Šulapiti

Pričati gluposti, zabeđivati, kao i izmišljati toplu vodu. Izraz potiče iz Pomoravlja.

Priča 1
A:-... I tako, sedeo sam s njojze i gledo je u oči dok je pričala. Mlogo ima lepo lice.
B:- Aj ne šulapi, znam u šta si zevzečio! Sećam se, vido si joj sliku na Flejzbuk sa dekolte, ki da ne znam da si izašo s njojze zbog sisa!

Priča 2:
A:- Šta kažeš, kako bilo na slave?
B:- More, ona moj samo šulapio celo veče, što ono nije vako, neg nako, je l' može drugojačije...

Priča 3:
A:- Di je Slavomir?
B:- Ene gu u avlije, bakće se s njegovem alatem, premerava i odmerava onaj astal što pravio onomad za slavu. Kaže premali je, neće svi gosti da stanu.
A:- Ma šulapi. Kuj kaže da će stojimo?