Banatski izraz,nadimak za krajnje neurednog,prljavog čoveka.

Особа која не пада у тешки бедак, тачније ни мало је не тангира, када је шутну или изигноришу особе из окружења. У стању је да јој буде сасвим добро и када је сама.

Много једна добра и корисна особина, за онога ко је има.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Priloška odredba za mesto i jedan od najstarijih putokaza.

Kazu da rec "gari" potice od Turske reci "garip" sto znaci stranac,

Kazu da potice od Francuske reci "garson" sto znaci mladic,

Kazu da jednostavno potice od DRUGAR,GAR-DRU pa kao gari,garica i sl.

Ovaj izraz se pretezno upotrebljava u Vojvodini,severnom delu Srbije,najcesce se koristi u Novom Sadu,Backoj Palanci... Uglavnom se koristi u Backoj gde su ortodoksni lalosi.
:)

Bice koje je izumeo Homer J. Simpson,cak je i pesmu o njemu napisao. Pesma je bila izuzetno popularna za vreme prikazivanja filma i jos par meseci posle,da bi vec sad otisla u zaborav. Ponekad se nadje jos neko kome je to melodija,ali takvi su retki.

Neaktivirana bomba.

Obilati istovar fekalija koje obiluju prirodnim vlaknima. Ništa tvrdo samo nježno, meko poput bebine guzice i kremastije od bilo kojeg vrhnja. Nema mučenja kod vršenja nužde, samo se treba dosta brisati.

Još jedna od govnarija iz američke pop kulture.
Vrijeme kada ljudi poprime karakteristike kakve bi i inače trebali imati. Odiše se srdačnošću, ljubaznošću, tolerantnošću, strpljenjem. Ukratko, vlada harmonija, iako kratka.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Odgovor većine momaka na pitanje kako je baš on, takav sav nikakav, smuvao neku ljepoticu!

Izraz koji opisuje skupinu prpadnica suprotnog pola koje preferiraju DJ-eve(čitaj Di Džejeve),nasuprot nama običnim alkosima,komanima i propalicama.
Uvek se nacrtaju baš ispred njega,naravno ako je to moguće,dok neke ne propuštaju priliku da se upuste u laganu konverzaciju kako bi im ispunio "muzičke" želje.
U njihovim očima on je apsolutni gospodar podijuma,vrhovni poglavar kluba i mesija koga su čekale da ih odvede u svet zadovoljstva.
Medjusobno se nadmeću koja će više da pridobije njegovu pažnju,u tom pohodu ne biraju sredstva,na raspolaganju su im materinske obline,zajebani pogledi i neiscrpne količine alkohola koje su im potrebne da bi što više odlepile.
Prve su u redu za tapšanje i bodrenje svakog njegovog poteza,hipnotisano iščekuju da će ih primetiti,tako da ni ne izvaljuju ništa oko sebe.
Svaka od njih ima taj san da izlazi sa jednim ovakvim,to bi je uzdiglo iznad svih smrtnica i izazvalo lavinu hejta ostalih DJevojki.
Ne pokušavajte ništa,jer ste u startu osudjeni na propast,jedino ako vam je igrom slučaja didžej ortak,onda ima nekih šansi da ih obrlatite na kvarno,sve ostalo je uzaludno.

Specifična pojava koja bitno utiče na uslove na putu.
Ti možda smatraš da imaš prednost i sigurno imaš validan argument,
ali ima i ona - metre švedskog čelika.
Hteo ne hteo, ima da budeš džentlmen.

Ništa novo.

Disciplina kojom vešto vladaju najčešće stariji ljudi, babe, dede i ostali gerijatrijski slučajevi. Primenjuje se na retkim porodičnim ručkovima, kada tetka napravi pileću supu, sarmu, rusku salatu, mimozu, pire krompir i naravno neko pečenje ili roštilj, i to baš kada smo najviše gladni, a đuturumi kao da su iz gladi izašli. Suština je strpati što više hrane u svoj tanjir, i to pokretima koji podsećaju na Di Džeja koji je u punom jeku, a potom i u usta, i naravno sa što manje žvakanja (jer zahteva isuviše vremena, a zuba ionako nema bog zna kol'ko, pa nije ni bitno) progutati. Na ručak se dolazi pre dogovorenog termina, obavezno prvi seda za sto i naravno poslednji ustaje. Za stolom se provodi 30 – 120 minuta, a dozvoljene su piš pauze, kao i one druge. Poželjne su i pohvale upućene domaćici koja je zaslužna za silna jela, i obavezno se izgovaraju punih usta. Ukoliko je više pacijenata za stolom, vrlo je verovatno da će doći do rasprave ko ima veći šećer, viši pritisak ili manje para, što je idealan trenutak da se izvrši harikiri, ili u najboljem slučaju stave sluške na uši i ubrzanim tokom završi sa ručkom.

Arhaični lokalizam "vandrovati", zaostavština Nemaca iz Vojvodine, koji je u izvornom smislu značio "putovati radi trgovine", i danas se, mada ređe, može čuti kod starijih Bačvana, Banaćana i Sremaca. Vandrokaš (ili fandrokaš, u nekim krajevima) je skitnica, lutalica, neko koga ne drži mesto, koji, otišavši "u vandroke", ne najavljuje tačno vreme svog povratka.

Izvođači numere koja će se pustiti u etar "once in a lifetime", a za koju je rezervisan "prime time" u vidu pauze na poluvremenu utakmice javnog servisa.

Prekrasno dete, puno vrlina, i prefinjenog ponašanja, obasipano pažnjom od rođenja. Dete kakvo bi svako poželeo da ima. Uredno, vaspitano, sa svim peticama u školi, posle koje pravo ide na solfeđo. Naravno ima i ona svoje bubice, ume da sluša sinfonijski orkestar i posle pola jedanaest, a da ne legne da spava. Ali dobro, dete je to.

Popodne uživa u Milfordovom čaju sa majkom u salonu dočekujući njene goste, pokazujući punu zainteresovanost za sve o čemu one besede. Taj isti čaj pije sa ispruženim malim prstom, a za razliku od njenih vršnjakinja ne čita "Bravo" magazin umesto "Korena romantizma", već razmišlja o baroknoj umetnosti i razmišljanju Mikelanđela Karavađa.

Životna želja joj je da se uda u istom društvenom kremu u kojem se i ona nalazi, da prefinjenost prenese na svoje dete, i tako nastavi višedecenijski ugled koji njihova porodica uživa. Kafu izbegava, alkohol je poslednji put probala na Slavi, a od sporta najviše uživa u badmintonu sa drugaricom iz detinjstva. Naravno, koji igraju u vrtu iza kuće.

Isti taj vrt služi joj i za šetanje, naravno pobogu sa kišobranom i belim rukavicama, dok se odmara pred višečasovne probe baleta i časove lepog ponašanja. Svaki trenutak joj je u potpunosti isprogramiran, a od rasporeda ne odstupa ni na tren. Ili bar tako tata misli.

Strah i trepet za ljude u poznim godinama, koji počinje odmah nakon Dnevnika.

Pitanje čoveka koji stvarno ne zna. Tačnije, on ne zna gde mu je dupe a gde glava, ne zna gde bije ni gde udara.