Pouzdan i precizan kao "download time left" ili "copy file time left".

Obazrivo-svevideća individua, levela šljuke.

Ono - šljuke ptice, ne pokojnog mafijaša...iz OČIglednih razloga, hehe.

Ako sjediš na njemu, uzvišen si od svih ostalih smrtnika iza. Ako ne sjediš na njemu, goriš od želje da sjedneš na to mjesto.
Osjećaš se kao gazda, pišaš po sirotinji iza, vozač se tebi obraća sa smješkom, kada se okreneš i pogledaš iza sebe baciš onaj podrugljivi osmjeh, mamu vam jebem oćete sad da vas izbacim iz busa.
Kao da se narokaš koksa, najjači si, do jaja osjećaj.

Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

20 година- playboy
40 година- playman
60 година- play-off
80 година- game-over

Pobjeg`o noćni prevoz a ti bez kinte. Javljaš se na fixni sa "Đe si kurvo stara" jer si rekao Peri da ne troši mob., kad ono-razredna. Na kafi posle sto godina s bivšom u momentu dok se cijepate od smijeha prolazi tvoja sadašnja. Pišeš "bezazlen" status-vic na fejsu o Romima i shvatiš da ih imaš u frendovima bar dvoje troje. Voziš najribetinu u lamborginiju,pretičeš Šumahera jer žuriš na plažu-i budi te odvratni alarm sa Nokie jer uveliko kasniš na katastrofalno plaćen posao i to moraš GSP-om. Pljuješ šefa preko sms-a i umjesto kolegi,mahinalno pošalješ šefu sms. Smisliš genijalnu nadogradnju defke koja je postavlja 1000% kao def. dana, i shvataš da je već prošlo 24h.

Onaj koji preferira toplinu doma u odnosu na (opasne i indecentne) čari spoljašnjeg svijeta, zbog odgoja zasnovanog na tradicionalnim vrijednostima ili socijalne anksioznosti i sličnih kvazibolesti modernog doba... ili jer je jednostavno operisan od života.

U nas Srba, univerzalni pomocni punjac svih vrsta baterija, od standardnih za Game Boy i daljince, do baterija za mobilne telefone.

Konstatacija osobe koja postepeno gubi vid, a novine čita metodom odaljiću-ih-rukom-dok-ne-vidim-slova.

Real life video igrica, u Srbiji popularna od 2006. godine. Igranje je besplatno za odredjeni broj ucesnika, dok ostali moraju platiti pretplatu. Cilj je preci 4 obicna i 1 Master nivo, dok neke varijacije sadrze 3 obicna i 2 Master nivoa. Za prelazak svakog nivoa se dobija po pet zivota, pri cemu se broj zivota resetuje na pocetku svake godine. Ucesniku koji istrosi sve zivote a da je blizu prelaska na sledeci nivo se dodeljuje jos jedan zivot, poznat pod imenom Oktobar 2. Nastavak igranja je moguc i u slucaju Oktobar 2 pogibije, ali samo ako se u automat ubaci jos novca.

Pobjednička replika iznerviranog mučenika koji ima tu nesreću da dijeli životni prostor sa nekim ko je upravo izgubio neki predmet, pa se iznerviran uključio u potragu i prvi ostvario proboj na tom polju. Ključevi, cvikeri, novčanik, i sve one ostale nijeme sitnice bez kojih se mrdnut' ne može a imaju osobinu da misteriozno nestaju pred očima.

Rezultat teškog fizičkog rada, dal na bauštelu ili u domaćoj verziji isto je, svuđe je crno crno i ne miče se lako. Neke ostaju crne čitav život ostavljajući pečat kao znak prepoznavanja vlasnika te prljavštine targetirajući ga kao nižu rasu, kao sirotinju što bi naš narod rekao. Nekad su žene po tome birale očeve svojoj đeci, a danas se samo gledju dugi prsti.
Uzalud je prati ruke, prašina se uvukla u kožu i srasla s njom dajući joj tu crnu boju koja stoji tako u porama i odbija da spadne. Ruke odbijju da omeksaju, otvrdnule od hladnoće, izgubile mekoću od hiltovke i bez nade za novim žuljevima, jer, za ime Boga nemaju više đe.

Selam od Istanbul. Da vam pisem kako je postala Züleyha od Izvorinka. Studiram turizm na İstanbul Üniversitesi. Mi u kucu pricamo jugoslovenski jezik. Djed mi bio Srb i babaanne, pa doso u Turciju iz jenog sela od Sancak i uzo Islam.

Sad bi voljela da imam passport od Srbija, da mogu da putujem. Ko me jebe, kad sam Züuleyha. Babo moj kaze da bi na jugoslovenskom ime mi bilo Izvorinka. Trazila sam po internet sta znace neke rjeci od pjesme na jugoslovenskom, pa nadem na ovaj web Vukajlija. Hocu da napisem kako sam postala Züleyha, a mogla sam zivjet u Beograd, kad sam mogla bit Izvorinka i zivjet po starim adetima, a ne vako deverli glave. Ja zelim u Europu, no Europa mi ne daje viza.

Pitanje koje sebi postavlja nešumoglavi čitalac online novina dok čita komentare drugih čitalaca, ozračen zastrašujućom količinom gluposti.

Kada je neko kilav u mozak onda je ziljav.
(Timbe Bad Copy)

Kuća u kojoj ste sigurni do te mere da online porno filmove gledate u fullscreen modu

Najbolji od svih legendarnih pasa, koji su se ikada pojavili na tv-u, i od Lesija, Rin Tin Tina, Betovena, pa čak i Maze i lunje. Najveća radost mu je da spava na krovu svoje kućice, u društvu njegovog vernog pratioca Woodstocka, male žute ptičice. Pošto je pas, u crtanom nikada ne progovori ni reč, ali uglavnom uvek ispadne najpametniji u celoj njihovoj družini..

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Osoba koja svakih pet minuta izda poneku ,,definiciju"(obično copy/paste glupost), i za svaku misli da je jebeno genijalna.

Samoprozvana humoristicka emisija cije se posledice po stanovnistvo i danas mogu videti po copy/paste vicevima na Vukajliji.