Ima tih likova tipa mosasaurus ili hezno kojima se svi manje više obraduju kao majka mrtvom mladunčetu. Ipak paradoksalno izrazu, njihove bi se majke možda obradovale da gore pomenuti nisu živi.

Prilika da gradski đilkoši koji misle da znaju igrati fudbal, a zapravo imaju dvije lijeve, zaigraju pred punim tribinama!

Čovek koji inicira besmislene razgovore vezane za formu helsingborga, učestalost padanja male serije na ruletu i davanja free game-ova na aparatima. Retko i sam za aparatom ili ruletom. Neretko pripit i bez cigara. Od kockarskih aktivnosti najčešći na grčkom kinu i trkama kerova, uz izuzetak vikenda kad igra 3 tiketa po 30 ukatmica. Isplata naravno-34 miliona, ulog naravno-20 dinara. Najveću noćnu moru zapravo predstavljaju po zaposlene. Još veću ako su zaposleni ženskog roda. Prva rečenica koju započnu sa žrtvom je obično "jel daje nešto" i "kako baca?"

Kazemo nekom ko ceka pozivnicu za sve... Za podrazumevanu stvar se pravi lud, jer ceka da bude prozvan.

Звук који се чује кад говно падне у WC шољу америчког типа (она пуна воде што изгледа као запушена).

Skraćeni Engleski. Onaj koji se sve češće koristi na javnim četovima i forumima.

Drugi način za pitanje ''Kojim se poslom baviš?''

Ne radi ništa produktivno, nema vajde ni od njega ni od posla. Baš kao što traktor ne ide po vodi, niti brazda može ostati u moru čak i kad bi postojao neki traktor amfibija. Trudi se on, bori se, vidiš da ima nekog poretka u njegovim aktivnostima, ali su tako složene da iz njih ispada samo trošak. Bolje bi bilo da leži i ne radi ništa.

Bacanje kamena s ramena, advanced version.

"Sport" koji zahteva brzinu, snagu, vrhunsku koncentraciju, umne napore kao i plansko igranje ekipe.

Vremenom, pojedini igrači (koji uzgred budi rečeno sem balota ništa i ne rade) ostvare zavidnu tehniku, koja se može meriti sa fudbalskim umećem Lionela Mesija.

Cilj je doći do dvanaest poena (takozvanih punata), a najbolji način za to je konstantno mučko višenačinsko sabotiranje protivnika. Ali primenjujući tu tehniku, rizikujete da osetite svu težinu balote na svojoj faci - što nije da se nije dešavalo u širokom brđanskom području zapadnog Balkana.

Balotanje/boćanje je uglavnom propraćeno brojnim psovkama, opaskama i poslovicama koje ni Vuk Karadžić sve nije uspeo popisati. Neizostavan deo je malobrojna maloletna publika (lokalni klinci) kao i dve-tri gajbe piva ili bocuna vina.

Omiljena Leonardova kafana.

Hahahaha
Internet domen za Bosnu.Pa kad su ga birali nisu mogli bolje da izaberu.
Hahahahahaha
Pa to je isto kada bi za Srbiju važio domen:tačka bre.
Hahahahahahahaha

Paradoksalna lokacija gdje su vrijeme i prostor pocijepani u stalnoj borbi između toga da li dotična treba da bude primjer kulturnog ili nekulturnog ponašnja.

Titula koja ide liku koji ozeni lokalnu radodajku.

Izjava kojom možemo prekinuti neprijatnu tišinu do koje može doći kada neki razgovor naglo izgubi na intenzitetu. Na taj način, odavanjem pošte staroj, otvaramo prostor za neku novu priču.

Tip djece koji kada ih pošalješ po pljugu ili pivo, oni se vrate i ne donesu.

Hulk je bio luđaque prejakih razmjera. I najjači u CG sig inače ne bi ove priče ni bilo. Ma, možda bi i bilo ali bi bila drugačija, sig. Elem, ide ovako...

Rodio se Dragiša Gidra Hulk u familiju Rašovića u Podgoricu. Znači, Dragiša Gidra Hulk Rašović. Nije poznato ko mu ime dade ali to nije ni važno za ovu priču.

I ono, Rašovići bijegahu jedna od prvih familija u naselje Konik (od 99 pa nadalje ukazom Mugija Prvog poznato kao Konick City), možda ne baš prvi ali u prvih pet garantovano. Ono, šljlegli iz Kuča, bogati, fini, fino vaspitani, fino se nosili, znači sve top. Hulk (Dragiša Gidra Hulk Rašović, u daljem tekstu samo Hulk), inače treće im dijete bijaše drugačiji. Naime, bijaše poznato da je kuća Rašovića rađala samo junake tipa kad im okineš glavu oni po 7 dana hodaju i tako, ali, Hulk bijaše pizda i to tipa ona pizda koja kad mu narkomani uzmu loptu na poligon on umjesto da izvadi utoku i obračuna se sa istima on trči kući da zove oca i majku. Zdapi, najveća na Konik sig.

I ono, jednog dana prekurči ocu mu, inače Vidaku, kukavičluk sina mu Hulka te ga ovaj, Vidak, ispiše njega, Hulka, iz škole da mu ovaj, opet Hulk, više ne bruka pleme i ode sa njim, još jednom Hulkom, pod Ostrog da se vidi što nije u redu. Ne zna se tačno kakvim obredima su Vračevi pod Ostrog podvrgli mladog Hulka ali se on vratio jači nego ikad, ne zaboravi to nikad, i deje ta ekipa koja nikad nije stala, deje ta ekipa, zabava i šala.

Ali, šalu na stranu, znači, radila se teretana 5 dana u neđelji a dva dana se samo jelo i to jelo sudžuka bogomi i slanine samo, znači sve načural i izraste bogomi polijepo Hulk u gorostasa finoga. Okupio oko sebe 96. godište, malo pokazivao kate neke iz karatea što su ga putujući Šaolin sveštenici naučili prošle godine kada su bili pod Ostrog na razmjenu sveštenika, i ovi odma pali na to, da i oni nauče i tako, stvarao se polako Konički klan i tako počinje Hulk od uzimanja lopti sa poligona i dilova sa Malisorima pa sve do krvavih obračuna po ulicama Podgorice.

Bijaše to crno vrijeme za Podgoricu. Nastade nekakvi manjak nekakvoga morala svuda po narodu. Ako se pročulo da imas neku vezu kod Hulka sva vrata su ti bila otvorena i svuda si bio primljen ka' da si Klint Istvud. Imalo je to i drugu stranu medalje, pokušalo se do njegove 22 godine ukupno 44 atentata na mladoga Hulka no on je većinu izbjega' a ovo ostalo je prvi potega utoku i usmrtio napadača. I ono, što znam, dade mu to poleta, umisli da je prejak, da jači ne može biti. Ono, tako se bar njemu u glavu činjaše.

I tada čini prelošu grešku. Mišljaše da je toliko jak da može da osvoji i Vrela Ribnička (dio naselja u Konik đe policija ne smije uć' a ne običan građanin jer mještani Vrela pale eboli šamare i kradu joj sličice fudbalera). I okupi Hulk oko sebe svoju ekipicu, sprema se taj neki rad, 25 man na Vrelatada, tuča je bila krvava i duga i poslije 35 minuta vratili su Hulka na nosilima a on sav izboden, ama užas živi, 13 dana mu je trebalo da se oporavi. Tu postiđeni Hulk ne mogaše familiji na oči da izađe i onda što će, kako će, pravac za Kotor, tamo završava višu pomorsku i na brod đe se nalazi i dan današnji.

Iliti kobajagi. A može i toboš, kako se izgovara u Crnoj Gori. Opisuje poduhvat u čiji pozitivan ishod za sada ni sami ne vjerujemo.

Pitanje, neizbježni pratilac preračunavanja, onako u sebi i više za sebe, kada sa cvijećem u jednoj i benkicom u drugoj ruci krenemo na čestitku tek rođenog djeteta. Prvih nekoliko dana ne ideš iz obzira prema srećnim roditeljima, još su u gužvi, nemaju kad i tebe još da goste. Kasnije nemaš nikog da ide sa tobom, neki su tu dužnost već obavili a neki nemaju vremena za te paganske običaje. Dan za danom a vrijeme ide mnogo brže nego što izgleda...

Postaviti veliki broj pitanja u najkraćem mogućem vremenskom periodu.

Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.