Jezik.
- Je l' bre, Rado, šta reče ono Radenku sinoćke? Drao se ki nezdrav.
- Auu, on stalno tako. Niki ne mora ništa da mu kaže ali on mora da se pokara s nekog. Jebem ga, taki čovek.
- Bre, nije bio taki dok bio mlađi.
- A, otkud ti znaš kaki je bio on u te godine?
- Pa igrali smo zajedno u folklor, koj ti je kurac ženo!
- Mrššš, beštijo jedna selska!
- Ma izeš mi sisu!
- Je l' tako? Pa, pička ti materina, sad ću da te kažem kod Džomlu šta si radila sa Pingetom na vašar onomad.
- Tebe je jeb'o Alchajmer pa ti pomerio mozak. Pinge je moj drugi čo'ek, opaaaaaa, stara pizduljo!
Izlazi deda i puca Darinki u glavu.
- Sunce vam jebem u pičku, sad ste našle da se karate dok odmaram!
- Ali, ja nis...
Ču se pucanj!
- E, tako! :namešta džemper i brkove, češla kosu i navaljuje se na tarabu: Komšike, hej Živke, će se pokaramo malo? :namiguje i baca zavodnički pogled:
- Tek posle 40 dana, hihihi.
Rad sa pneumatskom Hilti bušilicom.
- Ej, vidio sam juče Lakija u gradu, ne pamtim kad sam ga zadnji put sreo. Reci mi, je l' on bolestan? Bilo mi bezveze da ga pitam, pa kontam, ti bi to trebao znati...
- Ma jok, otkud ti to da je bolestan?!
- Brate, lik sav drhti k'o da je u najmanju ruku Parkinsona fasov'o.
- Haha, daj ne budali! Laki se, druže moj, zaposlio kao šljaker u Odjeljenju za puteve, osam sati dnevno ne ispušta onu veliku bušilicu za beton iz ruku.
- Ahaaa, znači to je u pitanju. Pa šta priča, je l' jebeno? Ima li još neke posledice osim što se trese k'o Skoplje šezdes' treće?
- C. Doduše, tvrdi da ima profesionalnu deformaciju.
- Kakvu deformaciju?
- Kaže da svaki put kad piša - dvaput izdrka... A žena mu se hvalila mojoj da je mnogo bolje masira nego ranije. Spojio čo'ek pos'o i zadovoljstvo, pa to ti je...
Optimistička verzija: Od njega nema 'leba, zasnovana na uzaludnom trudu da se bilo šta izmeni u vaspitavanju svog deteta (čitaj "debila"), i da se to isto dete ("debil") izvede na pravi put. Izgovaraju je roditelji, češće majke, jer su očevi stabilniji i hladnokrvniji od svojih supruga. Džiberskim ponašanjem, dete (češće sin), nema baš najbolju reputaciju među ukućanima, pa je kao takav izvor brige i retoričkih pitanja "šta će biti s njim?" "kako će on svoju decu vaspitati?", i sve više se njegovi roditelji obraćaju Svevišnjem u nadi da će se ipak opametiti i koliko-toliko popraviti ...
1.primer (kada majka izgovara)
-Sine, ajde molim te idi s ocem, te mu pomozi da nacepa drva, trebaju nam sade za zimu, a i ne može on sam to uradit' . Idi te mu pomozi...
-Ajde bre kevo, ima i on ruke...Čekaj sad, ne mogu ovo da napustim (zabačen u fotelju gleda u prazan desktop, jer je pornjavu stavio na minimize) Izađi!!!
-(majka, tužnim pogledom izlazi, okreće se prema ikoni Svete Petke i zajeca) Bože blagi, sam' da ne bude bitanga na deda Paju...da bidne svoj čo'ek i da ima svoj dinar...Izvedi ga na pravi put kad ja već nisam mogla....
----------------------------------------------------------------------------------------------
2.primer(očevi to malo drugačije)
-Gde je onaj mamlaz?!!
-Eno ga Milomire, u sobi je.
-(upada) E sad već kad drkaš, sad ćeš lepo pun snage da iscepaš meter drva i da ih uneseš u kuću. Brže!!!! (izlazi i govori) Eeeee, Bože Gospode, sad kad se nisam šlogirao nikad neću, samo te molim da od njega bude nešto.
Internet i KTV provajder koji ima toliko zadovoljnih korisnika da u svojim poslovnim jedinicama mora da ima službu obezbeđenja. Jedino što je teže kod SBB-a od dobijanja tehničke podrške je otkazivanje bilo kakvog ugovora...
Zoveš 3305252...
automat lista opcije - naravno nema opcije "ako želite da prestanete da budete naš korisnik, pritisnite to i to..."... biraš bilo koju opciju i posle 4-5 prebacivanja započinješ dijalog...Ti: Dobar dan, želeo bih da prestanem da budem Vaš korisnik...
Operater: Ok, potrebno je da dođete u Kralja Petra 55 i sve ćemo rešiti.(prevrće ti se ceo život pred očima na samu pomisao da ideš u KP 55)
for i = 1 to 50 do
begin
Ti: Ali zar ne možemo to da rešimo telefonom? Nisam dolazio ni kada sam potpisivao ugovor, a i 21. vek je... Mogu Vam poslati faks ili mail sa svim dokumentima koje tražite... (navodiš i primere... šta ako sam invalid... odneće mi pauk kola... kako mora lično, danas možete kupiti kuću u parizu online, kod vas i ugovor za KTV mora lično da se raskida...)
Operater: Ne gospodine, ovakva je procedura...end
Operater: Sačekajte da proverim sa supervizorom...
Operater (pola sata kasnije): Izvinjavam se. Ipak je moguće to što vi tražite... ali morate lično da vratite modem...Odlazite u KP 55...
čekate red da uplatite račun za tekući mesec koji Vam još nije ni stigao na adresu, a potom naravno odvojeni red za raskid ugovora gde zajedno sa drugih 50 koji takođe čekaju na isto razmenjujete svoja tužna iskustva.posle 3h borbe dobijate taj papir na koji ste ponosni koliko i na svoju diplomu fakulteta.
Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).
Evo o čemu se zapravo radi.
Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...
Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...
Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...
Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)
:)
Govor koji je uglavnom nepotrebno proširen. Traje besmisleno dugo (iako bi se mogao reći u jednoj rečenici). Čisto otezanje sa velikom dozom ozbiljnosti. Okolišanje u punom sjaju.
Aragorn: Ratnici Gondora, ponosno idemo u poslednji boj...
Gondorci: (u sebi) jao ne opet ovaj bolid! Al će sad da nas smori.
A: ... jednog dana čovenčanstvo će biti na rubu propasti...
G: (između sebe) što lepo čo'ek ne kaže da idemo d'umremo zbog nekih midžeta što se kilave oko burme.
A: ... Ali to neće biti ovaj dan!!! Danas mi...
G: (između sebe) - ja ću lično da ga utepam, ako me ovi gubavci ne sjebu pre toga!
- ja ću možda i ovog fegeta, Zvončicu, da roknem, dabog mu ork strelu u dukat nabio!
-------------------------
A: Sad oću da budete mirni, kulturni, dolazi mi devojka. Ok? Vi sve onako polako, hvalite me , al' ne preterano, da ne posumnja. Umereno, dostojanstveno. Ti Džeri nemoj da je smaraš o sportu, a ti Tarzane, opsuj jednom pa ćeš sa ježevima orgije da vodiš. Ima da ti...
Tarzan: Dobro bre! Jebo te, mojne mi tu praviš predratne govore. Skontali smo oćeš da jašeš pa ti treba naša pomoć. Što lepo ne kažeš?!
Poprilično neomiljen tip ljudi, nezaobilazni sastojak svih vrsta grupnih projekata. Batica koji se pojavi pa zbriše, ostavivši saigrače na cedilu da sami krpe rupe zbog nedostatka ljudstva ili da čiste gaće koje je on usrao. Nezahvalan za saradnju, vičan izbegavanju obaveza. Pijavica.
Međutim, postoji i druga vrsta gadova: prikriveni lider željan šefovanja. Njegova pojava nelordima izaziva tikove, dok pošten svet baca u mizantropiju. Gad je uvek najglasniji. Nikad ne ostaje bez ideja, što i ne bi bilo loše da nije Fon-jebeni-Karajan. ''Ti 'vamo. Ti tamo''. Orkestrira i diktira ritam igre po sopstvenom nahođenju, istovremeno se zalažući za kvazi-demokratiju. Njegovo mudovanje ekipa brzo prozre, pa ga se odreknu metodom šut u dupe. U gorim slučajevima revoltirani napuštaju projekat, ako je dotični gad svojom blagoglagoljivošću stekao naklonost većine.
A: ... I to je to. Ima li primedbi?
B: Slušaj, kolega, a da lepo promenimo boju slova iz crvene u belu? I daltonista zna da se crna i crvena slažu k'o Pele i Maradona, oslepeće ljudi dok pročitaju.
C: Ja se nudim da uslikam fotke, sjuriću se jedno popodne do Kališa, nije frka...
A: Neće biti potrebe za tim, pošto ću ja da isfotkam. Ti samo ćuti i pusti mene da rukovodim. A što se tvog predloga za boju slova tiče, ide na glasanje. Maco, Jaco i Caco, jeste li za to da slova ostanu crvena?
Fufe: :sve tri horski: Hihihi daaa...
A: Tri naprema dva. Odlučeno je! :zadovoljno trlja ruke diveći se sopstvenom egu:
B: Pa, kolega, srećno vam bilo - nas dvojica vas napuštamo. :''koji gad od čo'eka'':
A: Šta da vam kažem, ljudovi? Ja sam bio otvoren za demokratiju i ideje, ali ako tako želite, ne mogu vas sprečiti... :''koje pijavice, 'oće 'leba bez motike'':
Modifikovani stihovi epske narodne pesme "Kosovka devojka" od strane okorelog kladioničara. Ne mora nužno da predstavlja pad tiketa, može se koristiti i u drugim sferama života.
-Ej, gde nam je Mare danas?
-Ma, ne pitaj, indisponiran je, neće iz kuće da izlazi, juče ga izbaci Barsa za 254000, prime gol u 93. minutu.
-Au sranje, kakve je on kurate sreće, da se za 3+ u'vati, i to bi se 0:0 završilo...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, jesi čuo šta se desilo Zokiju sinoć?-Jok, šta?
-Upali on i Lemi na neku kućnu žurku i tamo ga startuje neka riba, kaže-boli glava kakva je. Odu oni u neku sobu, tamo se na'vataju, krenu da se skidaju, kad ono-u sobu uleću neka dva lika, ne mož' sunca od njih videti i ubijaju Boga u njemu... Ispostavilo se da je to riba onog Miće Mraka, dilera iz kraja, a ovo su bili neki njegovi lešinari. Zoki je u urgentnom, mogli bismo ga obići popodne.
-Koji baksuz čo'ek, neverovatno... Pa taj da se uhvati za 3+, 0:0 bi se završilo, i to sa promašenim penalima na obe strane...
Zakletva koja se daje nakon prve romantične noći sa novim dečkom koji, jelte, ima mali kurac. Ali, baš mali.
Kure-mure...
Dušanka (54): I, pričaj bre, šta bilo?
Nikolina (22): Kako je Dalibor samo pažljiv i nežan... ah, kakva prelepa noć... još smo potrefili i mesečinu...
Dušanka (54): Ma, pile tetkino, pričaj... neki šamar ovo-ono...
Nikolina (22): Oh, majngot tetka. Soba je bila posuta crvenim ružama, gerberima i hrizantemama, a bilo je jedno i 15-16 mirišljavih sveća, a saten je bio roze, muzika sa festivala ''Medena srca''...
Dušanka (54): E, horti kultura me ne interesuje, kak'i mu je alat?
Nikolina (22): Iju tetka, kako si perverzna, hihih... pa ono, mislim...
Dušanka (54):Aha... :razmišlja u sebi: E, moja deco, cccc, kad bi ste vi znali kako jebe moj čo'ek i kakvu močugu ima, ne bi ste vi puštili sveće da gore za džaba, nego vosak malo da kaplje na telo da ti da žišku da poludiš, pa kad te pljusne po guzicu il' lupi sa kocem za paradajz... a uz sve to piči Mašinka Lukić... eee, kad se samo setim, pa ono jedared u njivče...
Nikolina (22): Posle smo se istuširali i ... tetka.... tetka... vadi ruku iz gaća dok ti pričam.
Simpatična potreba našeg naroda (a vjerovatno i drugih) da u trenucima najveće nesreće i tuge šaljivim komentarima pokušaju da izmame osmijeh na tuđe lice.
Oni će, skoro svaki put, kad se nešto loše desi, prokomentarisati to kao nešto potpuno suprotno, zbog čega će se sagovornik ili obradovati ili beskrajno rastužiti.
Doduše, češće će se obradovati, ipak smo to mi, naviknuti da se nesreći smijemo u facu.
Bitna stvar je takođe da ti komentari nikada nisu zlobni, već u 99% slučajeva sa ciljem da oraspolože nekoga.
:kiša pljušti:
- Jebem ti život i kišu, samo što mi se veš osušio, pu jebem ti jesen, i sve, sad ga moram ponovo prat', ma marš u pičku materinu!
- O, komšinice, šta'š ti napolju po ovom suncu, izgorićeš k'o lila, ulazi u kuću!
- :sddfhgdhgdhdfgdhgd:--------------------------------------------------------------
- Jebiga, rekao je da moramo da se iselimo do sutra, već je našao novog stanara, idemo kod mojih, pa ću probat' tamo neki posao naći.. De, nemojte me tako gledati, biće sve okej.
:nailazi drugar:
- O, Markane, to se za more spremaš? Vidi vidiii, a sve se nema. Ja mislio ti skroman čo'ek! Neka, neka, tako i treba, samo udri!
- :sjfdhjdfgh: Oho, 'odi vam da ti pokažem ovu moju pušku iz rata, ev' nisam je još spakov'o, da vi'š kako je lijepa!
- Ne, nemoj mi prići.. Aj, uzdravlje.
Osoba s kojom ne možete progovoriti dvije normalne riječi kako treba. Kod njega je šala zakon broj 1.
-De si, brate, nisam te vidio 100 godina?!
-Eee, tu sam, malo ganjam koke, zaboravio sam na vas pajdaše.
-Pa ima li šta na belegiju?
-Ma joj, jedna me cura ono pravo zeza. Prošla je kroz moje srce k'o krava kroz žito. Razvalila me.
-Hahaha. Joj, brate, kralj si. Nego, kako fax?
-Dobro je, hvala Bogu, ne miče s mjesta.
-Ozbiljno, kako ocjene? Hoćeš očistit?
-Ma očistila je mama sve, sine, znaš kako žena radi. Mete k'o luda.
-Mene se uhvatio zezat. Jesi duhovit.
-Misliš kasperast?
-Nema od tebe hljeba, kako ja vidim. Mora da si pao sve što se moglo past.
-Ma mrze me profesori. Onaj Fazla me neki dan istjera s predavanja, a samo sam mu rekao da postoji i masivna sila. Čuj lika, kaže ne postoji ta sila. A je l' tako da ima? Ono, sila od mase. Masivna, 'ebem je.
-Ma nema, u pravu je čo'jek.
-Ma veze vi nemate. Ima bre da je ja izmislim.
-Idi bre begaj.
-Ajd idem sad, brate. Čuvaj se. Ne daj na sebe, samo pod sebe.
Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.
Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.
A stvari stoje ovako:
1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.
2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.
3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.
Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.
Metodologija kojoj pribegavaju stranačke glavešine u Srbiji, usled manjka kvalitetnog i školovanog kadra za obavljanje odgovornih funkcija. Sprovodi se kada ponestane vlasnika pečenjara, grobara i bivših obijača trafika. Tada se gleda koliko ime, ili prezime određene osobe odgovara delatnosti preduzeća u koje će uvaliti guzicu. Kako radi razbijanja malera, tako i radi sprdnje s narodom.
Prvi je ovu praksu, ali na nekom bezazlenom nivou, sproveo direktor medijskog javnog servisa, tako što je iz zajebancije počeo da na mesta požara u Beogradu šalje Vladimira Palikuću da izveštava, ne sluteći da će za nekoliko godina to poprimiti ozbiljnije razmere, u znatno važnijim sferama.
Slična praksa zabeležena je još jedino u pornografskoj industriji, na koju se srpska politička scena po nekim saznanjima i ugleda. Međutim, tamo situacija ide obrnutim tokom, jer u svetu erotike, delatnost je ta, koja određuje umetničko ime glumaca. Ova sitna nepravilnost u metodologiji rada daje logično objašnjenje zbog čega je srpski narod konstantno jeban od strane države, a nije samo posmatrač.
- Ivice, mađijo, sedi, moramo da podelimo neke funkcije po preduzećima u kojima smo rasterali prethodne.
- Izvini, Vučko, ne znam koliko sam trenutno sposoban da trezveno razmišljam, ako me razumeš, hehe.
- Ne brinem ja za tebe, u takvom stanju si obradio Eštonku juče, pa nije bilo problema.
- I to što kažeš, živeli!
- Čuj, treba nam savetnik u vladi za stočarstvo. Nemam nikog školovanog za to, ali imam jednog kojeg su radnici oterali sa mesta direktora u PIK Bečeju. To je moj poznanik Dragan Satarić i on će baš ovako lepo da legne na funkciju koja se tiče stočarstva. Ono, Satarić-satara-svinjski but, povezuješ?
- Genijalno! Sve sam pohvatao! Sad ja! Gle', Mrka mi je rekao da u Agenciji za bezbednost u saobraćaju zvrji prazno mesto. Nemamo kadar za to, ali imamo lika u stranci koji se zove Stojadin Jovanović.
- Odlično. Em patriotski zvuči, em nam je stanje saobraćaja slično prosečnom Stojadinu. Može! Idemo dalje... Vidiš, stranka mi pravi dil sa Dajners klubom, nemam pojma ko se razume od mojih u te bankarske poslove, pa ću zato turiti na direktorsko mesto Enesa Zajmovića. To ime svakako uliva poverenje.
- Zapravo prezime, ali slažem se potpuno. Kad smo već kod bankarstva, imam i ja jedno neupražnjeno mesto u Privrednoj banci Beograd. Moj prijatelj Miodrag Dilparić se sam po sebi nameće, a završi ako o'š da ti on bude savetnik onoj tvojoj u Narodnoj banci Srbije.
- Srediću, Ivice, ništa ne brini. Mislim da je vreme da pređemo na ozbiljnije stvari. Treba nam novi direktor za TE Nikola Tesla. Znaš nekoga?
- Kako ne znam! Čedomir Ponoćko!
- Ti si genije!
- Znam, Vučko, znam... Šta nam je još ostalo? Hik.
- Državni sekretar u Ministarstvu energetike.
- Tu sam još za vreme prethodnog mandata postavio Dušana Mrakića, sad vidim da boljeg za tu poziciju i nema.
- To je to. Sad ne brinem za budućnost države, pa odoh nešto da najavim za dnevnik. Dodaj mi cvaje.
Zakucao je popisivač i na moja vrata, tačnije mamina vrata jer po običaju supruga i ja radimo.
Prizemlje i jedan član popisan, dogovaramo se da dođe u nedelju poslepodne.
Naravno, ostali smo u nekoj fascikli zaboravljeni...Popisivač nije ni došao niti se javio.
Razmišljam da iskuliram popis ali opet plaćam kaznu.
Ok, živimo u savremenom svetu tehnolgija. Popis u Srbiji sigurno ima svoj sajt i nije bilo teško naći.
U delu za kontak, broj telefona na koji treba da se obratim. Pozovem, predstavim se ko sam i razlog pozivanja. Prijatan mladić sa druge strane žice pita zašto nisam zvao kontak centar. Kažem da na sajtu ima samo broj koji sam upravo pozvao. Mladić diktira broj telefona kontak centra i moja potraga se nastavlja.
Kontak centar, ko sam i razlog mog pozivanja...ljubazna gospođa kaže da moram da kontaktiram kontak centar svoje opštine. Pokušava da pronađe broj telefona opštine Futog i pita se zašto nema u evidenciji. Nasmešio sam se i rekao gospođi da delimo iste težnje ali da Futog još nije opština :)
Zapisujem broj telefona opštine Novi Sad. Zvoni, opet zvoni..posle 30 sec sa druge strane ženski glas kaže "DA!!!". Uh, već sam se naježio ali ok, možda sam ja danas 1000 kojem se javlja. Objašnjavam ko sam i razlog pozivanja. Kratko me pita da li imam papir i olovku, nisam stigao ni da potvrdim već mi je izdiktirala broj telefona. Ovaj put kontak centar II u Novom Sadu. Pozivam četvrti broj po redu i opet moja klasična priča...gospođa me ljubazno navodi na kontak centar u Futogu i diktira broj telefona. Ponovo zovem, opet sve po redu...ko sam, šta sam, ko mi je žena u meni... :) Gospođa sa druge strane žice kaže samo trenutak da proverim. Povisuje glas za dve oktave i pita (nekog tamo) "Devojke, da li neka od vas radi ulicu T.M?" Čujem u graji odrične odgovore. Ponovo se meni obraća, zapisuje broj telefona i obećava da će me pozvati za 15 min da se dogovorimo kad će popisivač doći da izvrši popis.
Prošlo je i tih 15 min, pa i 20...čistim dvorište porodične kuće, već skoro i zaboravio na poziv. Oglašava se interfon. Na kapiji stoji popisivač (tj popisivačica). Predstavlja se ko je i razlog dolaska. Objašnjavam da sam očekivao telefonski poziv da se dogovorimo kad da dođe, međutim ona mora da preda sve papire sa popisa do večeras jer se završava popis (na zvaničnom sajtu su objavili da popis traje do 15-tog???).
Ok, nema supruge ali mobilni je tu i sve potrebne informiacije pruža online popisivaču :) Uspešno obavljen popis!
Dok je odlazila, objašnjavam koliko sam telefonskih brojeva mora da pozovem kako bi bio popisan, a devojka kaže "Pa mogli ste otići u mesnu zajednicu, bilo bi vam lakše".
Uh, ko je ovde lud? Biti popisan u Srbiji, drug član biblioteke! Nekad se lakše upisivalo u kumuniste nego u popisnu listu Republike Srbije!!!
U slučaju da morate biti popisani u opštini Futog (ako činovnik Republike Srbije kaže da je opština, onda je i za mene opština), slobodno me kontaktirajte i poslaću vam direktan broj telefona :)
Izraz koji se obično koristi za osobu koja je dobre duše i svima hoće da udovolji, te svi s njim brišu patos.
Aca: Oo, gde si tebra nema te 100 godina jebote. Šta ima novo, gde je Džoni, jel se oženio, skinuo kilažu? Kada smo se videli poslednji put sećam se im'o preko 130 kg.Nemanja: Batice ne znam šta da ti kažem, kod mene sve po starom znaš ti mene, platim ravu i nema glava te boli, a Džoni je poseban tip. Postao porodičan čo'ek, nego mi ga žao maćori, od kad se oženio post'o džoger.
Aca: Ne seri brate da poč'o da džogira, auu jebote pa gde će on sa 130 kila majko mila!?Nemanja: Tebreks, koji ti je kakvo crno trčanje si lud, od kad se oženio za onu njegovu rospiju poč'o da obavlja i ženske poslove po kući, eno ga živi sa trudnom ženom i taštom, brišu patos s njim, užas brate, da sam na njegovom mestu rokn'o bih se bez razmišljanja.
*Aca: Auu, jebem ti život usrani a bio mnogo kul lik.
Rečenica koja označava logičan i neprekidan niz.
Sve sile univerzuma spojene da omoguće dešavanje tog događaja.
Bez grešaka, spoljnjeg uplitanja u izvesnost. Prepuštanje talasima sudbine.
- Pre 3 godine odradio neki biznis plan sa Živoradom, i sjebo me čo'ek!
- Šta je bilo?
- Retard me nagovorio da opljačkamo policijsku stanicu! Eeej, policiju!
- I onda?
- Ništa. Pristao sam posle malo nećkanja. Navalio on k'o mutav...
- I šta je posle bilo?
- Dogovrimo se mi i sve to. Krenemo u akciju. I tako, jedna stvar vodila drugoj...i poslednje čega se sećam je paranje čmarnog koluta policijskim pendrekom. Onda su me oni u zatvoru karali u oko - vidiš da sad nosim ovo stakeno! Pu, jebem ti život. Namagarčio me k'o konja!--------
- Jesmo jebali buljašima majku prošle godine! 'Oćemo li i ove?!
- Naravno...
- Nego, nisam primetio da si ti bio aktivan u bijenju. U čemu je bio problem?
- Pa, znaš...
- Šta?
- Pre toga sam upoznao jednog od njih. Malo smo pričali i svideo mi se momak. Nakon par pića i lepih reči, jedna stvar vodila drugoj...
- I?
- I izlečena mi je višegodišnja nesanica. Zaspali smo odma' iza neke zgrade.
Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.
:Ja u poseti ortaku, u Amerike:
Ortak: Tebra, vodim te na tekmu popodne, pomognem Maraji oko ručka i ona će ostati sa decom, dogovorili smo se već, jel tako bejbi?
Mariah: Yes Svetislav, you can go to the game...if you're done washing loundry...
Ortak: Kažem ti sve me sluša! Znaš kak'a tekma će da bude, plej of!
Ja: Ne seri!!! Nisam ni pratio mnogo Nba, koga gledamo? Majami? La? SPARSE?!
Ortak: Ma joook, ne to... vodim te na specijalnu utakmicu, ako me razumeš...pusti basket, to imaš svaki dan...
Ja: Na striptiz, u kurve? To matori!!! Znaš i ti šta valja! E za ovo ću ti slati domaću svakih petnes dana!
Ortak: Ma ne to, ne...
Ja: Štae, neš radžu? Dobro slaću ti pršutu, vid'o sam da i kuma voli! A jes se i malo ubucila, al neka, zdrava je!
Ortak: Ma vodim te na ragbi tekmu, znaš kakva, derbi!!!
Ja: Opaaalaaa, gled'o sam ja to, bile na blicu slike, kakve su pičke, straobalno!
Ortak: Ma zajebi pičke, samo na nji' misliš! Igra Winscombe RFC protiv Southern Districs-a, znaš kakve sam pare ispljun'o za karte, al vredi! A ima Maraja crnkinju drugaricu, pitaću da se slikate, i to ti je dosta da se fališ kad se vratiš ćiku!:Posle isparelih sat ipo:
Ortak: Auuu, kakva tekma, sio?
Ja: Braateee...
Promašena tema prilikom bilo kog vida pisane ili usmene komunikacije.
Može svakome da se desi.
Može svugde da se desi.
Ukratko: Zaluta čovek.
Razgovor za posao:
- Recite mi nešto o sebi
- Pa šta da kažem? Ja sam evropski čo’ek svetskih svatanja. Volim da popijem pokoju, ali umereno. Ne bijem ženu, osim ako ne zasluži. Sve u granicama normale. Retko se potučem, ali samo kad puno pijem. Ili kad me neko iznervira.------------------------------------------------------------------------------------------------
Žena kritikuje muža:
- Samo da ti kažem
- Šta da mi kažeš? Svaki put kad hoću da ti kažem nešto ovako važno, ti promeniš temu! To me stvarno nervira.
- Ok, ženo, reći ćeš mi - pustiću te, ali ovo je stvarno bitno. Jeste da je offtopic, ali moram da ti kažem
- Šta je toliko bitno?
- Mislim da ti nešto gori u kuhinji
- Šta? Joj, jebem ti - ručak!! Pa što ne reče ranije!
- Pa nisam smeo da menjam temu------------------------------------------------------------------------------------------------
Čitulja:
Dragi rođaci, obaveštavam vas da je umrla naša Mara.
Sahrana će biti u petak na Novom groblju.
Prodajem Yugo 45, ko nov, ima zimske gume i nov komplet za prvu pomoć.
Prodajem i tanjiraču, očuvana, 6 sezona tanjirano njome.------------------------------------------------------------------------------------------------
Primeri iz popunjenih formulara:
Bračno stanje: Nezgodno
Završena škola: Jedva, dvaput ponavljo
Seksualna orijentacija: Normalan
Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.
Che96: Braćo, jeste online? Hitno je.
Shone1389: Tu sam ja. FreedomFighteru keva zabranila dve nedelje komp pa ga nema, a Shadow, AntiUSA i VratićeSeVojvoda ulaze za koji sekund. ĐoleACAB je sa devojkom pa neće baš moći odmah da se pridruži.
Che96: Hm, ima devojku. To može ozbiljno da ga destabilizuje i da smanji njegovu borbenu gotovost.
AntiUSA: Poz ljudi. Zašto si nas sazvao Che? Jel idemo u neku akciju?
Che96: Čim svi dođu reći ću vam o čemu se radi. Situacija je kritična.
VratićeSeVojvoda: Izvinjavam se što kasnim. Bio sam u Maksiju po salamu, pošto verujem da ćemo večeras zaglaviti pa da imam za sendviče.
Shadow: Evo i mene. Nešto me je zajebavao komp ali sredio sam ga. Miš je repetiran i spreman da seje smrt.
Che96: OK, ljudi, sigurno ste čuli. Fejs bruji o tome. Napadnuta je Libija.
AntiUSA: Čuo sam, naravno. Bio sam na fejsu pre škole ali nisam hteo da stavljam nikakav status na svoju ruku. Hteo sam prvo da se dogovorimo. Zato nisam reagovao.
Shadow: Ne verujem brate. Nisam znao. U školi niko ne priča o tome. Kako su slepi kod očiju i egocentrični. Samo misle gde će da se napiju, naduvaju, izađu i šta će da pojebu. Nemaju nikakvu svest o svetu oko nas. Kako je podnela Libija prvi udar? Šta kaže Gadafi?
VratićeSeVojvoda: Gledao sam ja. Ne daju se Libijci. Prvi udar je bio jak, ali Gadafi se pojavio i izjavio je, citiram: "Libija se saginjati neće."
Che96: Moramo da krenemo u akciju odmah. Dok ne bude kasno. Shone!
Shone1389: Izvolite komadante.
Che96: Ti napravi grupu na fejsu: "Podrška Gadafiju u borbi protiv američkog imperijalizma".
Shone1389: Razumem.
Che96: Tu kači slike razaranja i pokušaj da objasniš ljudima da je to sve zbog nafte i piši poruke podrške Gadafiju. Vojvoda!
VratićeSeVojvoda: Izvol'te komadante.
Che96: Idi na Vukajliju i tamo na forumu otvori istu temu. Izdrži čak i ako te budu zajebavali oni neandrtalci tamo. Moraš da objasniš svima o čemu se radi. I pazi. Tamo ima jedan lik sa nikom kizo. Tog se čuvaj, jer će pokušati da te navuče da se iznerviraš pišući o Papi, masonima i šejpšifterima. Ne daj da te izbaci iz koloseka. Tebi je stvarno upao najteži zadatak.
VratićeSeVojvoda: Bio sam već jednom tamo. Pakao je. Ali uspeću.
Che96: Ko od nas ima najviše prijatelja na fejsu?
Shadow: Ja. Imam onaj profil Tzetza Nafurana Mala sa 2000 prijatelja.
Che96: Izbaci status GADAFI IZDRŽI a onda kada se svi prime što je jedna riba tako politički svesna probaj da im u komentarima objasniš situaciju. Taman imam taj tvoj profil u prijateljima pa ću ti pripomoći.
Shadow: Ladno nisi znao da sam to ja i napalio si se na neku glupaču pa si mi poslao zahtev za prijateljstvo hehehehe
Che96: Znao sam, ali nije vreme za šalu. Libijski narod se herojski bori i pati a ti se ZAJEBAVAŠ!!!!
Shadow: Izvinite komadante, neće se više ponoviti.
Che96: OK momci, skuvajte kafu, trebaće vam i krenite na zadatke. Ja ću da kordinišem akcije i da vam pomažem. AntiUSA ti ćeš sa mnom. Kada se pojave FreedeomFighter i ĐoleACAB imaćemo zadatke i za njih. Duga nas borba očekuje momci. Trajaće mesecima ali pobedićemo i pomoći Libijskom narodu u ovom pravednom ratu pa makar i život dali boreći se. ZA LIBIJU!
Shadow: ŽIVEO GADAFI!!!
VratićeSeVojvoda: SLOBODA ILI SMRT!!!!
AntiUSA: SMRT AMERICI!!!!!!
Shone1389: ČAST I OBRAZ!!!!
Che96: Bože pomozi. Počinje.
Komunalna policija je kurva regularne policije. Dužnost komunalne policije je da sprečava prljanje grada i oštećivanje javne imovine (spomenika, klupa u parkovima, saobraćajnih znakova), da brine o komunalnom redu (poštovanje radnog vremena, uklanjanje uličnih prodavaca), odvijanje javnog prevoza, redu na gradilištima i o još mnogim stvarima iz nadležnosti gradova.
Kao što sam već navela, komunalna policija se brine o ČISTOĆI, komunalnom redu i ostalim problemima za koje je nadležna lokalna samouprava.
- Jednom nas je pozvao građanin i dao nam broj mobilnog bivše supruge, kako bismo od nje tražili njegove ključeve od stana koji su ostali u kolima. Žena je odbijala da se javi na njegov broj – kaže Nebojša Radovanac, načelnik novosadske Komunalne policije. Vidi sliku
Takođe na Beogradskom keju, komunalnom policajcu se obratio jedan Dorćolac koji je želeo da prijavi komšiju u stanu iznad, koji mu pušta „magiju“ kroz luster. Vidi sliku
Od „komunalaca“ građani su zahtevali i da utvrde kvalitet zelene salate, da intervenišu jer su „zakinuti“ za kusur, da im reše problem neisplaćenih zarada iz kojih su dobili otkaze (Vidi sliku). Prema rečima Gorjane Obrenović, načelnika beogradske Komunalne policije, zvali su ih i da ulove mačku koja šeta zgradom ili kazne komšiju koji ostavlja cipele ispred vrata, kao i da isteraju zmajeve iz beogradske Skupštine. Tu su odmah pritrčali da pomognu. Vidi sliku
- Osoba koja nas je pozvala u pomoć radi isterivanja zmajeva iz skupštine nije želela da otkrije svoj identitet – navodi Gorjana. Vidi sliku
Ubuduće, „komunalci“ će se obračunavati sa svima koji peku roštilj i jagance na Adi ciganliji, sa takstistima koji vuku mušterije za rukav. Posebnu pažnju će posvećivati izbavljivanju ljudi iz septičkih jama. Vidi sliku
Ujutru u pola šest. Ustajem. Odlazim u ve-ce. Kad ja pogled'o, puna bašta vode! Otkud voda? Kiša nije padala. Leto. Sunce grija. Avgust mjesec. Kad ja - septička jama se prelijeva! Ja ništa. Otimam telefon, zovem.
-Doć' ćemo samo danas.
Dobro. Dođ' te. Mož' te doć'. Nji' nema danas. Zovem sjutra, nema ni sjutra. Zovem mjesec dana, nema ih! E Boga mi doć' ćete vrlo brzo i to ći dođ'te svi. Dojće i policija. Dojće i hitna pomoć. Dojće vatrogasna služba. Oni tamo kartaju šaha, igraju šaha, kartaju karte. Imaju dvaes pedes hiljada dinara platu, a sirotinja jadna nema kruha da jede. E nećemo tako kolege! Uzmem drveni krst, napravim krst. Stavim pokraj septičke jame i napišem: "Skočio sam u septičku jamu zbog kikinških pedera, kurvi, milijardera, jajara, licimura". I popnem se na tavan. Nije prošlo pola sata stiže tri kamiona iz komunoga da isprazne septičku jamu. Oni su jamu ispraznili pola metara do govana. Kad je bilo ono najgušće oni rukama trpaju govna i u kantu i izvlače mene iz septičke jame. Kad su septičku jamu ispraznili vid'li su nema Save, nema čoveka, đe je čoek?! To je ulica Dositejeva 2119 Kikinda. Ja sa tavana progovaram: "Jesam lijepo ipak reko da ćete morat doći jebem vam sve živo i mrtvo?!" Da sam tužio, opet za milostinju nisam hteo. Da sam tužio petsto dinara svaki dan, trideset dana po petsto dinara, koliko je to para?! To je sto pedeset hiljada DINARA!
E ne'š kolega, pali! Marš iz moje avlije!
Kraaaj. Tako sam opametijo kikinške pedere, i kurve, i budale, i licimure. Zbogom Kikindo na kurac te nabijem!
