Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.

Najčešće osoba ženskog pola, toliko mršava da kad bi htela da se obesi ne bi mogla.

Sisa od coveka koji mi ne da da disem kad se prejedem

Smotan, nesposoban, sa dve leve noge, ništa ne može da uradi kako treba.

pitanje kad 'oćete da se ožderete...

Američki fudbal do skora u Srbiji je imao jako, jako malu popularost koja se ogledala uglavnom kod ljudi koji su zaludjeni svakakvim sporovima pa i ovim. Vremenom ovaj sport, pun čudnih i dosadnih pravila, počinje da zadobija pripadnike mladjih generacija tako da su to biznismeni uvideli i počeli da kod nas ulazu u ovaj sport.

Razlog za masovan upis u uzrastu od 13 do 17 godina jeste taj što su se polaznici američkog fudbala oprobali u svim mogućim sportovima i uvideli da nisu na za jedan drugi sport koji u sebi nema šibačinu, primesu nasilja, mrznju, gnev, itd... Tako da američki fudbal pruza sve od navedenog i mnogo više od toga.

Polaznici koji kreću da se bave američkim fudbalom su uglavnom "opako razvijeni" i pritom veoma ne iživljeni u želji da sastave protivnika sa zemljom, da ga patosiraju ili već nekim drugim načinom da ga odstrane sa lica zemlje". Takodje je veliki broj članova koji su sa sela i koji treniraju isključivo zbog šibačine!

Gomila se, čuva se, slaže se, trebaće. Za šta koj kurac, ne znam, valjda kad moj praunuk postane direktor u kancelariji za ujednačavanje oblika šahti u NSRJ, pa da ima da zapiše kad ide u spa-centar a kad na tenis sa Radetom Markovićem.
Jebeni hrčkov mentalitet.
Zato sam rešio da razbucam to rokovničko gnezdo sa sve blokčićima mladuncima u dnu regala:
Uzmi ženo slobodno za recepte baš ovaj ovde, evo, tapacirani, najskuplji, E-LEK-TRO-ŠU-MA-DI-JA ima kartu Evrope i registarske tablice od Triglava do Gevgelije, nȁ, uzmi piši o urmašicama, mada ništa ne spremaš jebali te recepti s interneta.
Sine, evo ti ovaj iz Magnohroma sa kalendarom iz osamdesdevete, nȁ, žvrljaj žirafe i paralelopipede. I da naučiš razdaljinu između Boljevca i Trogira, i dubinu mora, Palagruža gde je! ispitivaću te!
Deda, evo i tebi ovaj Šumska gazdinstva, nacionalni park Stranputica da crtaš gole žene i mape Velike Srbije. Malo je ubuđan, al i ti si, šalim se, de.
A osto negde, da ćuti, za mene, rokovnik Crvene Zastave, sa požutelim danima i listovima prošlim, neispisanim, a završenih priča.

Бошовски архетип гласног посетиоца свих слава, свадба и пирева и алегорија српске алавости. Денди глутоније, Стивен Фрај изједања. Просечан марвојед појешће све, па и ваше похане тиквице ( ево једне! )
Познаје тајне овог света, попут: What is behind the glass? What is behind?
Džem is behind the glass. Džem is behind.

Пандан овој јединственој врсти (када се каже јединствена, мисли се јединствена и са стилом, не блефирам, као она, Primjer, KLIKNI DAVIDIŠ PRIMJER ) јесу америчке дебеле црнкиње из гета, што вичу MXMMM! свима, али не на ћирилици, ни на српском, већ на енглеском. Оне говоре и овакве ствари, уз карактеристичан покрет руке:
Ι told you? What did I tell you? Di'n't I tell you? Cuz I told you! Mhmmm! And when did I tell you? A long time ago! And what did I say will happen when I told you? Exactly what happened?

╔══════════════ღ☃ღ══════════════╗
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~~ Re-post this if ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
~ ~ you are a beautiful strong black woman ~ ~
~ ~ ~ ~ ~~ ~ who don’t need no man ~ ~ ~ ~ ~
╚══════════════ღ☃ღ══════════════╝

Dođu tako iz neke zabiti Bogu iza nogu, na lokalnom vašaru pod šatrom pijanim svatovima otpevaju par refrena uz neizvbežan eho i krčanje koji amortizuju falširanje i apsolutni teror nad mikrofonom, gazda vašara, najpijaniji u ekipi, im ponudi ploču u zamenu za nevinost, tri krave i 'ektar zemlje koje najvni roditelji daju, dodju u prestonicu i mudro čekaju devedesete. U naletu kiča koji je tih godina ovuda harao kao skakavci po Africi snime jadne neke nebulozne pesmice uz turski melos, grčku ritam, kinesku gardarobu i rumunski stil koje nastave da pevaju po, gore pomenutim, šatrama krimosima koji pucnjevima proslavljaju to što nemaju ukusa. Kada devedesete prođu i društvo grčevito pokušava da se oporavi one šatro promene stil, odbace prefikse (ekstra, lepa, super...) i sufikse (buba mara) i u konglomerat pokradenih država ubace još i američki BIT sa sve di-džejevima i postanu NAJVEĆE ZVEDE.

Tako pozdravljamo zubara.

Izraz koji se ironično upućuje nekome za koga znaš da dugo ništa nije karao.

Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.

Are you ready to rock по нашки.

Američki glumac, a nije ni Tomi Li Džons, ni Tomas Ian Grifit, ni Tomi Džeri, ni majonez, već klinja koga svi znamo kao 'najstarijeg' člana porodice Solomon iz popularne serije devedestih godina prošlog veka - ''Treći Kamen od Sunca'', Džozef Gordon-Levit.

Baća- izraz za druga, priku, derana, lolu ili mangaša u Sremu.

Predstavlja srpsko-hrvatsku modifikaciju engleskog jezika, koja je nastala kao rezultat dejstvovanja određenih struktura koje su uvidele da nije "in" pisati samo na maternjem jeziku, koji je isto modifikovan u odnosu na izvorni. Veoma je čest na socijalnim mrežama, naročito ako neko na svom profilu ima bar jednog stranca, bili da je on Turčin, Englez, Rus ili lažni profil.
Najčešće ide nakon rečenice (statusa) koji je na maternjem jeziku, i to s ciljem da se nekom Ahmedu Abdulahu objasni trenutni status uma, srca ili rektalnog trakta.
Odiše velikim brojem novih reči i fraza, te može predstavljati novi izazov za filologe sa ovih prostora.

Gadan fenomen,uvek prisutan na programu sa žućkasto-zelenim raspolutanim limunom.
Kako bi ova voćka trebalo da pretstavlja oličenje nekakvog zdravlja i razbijača virusa,limun ovoga puta ne samo da ne ubija viruse, već sa njima šuruje i druguje na prs u dupe!
Problem nije neizbežan ukoliko korisnika zanimaju Šaban ili Angel. U tom slučaju na paleti ponuđenih virusa,biće prikazan "Angel Dimov hot remix"(di džejevi su ipak zadržali izvestan stepen ljudskosti, budući da još nisu počeli da mikšu kafanske pesme, te je jasno da jer reč o virusu).
Opšti belaj nastaje ukoliko korisnik traga za belfast child,strangelove,when doves cry(npr.).Nesumnjivo je da će se sada zaista pojaviti fajl Prince-When doves cry mp3 4,846 KB(opet pr.). Pošto naivni korisnik daunlouduje zadatu numeru, shvatiće da se iza ovoga krije ogroman kurac koji mu se upravo uvalio u sistem!!!

Mačo men. On jebe. Jede četvrtinu sa sirom u pola vekne hleba, bez jogurta. Alfa i omega jedne zajednice. Cure ljušte karfiol na samu pomisao rokenrole, i to sa takvim intenzitetom, da kad prsne, to preliva ko Gang u doba monsuna. Kad on pamprči svetla sijaju u ritmu nabadanja, dok se malter topi. Retki su oni koji mogu poneti titulu prave rokenrole, za to nije potreban dobar izgled ili IQ Stivena Hokinga, već je potrebno ono nešto ili što bi rekli francuzi "je ne sais quoi". Cigarica u polu otvorenim ustima da upotpuni utisak. Ne poznaje fraze poput "bedara mi" ili "glupo mi je ", jer zna da taj koga može da uvredi svojim postupkom sutra neće na slavu da mu dođe. Čovek koji će da obrne krug, ako već nije.

Najpoznatiji je kao bivsi pevac i lider britpop benda Blur. Covek je neosporno sjajan, talentovan, lep, pametan i sta sve ne. On se setio da svoje muzicke sposobnosti, afinitete i raspolozenja razgrana na tri dela:

1. Blur - najpoznatiji i sad vec pokojni pravac. Harao tokom devedesetih, u duetu sa onim karakondzulama Oejzis. Sa setom ga se secaju sad vec odrasli ljudi, kako su kao tinejdzeri skakali uz "Girls and Boys", "Parklife", a skenjavali se uz "Beetlebum" i "Tender". Vole ih i oni koji su odskoro poceli da ih otkrivaju, a bili su suvise mali da se secaju zlatnih dana britpopa.
*One sto znaju samo Song 2 (iliti pesmu zvanu Woo-Hoo) ne racunamo u ovu kategoriju.

2. The Good, The Bad And The Queen - najsveziji pravac. Grupa se sastoji od legendarnog bubnjara Tonija Alena, bivseg Kleshovog basiste Pola Simonona i gitariste Verv-a Sajmona Tonga. Ovaj pravac je za finu gospodu, koja je prevazisla Blur fazu i sada se nedeljom predvece kad im dodju prijatelji, opusta uz TGTBATQ.

3. Gorillaz- iako mu je mesto u sredini, stavljam ga na poslednje mesto. Ovo je kul, urbani projekat sa MTV hitovima. On sluzi da debilnim klincima i ziljavim pickama u svetu a i kod nas, pomogne da, ako vec slusaju nesto bezveze, neka im se u plejlisti nadje pesma koja lici na ono sto oni vole, ali je ipak mnogo bolje.