jebi!
5 minuta kasnije:
Dragaaaa! Ajde uhvati kleštima ovo! Ne tako! Joj, koji sam te i zvao. Idi, sam ću!
2 sata kasnije:
Idi upali mašinu.
Dragi, ono ne radi, samo neke varnice sevaju i cvrči, a i neki plavičasti dim se pojavio.
Pu majku mu! Kako si to uključila? Pa deseti put je popravljam od jutros!
A da zovnemo majstora?
Jest! Da mu dam 50 eura za sitan kvar! Nedam!, Umem ja to!
Sutra dan:
E draga, a da odemo do radnje po novu mašinu, ova je i stara, i čim se ona počela kvariti nema od nje ništa.
Jednom sam uspešno popravio radio. Milovanom sam mu jebo kevu i o'šo kupio nov!
Scenario koji bi samo onaj ludi Stiven King mogao da smisli.
Čovek se razvodi, i u roku 7 dana, pošto ga je žena napustila, njemu se nakupi toliko suđa da bukvalno peče jaja u bokalu. Jednu noć se budi i ugleda da nešto viri sa one kamare suđa u sudoperi. Urokljive zelene oke ga gledaju ali sledeći tren oči nestaju. On pripisuje halucinacije svojem trenutnom psihičkom stanju posle razvoda.
Sutra odlazi na posao i naručuje spremačicu koja će da mu sredi stan. Dolazi brkata Ukrajinka iz nekog servisa i pri prilasku sudoperi ono čudo što je od one silne pljesni na tanjirima oživelo, napada spremačicu i mrak.
Čovek dolazi kući i nalazi stan kako je i ostavio. Poziva servis za spremanje stanova i žali se kako mu nisu poslali spremačicu( vidi se scena kako mu iza leđa nešto prolazi) i u svađi spušta slušalicu.
Odluči sam da sredi suđe, zavrće rukave krene da pere i iz suđa iskače čudovište, ali to nije čudovište. To je njegova tašta u kabanici sa oklagijom u ruci.
Nakon par dana scena: Muž sa zavojom na glavi usisava stan, a tašta i žena piju kafu i gledaju Španske serije.
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.
Lastuša socijala, 50°C, pun kurac ljudi i onih koji se baš i ne mogu tako nazvati.
Nekako uspevaš da se dočepaš mesta, sav srećan vršiš fotosintezu i bleneš kroz prozor, pomišljaš kako ti je ovo srećan dan, mrtav si umoran, a još i sediš, ej, u Lasti. Četvorotočkaš koji je neko iz zajebancije nazvao autobus zaustavlja se pred prepunom stanicom sa koje četvrtina kreće ka tvom već prepunom basu, među njima bar dva'es divljih baba. Moliš sve bogove za koje si čuo i usput izmišljaš još pedeset njih da te zaobiđu samo danas, a sutra ćeš ('oćeš, kurac) ustajati i mlađima od sebe. Ali, vraga! Točak se zauštavio upravo na tebi, konstantuješ dok ti prilazi odnosno trči ka tebi jedan primerak ove nikad-izumirajuće vrste. Praviš se lud, pričaš sa svojim prstima na nogama, ali ne vredi, ceger ti je već zgnječio svaku hrskavicu, a nos je sam sebi kosti polomio u pokušaju samoubistva. Game over.
Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:
Serija Prison Brake, Majkl govori Sukreu:
"Drop the sheet Sucre" (aludirajuci na to da prebaci carsav preko resetki)
Nasi prevode:
"Prospi govna Sukre"
Serija Simpsonovi, homer na stadionu bejzbol utakmice dobacuje sudiji:
"Judge go home, you ruined the game" (Idi kuci sudija, unistio si utakmicu)
Nasi prevode:
"Sudija upisanko, mlaz mu krenuo tanko"
Film "Airplane (1980)" - pilot poziva u pomoc centralu govoreci u radio stanicu:
Mayday! Mayday! (disstres signal eng.)
Nasi prevode:
"Majski dan!" "Majski dan!"
Takodje: Glavni lik gleda sa aerodroma kako mu odlazi avion, a ortak mu kaze:
"Hurry you gonna miss that plane" (pozuri propustices taj avion)
Nasi prevode:
"Pozuri, nedostajace ti taj avion"
Serija Prison Brake - Majkl se sprema da izadje kroz rupu koju je napravio u celiji, da bi nacrtao djavola, a Sukre mu govori:
"Give 'em hell" (Priredi im pakao)
Nasi prevode:
"Najebi im se keve"
Scena u LOTR - Vojska u sumi napada Gimlija, Aragorna i Legolasa:
Aragorn: "Legolas, fire a warning shot past the bosun's ear."
Nasi prevode:
"Legolas, sibni jednu hajvanu kraj uveta!"
Ona koja nas, posle teskog raskida veze, recimo, pogodi toliko da prelazimo u "Berserk mod", tj. trazimo prvog ortaka da ga zagrlimo, otpevamo pesmu s njim i koliko toliko olakšamo sebi tešku sudbinu.
Pera u kafani posle teškog raskida, mrtav pijan za stolom, sa društvom u kafani. Počinje "Javi se" od Harisa:
(Poslije tebe suzu krijem, na silu se nekad smijem...Pera, koji je dotad klonuo za stolom, odjednom diže glavu):
Pera: Ijaoooooo...nemoj to da mi radiš!! Sale, odi ovamo! (Berserk mod uključen, zadatak naći Saleta...meta locirana, hvatanje plena s ledja). Idemo Sale...Eh kad bi se na tren vraaaaatila. Javi se, pojavi se, il' u snove svraaaati, il' ugasi ovaj mrak, u život me vrati. Sale negde pred kraj refrena shvata ko ga je kragnir'o, pridružuje se:
Sale: Da i meni jednom sunce grane!!! Da i meni, posle mraka svaneeeee!!
Pera: Šta sam joj skrivio, što me ostavi, jebem joj lebac krvavi...crni Sale...upropasti me riba!
Sale: Ne sekiraj se, tu smo mi, dok i mi sami ne nađemo pičke, a onda se sam snalazi.
Stalni predmet gubljenja najsmotanijih osoba.
-Puuuu, jebem te smotana, dve nacrtane ovce da ti dam opet bi ih izgubio!
- Ali, tata... bilo je puno dece, zbunio sam se, možda sam zamenio sa nekim...
- Kako, bre, onoliki kufer, napisali smo i tvoje ime na njemu...Idući put ću lancima da te okujem za njega, pa nek ti i ruku iščupaju!
.......................................................................- Gde ti je indeks?
- Pa bio je kod mene...
- Kad je bio?
- Pa pre tri dana, kad sam izašla sa fakulteta...
- Ma ne pitam te gde je bio, nego gde je sad!? Kako ćeš da upišeš godinu?
- Što se nerviraš, mamice?
- Kako da se ne nerviram, treći put ga gubiš, što glavu nisi izgubila!?
- Pa bio mi je u ruci... i onda sam u hodniku srela Cecu i ona mi rekla: Ajmo do kafića... i ja sam ga ostavila na stolu, samo na tren da se našminkam i... i mislila sam da sam ga stavila u torbicu...
- Sunce ti balavo, tebi bre čovek ne sme da da dve nacrtane ovce i njih bi izgubila!
Legendarni američki doručak. Prenapaćeni kliše reditelja i producenata. Vrhunac jutarnjeg rituala osvešćivanja. Cigla u zidu srećne porodice. Početak još jednog znojavog i mučnog radnog dana.
Može se služiti sa sokom od pomorandže. Jedini rival mu je kornfleks, koji dominira u tinejdžerskim godinama.
Sunce se probija kroz prašnjave roletne. Džon Pikins se diže iz svog bračnog kreveta, češe jaja i trlja oči. Baca jedan pogled na papire koje treba da završi danas, i već oseća gorak ukus u ustima. Pada mu na pamet da je to možda od žurke sinoć. Odlazi do wc-a da se osveži i javi zovu prirode. Kroz otvorena vrata mu nozdrve golica već poznat miris. Pucketanje masti na tiganju i aroma porodičnog doručka ga požuruju pri silasku niz stepenice. Još nameštajući kravatu i ispravljajući rukave na košulji, ljubi svoju vedru ženicu i svoja dva deteta. Izlazi napolje da pokupi novine, i videvši deo novina za ekonomiju, pojavi mu se blagi smešak na kraju usne. Seda za sto, uzima salvetu, i čeka dobacujući šaljivo ženi da požuri. Za tren oka, pred njim su dva jaja na oko, 4 komada slanine, kriška hleba, i supruga, koja mu sa osmehom sipa čašu soka. Danas će biti dobar dan.
Prema igrici "GTA - San Andreas" - mnogo slabašna sorta. Grančice. Za razliku od prizora koji se mogu sresti u Srbiji, u kojima bandera skoro prepolovi neko auto u slučaju udesa, u gorepomenutoj igrici stvari stoje drugačije. Ako je igrate po prvi put, ako izgubite kontrolu nad autom i udar u banderu je neizbežan, očekujete da će se vaše auto mnogo oštetiti i da će vas bandera odbiti nekoliko desetina metara od tačke udara, kao što smo i navikli. Ali, neočekivano, pokosićete banderu i nećete narušiti ništa drugo do estetskog ugleda auta... Ako ste iskusniji igrač, najveća poslastica u bežanju policiji. Stvar možete ponoviti i sa jačim motorom. Ista stvar i sa semaforima.
Kragujevac 2011. Tri brata se voze u autu koji im je poklonio otac. Jedan osamnestogodišnjak koji je tek položio vozački i dva sedamnestgodišnjaka koji jedva čekaju svoju priliku. Primer predstavlja bukvalizovanu frazu: "Nekada deci niste morali da napišete >>ne pokušavajte ovo kod kuće<<"
...
Rale(vozi Mečku): "Divi kožno sedište, modernizujemo se bato."
Mićo(na suvozačevom mestu, izbacio glavu kroz prozor): "E bato vidi onu banderu kako je tanka, kladim se da možeš da je pokosiš kao onaj Karlo iz San Andreasa bato"
Žika: Ne bre! Šta radiš to....
*Bum*Tras*Urlik*
Rale(u jednoj polovini auta): "Batoo .. kukuuu.. Novi auto, ubiće nas ćale."
Mićo: *muk*....
Dva dečaka na severu Filadelfije vise na Fejsbuku i gugluju vesti iz sveta na poznatim Američkim sajtovima.
A: "Hey, check this out. Some losers tried to drive over a traffic light like in that game."
B(deveti put udara u banderu njegovom igračkom-džipom pokušavajući ne znam ni ja šta.): "Yeah. What fools. Everybody knows that's impossible."
Rečenica koja vas može spasiti u kritičnim momentima dijaloga u kome ste samo fizički prisutni.
Osoba A: ................................................... blablabla ............................................
Priča li, priča, ali iz nekog razloga vi ne uspevate ništa od toga da ispratite.
Onda samo primetite u jednom trenutku kako ćuti i posmatra vas i shvatite da je sada vaš red da se potvrdite kao (aktivni) slušalac.
Ako kažete: ''Izvini, šta si poslednje rekao/la?'', može se desiti da povredite i uvredite dotičnu osobu, da se posvađate sa sagovornikom (a nema razloga za to, zaboga, vama je samo malo dosadno), pa da biste prikrili svoje (opravdano) odsustvo, pribegnite malom lukavstvu (umeću komunikacije) sledećom logikom...Dakle, dva su moguća razloga (nazovimo) dramske pauze:
1. da vam je postavila neko pitanje;
2. da je samo zastala da na tren date neki komentar.Osoba B (vi): Stvarno ne znam šta da ti kažem...!
(uz uzdah, zamišljeno, kako priliči velikim ali ne i brzopletim misliocima)Odgovor koji će zadovoljiti obe mogućnosti.
I osoba A može da nastavi da niže svoju priču.
A vi... već u svom stilu... kako vam se hoće... :)
I vuci siti, i ovce na broju.
Tobogan izjava osobama koje misle da je za određenu radnju presudno oruđe, a ne shvataju da je najjače oruđe u njima samima. Nesvesni da ako skrenu fokus sa predmeta i usresrede se na samu tehniku, srčanost i želju, mogu postići daleko više. Jer iza svakog svijetlog oružja se ipak krije samo mali, nesigururni, upaplašeni čovečuljak.
-Šćepakadabra: Joj matori vidi šro sam uzo nove kope, Neke Mercurial, k'o Kristijano ima da pokidam! Ti samo šalji lopte u prostor a za ostalo ću se ja postarati.
-Sale kapiten: Ok. Aj sad pali...
I GOOOOOOL!!! Marko Šćepović!!!
-Vidi molim te ovog Šćepovića vezaru, iz pet stopostotnih šansi on je dao jedan go i sad se busa u grudi ko da je oslobodio Beograd.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Konstantin: Aj dotu pičko! Kupio sam novu Blizard tastaturu pravljenu specijalno za dotu, devet somića, al kida! Znači sad mi nema ravnog!
Stefan: Aj pešovanu.
FIRST BLOOD!!!
-Konstantin: leave the game.-
Stefan: Ha-ha. Mali iskompleksirani nub-liver.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Joj nemam ni za cigare...
-Ma pusti sad to nego da ti pričam što sam kupila platinasti vibrator. Sa-vr-šen-stvo! Misli znam da je glupo, ipak ti nemaš ni za has a ja se ovde rasipam, al' šta ću...
-Ma opušteno. Mene moj Dragan jebe! OPAAA!
Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.
-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:
Neko ih obožava, pa uzme po dva. Neko ih iz dna duše prezire, pa ode lepo, k'o čovek, na banjalučki ćevap. Međutim, ovo nije priča vezana za takve ljude - ovo je priča o ljudima iza "pozornice".
Politika Mekdonaldsa je da se, barem u jenkilendu, sve što je spremljeno, a ostane neprodano, baci u đubre. Stoga mnogi ulični vagabundi žljno iščekuju kraj radnog vremena da dobiju hladne burgerčiće i sparušeni pomfrit, da ubiju žalostan jauk utrobe svoje. Radnici se sada ne smeše kao idioti, pošto je radno vreme prošlo, ali i najmanji osmeh prilikom davanja hrane u ruke onome ko ništa nema, iskreniji je, topliji i srdačniji. Jedan poen za humanizam...
No, korporacija uzvraća udarac i to ispod pojasa. Može im se, potplatili su sudije. Ne tako mali broj mekovih ispostava nalaže da radnici pod nadzorom obezbeđenja bacaju neiskorišćenu hranu pravo u kontejnere. Jer, ako već Mek nije zaradio na tim burgerima, zašto bi onda neki beskućnik bilo šta dobio bez da plati. Ni kod babe nema džabe. Eh, živote - lutalico!
"Stajali smo u povećoj grupi u uličici, na obodu iza glavnog šetališta. Čekali smo da se završi radno vreme i da radnici posle radnog vremena iznesu ono što pretekne, a ne proda se. Tako smo se povremeno prehranjivali, kada se nije moglo isprositi nešo siće.
I dođe taj tren dugo očekivani. Ali, videsmo da su prvo izašla četiri uniformisana lika, stali su kao zid između objekta i nas. Trojicu radnika je pratio namršteni lik u odelu i pratio da sve što iznesu, bace pravo u kontejner. Zanemeli smo svi. Bilo smo gladni, bili smo umorni, bili smo poraženi. U lice da su nam pljunuli, manje bi bolelo.
Po završetku ove šarade smo polako krenuli ka "noćnom boravku" - ispod mosta. Tamo smo ispričali ostalima šta smo doživeli. Jedan novopridošli nam je lazao da je jedan od radnika sličnog restorana brze hrane, dobio otkaz jer je svoju dnevnu porciju dao nekom beskućniku, umesto da je pojede. Snimila ga kamera obezbeđenja.
Ta je noć bila tako duga i tako tiha. Prokleto tiha."
Svi ste verovatno već pomislili na bušilicu i da, donekle ste u pravu, ali ne, ovde se isključivo misli na ženu, savršeno konstruisanu mašineriju kojoj je jedna od uloga da bude bušena, tj. bez imalo uvijanja i sinonimija rečeno jebana.
Neretko se ovaj izraz može poistovetiti i sa nimfomankom, jer, ako malo bolje sagledamo stvari, postoji li bolja, doslednija i veća mašina i to za bušenje, od nje? Pa ne dakako!
:smešno je kako dodjoh na ovu ideju, uzeh da radim skandinavku i sada kako svaka stranica ima sliku za sebe i pojam, uglavnom ličnost, tako na jednoj stoji neka prepička i drži bušilicu, ja gle'am škk, kad ono, a tamo piše tražena reč: 'mašina za bušenje' i rešenje naravno bušilica. Jednostavno nisam mogao da se pomirim sa tim' pa eto onoj ribi posvetih defku, dobra riba bila:
-----------------------------------
- E, da ne znaš ti kakva je ona Jeca iz tvoje zgrade, sinoć mi se nešto opasno nabacivala?
- Uu odlična čka, šo?
- Pa znam i sam da je odlična, nego inače kakva je, je li otvorenog ili zatvorenog tipa?
- Jeca?! Hau bate, Jeca ti je mašina za bušenje, ona prvoklasna, rek'o bi čovek uvezena iz Nemačke! Pa cela zgrada ju je proburazila, da joj pička ima šifru verovatno bi bila četir nule!
