Uroljati se do tačke kada, bukvalno, više ne možeš da se makneš s mesta. Tu si gde si, ostaješ dok se ne otrezniš ili dok te ne iznesu.
Siguran game over za one koji vole da idu do kraja sa alkoholom.
-Čaki, a'e zovi par ljudi da iznesemo Radeta iz kavane. Eno ga u ćošku, opet se matir'o.
Kada u kasnu jesen osetiš kako se temperatura vazduha za tren spustila desetak stepeni možeš da predpostaviš da zima kuca na vrata.
Kada imaš 100 godina i osećaš da umireš polako, jasno ti je da smrt kuca na vrata...
Svetska ekonomska kriza kuca na vrata Srbije.
To je kvazi muskarac, dakle osoba muskog pola, koja vam je do juce otvarala vrata, insistirala da se ne odlepite od nje ni na tren, drugom recju preterivala u svemu, danas kada ste prijatelji koraca -ispred vas- uzdignute glave i pusta vas da po zimi idete sami svojoj kuci
Termin kojim se opisuje osoba koja je uvek u senci neke druge osobe, pa čak i u onim trenutcima kada uradi nešto što bi ga barem na tren stavilo ispred prve osobe. Drago nam je ako uradi nešto dobro, ali ni tada nećemo pridodavati tome veliki značaj.
Trudio sam se. Ko konj radim, i uspeo sam ovaj mesec više profita da donesem firmi od onog njegovog miljenika. Nista mi nije rekao,a njega uvek hvali bilo šta da uradi.
Ma ti ćeš za njega uvek biti Janko Tipsarević.
Razlog i opravdanje za ženidbu malo starijeg neženje, čiji su već svi ortaci iz društva potpisali game over ugovor i napravili sitnu decu. Da se samo on pita, on bi još dugo svirao kurcu i jurio suknje, ali pošto je i pretposlednji jebač, sa kojim je do skora pravio akciju, pao, red je da se i on skrasi.
Određeni ritual svakog vlasnika tastature, koji pada jednom godišnje ili jednom nedeljno u zavisnosti od količine hrane koja se konzumira za kompjuterom.
Generalno se smatra da kada mravi i bubašvabe prestanu da dolaze da se goste kod tastature, i počnu da žive na njoj i zasnivaju slatke male porodice, e tada je pravi tren da se ona malo promrlja krpom...
asdgfbg oegjin
gikjrMRĆG.GGJn PERHJN G
kg
roLWGcxvbnmjbvcbjnkjhcfghjedrftgzuihjopšđ
đhgghjkč
đdfghjklčć
ewrtzuiopšđ
poiuijhbvv vcfgrfddsdftguijkl
WewnrWGWRJHB uJFEm edfkwgshnG KPFJWng
Kada u situaciji u kojoj predobra riba ide iza tebe na trenutak se zaustaviš i pustiš je da prodje ispred da uzivaš u pogledu dok šetaš. Bilo da se zaustaviš da vezeš pertlu, pogledaš koliko je sati, napišeš poruku, ili slično, ispred sebe ćeš za tren oka imati objekat za posmatranje.
- Zipa ovu ribu na šest sati.
- Kakvih šest sati pola dva je jebote koji ti je kurac. Ala moram u šest ići na jebeni trening. A u pizdu materinu.
- A debila. Iza nas je nekih dvadeset metara. Aj' sklanjaj se da imam u šta gledati.
Koji može nestati za tren ako vam se neko u busu javi, a da ga niste očekivali. Više vas u okolini neće smatrati niti filozofom niti neuljudnom mladom osobom koja koristi to da bi kulirala starije osobe za mesto, već i pored svega toga i seljakom brđaninom koji ne može da kontroliše svoje glasne žice.
Dečko sedi i zamišljeno gleda levo ka prozoru, dok mu dve nervozne babe stoje sa desne strane i samo čekaju da ih pogleda.
Odjednom između te dve babe se probija jedna slatka devojka, potapše dečka po ramenu i normalnim glasom izgovara " Hej pa ćao, gde ćeš ti ? "
Tu sad nastaje veliki problem, on je nju načuo i dečko umesto da skine sluške i mirno nastavi razgovor sa njom i možda je čak ponudi mesto i dalje ignorišući one dve babe, on od prevelikog iznenađenja sve to zaboravlja i mahinalno stupa u komunikaciju, ne shvatajući da ne čuje samog sebe zbog prejakog zvuka u sluškama.. Odgovara joj sa " EEEEE GDE SI BRE, EVO IDEM KUĆI, GDE ĆEŠ TI !! " posle čega se slatko nasmeje i naredne 4 sekunde ne shvatajući šta je uradio, dok se ceo bus ne okrene prema njemu i primeti da ga čak i devojka čudno gleda...Posle toga je shvatio i sam da treba da ih skine, ali tad već beše kasno, shvatio je da sad i misle da je i tipičan seljak pored svega onoga...
Zvaka koja, ukoliko kazete nekom da je imate ili on to primeti, nestaje za tren oka. Odmah se stvara guzva oko nesrecnika, koji je vec video sta ga je zadesilo, pa je i odustao od toga da sacuva neku zvaku. Umesto toga smislja kako da sledeci put sakrije zvake od razularene mase.
Gledajuci reklame na nasim TV stanicama,covek prosto postane ljubomoran.Svi zive neki dobar zivot,porodica u vreme obroka uvek zajedno,deca zadovoljna i lepo vaspitana(nikada ne kukaju),uvek nasmejani na radnom mestu,kuce im blistaju od cistoce,i sve probleme resavaju za tren oka,i finansijske,i zdravstvene,i ljubavne....
Hocu i ja da zivim kao na reklami!
Poznata francuska teniserka. Da, da, teniserka, ne teniser!
Mada, u prvi tren, mozda zbog na manekenku Anu Ivanovic naviknut ocinji vid, pomislite da vam se to culo pohabalo, ali posle par trenutaka zdravo rezonujete da ona ipak nije on jer se nije pokvario vremeplov kroz koji su prosle ex-atleticarke Istocne Nemacke i zaigrale tenis.
Razlaganje odlučenog i uvođenje u ponovni proces proizvodnje. Pretresanje i provlačenje kroz kritičko-racionalnu svest. Tren u kome shvataš zabludu ili upadaš u nju, dominantni osećaj je pobede i saznanja pravilnog i ispravnog ili privid i potpuna suprotnost. Za razliku od reciklaže materijalno opipljivih predmeta, ovde se u proces ulazi čim se uoči defekt misli. Bez posledica upotrebe. Ili sa posledicama u najavi.
-Ma da lepo ja puknem one pare što si moji poslali na žuraju, jednom sam mlad!
(Ček', ček', ček'! Šta se ja konj glupiram?! Jedva sam i ove pare izmolio, šta tebi pada na pamet, mongoloidni idiote, idi u ćošak pet minuta i stidi se!)--Idem da joj priđem, pa šta bude.
(Čekaj, gde ćeš, pogledaj je, boginja)
-Ma neću. Ko je jebe.
....
Brate, ona moja drugarica, kaže da baš šteta što si je gledao k'o manijak i prevrtao očima, znojio se k'o blesav, a nisi joj priš'o. Kaže da si joj bio sladak. A posle si isp'o šmokljan.
Hleb za savremenog kupca sa razvijenim centrom za sviranje kurcu. To je manje-više onaj isti 'lebac od ranije, samo više nije popularno da se zove beli, polubeli i crni, već dobija neka bog-te-pita kakva egzotična imena, da ti se na tren učini da su ti upakovali napaljenog priplodnog bika u papirnu kesicu sa natpisom "Zrno zdravlja".
Francuski baget sa semenima
Pitanje koje je mnogi srpski tinejdzer/mladic doziveo, i to bez mnogo uvoda od strane nekog svog blizeg/daljeg rodjaka kad pomenutom tinejdzeru/mladicu roditelji napuste za tren zajednicko mesto boravka sa gostom.
Moze biti jako neugodno, i mnogi mladic/tinejdzer bi u tim trenucima radije bio negde gde mora da utovaruje teske gradjevinske materijale nego tu sa tim pitanjem u vazduhu.
-''Je l' ima neka devojcica aaa? Je l' jebes nesto i zasto ne?''
-''Paaa ima... Nadje se nesto...''
-''Aaaa, ako, ako!!!'', zakljucuje gost sa osmehom prevejanog seksualnog asa.
Fascinantno netalentovan mladic(klinac) koji trenira u nekom lokalnom, petoligaskom klubu.
Idoli su mu najvece NBA zvezde, totalno ih kopira.Po ulici uvek ide sa kosarkaskom loptom i dubokim najk patikama.Kuci na jutjubu, gleda upija NBA poteze da bi mogao da se kurci pred drugarima iz kraja.Kad na basketu pocne da ga kenja, baca neke fazone(na engleskom, naravno) tipa: ''Just play the fucking game'' ili ''COME ONNNN''.
Svi znamo barem po jednog takvog.
Genijalna izjava na pitanje o zlostavljanju dece, ali zapravo vrlo korisna da zbuniš ljude koji te smaraju pitajući sve i svašta. Zastanu na tren, verovatno u sebi pomisle da si ludak, ali te se okanu, što je najbitnije. Provereno radi, jedini uslov je da budeš dovoljno otkačen kao i ja pa da isprobaš!
- Eeeee, šta misliš hoće biti težak kolokvijum?
- Pa, ne znam, možda sam i ja nekad zazobzo paszovo sap!
Fizioloska potreba, obezbeđuje siromašnom delu stanovništva sve pogodnosti za koje se dugo smatralo da su rezervisane samo za elitu: U samom činu učestvuju svi mišići tela, tako da je odličan za održavanje kondicije i oblikovanje tela umesto odlaska na aerobik ili u teretanu. Grčenje lica, iskolačenost očiju, pruža odličan face-lifting i masažu lica, a uz malo tvrđu hranu mitiseri sami iskaču. Odlično za pročišćavanje organizma, doduše na malo primitivniji način u odnosu na jogu i tai-chi. Uvek prisutna neizvesnost u pogledu dobitka, može se porediti sa celom večeri provedenom u kazinu nekog elitnog hotela. I na kraju, letimično bačen pogled preko ramena, uz osećaj olakšanja koji obuzima celo telo, skoro je istovetan kao i nakon popodneva provedenog sa švalerkom u nekoj hotelskoj sobi.
Naravno i sve ovo što sam napisao je čist primer kenjanja.
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
SUR "Mara" je kiosk sa pljeskavicama koji se nalazio na skveru izmadju Petrogradske i Milesevske ulice i bio je prepoznatljiv po vecitoj guzvi,odlicnim pljeskavicama,kao i veoma ljubaznim osobljem,koje je sa vecinom bila na "ti",zato st su bili stalne musterije.Od kada su otvorili kiosk 88' godine nije zabelezeno ni jedno trovanje,sto kao redovna musterija tvrdim da je istina,podvala,losi sanitarni uslovi.....Pre dve godine kiosk je sklonjen,zato sto se nekome u opstini Vracar digao kurac za dva parking mesta i dve godine smo bili bez "Mare".Srecom,"Mara" i dalje postoji i nalazi se u lokalu u Novopazarskoj ulici i dalje je ogroman red ljudi koji dolazi da se nahrani tin odlicnim pljeskavicama!
Svi koji zive na Vracaru znaju za "Maru",a verujem i da je velika vecina bila tamo redovna musterija
Onako kako činiš, tako će ti se i vratiti. Sam sebi stvaraš budućnost, gradiš život, zato pazi, nemaš više pokušaja. Bog ti je dao jednu šansu, a život nije igrica, posle game over-a neće pisati: Try again? On je možda mali i malo značajan u odnosu na sav taj svemir i neograničeni prostor, ali, ipak, pojedincu, vlasniku, jako komplikovan, a kratak. Zato pažljivo, jer ni živeti nije lako, a smrt ne bira na čija će vrata zakucati.
Još od malih nogu, dok su se njegovi drugovi igrali klikerima ili jurili po terenu iza zgrade, on je čitao knjige. Živeo mimo sveta, kaže, bilo mu lepše tako. Onda došla škola, prve devojke. Nikada on nije bio zaljubljen. Pa šta će mu cura da mu remeti mir koji je godinama stvarao u svom malom svetu? Svi upisali ekonomiju, pravo, on je birao filozofiju, da bude drugačiji, poseban. Studirao dok su se ostali provodili i prvi završio u roku od svih njih. Kući da se vraća nije hteo, zašto bi? Lepo je njemu u svojoj samoći. Kaže, sam sebi zaradjuje hleb, sam će ga i jesti. Prolazile godine, drugovi mu se poženili, zvali ga za kuma, posle im i decu krstio. A on i dalje sam. Starost ga stigla, stiglo ga i kajanje: ''Eh, da sam samo ovo probao, da sam samo našao nekog da bude sa mnom u ovoj velikoj, praznoj kući. Da mi je samo jedno unuče, da ga šetam kao Pera njegovu malu, plavu unukicu. Ali nije..''
Jedno veče, starac je sam umro u svojoj fotelji u kojoj je kao mali čitao knjige. Da poštar nije doneo penziju, niko ga ne bi ni našao. Jer, živeo je u svom svetu, uvek sam. Gradio sebi sreću, onako kako je video dok je bio mlad. Nije znao da živeti za druge nije samo zakon dužnosti već i zakon sreće.
