To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

Starinska mašina korišćena u tekstilne svrhe. Proizvodi nesnosnu buku, sličnu kao i prosečan ženski krš vo'kal.

Izreka koja ironičnim slučajem ima više shvatanja.

Osoba velike fizičke snage i malih intelektualnih sposobnosti. Ne vodeći računa o drugima snagu uvijek i bezobzirno ističe u prvi plan, tako da mu grubost postaje i jedina upečatljiva osobina, lako uočljiva gotovo cijeli njegov život, uveliko zasjenjujući i njegovu glupost.

Izbacivanje nepotrebne karte iz ruke. Obično se dešava u preferansu (ili u nekoj drugoj kartaškoj igri koja je orjentisana na boje) kada onaj koji igra forsira adute (ili neku drugu, kod tebe deficitarnu boju) pa si prinuđen da škartiraš karte za koje procijeniš da ti kasnije neće trebati. Škart, kartanje, škartiranje, etimologija ove riječi je prilično jasna.

A procjena, ko procjena, ukoliko se to desi u poodmaklom stadijumu igre velika je vjerovatnoća da znaš što onaj koji igra siječe, škartanje može proći bez problema i sve ćeš svoje jake karte sačuvati za kraj. Ali, ukoliko se onaj koji igra uhvati i odmah počne da gruva adute, škartanje se vrši samo na osnovu informacija dobijenih preko licitacije.

Bilo kako bilo, nezgodna situacija za onog koji prati, i greška, odnosno preškartavanje, je uvijek prisutno kao mogući ishod. Zato je važno pratiti saigrače i ako se to kvalitetno odradi, kako za vrijeme licitacije tako i za vrijeme odigravanja, preškartavanje je praktično nemoguće. Dobar igrač uvijek zna šta da škarta.

U slengu, škartanje je proces eliminacije nepovoljnih ishoda a preškartavanje glupa greška, situacija u koju dovedeš sebe usled nepažnje ili neznanja, odnosno nedovoljnog razumijevanja u određenu oblast. Ili prosto bola u kurcu, što je nažalost i najčešći slučaj.

Iliti buđavi ganci sa obala Madeire u Atlantskom okeanu.
Ni talasi uzburkanog Atlantika nisu bili dovoljni da mu saperu cignaštinu koju i dan danas poseduje. Izuzetne taštine, obrnuto proporiconalne njegovoj opštoj inteligenciji, uvek je spreman da prstima baždarenim za sakupljanje bakra prođe kroz mašćobu u kosi sa ciljem da se popravi stanje na glavi koja u svojim najtamnijim dubinama krije baš to - mrakača, ništa, prazno. Ipak, ni svevišnji ne gleda đe udara s talentom pa mu igrom slučaja dao da zna digra fudbal. Al' što bi naš narod rek'o "magarac u Beč, magarac iz Beča". Zek zek dadule...

Илити: "Create your character". За многе гејмере најбитнији део РПГ игрице, јер, подразумева се, од самог изгледа јунака са којим се играч идентификује зависи и доживљај у току игре.

Постоје различити типови јунака и углавном се праве тако да личе на играча или да изражавају неку његову особину. Грубијани не штеде на ожиљцима из борбе и тетоважама и мрким погледима, и преферирају варварине и патуљке са убитачним секирицама, док се убице меког срца опредељују за светлу таласасту бујну косу и беби плаве очи доброћудног праведног хероја или хероине, често човека или вилењака. Клептомани бирају ониже јунаке брзог погледа, гипког тела и лепљивих прстију, шуњала са луком и стрелом или малим пиштољима. (већ према врсти игре)

Но, понекад играчи бирају јунака супротног пола да би се дивили његовим бицепсима спреда (девојке) или гузи отпозади док јунакиња трчи опасана кратким бодежом или експлозивом, што већ зависи од тога да ли се игра Скајрим или Фолаут 3 (момци).

Кад се одреди пол, онда тек настају праве муке. Пред вама лежи милион избора: облик главе (округли, троугласти, срцасти, бундевасти, звездасти) , дужина и боја трепавица, шминка, сенка, маскара, ајлајнер; облик очију (хоћете ли конвексне или конкавне очи), боја дужице, боја зенице, боја беоњаче, боја обрва у односу на боју косе, месната набрекла уста и бабурасти нос или танка злобна горња усна и прћасти уображени нос; фризерај: дредови, реп, кика, чирокана, ћела, паж; боја коже: црна, жута, аватарплава, бебирозе, ванземаљскозелена кожа; женствена троугласта или рмпалијска четвртаста брада, готово невидљиве уши или Дамбо полетна варијанта.

Ако сте на почетку, авај, одабрали расу која није људска, чекају вас додатна подешавања у виду боје и издефинисаности крљушти или пак дужине репа, мекоте и густоће крзна. Само стварање карактера полако почиње да подсећа истраумираног гејмера на онај чувени виц о слању писма и пролонгираној куповини коверте који се завршио реченицом: "Е за ово говно ми је требао тоалет папир!"

Predizborno obećanje o izgradnji novih vrtića.

iliti Peđa Stojaković po srpski. Ovo smo stalno slušali kada smo kao manji stalno gledali Sakramento Kingse i naše reprezentativce Vlade Divca i Peđu Stojakovića. Zanimljivo je da se Amerikanci nisu ni potrudili, a nisu uspeli ni da nauče pravilno da mu kažu njegovo ime za 13 godina koliko je u NBA ligi. Ali, ipak, mi smo voleli kada čujemo to kada američki komentatori kažu, jer smo tada znali da jebe sve redom, pa nam se usladilo. I dalje se sećamo njegovih čudesnih trojki kojima je rešavao utakmice. I za 30 godina, kada budemo pričali deci, on će i dalje za nas da bude "Peja Stooooooojakovic" kako su onda pričali američki komentatori. A ako i zaboravimo, tu je i igrica NBA 2003 koja će uvek da nas podseti na to.

Učesnik igre. Čovek koji je upleten u neku priču i postao je uveliko deo nje. Sportista.

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.

Život je pička. Neko se rodi u sreći i veselju, na carski rez, ne pokvari tati i komšijama igračku, a nekog okote u bedi i siromaštvu, tamo đe Bog izvodi korner. Ostalo je čoveku do njega samog, ali i dobrim delom do okolnosti. I mo'š da se boriš do iznemoglosti ali ako nisi kući onaj dan kad sreća pozvoni na vrata, izvoli da se jebeš, jer sreća nije poštar, i ne zvoni dvaput. E baš takvima ostane ova metodologija otaljavanja života po taktičkom životnom koračanju danas - sutra. Daklem, jedan dan, jedan komad života i tako živim, a od futura znam da ništa ne znam. Videćemo sutra ujutro.

Draga moja Grozdo,

tri su dana kako si otišla. Nisi mi se čak ni ja-avila. Đeca jedu gurabiju sa suzama i pitaju đe je mama, đe je mama, a ja ne znam kako da ih utješim. Znam da si kod tvojih, pa ti šiljem ovo pismo po malom Blagoji. Ne trebaš mu ništa davati, dobio je ratluk.

Grozdo moja, srećo moja, limune moj! Vrati mi se, Grozdo, da me sunce ogrije kako me je ogrijalo kad sam te prvi put vidio kako sobaljuješ ovna da ga štrojiš. Sinoć bile Zvjezde Granda, a ja sve pogledam, čini mi se da pleteš na svojoj stolici. Fali mi da te gledam kako umorna spavaš sjedeći, a zaspiš slatko, pa ti se onaj balac otegne iz usta i taman kad pomisliš da će dovatiti do poda, ti ga usrkneš nazad. Fali mi da me pod jorganom počešeš po plećci svojim mekim brčićima. Fali mi da se nasmiješ, pa da se zatresu prozori naše trošne kuće. Sve mi fali, ko da si otišla prije sto godina, a ne prije tri dana.

Al' ono ti nije trebalo. Jesam došo pjan ko letva, jesam blatnjavim čizmama utracko predsoblje, jesam povraćo po ručno-čvorovanom i ručno-taftovanom ćilimu što ti tkala majka u ruvo, usta je jebem (izvini, srećo moja), al da me nako krvnički potegneš tavom... Šta ću, jesam ti vratio bekendom, al nisam ja tako mislio! Pa, ne bi ja tebe, nego ruka sama krenula...

Vrati mi se, Grozdo, moja kućo i imanje moje, ljubi Dobrivoje svoje uši klempave, pa te vodim kad oćeš kod Debelog u kafanu da kao nekad nas dvoje pojedemo tri oke janjetine.
Molim te.
Volim te.

Tvoj Dobrivoje

Rešenje gotovo svih problema ružnjikavih, nezgodnih, plitkoumnih udavača. Novi život. Ej! Novi život! Nema viže orlušine, nema više daskanja i lopatarenja. Ne! Savremeno doba i savremena medicina je proizvela vrhunsko rešenje za sve slučajne i manje slučajne greške prirode, ta-da - estetsku hirurgiju. Ali. Hej, pa da, naravno, ima ono ''ali'', da-da, svakako. Ali je isto tako uslovno-posledično proizvela da to sve mora i koštati. Truć. A ške?! Nema! Ali hej, hej, hejj ne očajavajte dame, zapravo buduće dame, ima rešenja i za vas!
Plastičar!
Najčešće bivši student medicine, neshvaćen, ugnjetavan i marginalizovan zbog svoje neshvaćenosti ili neshvaćanja gradiva, jebem li ga.Odbačen od školstva odlučan da i on odbaci isto i krene svojim putem. Bateljesku faks kaljan u kojekakvim klanicama i prčvarnicama dok jednog dana jednostavno nije shvatio da je on tu zbog višeg cilja i tako prestaje traćiti svoj život i odlučuje odlučno krenuti u ostvarenje svog sna: lepota za sve! Polako započinje prvo sa laganim krpenjima naravno na svoj način, pa onda polako dolaze nosine, sisurdače, dupeta, transformacije i vojla estetski hirurg je rođen! Dobro nije baš estetski. Hm. Dobro nije baš ni hirurg, ali ono jebem li ga odradi pos'o.

Misticna zemlja u periodu devedestetih.Deca su posebno bila odusevljena svime sto stize iz ove,nepoznate im,zemlje.

Prejaka stvar. Da postoji neka kompanija za iznajmljivanje patuljaka, pa ga dovedeš kući umjesto mačke ili psa. Patuljak je brat, narediš mu da ti kuva, pere suđe, veš, rasprema krevet, svašta nešto, povedeš ga u šetnju, neki parkić i slično, ili ga napušiš i smiješ mu se. Ja bih ga iznajmio i nikad ga ne bih vratio, ne zauzima mnogo mjesta, može lagano pod krevetom da spava. Daš mu neko ime, npr. Patuljak, i ako ne sluša okačiš mu užinu neđe đe ne može da je do'vati, ili mu ne daš u WC. Svašta nešto možes sa njim da napraviš.

Povuci me za kurac, bre! I ne laprdaj više.

Особа која има стваран живот, али се никако не сналази у оном виртуелном, где увек пролази као последња рупа на свирали. Предмет константног зајебавања виртуелних аждаја, тема посмевања приликом свођења рачуна и дискусије о скору на игрици, тринаесто прасе када се прави нолајфери организују око играња.

...da ti se uradi nešto protiv tvoje volje. Nešto glupo, nepojmljivo, tebi strano i daleko. No običaj se poštuje, stvaran je stoljećima, u njega je utkana sva mudrost skupljana generacijama.

Zato kad sledeći put pljuneš po običaju, kažeš da je zastario, da vrijeđa tvoju ličnost i zdrav razum odrasle jedinke, sjeti se da ga je neko poštovao i prije tebe. Neko ko je tuk'o ženu nogama ustomak, neko ko se nije radovao ženskom đetetu, neko ko nije brij'o pičku niti ju je davao prije braka.

Običaj je odgovor na sve, i zato što ga ne poštujemo tu smo đe jesmo.

Scila i haribda spakovana u ženoidno obličje, sa Pandorinom kutijom u ustima i Hidrom umesto jezika. Ako si se kad susreo, znaš o čemu pričam. Ona ne zaklapa, ona melje... noćima i danima, melje, i melje, i melje leptejeb'o, suče vatru spram koje je Etna dimčić nakon nedeljnog piknika mladih Gorana. Nakon susretanja sa ronduljom, pristustvo godišnjem simpozijumu skandinavskih feministkinja sa Turetovim sindromom dođe kao neuporedivo bolja opcija. Onaj koji je dovoljno lud da je oženi je ređi od Krajišnika koji zna đe ići na prelo, bedno skurcan negde na skali egzistencijalne unesrećenosti između sponzoruše na zadnjem sedištu protrulog žutog Stojadina i momčine sa Glamoča neznanom mukom naćeranog na prisustvo kontemporarnom baletskom performansu.