Cvikeri izuzetno velike dioptrije.

Šupak, čmar.
Jedna od najjezgrovitijih i najonomatopejičnijih reči u slovenskim jezicima. Reč zbog koje je autor ove definicije zažalio kada se crnogorski jezik "otcijepio" jer više ne može slobodno, kao pripadnik drugog govornog područja, da se koristi takvim jezičkim blagom. Ona ZUJI, ZVEČI, ZVONI, ZVUČI, ŠUMI, GRMI, TUTNJI, HUČI - što bi rekao časni starina Preradović. Reč koja neumoljivo asocira na ono što stvarno znači i koja svojim fonetskim sklopom sama sebe opisuje. Pazite:
P - eksplozivno-bezvučni suglasnik kao priprema pred nastupajuće akustično pražnjenje
R - blagi rafal koji predstavlja neposredni uvod u buru koja će uslediti
KN - suglasnička grupa koja istovremeno opisuje i napregnutost pred eksploziju kao i sam veliki prasak
O - kao olakšanje kad uskovitlana vazdušna struja napokon napusti vaše telo kroz taj mali otvor na donjem delu leđa.
A još kada tu reč svojim kotrljajućim grlenim "r" izgovori Milo - doživljaj je potpun!

Život u velikom gradu nije lak. Komplikovano normirana hiperaktivna košnica. Ali, što matica zna da ga zakomplikuje, to je strašno, umjesto da pusti pčele da same sebi uređuju život kako znaju i umiju. Napred, nazad, gore, dolje, obrni, okreni, baza se pita!

Nazivi ulica. Pusti ih godinu dana bez naziva, narod će već odrediti najlogičnije. Vlast bi ionako i trebala biti samo produžena ruka narodne volje.

Uz pucnje iz vatrenog oružja.

Seks sa ženama predstavlja svojevrsno kockanje. Njihov sex automat ima tri moda rada. Ovulacija, menstruacija i ruski rulet (medicinski: proliferacija).
Seks u modu ovulacije je siguran put u propast. Igra u kojoj kuća dobija sve, a vaš život polako počinje da poprima formu kolotečine sa doživotnim mučenjem i smrtnošću od 100%.
Seks u modu menstruacije predstavlja najsigurniju stvar koju u moru mnogih prevarantskih trikova možete iz šešira da izvučete. Siguran je gotovo 100% ali ukoliko kuća sačuva i zamrzne vaš ulog pa ga progura u modu "ovulacije" onda ste ga najebali.
Treći mod je proliferacija ili minsko polje. Šanse su vam 50:50. Kilavi spermatozoidi su jedino u ovom slučaju veliki + jer neće izdržati do sledeće, kobne faze. Možete da se zajebete i da zgazite minu u slučaju čega prelazite u ovulaciju i za vas je tada,
GAME OVER...!

Omiljena ovca u istoriji stočarstva. Radi se o kompjuterskoj igrici u kojoj crna ovca jebe sve bele ovce po pašnjaku i beži od mrzovoljnog dede i džukele čuvara. Ova igrica nam je mnogima ujedno bila i prvi dodir sa sexom zajedno sa isečcima sisa iz novina.
Takođe ove ovčice metaforično predstavljaju jebačice koje žele kurca više nego 'leba da jedu, kao i one što se nećkaju u početku (kao fine) pa se posle džakaraju kao lude.

Glavni razlog neslaganja supružnika, kad je muž alkos, a žena ''fina''!

Mnogo loš MMORPG

Sve uredu no ono... ludo.

Filmovi u kojima su glavni junaci mladi igrači nekog bejzbol tima ili tima americkog fudbala(kako sam ja prvo napisao ragbija xD) kojima je igra život , usput će se suočiti sa velikim preprekama,i izvući bitne zaključke.
Iako mi ne znamo kako se igra ni jedna ni druga igra,niti nas zanima, uspevamo da se uživimo dok kamera izbliza prikazuje uz neku paljevinsku muziku(rap ili rock)kako igrači bacaju loptu.
Bitno je da mi razumemo osećanja koja vladaju filmom.

Onaj koji preferira toplinu doma u odnosu na (opasne i indecentne) čari spoljašnjeg svijeta, zbog odgoja zasnovanog na tradicionalnim vrijednostima ili socijalne anksioznosti i sličnih kvazibolesti modernog doba... ili jer je jednostavno operisan od života.

Pobjeg`o noćni prevoz a ti bez kinte. Javljaš se na fixni sa "Đe si kurvo stara" jer si rekao Peri da ne troši mob., kad ono-razredna. Na kafi posle sto godina s bivšom u momentu dok se cijepate od smijeha prolazi tvoja sadašnja. Pišeš "bezazlen" status-vic na fejsu o Romima i shvatiš da ih imaš u frendovima bar dvoje troje. Voziš najribetinu u lamborginiju,pretičeš Šumahera jer žuriš na plažu-i budi te odvratni alarm sa Nokie jer uveliko kasniš na katastrofalno plaćen posao i to moraš GSP-om. Pljuješ šefa preko sms-a i umjesto kolegi,mahinalno pošalješ šefu sms. Smisliš genijalnu nadogradnju defke koja je postavlja 1000% kao def. dana, i shvataš da je već prošlo 24h.

Ogromne slušalice koje današnja omladina nosi na ušima prikopčane na ajfone, ajpode, i ostale zajebancije, a koje nalikuju onima koje na glavi nose Haški optuženici prilikom suđenja.

Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.

Konstatacija osobe koja postepeno gubi vid, a novine čita metodom odaljiću-ih-rukom-dok-ne-vidim-slova.

Pobjednička replika iznerviranog mučenika koji ima tu nesreću da dijeli životni prostor sa nekim ko je upravo izgubio neki predmet, pa se iznerviran uključio u potragu i prvi ostvario proboj na tom polju. Ključevi, cvikeri, novčanik, i sve one ostale nijeme sitnice bez kojih se mrdnut' ne može a imaju osobinu da misteriozno nestaju pred očima.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

to je inace "beef" najcesce se javlja u svetu rap muzike, to je kada odredjeni izvodjac il grupa snimi "diss" pesmu za nekoga gde ga prozivaju, omalovazavaju ili "disrispektuju"(kako se to inace kaze na eng), onda on uzvrati udarac i snimi pesmu gde on njega ili njih diss-uje,e onda zatim se to nasilja sa pesama prosiruje i van studija, pocinju i fizicki sukobi izmedju zavadjenih strana, pucnjave po gradu......uglavnom se zavadjene strane pomire na kraju ali desi se i da nekad neko nastrada u toj surovoj rap "igri"

Rezultat teškog fizičkog rada, dal na bauštelu ili u domaćoj verziji isto je, svuđe je crno crno i ne miče se lako. Neke ostaju crne čitav život ostavljajući pečat kao znak prepoznavanja vlasnika te prljavštine targetirajući ga kao nižu rasu, kao sirotinju što bi naš narod rekao. Nekad su žene po tome birale očeve svojoj đeci, a danas se samo gledju dugi prsti.
Uzalud je prati ruke, prašina se uvukla u kožu i srasla s njom dajući joj tu crnu boju koja stoji tako u porama i odbija da spadne. Ruke odbijju da omeksaju, otvrdnule od hladnoće, izgubile mekoću od hiltovke i bez nade za novim žuljevima, jer, za ime Boga nemaju više đe.

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!: