Uzrok razbijenih kućišta,monitora,tastatura,fraktura šake,preloma prstiju,iščašenih zglobova,nagnječenja hrskavice.....
Za one koji ne znaju BSOD je ono go*no što se pojavi na kompu onda kada je najbitnije!!! I naravno sjebe sve.
Instaliram WoW po treći put. Prva dva puta se nisu poklapali pečevi,i ostalo.
...............................
Posle ukupno 7 sati mukotrpnog rada i buljenja u monitor,famozni WoW je instaliram.Palim igru,kreiram lika i kliknem 'start game'. Sve je još uvek normalno,igra se učitava. Odjednom na 99% iskače BSOD i sistem se restartuje!! U vodu pada sav trud...........(tih 10 sekundi vreme je stalo)...Pesnica poleće ka monitoru,dok suprotnom rukom hvatam staklenu kriglu i njome lupam po kućištu.......Epilog:Razbijen monitor(110e),ulupano kućište(70e)fraktura desne pesnice,sa 2 slomijena prsta,više posekotina na levoj ruci usled pucanja krigle.
Naravoučenije: Uštedi 7000dinara idi i kupi orginal WoW.Jeftinije je nego ovako.A i bezbednije.
Kazemo nekom ko ceka pozivnicu za sve... Za podrazumevanu stvar se pravi lud, jer ceka da bude prozvan.
- Hoces da predas one papire, da uzmes vise tu licnu kartu? Vidis da su te vec 2 puta legitimisali iz stanice..
- Mogao bih, ne znam kad..
- Sta ne znas kad??? Imas 19 godina, nemas licnu kartu.. Sta cekas da je podignes, bukliju?
____________________________________________
- Sine, oces li dok smo mladi?
- Sta, ja sad igram?
- Ne moras, sacekaj bukliju...
Zvuk koji se čuje kad govno padne u WC šolju američkog tipa (ona puna vode što izgleda kao zapušena).
I sad treba ja da smislim kako da se skraćeno zovu Web Logovi... Sere mi se više i od ovog posla, pa nisam ja copywriter...
-Kasnije na WC šolji-
Mnghaaaa... I tako sad ljuuuudi mhhmmm, kenjaju svašta po netu, i to treeeeba da se zoveeeee -BLOG-, pa da EUREKA!!! Kenjaš i praviš Blog...
-Mnogo godina kasnije-
-Kakav je osećaj biti čovek koji je prvi upotrebio termin bez koga se danas ne može zamisliti moderna elektronska komunikacija? Kako ste uopšte došli na ideju da date tako briljantan , jezgrovit, zvučan, a sažet naziv?
-Dugo sam razmišljao, ali neću sada da vam blogujem o tome...
connected2me. Vodi se kao aplikacija za upoznavanje i druženje poštenog naroda ali je sve sem toga.
Društvena mreža koja je dno dna ljudskog postojanja. Zajebi sve potonule splavove i polunapuštene birtije i podrume parkove i slično. Najveći probisveti ne bi pružili ruku bilo kome s konekteda.
Mreža koja se pojavila pojma nemam kad, ali znam da su neki nalozi stari po par godina. Mreža koja te limitira na region, pa se u krug vrti nekih 300 ljudi.
Među tih 300 ćete naći narkose, pedofile, papučare, najbolesnije fetiše i ostalu bagru, prezentovanu na najgori mogući način. Jer za razliku od tindera, ovde nema match i slično. Potpuno je anonimno, gde ribe imaju nalog a muka mukina ih drka u chat. A i obrnuto. Bitno je da dva naloga ne mogu da pričaju i vide jedan drugog u isto vreme. Svako može da se javi bilo kome.
Može se naći sve od budućeg kuma preko kombinacije do orgija.
Za ovih par meseci koliko znam za ovo nagledao sam se stvari koje su zajebale svaki deep web, svaki horor, sve.
Razlog za ovo je užasno vođenje mreže, gde banovani može za 3 sek da reinstalira aplikaciju i idemo dalje. A ovi ljudi nikada nikog i ne banuju, inače bi ih stegao bankrot.
Lažni nalozi su toliko česti da se među sobom klade ko će izdržati najduže, da ga ne provale. Pošto filter ne postoji svako muva svakog i vrv se svako sa svakim i upoznao da dubljem nivou da prostite.
Ja zaista ne bih išao u sitnije detalje da ne preteram s opisima. Tužno i jezivo jedno mesto. Ako nekog zanima underground, ne može dublje od ovoga.
odkud ja na ovakvom sajtu? Istraživačko novinarstvo naravno. Sve za nauku.
Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.
- Znaš Rajana Lohtija? Znaš ga, naravno. Jesi li ga znao pre godinu dana? Pa, nisi, jebiga. Dečko je u senci Felpsa, ne eksponira se, trenira svakog dana. Onda dođe na Svetsko prvenstvo i osvoji pet zlatnih medalja. Pajper.
- Čuo sam da je Mića dobio desetku iz političke ekonomije.
- Aham.
- Kako je to uspeo, majke ti?
- Jebiga, Mića ti je jebeno zajeban igrač, pajper. Nema ga nigde cele godine, onda dođe i bum.
Rečenica koja se redovno čuje kad neko gleda top listu sa:
- najboljim golovima Sokratesa,
- zakucavanjima Vinsa Kartera,
- skokovima Jelene Išinbajeve,
- alergijama Novaka Đokovića,
- najboljih golova 38. kola Kalča i sličnih lista...
Ovom rečenicom se iskazuje naše razočaranje što su sastavljači liste stavili na prvo mesto neki klip koji nama ne liči na najbolji.
2001 NBA all star game top 10 plays...ide klip, gledaoci se oduševljavaju potezima Ajversona, Kartera, Brajanta, Mekgrejdija i onda svi žurno očekuju najbolji potez...i evo velika kičasta jedinica leprša u levom uglu ekrana i pojavljuje se scena:
Stefon Marberi pravi majmuna od Divca, jadni Vlade ne zna gde je (ispalio ga onom fintom, kad kao dodaješ loptu, a u stvari je zadržiš, dok ovaj bulji u pravcu gde misli da si dobacio loptu)...Gledaoci: Ma brate, ovo veze nema s prvim mestom, (i onda se doda neki razlog), pa nema šanse da je Vlade pao na ovu foru! Onaj Ajversonov krosover je zbzilion puta bolji!
Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.
Paranoik si:
* Kada web kameru okrećeš ka zidu ili plafonu, za svaki slučaj.
* Kada dok se u kasne sate sam vraćaš kući na svaki šum (ne daj Bože prolazak auta) ubrzavaš korak jer eto kruže priče o kidnaperima koji će da te ubace u crni kombi i probudićeš se na granici sa Bugarskom bez bubrega.
* Kada si sam kod kuće i nakon gledanja horor filma sjedeš leđima okrenut zidu sa nekim oštrim predmetom u ruci i skoro da ne dišeš da bi mogao da reaguješ na svaki pokret.
* Kada medama iskopaš oči jer misliš da bi to mogle biti kamere.
* Kada svaki put kad pereš zube prije nego što pogledaš u ogledalo pogledaš iza leđa, jer ti je to nekako sigurnije nego da vidiš nešto pored svog odraza.
Život je jedan ogromni MMRPG (massively multiplayer role-playing game). Izgled ne biraš sam/a, ali se može menjati tokom igre. Igru počinješ, kao i uvek, na prvom levelu, gde nemaš ništa, a levele dizeš svake godine po jedan, nebitno o stečenom iskustvu (experience). Većinu igre ti pomažu roditelji. U većini igre postoji main quest koji se zove škola. Taj quest možeš posle nekog vremena napustiti (abandon quest) ili nastaviti skupljati iskustvo i dizati talente. U tom questu ti pomažu učitelji, nastavnici, profesori (razni NPC-ovi) Od tog questa zavisi i profesija (profession), koju većina ljudi trenira samo jednu, neki koji nemaju dovoljno zarade od jedne, treniraju iliti dižu (train profession) dve, mada je bolje dizati jednu što više, može se unapredjivati, a sa tim, imaće se i više para i skill-a. Sa parama se može kupovati bolja odeća, obuća i ostalo (armor,clothes i jewelry), kao i vozila (mountovi). Mountovi se dobijaju postepeno. Na 5-6 levelu dobiješ biciklo, najsporiji mount, kasnije, oko 14-15 levela manje kubikažni motor, za koji se mora istrenirati. Posle 18-og levela se može istrenirati za više vrsta mountova, kao i za više kubikažni motor, koji su podeljeni u grupe. Većina ljudi položi samo jedan, za auto, jer ostali verovatno neće biti potrebni, osim ako ne izabereš profesiju vozača ili prevoznika. Što više para zarađuješ, mount može biti bolji, lepši, opremljeniji i brži. U igri se takođe mogu imati petovi, ali to kako ko voli. Kasnije dobiješ i decu (minione), mada, mogu se i ona nazvati petovi, ona su takođe opcionalna. Kroz celu igru se vežbaju veštine (skillovi) i talenti koji pojačavaju te skill-ove. Svoj skill tree i talente igrači biraju zavisno od izabrane profesije i ostalih faktora. Profesija i skilova ima beskonačno mnogo i to je prednost ove igre. Igra je jako realna i svaka odluka je bitna za dalji razvoj igre. Grafika je u HD formatu, sa tim da se rezolucija i detalji ne mogu menjati osim ako igrač nema problema sa vidom. Postoji mnogo faktora koji se ne mogu menjati, kao što je boja kože (mada je jedan igrač koji se zvao Michael Jackson to uradio, ali on je dobio trajni ban jer je koristio razne hackove i glitcheve. Mada, neki igrači kažu da im on i dalje živi u srcu). trajni ban se ogleda u vidu smrti igrača. Privremeni banovi su u vidu kome, nesvesti i sl. Hackovi za pojačanja (buff), speed, crack i ostala opojna sredstva, su strogo zabranjena i zbog korišćenja istih se ide u zatvor (ban). Takođe se ne mogu uklanjati nasledne bolesti, izbor roditelja (oni su opcionalni u zavisnosti na kojem lvl-u su nestali ili možda i umrli). Igra je jako nepredvidiva i ima svoje uspone i padove, ali u tome je i čar.
Razvojni tim ove igre se nada da će svaki igrač uživati u datom iskustvu.
Mobil Army Surgical Hospital
Cuveni antiratni film Roberta Altmana i mozda najbolji antiratni film ikada snimljen.Snimljen je 1970 godine i da bi izbegli probleme sa studiom ,zbog antiratnih poruka u vreme najzescih demonstracija protiv rata u Vijetnamu,radnju su smestili u drugi rat...korejski.
Uloge su tumacili,u to doba ne bas toliko popularni glumci kao sto je Donald Sutherland,Tom Skerit i Eliot Guld,koji su svoje uloge vrhunskih ,ali potpuno nenormalnih hiruga ,maestralno odigrali.
Film je osvojio neke oskare ,ali to nije ni bitno,zato sto ovakav film nije za nagradjivanje,vec za gledanje.....puno,puno puta!
Robert Altman je za ovaj film bio placen 70 000 dolara,dok je njegov sin za "Suicide is painless" ,zaradio milione,za autorska prava!
Kasnije je na osnovu filma snimljena i odlicna serija ,koja je trajala 11 sezona i bila je jedna og najgledanijih serija ,koje su ikada snimljene!
Svako ko je gledao film zna ovu pesmu,koja je na uvodnoj spici i prozima se kroz ceo film i napisao ju je sin Roberta Altmana....
'Suicide is Painless'
Through early morning fog I see
visions of the things to be
the pains that are withheld for me
I realize and I can see...
that suicide is painless
It brings on many changes
and I can take or leave it if I please.
I try to find a way to make
all our little joys relate
without that ever-present hate
but now I know that it's too late, and...
The game of life is hard to play
I'm gonna lose it anyway
The losing card I'll someday lay
so this is all I have to say.
The only way to win is cheat
And lay it down before I'm beat
and to another give my seat
for that's the only painless feat.
The sword of time will pierce our skins
It doesn't hurt when it begins
But as it works its way on in
The pain grows stronger...watch it grin, but...
A brave man once requested me
to answer questions that are key
is it to be or not to be
and I replied 'oh why ask me?'
'Cause suicide is painless
it brings on many changes
and I can take or leave it if I please.
...and you can do the same thing if you please.
Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).
A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.
- glasovna kontola - koliko osoba poznajete da poseduju iPhone te da znaju engleski!?
- slanje e-mail.a - vecina vlasnika ni ne znaju sta je to e-mail
- pristup mrezama za pregled video sadrzaja - ima li to smisla kad placate oko 2000 din za 1GB prometa, a to bi bilo nekih 30-ak videa pristojne kvalitete, te taj 1GB mozete potrositi za 1-2h.
- iTunes - omogucuje kupovinu(!) muzike, filmova,...; te njihovo preuzimanje sa Interneta (jedan film bi vas izasao nesto manje od 1000 dinara za Internet promet + cena filma)
- Safari web preglednik - jednom poznaniku sam objasnjavao oko pola sata da je to isto kao Internet Explorer
- Maps+Compas - omogucuje ti da saznas gde se nalazis, kod nas to funkcionise tako sto te locira u krugu od nekoliko kilometara, korisno, nema sta
Ljubavnica, ženska osoba koja je u ljubavnoj vezi sa, uglavnom, oženjenim muškarcem.
To je ona teta kod koje je tvoj ćale odlazio na poslovni put sa poslovnim partnerima ili na produženi radni dan :DDDDD (šalim se, naravno).
Naivna supruga: gde si mili?
Muž: e, upravo sam hteo da te zovem da ti kažem da moram da završim neke fakture, nagomilalo se posla. To ću raditi još dva sata, pa mi onda dolaze poslovni partneri. Sve u svemu, vraćam se u 23.00
Naivna supruga: ok mili, ćao (razmišlja o tome kako njen mili mužić radi da zaradi pare da joj obezbedi pusto ostrvo i ostalu romantiku).
Muž: ehehe, al sam zezno ovu moju kalašturu.
Švalerka: ahaha
Muž i Švalerka: prc, prc, ah, truć, njak, prc, prc...
Muž je zaspao i probudio se sutra ujutro.
Naivna supruga: halo, pa gde si ti celu noć
Muž: evo mila, dolazim, imao sam poslovne partnere.
Naivna supruga: ok
...
Često u razgovoru sa starijim ljudima čujemo za Rodeziju, Gornju Voltu, Dahomej, Bijafru, Katangu, Sijam itd...To je posledica činjenice da su se Zimbabve, Togo, NR Kongo, Tajland tako zvali kada su oni išli u školu. I ne samo to što su neke udaljene i egzotične zemlje promenile svoja imena nego što ova populacija ima problema sa imenom sopstvene zemlje te je oni i dan danas neretko zovu Jugoslavija, a od drugih izdvojili bi Čehoslovačku, Abisiniju i Cejlon.
Zanimljiva geografija...
Ja: Zemlja na C - nemam
Deda: Cejlon - 20 poena
Ja: Alo bre, deda, ne zove se više tako....
Deda: Nemoj ti meni, ja sam tako u školi učio....bla,bla,truć....Atletika...
Ja: Vidi ga ovaj Kenenisa Bekele, trči kao ludak....
Deda: Odakle je, sine?
Ja: Etiopija,deda...
Deda: To neka nova država???
Ja: Nije, deda!
Deda: Nikad čuo!
Ja: Ma znaš bre,vladao car Hajle Selasije...
Deda: Aaaaa,Abisinija,što ne kažeš tako! Znaš ti sine da je on s Titom bio dobar, dolazio u Sarajevo....čitanje novina....
Deda : Slušaj ovo (čita) SRBIJA je u svetskom vrhu po broju srčanih bolesnika...bla,bla,bla....(spušta novine) pa kad je u JUGOSLAVIJI cele zime praznik, te slave te Božić, Nove godine.....pocrkaće od mesa i masnoća!!!A vamo pričaju nema se para...
Društvena igra bez granica. Broj učesnika varira od 2 do n. Igra se igra u realnom vremenu.
Level 1
- nahrani bebu, presvuci bebu, uspavaj bebulevel 2
- nahrani bebu, presvuci bebu, igraj se sa bebom, prošetaj sa bebom, uspavaj bebulevel 3
- nahrani bebu, presvuci bebu, igraj se sa bebom, prošetaj sa bebom, posjeti prodavnicu sa bebom ali tako da se kući vratiš sa samo jednom kupljenom igračkom, uspavaj bebulevel 4
- nahrani bebu, presvuci bebu, igraj se sa bebom, prošetaj bebu bez ozljeda, posjeti prodavnicu sa bebom ali tako da se kući vratiš sa samo jednom kupljenom igračkom, uspavaj bebu.
.
.level 318
- dozvoli djetetu da ode na maturantsku ekskurziju i ako se vrati sa istim brojem zuba, moždanih ćelija, kvaliteta jetre...Congratulation, game completed!!
Gluvo doba na Vukajliji. Ne poklapa se nužno sa kosmičkim 00:00. Zaustavljeni satovi na nizu definicija. Autoru nema ko da piše. Ni minus, ni plus, ni komentar. Obreo se zarobljen u definiciji, užasnut. Čuje se pust vetar, zelena boja prelazi polako u sivu, koja se ponegde krza, pa tu crn ekran proviruje. Po uglovima se javlja paučina. Desno se gasi šljašteća reklama za Vip, i sada stoje samo crno razjapljena vrata, i stepenice koje vode nekud dole. Iznad njih, natpis po slučajnom izboru menja se u ništa nije slučajno. Kalendar ispod divlja, otkočen, godine unapred, pa unazad, kao da broji sve mrtve definicije i meša ih sa živima. Gore se pomalja polje groblje definicija i neulogovanima. Tu, pod njim, nešto tutnji.
U tom gluvom dobu dešavaju se čuda dok moderatori i časni autori spavaju. Ustaju definicije sa groblja. Vršljaju po sajtu. Skidaju krstove sa dobrih definicija pa ih okreću naopako. Smajliji po komentarima dobijaju zube pa žderu slova. Nestaju glave sa slika autora. Žrtvuju se odabrane definicije jedna po jedna, kidaju im se tela od primera i bacaju se dole u ponor. Tako sve do prvih petlova, odnosno ljudi koji uđu na sajt tamo negde oko 5, pola 6, pa prodrmaju da se probudi ugašeni, zaspali, ekran, nečim crnim što im je pod šakom, što samo što je uvuklo krake.
Izlazi pauk iza glave na kojoj su crvene oči, u gornjem levom uglu ekrana, pored izanđalog natpisa v uajlija, r čnik sl nga. Pa se spušta preko niti do definicije pa dole do odabrane tu staje pa kreće desno prema najnovijim, gde ulazi. Ekran se potom menja i sada se vidi kako se spušta dole do prve najnovije definicije i gmiže po njoj: nužno...užasnut...se gasi...Kalendar...tutnji...naopako... žderu...tela...6... oči... dole... najzad dolazi do svog žutog mesta, tu ulazi, i nestaje, neznano gde.
Jedan nalog iz prvih 2000 biće ugašen u roku od 24 sata. Zakukaće nečiji dupli.
Razlika izmedju teorije i prakse, najprimerenija muškom hvalisanju na temu seksa
Puš pauza na poslu...
Kolega: Eto sve žene u našoj firmi su nezadovoljene, Nataša jeste da je razglavljena ali nije osetila pravo muško do sad, a Sanja se pravi neka riba, kapiram da je drnda od frustracije svaki put kad ode u klonju, Jelena se loži na lovu, a brate ta nikad nije osetila orgazam pored onih naših mlohavih direktora, dok Marija iz računovodstva jeste gabor, ona stvar joj seva iz očiju, ali i njoj bih pomogao, jer se žrtvujem zbog kolektiva, ... bla bla bla truć, al ja sam suviše dobar frajer za njih...
Kolega 2: Znaš... Misliti, srati i cveće brati nije isto!
Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.
- Da čujemo za koju vrstu vozila ste obučeni.
- Imam sve dozvole od A do E. Takodje imam posebne dozvole za upravljanje ICB'om, bagerom guseničarom, labudicom i trenutno se obučavam na još jednoj mašini koja fali mom arsenalu.
- Auuu majstore. De mi recite koja je to mašina koja vam fali ?
- Avion s'prikolicom.
Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.
Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.
Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.
- Vidiš, ovde sam malo rasplinula kompoziciju, ciljano da prikažem malog pojedinca u tako velikom, stranom i nepoznatom svetu... a prejakim bojama i kontrastom sam predstavila dualističnu prirodu tog istog čoveka. Drugi deo je ova crvena tačka koja predstavlja...
- Znam, znam... već sam negde čitao o simbolici tačke.
- I kako ti se čini?
- Paaaaaaa... nije loše, ali drži se ti bolje selfija.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sifredi producirao u Mađarskoj i ti bila na kastu? Jao srećnice!
- Da, ali nisam prošla. Debil je! Znaš, ja se svojski trudila... a lik mi ladno na kraju kaže: Drži se ti mala klasike, nisi baš za ovo...
Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.
- Pa gde si ti juče?
- Jbg komšo, izvini! Znaš da istu slavu slavimo... zasedeše se ovi moji gosti. Nego da mi izgruvamo sutra nešto?
- Dogovoreno. Kako bi kod tebe?
- Kul. Zaličismo ga, kompletno... a tečo Sreta na momente rašrafljivao... mislim ono, kulturica samo...
- Znam Sretu... Eeee kakav je to lik bio svojevremeno.
- I danas ko u najboljim danima, pazi... Sabio gajbicu Zaječarskog, još i kolače uspeo da zakači... animirao onda goste konstantnom spikom, pa se onda tetka nešto žacala... Al' kad sam se jutros čuo s njom ona bila srećna... jebem li ga, ko zna šta se desilo s njim? Izgleda da ga ''komprosta'' i dalje radi...
Najčešće opravdanje za izbjegavanje smaračkih aktivnosti. Kao i opravdanje za sopstvenu lijenost pri odbijanju posla ili sličnih rabota. Jedan od najprovidnijih ali i najdjelotvornijih fazona, jer se u privatnost ipak ne dira.
-Šef: Drugari! U subotu roštilj kod meneee! Možda bude i nekog crijepa za presložiti, ali šta je to za takve momke!?! Hahah!
Dok se pogledavaš sa radnim kolegama ko će prvi naći smislen razlog za izbjegavanje te usiljene egzibicije...
-Šefe, ja nikako neću moći. Iz privatnih razloga.
-Što jel imaš nekih problema da rješavamo hahaha, govori dok te tapše šapom po ubogom ramenu radničkom.
-Ma iz privatnih razloga, samo toliko mogu reći.
...............................................
-Jeli Aco, jel ti ono ne radiš?
-Jok.
-Evo ti broj, liku treba radnik. Počinješ odmah sutra. Ipak si ti te neke škole završio a ne radiš već duže vrijeme, greotae.
- Nakon dogovorenog posla, SMS u 23h: bla, bla, truć... iz privatnih razloga sam odlučio da ipak odbijem posao...
Mada što jes jes, zna da bude jebeno nakon duže pauze, da se počne ponovo.
