Najpoželjnije zvanje za zeta, unuka i uopšte rodbinu od matorih i izanđalih ljudi.
- Baba, sipaj manastirku, doktorirao sam!!!
- Šta ka’š?
- POSTAO SAM DOKTOR!
- To, kure babino, a za šta si doktor?
- Ja sam pi-ejč-di, to ti je doktor filozofije, baba...
- A spandilozu je l’ lečiš??
*
- I, ćero, jeste Peca i ti zakazali veridbu?
- Pa, mama, kako da ti kažem, stvar je zakazala, ako me razumeš.
- Šta mi to pričaš?!?
- Saznala sam neke stvari koje su me skroz skrljale...
- Ne, nećeš mi to reći, neću to ni da slušam!! Peca je DOKTOR, bre! Znaš ti šta je to? Pa ovde kad se razboliš, a nemaš vezu, možeš samo za groblje da dobiješ uput. A i dečko je fin, baš onako učtiv i pažljiv...
- Pa u tome je...
- I bre specijalista, doktor ginekolog! Nije pičkopaćenik, taj se nagledao pizdi za međusmenu koliko običan čovek za dva života, žene ga ne interesuju ič!
- Ali mama, u tome je stvar... Mislim da je Peca gej... Peško... Topli brat, kapiraš?
- Kakva si bre, pa ti samo majku ‘oćeš da sekiraš!!
Osoba koja skrati priču u korijenu.
- Je li ti sviđa kako ti razvlačim krunske dragulje?
- Daj ubrzaj malo, nije ti ovo čupa čups lizalica.
- Juu, di naletim na matematičara.- I tako, sudac nas pokra.
- Ma šta pričaš, ventilu jedan, svira sumnjivi penal kod 0:3 i imali ste igrača manje.- Je li dobro?
- Ma skrati odma u korijenu.
- Koji si ti matematičar...
- Pa naravno, pa držin ti repete. Malo lakše s lipilom.- I kako je počea Trojanski rat?
- Pa sve je počelo tako što Pelej i Tetida nisu pozvali Eridu, boginju razdora na vjenčanje. Onda je...
- Paris je oteo Helenu, ženu od Menelaja, jer ga je kurva Afrodita zajebala i poslala njega da sam otme najljepšu ženu na svitu.
Boli me tuki da uradim nešto. U stvari boli me tuki i oba jajca da se dignem iz svog blaženog stanja lenjosti i tebi uradim nešto. Što ti ne uradiš to što se od tebe traži? Ne, ozbiljno ne zanimaju me tvoji izgovori meni je guzica i previše teška da bih ustao i pišao.
Aj pišaj umesto mene, nešto me uvatilo u leđi.
-Ozrene rode, ajde, brate dođi da iseljavamo Katicu iz stana. Znaš sad ima raspust očistila je godinu pa velim što bih plaćo stan kad će biti na moretu. -
Ozren: "U'vatilo me u leđi ne bih mogao.."
-Ajde nemoj sad da se tu praviš kad znaš da ćemo osim kreveta spakivati i donjeg veša. Bila je sa materom u Budimpešti u šoping turi pre no što se uselila u taj stan, a Sunce ih omamilo čuo sam di pominju kakve čipke i haltere. Šta kažeš Ozrene, a?-
Ozren:(Već pri prvoj izgovorenoj reči svoga rođaka prestao je da sluša) "Ne mogu kažem uvatilo me nešto u leđi. Aj zdrao!"
Najkulji odjeb koji nam može poslužiti u odbrani protiv nečije kapricioznosti.
Izraz koji nas podseća na to da je najbolje zaobići mazgu koja nam je stala na put i blokirala prolaz, umesto što se deremo na nju i silom pokušavamo da je sklonimo.
- "Brate jesi li se ti to opet najeo luka?"
- "Malo matori, čisto da ubijem viruse, prehlada..."
- "Koji ti kurac jebote, kako misliš onda da navataš nešto večeras...?"
- "Opušteno bre, opraću zube dvaput... ništa se neće osetiti."
- "Neće kurac! Treba želudac da opereš, a ne zube da se ne bi osetilo."
- "Ma joooook, videćeš... još kad promućkam Fluorogal sa ukusom jagode, ima da mirišem k'o gospođa Božen kad se okupa u mirišljavoj soli..."
- "Ne vre-di ti, čoveče... samo ćeš se izblamirati. Bolje iskuliraj večeras, pa ćemo sutra.."
- "E videćeš! Znači, večeras ćeš samo pokazati prstom, a ja ću tu i smuvati."
- "More jebi si materi, radi šta hoćeš... Što se ja koji kurac uopšte ubeđujem sa tobom..."
Srednjevekovni pandan na ono ''naš kako mi puca kurac'' za tvoj novi Eludium Q36 eksplozivni svemirski modulator. Naročito bio popularan za doba Crne Smrti. Bar kuga nikad nije diskriminisala po polovima, svima je poklanjala agoniju i čireve, bilo muško bilo žensko.
-Vaša Visosti, upravo je pomrlo još tri hiljade duša, nemamo više drva, nemamo ni gde da založimo vatru i popalimo tela. Nema više ni pšenice, ekonomija skroz propala. NULA! KROMPIRČINA! Pardon, lukac, krompir još nismo preneli iz Indije, ovaj Amerike.
-Di su oni kljunari? Nikad ih nema kad ti trebaju, jak mi doktor za kugu.
-Banditi su oteli sva tri preostala doktora, traže otkup, ostao samo ovaj.
-Visosti, bilo bi dobro da menjate spavaćicu i da udišete čist vazduh. Da li ste očistili ulice?
-Nostradamuse, 'naš kako mi pucaju svih sto čireva za tvoju higijenu! Nosite se svi, i vaša pšenica i spavaćice i Yersinia Pestis i sve ostalo. kašlj, kašlj
Pričati gluposti, zabeđivati, kao i izmišljati toplu vodu. Izraz potiče iz Pomoravlja.
Priča 1
A:-... I tako, sedeo sam s njojze i gledo je u oči dok je pričala. Mlogo ima lepo lice.
B:- Aj ne šulapi, znam u šta si zevzečio! Sećam se, vido si joj sliku na Flejzbuk sa dekolte, ki da ne znam da si izašo s njojze zbog sisa!Priča 2:
A:- Šta kažeš, kako bilo na slave?
B:- More, ona moj samo šulapio celo veče, što ono nije vako, neg nako, je l' može drugojačije...Priča 3:
A:- Di je Slavomir?
B:- Ene gu u avlije, bakće se s njegovem alatem, premerava i odmerava onaj astal što pravio onomad za slavu. Kaže premali je, neće svi gosti da stanu.
A:- Ma šulapi. Kuj kaže da će stojimo?
To je natpis na izlogu prodavnice, na koji naiđemo uvek u momentu kada nam nešto najviše treba, tj. kada je žurba... Za njih je popis, za nas popizd...
Letnje popodne, moja nova poznanica mi se najavila na kafu... Osmotrim situaciju, kad ono nema kafe... Jbt napolju provala oblaka, a ona je rekla da stiže za 15 min... Ne vredi, moram po kafu i neki sok u najbliži minimarket. Trkom stižem do radnje gde pazarim svako jutro, sav iskisao, kad ono - ćorak... zaključano. Na vratima stoji - POPIS...
JA: - "Izvinite"... kuc, kuc, kuc (u izlog), "izvinite, molim vas..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Reci dečko..." (prilazi izlogu)
JA: - "Zar ne radite danas...?"
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Ne radimo, imamo popis".
JA: - "Meni bi trebalo samo 200g kafe..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Ne ra-di-mo dečko, popis je..."
JA: - "Samo 100 g kafe, ništa više..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Aman vidiš li ti šta ovde piše (prst na natpis), jesi li ćorav?!!" - TUMP (zvuk spuštanja trakaste zavese)
JA: - "#$/"&(/$"&$"
Za sada pod radnim naslovom: Žali bože tragedije, čist primjer kako knjiga može da poaveta mladi lepi um
Iako bijaše iz imućne familije iz Vasojevića i od ranoga života mu bješe obaveza da trči za kravama i ostalom svakojakom marvom, od malena se viđelo da je momak visprenog uma i jasne vizije što mu je u životu činjet, najprije što želi i kako će do toga što prije doć'. Osnovnu i srednju završi u rodnome mjestu, đak pješak i te munje, ka' vukovac sve, ovo ono, i to bez po muke a pošto je ima dobro snadbjevenu porodicu, novčano, moralno i matrijalno, oni odlučiše da ga pošalju na najjači fakultet toga vremena Filozofski u Novi Sad. Nemojte se srditi što malo zbrzah ovaj uvod ali ovo što slijedi je kanda mnogo interesantnije od života u malom mjestu podno Sinjajevine.
I Apo rado krenu. Kad stiže imade ga što dočekat', on koji je sve uvjek učio, on koji se borio za ocjene svoje viđe što čine 300 eura u džep, 2 kese kafe i bombonjera. Pored toga, dade mu tajo jedno 30 brojeva telefona da ih vazda može okrenut u trenucima kada mi je teško, no Apo ka' Apo, odluči da će on polagat ispite na pošten način. I poče tako, uzimaju se knjige iz biblioteke, plaćaju se privatni časovi, ali ipak viđe Apo da je snaga pare jača, đavo da je nosi i ko je izmisli.
I, iznerviran jednog dana, udaraše glavom o obližnje drvo kad mu uleće drug i pobratim Paško i zapodjenu se sledeća rasprava:
- Vidim da ti loše ide to učenje imam ovamo baš stvar za tebe brate mooj! - i izvadi Paško tu na svesku par linija koks-a.
- Kakvo ti je ovo brašno? Tip-400? - pitaše Apo, nevin i neiskvaren svijetlima velegrada.
- A ne budalo što ti je ovo ti je koks znači našibaj par linija i naučit ćeš šta želiš za tren oka brate mooj!
Apo sav srećan uopšte ne primijeti svoga druga prokletog i njegovu facu te uze i našiba se e kuku majci, kuku ocu, i poče da daje ispite, tu su se uzimale knjige i knjižice, tu su pucale desetke i Apo sav srećan ne može da biliv koliko mu koks pomaže riješi da pojača još više i da se šiba iz najjače i da vidi koliko knjiga može na dan da iščita. Ali, ka' što to obično biva tu počinju problemi, poče da tripuje mlađani Apo da nastavnici oće da ga ubiju i veli on sebi "gadovi oće da mi oči iskopaju ljubomorni su na mene što sam ovoliko prejak!"
Kraj znate, svakome se barem jednom u životu desilo ovo isto što se desilo i njemu, nije moga više da spava kako valja, tu do 3 sata na dan maksimalno, ovo sve ostalo su mu knjige obuzimale. I zaključa se u stan i poče da živi na koks i knjige i 3 dana poslije okide ga srčka.
Sjeb'o se. Nije više to što je bio. Sad je nešto drugo. Sad je nešto lošije, nekvalitetnije, nešto sjebanije. U najgorem slučaju više i nije deo ovog sveta, već nekog pitaj Boga kog, ako uopšte i postoje ostali svetovi.
-E, nisam dug'o vid'o Martina. Di se on smuca?
-Martin?
-Pa da bre, znaš onaj čikica mali, 'nako mršav. Stalno tu blej'o u centru, mi ga drkali.
-On ti je otiš'o po kurcu odavno.
-E, jebiga.
------------------------------------------
-Gde mi punjač? Aj sad kaži, 'de mi punjač? Tu je bio, tu sam ga ostavio. 'De mi punjač?
-Sine...
-Šta je? Govori.'De mi punjač?
-Ne znam kako ovo da ti kažem...
-Daj bre kevo govori 'de mi punjač? Ti si sklanjala moju sobu.
-Sine, otiš'o je po kurcu.
-Nema veze mama, samo nek si ti meni živa i zdrava.
-Hvala sine. Takođe.
Lik koji uvek popravlja situaciju u društvu, makar ono bilo sjebano do krajnjih granica. Izvedeno iz osobine E-321 i sličnih stvarčica koje od gomile govana koje se keru nisu svidela napravi jetrenu paštetu koja je dovoljno jestiva da imaju hrabrosti čak i da je reklamiraju.
Vida: Ajde bre morončino plava pa nisi svilen jebote da padaš svaki put kad ti ukližem!
Krasa: Mama ti svilena bre ne znaš penal da šutneš a ovamo sereš!
Žigara: Nemoj da vas smirujem obojicu!
Pantela: Ajde nie bre to ništa Žigara će da vas smirue tišinčina. Ja kacam igro za Kerta Berlin...
Pižon: Evo vam ga Trivunović, on će igrati s vama par mečeva.
Veseljko: Di ste momci, ja sam Veseljko, i ja....
Vida: Veseljko? PFFHAHAHAAHAHAHAHAHAAHAHA JEBOTE VESELJKO AHAHAHA
Krasa: Veselo samo veselo AHAHAHAA
Žigara: Pararampam pararampam pampampampam pam Veseljko pararampampam
Pantela: Veseljko? Nači neveruem, lolčina! Samo rasno Veseljko, samo rasno!
Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!
grašak Sofrius: Još mi je majka govorila, da se ne igram sa tobom, kaže da si bila svugde, hehehe... Brinula sirotica da ne navučem nešto!!!
banana Vendijana: Juuuu sramote! Kako možeš tako nešto reći isprdku maleni! Pa moji preci su krasili najlepše i najotmenije palate... Trajanovu, Hadrijanovu, Antonija Pila, sobu Pompeje, evo sad opslužujem Aurelija, te se s mlađanom Faustinom... ponekad, nežno...
grašak Sofrius: Miluješ... To ti kažem kurvo, prošla si ti i salate i napitke i kolače, neki su te čistu a neki i celu... Znam vas ja dobro, mnogo puta sam te sretao, čak sa sve oklopom, žutim tvojim mrskim u raznoraznim govnima... ko onomad na jednoj od mojih samrti... u colonu!
banana Vendijana: Kaže se Colognu, ako misliš na krčmu onih Germanskih varvara!
grašak Sofrius: Da, da to i kazah, hehe... (Pojzeeeennn!)
...
ulješura Maksimus: :Huuuuuuuu! šljuuuus:
grašak Sofrius: Šta se prskaš bre glavonjo???
ulješura Maksimus: Izvinite đeco, mlaznica mi otkazuje, nisam namerno... I molim vas nemojte se svađati!
grašak Sofrius: Šta oćeš bre spermoglavi, šta se mešaš? Ae mrš s naše obale!
ulješura Maksimus: Možda su mi ovo i poslednji trenuci... imajte razumevanja! Sam sam, sam i nasukan, umirem na ovoj prelepoj obali... a vi u tako prijatnoj, hladnoj, zaslađenoj činiji, i opet nezadovoljni! Priuštite mi mir u ovom trenu... bar!
grašak Sofrius: Hmk! Ok. Ok. Matori sažaljevam slučaj... izvini! Malo sam nervozan i ja, dojadilo mi da više budem prilog, kapiraš... a i ova Vendijana me sa svima... Serbius pasulj mi se umešao i uzeo primat svugde... Nakupilo se...
banana Vendijana: A tek ja, šta ja da kažem? Mešaju me drugi sa svima, a još me i vi prozivate...
ulješura Maksimus: Tišina! Samo ti Vendika ćuti... Ja još uvek mogu da pustim EHOO, usraćete se!!! E lako je vama, zajedno ste... A ja ostao sam, ona ode s drugim... daleko negde, ko zna gde! On joj izvuko harpun... a ja nisam znao! Tako mi hiljadu ljutih kitolovaca!!!
grašak Sofrius: E ne mrači, okreći nazad, potopi joj jedan brod za ljubav i biće sve u redu. Videćeš!
ulješura Maksimus: Ne, ne... Kasno je...
grašak Sofrius: Kasno? Kasno će biti kasnije...... ako me sada ostaviš,
kasno ce biti kasnije,
kad vrata otvoriš...ulješura Maksimus: Gubim svest... odlazim, vidim, vidim, vidim... Aaaaaa! Potomci pamtite me. Mobi Diče osveti...!
banana Vendijana: Ode čovek! A ti ga onako izvređa na samrti!
grašak Sofrius: Pa izvinio sam se! Mater ti jebem, nemoj da ti sad... Otkomanda! OTKOMANDA! (Da ovaj mak nije pored mene, ne znam ni sam šta bih, još mi samo ta ''princeza'' nije jasna...) Ma bole me kurci... Pa kaže:...I ona kaže, joj što volim Iggy Pop,
I ona kaže, Iggy Pop...banana Vendijana: Ne Džonija marmune, Igija ti veliki prorok Jocko I vido, Igija nekog...
grašak Sofrius: Aaaa...
Slava ti... putniče iz bućnosti!!!Oh taj putnik,
Kako se on voza,
On se voza i voza,
Kroz svoj prozor gleda,
Šta li vidi?...
Misao koja se javi na (Šaban Šaulić mode) rastaaaaaaankuuuu (break) zdragom.
Jasno da ti nisi Džoni, jer teško je biti Džoni, sve i da to želiš. Tvoja zadnja misao biće duža, plačnija, manje dostojanstvena, i ne bez patetike. I kao takva, znaš da je bolja nego neizrečena.
Stvari van rutine uzmu paukovi. Kad ti i ja postanem dalek i neopipljiv, nahvataće se paučina po meni. A ti se plašiš paukova, nećeš je skinuti. Uzmi ovaj tren i ništa više. Samo poslednju stvar. Ne pravi filmove u glavi, zaboravi prvi dan, prvu jesen, svadje, pomirenja i ostalu klasiku. To je mnogo megabajta...To ostaje. Uzmi ovaj razgovor o žutom taksiju. Obrati pažnju na moju ruku ispruženu na stolu, sa dlanom nagore. Udahni miris vrelog ulja sa šporeta, pomiješanog sa hladnim vazduhom sa ulice iza poluotvorenog prozora. Zapali cigaretu, otvori polako vrata, nasloni se na vertikalu okna, i pamti prizor stola i tanjira, cvijeta u vazi, mene na stolici. Poslednja stvar su tvoje oči na mojim očima, i moje oči na tvojim usnama sa kojih čitaju tihe riječi. Uzmi tu sliku vibrantne niti od tebe do mene, od usana do oka. Dok uvlačiš dim, momenat se urezuje, probija ti tkiva, a nit ostaje neprekidna...
Čim te prene sirena žutog taksija, pokidaće će se i taj končić, i ti ćeš okrenuti se i otići. Ali to me se već ne tiče, ta se radnja zbila kasnije...
Prostački spust kvazi emancipovanog sagovornika.
- Gospodine, stvarno nema smisla da zovemo policiju, sasvim je očigledno da ste naglo zakočili, najbolje bi bilo da kao dve kulturne individue procenimo štetu koju ste naneli prednjem delu mog automobila, i ne, nije problem da to regulišemo kod mog prijatelja u auto radionici, nemojte da smo neljudi, ionako poznajem par moćnika iz advokatske komore ne biste nikako mogli da se izvučete iz situacije koju ste sami prouzrokovali nepropisnom vožnjom.
More, ne'di govna, 100 evra da mi daš i neću te tužiti!
- Ja sam zatečen, ali..
150 bre, kaki 100, vid ovo, i kuku si mi iskrevećio jebem ti ja komoru!
- Može u dinarima?
Može, moj kurs je 120..
- Nije problem.
Idealan posao za mladog srednjoskolca koji ne izbija iz igraonice i soniteke bi svakako bilo radno mesto takozvanog otvaraca i zatvaraca vremena na istom tom mestu. Prednosti ovog posla su: Imas osecaj da si mudo medju jednakima, znas koji je najbolji dzojstik, usavrsis skil, useres se od besplatnog igranja i radis u zdravoj atmosferi prepune pozitivnog naboja...tj. pune zdrave psovke i duvanskog dima.
Neki srecnik tako i pocne.
Bavicu se zasad samo tim srecnikom.
Taj doticni srecnik ce kasnije svoje radne sposobnosti okusati ili na gradjevini gde ima sexa svaki dan ili u nekoj autoperionici ili vulkanizerskoj radnji. Gotovo ima da se privikne na dobre uslove rada, bezbednosti i raspravljanje sa svakakvim budalama za takve pare ko sto su 15 evra dnevnica.
Ako je doticnom u blizini negde suma, zacas posla mu se pruza to radno zadovoljstvo da svaki dan stavlja glavu u torbu kao i voznja traktorima i kamionima u stilu Sebastijana Loeba.
Mada svakako za, sada osamnestogodisnjaka, posao iz snova bi bio konobarisanje po fensi kaficima. Em si upucen u sve u gradu, em ribe vole konobare, em krades ko konobar, em smekas ribe po ceo dan i preko reda dobijas ulaznice za novi ultra foam fromage du pomme du terre party all night ultra. Svoj rad mozes da krunises odlaskom u Crnu Goru na leto gde ima da se useres od rabote, ali i od para.
Ako je taj doticni uclanjen u neku omladinsku zadrugu moze po prvi put ko sto bi njegovi roditelji rekli da nadje neki pismen posao...npr lokalna fabrika sundjera ili cokolade, gde radis dok te ne najure jer si logicno prvi na listi za odstrel viska.
Sad je ipak posle odsluzene vojske vreme za stalniji posao. Najbolji posao danas za mladog coveka u Srbiji je ipak drzavna sisa...tj. vojska.
ProfesiJonalana.
Postanes bre ugovorac, sa svim privilegijama patriote, dobre plate, dnevnice i dolaska kuci jedne nedelje u mesecu. Pa onda i cin. Fatio si Boga za muda.
E posto je granicna skolonost stednji kod mladog coveka sklona nuli ma sta na to reko Modiljani, ono sto zaradis potrosis za tren.
I onda shvatis da imas nekog tecu u Svedskoj koji je odavno trebao da se seti da te udomi malo kod njega dok se ne snadjes za pocetak. A posle...dodjes s mecku koju ti pere i "vulkanizira" neko iz gornjih pasusa, na kucerdi koju pravis imas nekog slicnog iz tih pasusa kao radnika, a da ne pricam sto se izivljavas na konobarima.
Za sony i ogrev vise ne maris.
Pa ko kaze da u Srbiji mlad covek nema alternativu!
A pored ovog uvek ti se nudi veliki broj nelegalnih poslova, rialiti shoua, zvezdi granda, nagradnih igara i licitacija.
P.S. Iz "definicije" izuzimam one retke koji studiraju, ali STVARNO studiraju, onda one mlade ljude iz ove defke: http://vukajlija.com/sin/59676, i naravno devojke jer jos nisam proucavao razvojni put njihovog zaposlenja.
Iz ugla malog procenta ženske populacije (svega oko 96,43% svih žena), ovo je jedno od ključnih pitanja koje mora biti postavljeno tek razotkrivenom partneru-preljubniku. Najčešće ga je moguće čuti nakon svinjo-kretenukretenski-stoko-svisteviisti kompilacije. Dobrog odgovora na ovo nema, ali je svakako bolje dati neki šmekerski, a izbeći one patetične od kojih se male pande na drugom kraju sveta kolektivno uguše trskom i na smrt ispovraćaju.
Neki od odgovora od kojih umiru male slatke životinje pufnaste:
- Koliko to traje?
- Otkako radiš prekovremeno, osetio sam se usamljenim, bio sam slab.
- A mico mawaaa... kuš! Da mi vratiš čak i onu tablu Brufena iz torbe!- Koliko to traje?
- I dalje ne znam o čemu gov... aaaa, nemoj čekićem u 27" LG 27EA83-D LED IPS!Neki od odgovora nakon kojih su ugrožene vrste bezbedne:
- Koliko to traje?
- Otkako si prvi put napravila palačinke sa integralnim brašnom.
- Zajebavaš me?!?
- Ne.- Koliko to traje?
- Pola sata prvi seks, a drugi još duže. Da, ona mi da dvaput istog dana, hehe!
- Gubi mi se s očiju!- Koliko to traje?
- Ti da bu di bu da.- Koliko to traje?
- ♩ ♫ Od kad sam se rodiooo, sreće nisam imaooo... ♬ ♪
- Je l' to Sinan?
- Jeste.
- Jaaao, uz njega smo se smuvali, sećaš se? Opraštam ti.
DEMOKRATSKA STRANKINJA
Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.
RADIKALKA
Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.
KOŠTUNIČARKA
Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...
VUKOVKA
Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.
CURA IZ DRUGE SRBIJE
Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.
G17 + PROVIZIJA
Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...
"Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?"
Ne uzimajte tudju reč u svoja usta. Uzmeš li tudju reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potudjio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrdji grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.
Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.
Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.
Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešce na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik tare o jezik drugog naroda.
Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kadgod se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan jezik. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.
Znaj, čedo moje, da ti bitka izmedju jezika ne traje dan dva, kao bitka medju vojskama, niti godinu dve, kao rat medju narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda.
Covek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je ziv. Narod ga ne zaboravlja dok postoji. Tudji jezik čovek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tudji. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan covek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tudji, bilo što mu je to volja, bilo da to mora.
Jezik je, čedo moje, tvrdji od bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrdjave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slusaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedodirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka dobro zadju po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gde odzvanja nasa reč, gde se jos glagolja i gde se jos, kao stari zlatnik, obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa ce se tako osvojeni deo zemlje i narod opet vratiti, kad tad vratiti, svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.
Zapamti, čedo moje, da svako osvajanje i otcepljenje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo jednom naraštaju, a ne narodu (misli na drzavu jednog naroda pr. E. G.). Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja ce kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu drzavu".
Ovo je poruka Sv. Simeona našem narodu na njegovoj samrti i ovo je njegova definicija a ne moja zato bi vas molio da ovu definiciju NE OCENJUJETE NEGO CELU PROČITATE .
A mi i dalje kulirajmo i hejtujmo...... imaće nas i dalje ali nećemo biti ni svesni toga kad postanemo nešto drugo.
Frazu najčešće koriste medicinske sestre i hirurzi iz Urgentnog Centra obraćajući se:
a) pacijentu koji krvari dok sedi u čekaonici.
b) trudnici kojoj je pukao vodenjak.
Neće valjda ovde? Sram ih bilo, a taman su bili obrisali pod. Došli tu i kaplje im na sve strane, još samo fali da se neko oklizne u lokvici. Ovi današnji pacijenti stvarno nemaju obraza.
Mladi građanin ulazi u Urgentni centar, sa rukom umotanom u čaršav natopljen krvlju prilazi recepciji.
- Dobar dan gospođice, posekao sam ruku cirkularom, šta da radim?
- Pa, je l' vam hitno?
- Kao što vidite...- pokazuje ruku.
- Idite vi lepo u čekaonicu, kod nas baš ne može preko reda, znate. Hirurg trenutno nije tu, ali trebao bi da se vrati za koji tren. Imali smo hitni slučaj. Sedite ispred sobe tri.Čovek ulazi u čekaonicu, petoro ljudi čeka ispred njega. Poslušno seda i zateže čaršav jer je u međuvremenu počela da mu šiklja krv iz ruke. Posle 10 minuta prolazi mlada doktorica i začuđeno blene u njega.
- Malo ste bledi, je l' vam dobro?
- Povredio sam ruku, izgubio sam dosta krvi...Doktorica primeti lokvu krvi koja se stvorila ispod pacijenta i drekne:
- Pobogu! Nećete valjda po podu?! Je l' ste vi normalni? Treba neko da padne pa da se povredi?! Sram vas bilo!
- Ali... ali...
- Stegnite to jače i čekajte na red. Oh, sad ću morati zvati čistačice zbog vas. Svašta...Ona odlazi a čovek ostade da čeka još 15-20 minuta.
Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...
Definicija je napisana za lovačke priče.
Fora koju tako nismo provalili, da nam ostaje samo da se tešimo kako bar posledice neće boleti u turšiju kao devedesete.
*Gazda Rale nadzire farmu za dresuru mrmota u Kovilju, zadihan u kadar utrčava Hanspeter, pripravnik tima iz Švice za marketinšku ekspanziju*
Hans: *puf-pant*…šefe…znate ono kad smo probali da napirimo čokoladu s'vazduh da izgleda veće, pa da je uvaljujemo Srbima za 140 kinti…? Provalili su, ne ide više nikako, uzeli opet Euroblock da kupuju!
Gazda: Hmm...*okreće se prema istoku*...kako da prodamo istu težinu čokolade...dimenzija čokolade...po ceni čokolade...*krupni kadar, timpan*...a da NIJE čokolada...?!
*u kadar ušetava Paja, čistač pogona za seču keksova*
Paja: Gazda, ’di ću s’ ove mrve od keksa, piše Hanspeter da ne ide više mlevena Plazma, skontao Srbalj da im mećemo u turšiju...?
