Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.

Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.

Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.

Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).

Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.

Nećeš jebati, samo u drugom smeru. Jasna opomena i upozorenje mladim djevojkama diskutabilnih stavova i ponašanja, da će se možda jednog dana kada budu imale šezdeset i kusur godina gorko pokajati što nisu davale dok su ih hteli.

Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.

Pink BH je televizijska stanica iz BiH.To je mladja sestra cuvene TV Pink iz Beograda a formirana je da oni programi,filmovi i serije koji nikada nece ici na TV Pink a kupljeni su,ne propadnu vec da se prikazuju bosanskim glavama koji su naucili trpiti i vece gluposti od ove.Ova tv stanica ima dva studija jedan u Sarajevu a drugi u Banja Luci a u najavi je i otvaranje studija u Mostaru do 2058 godine cime ce Pink BH dokazati da postuje konstitutivnost i ravnopravnost naroda iz BiH.Dvije udarne emisije ove tv stanice su Sarajevo Online i Made in Banja Luka (emisije tipa City na TV Pink)koje nas sedam osam puta dnevno egzaktno i precizno obavjestavaju o svemu sto se desilo jucer.Filmovi koji se prikazuju su premijere imali sredinom sedamdestih i pocetkom osamdesetih godina i oni nisu uspjeli proci rigorozan kriterij urednika sa Pinka Beograd pa su dati mladjem bratu.Cak i Zvezde Granda odusevljeni fanovi moraju gledati sa sedam dana zakasnjenja jer kad se u Beogradu emituje 2458 Popovicevo uzvikivanje pobjednika u Bosni je na rasporedu tek 2457 na veliku zalost siroke inteligentne populacije iz BiH.Ostale emisije su "kolaznog"tipa pa u istim emisijama vidimo Gabi Novak i Tanju Savic odnosno Lea Martina i Acu Lukasa.Sve voditeljke i voditelji su vrhunski pripremljeni u postavljanju besmislenih pitanja tipa ko od vasih ukucana sada gleda ovu emisiju?????Roza boja je zastitni znak ove kuce i predstavlja "urban"stil tv prezentacije a sustinski ovu televiziju gledaju samo papci te oni koji jos sanjaju kablovski ili digitalni signal.Svi vi koji imate nesto protiv TV Pink Beograd samo jedan jedini dan pogledajte Pink BH i shvaticete da sa vama nesto nije u redu kad kritikujete maticni Pink.Reklame na Pinku BH imaju sasvim demokratski tretman jer se prikazuju uvijek i stalno i ujutro i navecer i u podne konstantno,stalno bez ikakve koncepcije smisla i duzine trajnja cime ova televizija dokazuje svoju otvorenost naspram marketinskog trzista.Prime time emisija je Sex i Selo koja predstavlja najgluplju,najkretnskiju najgoru kopiju od svih kopija najgore ikada emitovane epizode Top liste nadrealista.Bosanski pink je vas prozor u......

Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.

Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?

Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.

Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...

Rečenica posvećena svim zavisnicima od električnih uređaja, njihovih funkcionalnosti, i onima koji se tako osećaju.
Kada dođu do stadijuma da bi prodali majku i oca, bližu i širu familiju, pa čak i od šuraka pašenoga za svoj elektrikus simpatikus, zalivali banderu svakog dana samo da bi imali struje, zalepili na "off" dugme papir sa rečima "Ne gasi!", trpeli ujede bezbroj komaraca u parku samo zato što tamo ima wireless, propustili svaki veći i manji hepening samo zato što su zaglavili na 23. nivou igrice i zainatili se da ga pređu - došli su u situaciju da postaju briga cele porodice, tačka nagomilavanja svih optužbi i zakeranja, a i elektrodistribucija im je broj telefona stavila na crnu listu i traži specijalistu za razgovor koji će objasniti da izmena električnih kablova nije vršena zadnjih 40 godina i da je stanje po tom pitanju više nego alarmantno.

Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.

Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:

Savkela Boss(rođen kao Sava Jovanović) je svetski poznati srpski fudbaler, trenutno slobodan igrač. Savkela se naširoko smatra jednim od najboljih fudbalera svih vremena. Savkela je počeo igrati fudbal u ranom dobu, a njegov su potencijal ubrzo primetili mnogi svetski klubovi.

Karijera

Savkela boss je započeo svoju karijeru u Marakana Pirot. Nakon probijanja preko maksimalne slave na Marakani proširio je svoju perspektivu na strana polja. Usledio je poziv za klub Real Madrid koji je Savkela bez razmišljanja odbio. Kao razlog je izjavio da Real Madrid nije dovoljno veliki i dobar klub za razvitak njegove karijere. Time je nastavio svoju karijeru na Omladinskom stadionu Pirot gde je i dobio nadimak Boss. Naime, kako izjavljuje Pirot plus online, Savkela je došao do vrhunca svoje karijere na Omladinskom stadionu gde je okupio svoju čuvenu ekipu koja i dan danas dominira svetskim fudbalom.

Nasleđe

Nakon što je pokazao svima da je sposoban za stvaranje čuda, mnogi perspektivni mladi fudbaleri su želeli da nauče nešto od njega i upiju malo njegovog talenta. Jedini u kome je on video dovoljan talenat da može barem blizu da bude dobar kao Savkela bio je i najpoznatiji od njih Lionel Messi. Lionel je kao mladić redovno učio od Savkele da igra fudbal. Nakon dugog, napornog rada Messi je naučio mnoge Boss-eve poteze i došao do velike slave u svetskom fudbalu. Nakon više godina neometanog razvijanja svog talenta usledio je poziv od poznatog trenera zvanog Pep Guardiola. Naime, Pep je zvao Savkelu za savet kako da poboljša svoj klub i dostigne uspeh kao trener. Kako je on trener Manchester City-ja Savkela mu je objasnio kako da dovede "Građane" do titule Lige šampiona. Nakon Boss-evog revolucionarnog saveta Manchester City i danas obara sve rekorde i ostaje nepobediv u svim takmičenjima.

Nagrade i priznanja

Sezone2022/23 dobio nagradu za najboljeg igrača 3. Smećarske lige Pirot. Godine 2023 osvojio je i zlatnu kopačku za okrug Pirot i Babušnica(+ Basara). Nakon ovih velikih priznanja ušao je u trku za najboljeg igrača svih vremena, epitet koji dobija od većine dobrih poznavalaca sporta.

1/ Neizlecivi ovisnik
----------------------
On po ceo dan sedi u nekom cosku kladionice.Neuredan,zapusten.Ispija kafu za kafom.neprestano pusi. Pogled mu je usmeren ka teletextu.Uvek koristi novac od kirije ili novac namenjen za vracanje dugova,da bi se kladio.

2/ Sumnjicavko
---------------
Danas mu je srecan dan.Izbegava crne macke,gleda u oblake ne bi li poznao pozitivne znake.

3/ resavac/prepisivac/
-----------------------
On u stvari ne voli sport,ali mu se svidja ideja da dobije novac ni od cega. Obicno stoji pored pulta gde drugi igraci uplacuju svoje tikete i kada prepozna likove koji redovno dobijaju,prepisuje njihove kombinacije.On je od onih koji tvrde da iza svakog meca postoji neka zavera.

Srecni gubitnik/Taj sam/
------------------------

Nikad ne dobija zato sto u zelji da uveca dobitak,uvek odigra previse kombinacija.takve tikete iskusni kladionicari zovu inventar lista.Uvek mu se cini da je dobitak mali i dopisuje nove parove,kako bi uvecao kvotu.

4/ Expert
----------
cesto cete ga videti sa lap topom u kladionici.Cita online blogove o kladjenju,pomno sve prati,analizira,kombinuje. Uvek je obavesten ko ne igra zbog zutih kartona,kojoj ekipi ne odgovara blato i niska temperatura,koji sudija koga voli.Uvek zna utakmicu gde ce sudija svirati penal.Uz deponovanje znanje i obilje statistike,uvek rado deli savete.

5/ Covek bez posla i puno para
--------------------------------
Uvek se kladi na veliko,sepuri se dok hoda,pokupi neku konobaricu,prica o svom novom motoru.trijumfalno se vraca da podigne novac kada dobije.

6/ Mirni penzioner sa crkavicom
-------------------------------

sa nesto ustedjevine i previse slobodnog vremena,po ceo dan je u kladionici i igra na veoma male sume i male uplate.slabo se razume u kvote i internet kladjenje. Obicno u dzepu ima i loto tiket.

Zena u kladionici
------------------
redovno uplacuje jedan tiket sa 3-4 para sa odlicnim kvotama i suludim parovima .kada iskusni kladionicari vide njen tiket,kazu joj da je bacila pare.
Ona se sa istim tiketom uvek vraca sutra da podigne svoj dobitak.

-Kako majku mu.Vidi je svaki dan uzme kintu,a zena...ej..zena.
- Pa ona igra logicki a kao Ti navijacki-Dobacuje neko.
-Aj, ne seri,gde logicki.juce igrala da ce Real kuci igrati nereseno sa Getafeom.Gde Ti je tu logika.
- A gde je tebi logika da Real stalno mora da pobedjuje kuci.budalo matora.
- E.jebiga.necu vise da se kladim.U tom momentu guzva vec napisanu kombinaciju i baca u korpu.

Према игрици "GTA - San Andreas" - много слабашна сорта. Гранчице. За разлику од призора који се могу срести у Србији, у којима бандера скоро преполови неко ауто у случају удеса, у горепоменутој игрици ствари стоје другачије. Ако је играте по први пут, ако изгубите контролу над аутом и удар у бандеру је неизбежан, очекујете да ће се ваше ауто много оштетити и да ће вас бандера одбити неколико десетина метара од тачке удара, као што смо и навикли. Али, неочекивано, покосићете бандеру и нећете нарушити ништа друго до естетског угледа аута... Ако сте искуснији играч, највећа посластица у бежању полицији. Ствар можете поновити и са јачим мотором. Иста ствар и са семафорима.

Tobogan izjava osobama koje misle da je za određenu radnju presudno oruđe, a ne shvataju da je najjače oruđe u njima samima. Nesvesni da ako skrenu fokus sa predmeta i usresrede se na samu tehniku, srčanost i želju, mogu postići daleko više. Jer iza svakog svijetlog oružja se ipak krije samo mali, nesigururni, upaplašeni čovečuljak.

U današnje vreme za profesore je bolje da je ovo za njih samo metafora.
Više im se isplati da "pošteno" rade svoj posao, primaju platu, imaju letnji raspust, pustaju slabe đake da prolaze i da ih boli uvo za sve, što naravno nije etički al' šta je tu je.

Oruđe je poubavo protiv realnih izazova koje život nosi, i jezivih mu ishoda (muvanje-odbijanje, učestvovanje-uvid drugih u jednu neopširnost sposobnosti, hodanje-...pa, hodanje kao loše, po prirodi stvari).

(Mada, pošto ima koga i to da napravi mrzi, razvija Apple kustomizirani "iBar")

Rečenica koja je majka sarkazma. Retoričko pitanje Dragiši Biniću,Lei Kiš ili pak drugim "visoko" intelektualnim i inteligentnim bićima. Pitanje može da posluži i kao uvertira u neku psovku ili u još neki dublji sarkazam.

Leto, prešlo preko polovine, terena.

Popio si neku sitnu uvredu, ispao si magarac, svi su bili protiv tebe u jednom trenutku a znaš da si bio u pravu ili si bar tako mislio, zabolelo te to, ostavilo trag a sasvim neka nebitna stvar, dobri si ti to drugari, nema tu zle krvi, al eto jednom, nešto bio težak dan, svi uskurčeni, i ti isto, i plop, nešto je krenulo, nešto se odvrnulo, ušao je đavo u srce Judi, kom Judi, ko je izdo, ne znam dijete, ali krenulo je, tako sitno, gotovo neprimetno, neka grudva je krenula padinom da raste, spremaš osvetu, postaješ zao i erik katmen, spremaš prefinjenu osvetu, sećaš se kad ti je on dao korektnu zazu a zadržao elitni sweet za sebe, ovaj drugi kad te pištoljem na metkiće pogodio u čelo namerno, a ovaj treći da ti nije bacio loptu kad si bio sam, a eto imaš tog brata od tetke, igrao u Zastavi, mlađe kategorije, visok taman da niko ne mož da ga čuva, sa dve fore sa tri treninga, roling radi bez greške i apsolutno nepotrebno, dovodiš ga i kažeš pederski e mi imamo trojku, priključivši nekog nebitnog lukovskog kao trećeg i kreneš, deljete redom, vidiš im namrgđene face, uživaš u pobedama koje se ređaju 21:13, 21:15, 21:11, ne mašiš ni ti, svi u protivničkom timu nadrndani samo što ne izbije svađa između njih sve dok... posle pete pobede ne vidiš da se mire međusobnom mržnjom prema tebi.

Eto, ispuco si svoje, osvetio se, bilo ti je slatko, oni odlaze da kupe piće, sok se još pio tada, step, frutela, ili otrov treći neki, a tebe ne zovu, čak i Lukovski ide s njima a ti ostaješ sa svojim bratom od tetke da mu dodaješ loptu da se on iživi i zakuca pedestri puta na vašem trošnom košu gde su iza na tabli vaša imena ispisana visoko malo izbledela od kiše i sunca. I gledajući po malo tužno u ta vaša združena gnežđena imena shvataš da s ovom pritkom i buzdovanom nemaš šta da pričaš i razmišljaš koliko je glup i kako samo da odeš kući, dok ti i on, sa otkinutim obručem u rukama, ne kaže e brate odo i ja sa njima na sok dodaj mi taj top pauer - to ti je obična voda unutra - to je brate TOP PAUER ćale mi kupio.

Бисквити који су, поред свог укуса, постали познати зато што се техника једења коју је њен креатор наменио и техника којом се једе* битно разликују.

Stanje uma, u kom nakon niza raznih nesrećnih okolnosti, doživiš neku običnu, svakodnevnu stvar kao ultimativnu sreću.

Pornići su verovatno najraznovrsnija dela snimljena kamerom na svetu.I dalje se ne zna koliko vrsta tačno postoji jer svaki dan pristižu novi.Zahvaljujući "originalnim autorima" svaki perveznjak,nekrofil,pedofil,homoseksualac,normalan čovek može gledati njemu najmilije.

Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...