Tačka gomilanja utemeljenih sirovina koji učestvuju u masovnoj tuči.

Hampa.

Stari izraz za uzaludan posao. Raditi nešto iz dana u dan, iz sata u sat bez vidljivog pomaka i naznaka da će se to brzo završiti. Što bi se reklo presipati iz šupljeg u prazno. Posao ko izmišljen za ljude sa štelom u državnim institucijama, najčešće u upravnim odborima zlatnih koka među preduzećima.

upisati jedan(ili poznatije kao kec,copan,dziber,bandera)u dnevnik

Glagol koji se u razgovoru koristi za obimne vremenske nepogode (grad, kisa...)

Odgovor koji roditelji daju djeci na njihovo pitanje zašto stalno moraju smarati o tome od čijih kuća im je nova ljuba, odnosno o njenom porijeklu sve do devetog koljena.

Servis koji preživi žešću porodičnu svađu.

U mnogim filmovima, ne samo sa tematikom NORa, vec i u cijeloukupnom opusu filmova sedamdesetih godina,domaće produkcije, razvija se poseban način padanja(strmopizda),najčešće uzrokovanog smtronosnim pogotkom okupatora, ili domaćeg izdajnika.Naime, razvila su se dva podnačina, u zavisnosti, od kog oružja je mladi borac pogođen.
Prvi način se karakteriše naglim ispinjanjem, i izvijanjem, u stilu “Sunce ti jebem, đe mi je Kosmo disk”, čime se pokazuje intenzitet bola u leđima, a uzrokovano mučkim pucnjem sa leđa(mada može i sa prednje strane) , najčešće izveden legendarnim Lugerom.
Drugi način padanja uzrokovan je nekim automatskim oružjem, pri čemu se glumac nakon kobnog rafala, rotira oko zamišljene ose, laganim savijanjem u koljenima, polako nakon par rotacija, spusta na zemlju, ne odalamivši glavom poglogu, što je dovedeno do savršenstva,za neupućene u filmu “Valter brani Sarajevo”

Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...

....hodaju gradom srećnici i mi smo bili to, vrati se kad me poželiš, nisam ti bilo ko....

Pošten neki svet. Prepoznao je milozvučno-preldžijske elemente ritmova Radetovih pesama koje razdrmavaju i najčvršće sinaptičke veze - jednostavno se raspametiš.
To su ti ljudi i žene koji imaju jednu cigaretu i ponude tebi. Kad ovakvog domaćina pitaš da uzore njivu, on prvo uzore tvoju i od tvojih komšija, a sebi ako stigne. Komad leba deli na onoliko delova koliko je komšija, svima pomalo. Ovi ljudi kad vide Beograd na vodi, podignu ga da se ne kvasi.
Jedina slobost im je upravo Rade Lacković. Kad je njegov koncert tad se prodaju i džondir i plugovi samo da se kupi karta. Đe koncert? Je l' u Insbruku? Nie problem! Nek ide i kuća!

Poreklom je iz srednje Bosne, eks-Republike Srpske Krajine ili mesta bivše Vrbaske banovine.

Biće koje na prigradskim linijama stoji kraj šofera, u svojoj crnoj, pomalo ispucaloj kožnoj jakni.
Dotičnu najčešće kombinuje sa svetloplavim farmerkama, neretko preširokim. Oko istih, najčešće je opasan kaiš od gujine kože.

Od čitave rodbine, on je bio najmanje sposoban da se snađe, te se obreo u republici Srbiji, dok mu u goste redovno dolazi familija iz dijaspore: Njemačke, Švice ili Austrije. Oni iz Kanade su digli nos, te se ni razglednicom ne javljaju.

U školu je išao po nekoliko kilometara uzbrdo, vraćao se još toliko, uzbrdo takođe, dok su mu na tragu bili opaki, krvožedni kurjaci.

Dok je bio mlad, odrastao je na kvalitetnom rokenrolu, dok svoje srpsko porijeklo nikad nije zaboravljao, ali, kako se približavao kraj stoleća, okrenuo se istorijskim istinama kantautora kakvi su Mirko Pajčin ili Neđo sa Manjače.

Neretko se pijan kači za brezu belu, te plače za Danijelom, a nisu mu strane ni patnje za Bojanom i Milijanom, izgorelom gorom i ognjištem kom će se jednom vratiti, najčešće pod dejstvom kvalitetne zavičajne šljive, koju mu šalje neki, još manje sposoban rođak.

Suptilan način da ti cura u ljubavnom zanosu prijavi da si se pogrešno uparkirao. Na zabranjeno mjesto. U zelenu površinu.

Glavna atrakcija zoo vrta u Splitu.

Skraćeno od "Reci šta imaš i ne davi me previše!"
Koristi se za započinjanje telefonskog razgovora umjesto "halo" ili neposredno nakon njega. Upotreba ovog izraza može da znači dvije stvari:
- sa dotičnom osobom ste se prilično uortačili
- nemate živaca i jedva čekate da ga/je skinete s vrata, pa želite da vam odmah kaže šta hoće.

Osoba sa pirsinzima po celom telu.

Dve stvari koje Srbi jako često koriste, što u praktičnom, upotrebnom smislu a još više u prenesenom metaforičkom značenju.
Kolac se najčešće koristi za ograde-tarabe pa je često krunski dokaz u imovinsko pravnim stvarima-"Nema taj pijani geometar pojma, međa je kod ko'ca, još od stare Jugoslavije!".
Za tipičnog oca se kaže "Otac kolac".
Glogov kolac je poznat kao Vampir eliminator(vampir je srpska reč), nije potrvrđeno koliko je efikasan, a Sava Savanović je izmišljen lik, stoga nepodoban kao primer.
Konopac je u upotrebi najčešće za vezivanje marve i svega ostalog, dok je istovremeno i glavni deo omiljene uzrečice mnogih "Daj mi konopac da se obesim". Za tu svrhu se koristi posebna vrsta -Štranka.
U bogatstvu raznovrsnosti primene, Kolac i konopac se zajedno javljaju jedino kao poređenje sa nečim jako lošim - "E ovaj selektor, gde ih je samo skupio, ko s'koca i konopca"

ne, nije to ONAJ trenutak kad ti se sprema ultra mamojebna smrt pa ti sve prođe kroz glavu/pred očima... ne ...
to je jedan od onih(kako Milan Oklopdžić aka Mika Oklop u „CA blues” kaže, brajt moments...) svetlih trenutaka... samo, sa kapljicom(malom dozom) nekakve tuge/sete, možda i malko bedaka (onog propuštena-dobra-prilika bedaka)...
NEŠTO/NEKO te podseti na neki takav momenat i SVE, lavina emocija i asocijacija, kreće... i slike same piče dok si ti UKOČEN u tom deliću sekunde koji je za tebe jebena večnost... posle toga ili budeš u bedaku (tužan, jednostavnije rečeno) ili si u fazonu „de je taj pištolj/dop/most da se upucam/roknem/skočim”... sve u svemu, kad sad pogledam nije baš neki „bright moment”, ali meni bilo nekako lepo i znam da se to svima dešava iako budemo po malko tužnjikavi...

Male specifičnosti gore navedenih starocrnogorskih izraza u odnosu na njihovo današnje korišćenje mogu prilično promijeniti smisao rečenica u kojima su upotrijebljene. Naime, izraz "dobar" se nekada koristio samo za dobrog junaka, onog koji "brani sebe od drugoga", hrabrog i vještog u borbi. Ukoliko se za nekoga željelo reći da je dobar čovjek, tj. da "brani drugoga od sebe", koristio se izraz "lijep". A za lijepog čovjeka je nekada bio rezervisan izraz "zgodan" i on je opisivao samo fizički izgled.

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.

Prostor nad prostorima. Mesto svih dešavanja. Ol in van parti plejs.
Ako se nešto desilo, desilo se u avliji. Ako će se nešto desiti, definitivno će se desiti u avliji. Ako se nije desilo u avliji - nije se ni desilo.

Mnogo mi se sviđa, omiljeno mi je, cenim preko mere.