ORGAZAM - TOTALNI - KONTINUALNI - RAFALNI -APSOLUTNI

- Dobri ga je bog darovao samo ženama verovatno kao nadoknadu zbog nedaća kojima je ovaj pol opteretio. Muškarcima ga je uskratio, opet verovatno, nebi li im ostavio barem delić zdrave pameti kad je seks u pitanju.
- Potrebno je zaboraviti sva nakaradna uputstva, napabirčena kvazi znanja, očekivanja, ’’tehnike’’. To se jednostavno dešava i u tome se uživa bez opterećenja.
- Dosiže se dugim, nežnim, strastvenim mažnjama, sa punom predanošću, a ljubav je pri tome najpoželjniji začin.
- Prvi nagoveštaj njegovog dolaska je pokušaj oba partnera da grljenjem uzajamno obuhvate što je moguće veće površine dodira koža. Potom ide blaga odsutnost, zamagljivanje pogleda. Blaga ekstatičnost. Tada nailaze trenutak kad muški saučesnik stiče pravo da se oseća kao alfa ljubavnik. Šakom blago podignuta glava, pogled kao dobar akvarel, a zenice ’’škljocaju ko Asahi Pentax objektivi’’. Svaki mišić trepti i tera neki svoj ritam i to traaaaje. Svaki sledeći talas (čitaj rafal) biva intenzivniji od prethodnog.
- Post orgazmički dijalog:
ne diraj me svaki mi dodir.......Samo malo da se smirim....
celo mi telo treperi.......šta si mi to uradio .......(ona kao nema pojma nije iz te priče) ......uf kako je ovo bilo jako...
-On ćuti, značajno se smejulji i beskrajno se pravi važan!
-U tom trenutku počinje strateško prikradanje sa podlim ciljem da se razbarušena glavica ušuška na rame (sada joj uopšte više ne smeta ni znoj ni maljava prsa), ništa joj više ne smeta, samo guguće, ćućori, cvrkuće, šušulu mušulu, ćućućućuću, i sve tako neke egzistencijalno važne stvari. I zaspi !!!!!!!

E pa dragi moji to je to, sad znate, svi na posao i uživajte.

Pozdrav svima i sa srećom !!!!

P.S. U slučaju neuspeha, a do njega dolazi zbog previše očekivanja, dobar Vukajlijaš će sa minimumom duhovitosti stvar prebaciti na polje rasterećene vedrine. Naravno, cela stvar treba da se povremeno ponavlja sve do konačnog uspeha.

Lovačka keruša mog veselog kuma, rase balkanski gonič. Ime je dobila po ne sudjenoj i nikad prežaljenoj ljubavi gore pomenutog. Jelena je od uvek bila posebna i tako se razlikovala od drugih kučića. Po boji i mekoći krznašca, po umilnom lavežu kad je uzbudjena,po gizdavom hodu kad bi je kum izveo u šetnjicu. Razlikovala se od drugih keruša i po kavgi i svadji sa drugim kerušama kada bi nedeljom izašli u zajednički lov. Elem, sve bi to bilo davno zaboravljeno da se jednog popodneva nije desila umalo tragedija. Jelenica je razdragano otrčala za nekim veprom i svojim umilnim lavežom javljala kretanje zveri i onda odjednom tajac!!!! Jelena je nestala i dugo je nije bilo, zabrinuti lovci već su krenuli kućama, kad se odjednom pojavila. Nesrećna Jelena je trčeći za veprom naišla na kostur nekog govečeta i tu je zastala, naročito ju je privukla ogromna lobanja sa sve rogovima. Morala je proviriti. šta li se to nalazi unutra? Glavica joj se mučenoj zaglavila, a mrak je neumitno padao. Pošto se bojala mraka pohitala je nazad i tako sa govedjom lobanjom na glavi izašla pred okupljene lovce. Bez imalo blama. Eto po tome je najpoznatija naša Jelena keruša. Kuma je ubio blam, ali medijima je to bilo jako zanimljivo te su počeli gostovati na raznim televizijama, po raznim emisijama kod raznih divnih voditelja. Jelena keruša je bila jako srećna, ponosno je nosila lobanju od crknute krave na svojoj glavi, a ljudima je to bilo zanimljivo. TO JE TO POENTE U OVOJ PRIČI NEMA. Jelena keruša izraz sam za sebe!

Nezaobilazna tema u svakoj srpskoj porodici sredinom jeseni.
- Razgovor o kupusu započinje konstatacijom da se prošle godine stavilo mnogo, smučila nam se i sarma i podvarak i salata, pretposlednju glavicu smo na silu pojeli u aprilu, a poslednju bacili pre mesec dana (želudac nam se prevrnuo kad smo skinuli poklopac sa bureta).
- Zatim pada dogovor da bi s obzirom na gore navedeno, bilo bolje da se ove godine i ne bacaju silne pare, nego da lepo k'o ljudi kupimo kada nam se prijede...sad ima u svakom Maxiju...
- Mada, posle par minuta dolazi se do zaključka da bismo možda mogli da ostavimo dve - tri lepe krupnije glavice da imamo za slavu da se ne brukamo sa onim kupovnim, pi kakve su sitne liske...
- Opet, kad malo bolje razmislimo, šta su dve – tri glavice? Šta ćemo za Novu godinu i Božić, po dvesta dinara kesica kupusa, nas četvoro, treba nam bar hiljadu dinara po ručku samo za kupus, a gde je meso, ispade sarma najskuplje jelo...
- Ovako ćemo: nema preterivanja, stavljamo samo 20 - 30 kila, taman za nas, nećemo da nas niko pljačka, ovako bar znamo i kakav je kupus i da je dobra so, da smo ruke oprali...Eto, dogovorili smo se.
- A šta ćemo sa babom i dedom? Da li će oni da stavljaju sami ili ćemo svi zajedno? Ma baš će oni da stavljaju onako kljakavi, a mi zdravi i pravi. Ništa, ovako ćemo: stavićemo 60 kila. Prošle godine smo stavili 50 i šta je ostalo?! Jedna malešna glavica. Jedna ko nijedna. Ješćemo koliko možemo, bolje da ostane nego da zafali. Ajde sad kad primimo platu odmah da odvojimo jedno 3.000, plus za novo bure, ono što imamo nam je malo.
- Dogovoreno!

Prosipanje- izlaganje, provaljivanje, pričanje sa ili bez primjene gestikularnih trzanja, valjanje gluposti.
Šuplja- špreha, spika, čapri koja je uglavnom u formi monologa.

Prosipanje šuplje znači oduzeti nekom vrijeme stupidnim oratorstvom, opteretiti mozak (ne)voljnog slušaoca potpuno nepotrebnim podacima naučno-fantastičnog sadržaja, nesvrshishodnim baronisanjem ubiti atmosferu do stadijuma homicida jer osim što je kompletna priča nonsens obično sadrži i element nagovaranja ili ubjeđivanja.
Pričam vam priču dok goveda riču, dobri moj narode.

Pripadnik potkulture.
Čovek koji kiseli kupus.

Ako je fudbal, za većinu muškaraca, najvažnija sporedna stvar na svetu, onda je kupusarenje onima koji kroz život postanu, ili onima kojima je kupusarenje ostavljeno u amanet generacijskim zavetom (ostaje da se utvrdi), najvažnija stvar.

Nasledni gen, koji kod muških jedinki budi afinitet prema kišeljenju, je dominantan i u većini slučajeva se prenosi sa muške na mušku jedinku.
Retko se javlja kod žena.
"Nasledni kupusari" iako u manjini, su prema poslednjem popisu, u ekspanziji. Njihovo otkrovenje sopstvenih recepata javlja se najčešće u kasnijem stadijumu života, zbog čega se neretko mešaju sa "Kupusarima krize srednjih godina". Nasledni kupusari beže od pomena tradicionalizma. Za njih je kupusarenje put ka individui.

"Kupusari mesije" ili "Kupusari prvovenčani" su bili začetnici kasti i plemena (zavisno od podneblja). Jedan "kupusar mesija" za života iznedri između petsto i pet hiljada različitih recepata za odnos soli i vode, kao i pozicioniranje glavica.
Za "mesije" je kupusarenje bilo a priori forma.

Prenošenje recepta sa kolena na koleno je najzastupljeniji vid kupusarenja. Kupusare koji pripadaju ovoj gurpi nazivamo "Tradicionalni kupusari" i prepoznatljivi su po pozivanju na superiornost recepata svoje kaste ili plemena.
Tradicionalisti u svojim uverenjima ponekad postaju verbalno nasilni po gastronomskim forumima, pozivajući se na seme i pleme, kao i zatrnuće tuđeg (pripadnika rivalskog plemena).

"Kupusar krize srednjih godina" je produkt postmodernog društva i zapadanjačkog kapitalizma. Poslednji trzaj muške jedinke, nedovoljno radikalne da prevari partnera ili skače iz aviona.
"Kupusar krize srednjih godina" pretvorivši kupusarenje, iliti kišeljenje u hobi (bio taj hobi kratkoročan ili dugoročan), u većini slučajeva ne ovlada veštinom u potpunosti, te postaje predmet podsmeha ostalih jedinki uže zajednice.

Valjkast, batičast, nalik malom buzdovanu, neobičan oblik kurca je uvek predstavljao izazovno pitanje za sve ljude. Svi znaju kako izgleda, svi se slažu da je pomalo čudnog i negeometrijskog oblika, ali se retko ko slaže oko objašnjenja jednostavnog pitanja: zašto baš taj, pečurkasti oblik?

Naš predak. Srbin. Pričam ti o našim pretku Srbinu, kojeg imamo priliku videti na starim slikama iz porodičnih albuma, na crno-belim fotografijama iz dokumentaraca o Soluncima i na starim spomenicima narodnim oslobodiocima.

Umesto RedTube-a, erotika u kojoj je uživao bilo je pogled na iskvarcovane noge jedre i rumene seljančice na kopanju, koju bi umesto na zadnje sedište Golfa, sobaljivao u senjak, ponekad i u polegli kukuruz.... Njemu nisu bili potrebni Žilet balsami niti Nivea kremice za sprečavanje iritacije kože, on se brijao britvom i dezinfikovao domaćom prepečenicom, umesto desetina kremica, losiona pre i posle tuširanja, sa kojekakvim koenzimima i čudesima, on se umivao i kupao sapunom, i karao više nego bilo koji fenserština. Umesto teretane, lat mašina i Telešop elektičnih stimulatora, mišice je razvijao cepanjem bukovine i hrastovine i celodnevnim košenjem u polju, umesto proteina i steroida, izvor snage su mu bile domaća slanina, kiselo mleko i pokoja glavica belog luka. Nije brojao kalorije, jeo je dobro, pio i pušio, ali vrlo često, ukoliko nije poginuo u nekom od brojnih ratova, je doživljavao jako duboku starost. Nije pio Bejlis ni neke koktele žabarsko-fensi-zvučnih imena, nego rujno vino i domaću rakiju šljivovicu. Iako možda je imao po par razreda osnovne škole ili nijedan, naš predak Srbin je većinom bio jako mudar i inteligentan čovek, često višestruko talentovan: znao tajne kovačkog zanata, bio sam veterinar svojoj stoki, agronom svojoj zemlji, ekonom svojoj porodici...

Umesto zajebanih tetovaža tigrova i zmajeva, njegove grudi i mišice su neretko bile oslikane ožiljcima kušuma iz Prvog Svetskog rata, ili jatagana iz jednog od ustanaka, koje su stajale kao opomena njegovoj hrabrosti i junaštvu. On se nije borio kao krvolok, on se borio da zašiti svoju domovinu, svoje ognjište, svoju ženu i sitnu decu. To je Srbin o čijem su junaštvo generacije Nemaca sa strahopoštovanjem besedile svojoj deci, to je Srbin vitez koji kad se borio sa Despotom Stefanom Lazarevićem je sa jedne strane ulio strah mongolskim ratnicima, o čemu svedoče pisana predanja, a sa druge pridobio njihovo poštovanje kao ratnik od karaktera i vojničke etike.

To je protip pravog muškarca koga je silna propaganda uvek nastojala da unizi i da mu umanji istorijsku i ljudsku važnost, ali koji još nije zaboravljen od onih koji znaju, i koga osim legende i predanja, opisuju i čvrsti istorijski dokazi.

Na posletku, pričam ti o Srbinu, čije je potomke svet sa neverom posmatrao kako stoje hrabro na mostovima u vreme NATO bombardovanja 1999-godine, i ne samo da stoje, nego i pevaju.

Popularna rima koja prilično jasno oslikava čupanje iz nekog njesra u poslednjem trenutku, tačnije u pet do dvanaest.

Trenutak kad slegneš ramenima, u sebi kažeš ''jebi ga'' i teška srca se stopiš sa okolinom. Prikloniš im se, konformišeš se.
Individualac si i imaš svoje stavove, ukuse, navike i uopšte posebnu životnu filozofiju, ali si i dovoljno mudar da, ponekad, sve to svesno skloniš na stranu i prihvatiš obrazac ponašanja koji ti sredina nameće u datom trenutku.
Uzmeš četku, umočiš u belu farbu, prefarbaš svoje crno runo i vičeš ''beee, beee, behehe'' zajedno sa ostalim pripadncima stada. Onda dođeš natrag u svoju jazbinu, skineš farbu pod tušem i nastaviš da budeš onaj stari. Stranac u Rimu. Glavica kiselog kupusa među mirisnim holandskim lalama, vukajlijaš među fejsbukovcima, tvrdoglavi nosorog među (hm..) mirisnim holandskim lalama.
Odvuku te, kojekude, na nekakav rep koncert i šta ćeš, kud' ćeš, da ne bi štrčao kao Nataša Baklavac na simpozijumu astrofizičara, nakriviš kapu, ispružiš ruku, kreneš da tapkaš nevidljivu loptu u ritmu bita i da sinhrono cimaš glavu ulevo svaki put kad tapneš. Jeeebi ga, kako svi, tako i ti.
Nećeš valjda da odbiješ da kusneš žito na slavi istom kašičicom kao i prethodnih 45 gostiju? Znaš da dedina puška tandžara motri na svakog ateistu; zato se prekrstiš, zubima odlomiš malo žita i posle si slobodan. Ispoštovao si običaj, to je najbitnije, a da pritom nisi narušio svoj individualistički integritet (dobro, možda malo ako si nekad bio komunjara).
Kao što maleni razroki kameleon menja boje stapajući se sa okolinom, tako i čovek mora da bude fleksibilan za sve nijanse i teksture recimo braon kolorita (ukoliko je okružen lošom karmom) ili roze dezena (okružen neracionalnim pozitivizmom). Dakle, smrčiš se kad ortaci komplet popadaju na kladioni iako si možda ubo desetku na ispitu toga dana, pri čemu te zabole tuki za njihovu treću brazilsku ligu; odnosno iskeziš se na silu kad te okruže vesele promoterke da ti utrape Red Bull na partiju i slikaju se sa tobom, ne ide da ispadneš mrgud.

Verovatno najpatetičniji muzički žanr galaksije Mlečni put, nastao u SFRJ osamdesetih godina. Karakteriše ga cmizdrenje, ridanje i kmekanje o tome kako je draga otišla na more i tamo otkrila čari grupnjaka sa preplanulim mužjacima na plaži, dok za to vreme naš Romeo, u unutrašnjosti stare Juge, slomljenog srca sedi sam u sobi i svira gitaru a suze mu kaplju u čašu vina koje od muke, bola i uz jecanje Masima Savića ispija. Osnivači ovog stila su 'Plavi orkestar' i 'Crvena jabuka', doduše ne posebno aktivni poslednjih godina ali čast prevarenog muškarca plačipičke danas brane njihovi naslednici, razni Sergejevi, Vlade, Željci i ostale narikače.

Narodni lek za sve i svašta: ubija bakterije, jača imunitet, leči od gripa, dezinfikuje, otklanja bolove, snižava krvni pritisak i holesterol, melemi od luka otklanjaju reumu i otekline.

Po narodnom verovanju, luk je sredstvo za borbu i zaštiu od vampira.

Specijalna mešavina, često u upotrebi u hladnim predelima Skandinavije, ne bi li se ljudi zagrejali na niskim temperaturama. To je u suštini vrsta priprema moderatorskih šnicli , specijalno probrana za vukajlijaša.
Potrebno vam je :
- moderator ili dva, koji ktitor
- 2 odabrane definicijije i 2 odabrana postera
- 3-4 flaše rakije
- 1 glavica belog luka
- 2 glavice crnog luka
- začini: slatka i ljuta mlevena paprika, vegeta, biber
- šampinjoni 400-500 grama
- vezica peršunovog lista
- 300 ml mlevenog paradajza (može pelat i belo vino )
Priprema je sledeća:
Moderatora i ktitore izvesti na piće i onda ponuditi najbolju kumovu rakiju (70% alkohola) , dunjevača je moj izbor i što više ih napiti. (unutrašnje punjenje). Kada padnu u nesvest ili zaspu, ostatak sipati u kadu i pomešati s vodom i staviti njih unutra da ostoje preko noći. Dežurati s oklagijom ukoliko neko ima jak želudac.(Napomena : Drvene , ne metalne oklagije, jer drvene daju posebni šmek za šnicle posle)
Najbolje je da se kombinuju različita mesa: makar malo ktitora zbog mirisa, posni hejter,dva , junetina(novi članovi) i može pileći ili ćureći file(po volji).
Ukupno 300 -400 kila , ili više. Seče se na manje šnicle. Sve se kratko proprže na jakoj vatri i slože u šerpe. Na ulju gde su se pržili, proprži se posoljen sitno seckan crni luk - dve dobre glavice, dok se ne ustakli. Dodajte slatku i ljutu alevu papriku, biber, malo karija i propržite. To nalijte preko mesa. Šampinjoni sečeni na listiće - 400-500 grama se ubace među šnicle. Dodate vezicu isečenog peršunovog lista i glavicu belog luka. Nalijete sa po 300 ml mlevenog paradajza ili pelata i belog vina. To dinstate na ringli sat vremena pa ubacite u vrelu rernu da se malo zapeče ili uklopljeno odmah stavite u rernu na 200, pa posle nekih 45 minuta otklopite i pojačate da se zapeče.
Servirati uz malo loših definicija bez dijaktrika( š,ć,č) , sa posterima golih žena , ili uvredljivih slika ličnosti.
Najbolje se jede uz pesme Behemotha ili nekog drugog death brutal hardcore metal benda. Bon apetit!

Jedan od najznačajnijih trenutaka u životu svakog muškarca. Od trenutka kada iz otvora na vrhu njegovog glavića (glans penis) prvi put potekne sjemena tečnost, život dotičnog mijenja se iz korijena. Ipak, prva masturbacija ili da oprosti učena omladina, drkanje, je u isto vrijeme i veselo i strašno iskustvo.
Veselo je sa te strane što se za vrijeme procesa samozadovoljavanja osjećate ispunjeno i kako i sam naziv kaže - samozadovljno. Prvo pravo samozadovoljavanje je ono u kojem se koristi cijela šaka u cilju šamaranja majmuna. Drkanje cijelom šakom ima neku divljačku crtu u odnosu na drkanje sa nekoliko prstiju, te se dobro uklapa kao izvjesni ritual prelaska iz "nevinog" dijetinjstva u burni period adolescencije. Upotreba ove tehnike, poznate još i kao "desanka" uglavnom je vezana za nagovor od strane nekog od iskusnijih drugara.
Uz panerotiku, seksi-rubikon, odnosno u današnje vrijeme CKM i Plejboj, sve teče divno dok se u jednom trenutuku ne svrši. Tada nastaje panika. Po prvi put se srećete sa sjemenom tečnošću. U tom trenutku lansirali ste ogromnu količinu iste, moguće više nego što ćete ikada više u životu pa prva ejakulacija stoga simbolično podsjeća na otvaranje šampanjca.
Pitate se šta se desilo. Da li su vam eksplodirali testisi? Da li vam se to istopio kamen u bubregu? Da li je to što je napustilo vaš penis živo?
Želite se proderati i zvati pomoć ali to ne činite jer ne želite biti zatečeni mlohovog kurca u rukama i sa sumnjivom polutečnom supstancom oko vas.
Odlučujete se navući gaće dok vam u kratkim talasima ejakulat i dalje izlazi kroz sjemene puteve u spoljašnju sredinu. Instinktivno pogureni i nesigurno (usljed klecanja koljena koje je najčešće jednostranog) odlazite u WC i razmišljate šta ste to učinili. Mislite da ste ga ubili ali onda ipak pomišljate da čin ubijanja penisa ne bi bio tako prijatan a onda vam opet ukoliko ste napredno dijete može pasti na pamet i da ste možda psihopata koji uživa u takvim stvarima. Sve ove mračne misli nestaju kada vaš penis postepeno ponovo krene prelaziti iz flacidnog u erektilno stanje. Sa osmijehom na licu dočekujete povratak kralja.
Pogledate ga, a zatim pogledate sebe u ogledalo dok slažete odlučnu facu i govorite u sebi: "Počelo je..."

Stvarno rođenje ljudskog bića. Život pre shvatanja posedovanja kurca i pičke se može opisati nekom monotonom linearnom funkcijom: balavljenje kevine sise- fekalizacija pelena-prve reči-prvi koraci-guranje kocke u krug-gomila razjebanih igračaka...Sve u svemu, žešća smaračina. Već prvi kontakti gornjih ekstremiteta sa onim što će mnogo godina kasnije postati močuga i futrola za istu, razbija linearnost gorepomenute funkcije i eksponencijalno uvodi mladunče homo sapiens-a u čari pravog života.

Osoba koja stavlja učenje na prvo mesto u životu. Čak i ako usput rizikuje fizički bol... mnogo fizičkog bola...

05:00 - Ustajanje, traženje gaća, čarapa i radio stanica na tranzistoru iz šesetreće.
05:30 - Posle par odslušanih numera, čeka se prevoz ili se ide pešaka do lekara, usput se uzimaju novine.
05:40 - 06:00 - Vreme kada se stiže i zauzima busija na šalteru za knjižice.
06:05 - Nakon ostavljanja knjižice na šalteru, izlazi se iz zdravstvene ustanove i ide se na pijac i da se prelistaju novine.
06:30 - Vreme kada se stiže na pijacu i sreće se vršnjak (ako ima živih, ako ne onda neko približnih godina) sa kojim sledi ocrnjavanje današnjice i naklapanja o "srećnim vremenima", u međuvremenu se kupi koja glavica crnog i belog luka, ponekad u kesu upadne jos što-šta.
08:00 - Vraćanje u zdravstvenu ustanovu i svadja sa mlađim ljudima koji su tu, jer ne ustaju da baba/deda sedne, bez obzira što čovek jedva diše i što ima mesta za sedenje u čekaonici. Nakon par minuta naklapanja penzos seda na toliko željeno mesto, uz neprestano gunđanje.
10:00 - Završen pregled kod lekara, ide se kući da se gleda popodnevni dnevnik, ali pre toga se ide do obližnjeg parka da se sretne još koji vršnjak radi još koje trač partije.
11:50 - Vreme dolaska kući, gundjanja kako mu/joj nije dobro, grabljenje daljinskog i puštanje dnevnika uz gromoglasno psovanje.
12:20 - Po završetku dnevnika ide u svoju sobu seda pored prozora i snajperiše kraj, sa vremena na vreme drekne na dečurliju koja se tu igraju, da ne galame, to traje par sati, taman da se vidi kada i kako komšiluk dolazi sa posla.
16:00 - U medjuvremenu se ručalo, izogovarala se okolina sa komšikom (takodje penzionerkom), sada sledi gledanje serija uz ponovno grabljenje daljinskog i gromoglasno psovanje. (kada je u pitanju baba,deda u to vreme spava)
20:00 - Odgledane su sve turske, španske, 'talijanske serije, i još par čije je poreklo nepoznato, zatim sledi gledanje dnevnika.
20:30 - Dnevnik odgledan, zatim sledi gundjanje kako na nju/njega niko ne pazi, niko ne pita kako je, da li joj/mu treba nešto, i kako se oni nisu tako ophodili prema svojim roditeljima i svaka 2 minuta ponavljaju "čime sam ja ovo zaslužio/la".
20:45 - 21:00 - Vreme odlaska na spavanje uz nastavak gundjanja.

Непресушан извор проблема, али и смеха.

Stil koji se trudi da dočara vašu intimnu povezanost sa velikim događajima i važnim ljudima.

Ona je razmažena tatina ćerka koja ne zna šta će sa sobom.
Prolazi kroz školu kao prsti Rasel Kroua kroz žito u posljednjoj sceni Gladijatora - lagano, tek tek.
Navršava osamnaest godina, sluša HIM i Linkin Park, ima taj neki svoj stav i nameće društvu da je umetnica. Misli da ima potencijala, doduše više ga ima na rafovima po apotekama u vidu tabletica za poteniciju nego u njoj ali to je ne sputava da bude veliko ništa koje želi ubediti ostale da se ispred svakog prideva koji ide uz njeno ime, treba dodati prefiks omni.

Njeni roditelji su imućni. Ćale je direktor, evropejac, načitan... sigurno zna kome je podignut spomenik na Avali i zašto se Čuka nalazi na vrhu tabele.
Sa druge strane stara je uspešni arhitekta, projektant, domaćica i nadasve komšinica.
Došla je iz Pržogrnaca, iz poštene kuće ne bi li stekla kakvo takvo ime.
Upisuje arhitekturu, ulazi u Matriks, upada u rupu koju nisu zatvorili Slobodni Zidari, Zodijak i Jehovini svedoci - ulazi u rebus.

Udaje se, postaje gospođa, nabavlja nekog kvazi-psa, pre bih rekao hibrid pacova i vanzemaljca ili šta već ali u svakom slučaju je mnogo jeziv.
I da, obavezno ga oslovljava sa Gospodine.

Tako jednog sasvim običnog dana, posle Slagalice spremajući večeru koju čine šiš ćevap kod Starog Merkatora i sladoled iz Karibika, shvata da vreme otkucava.
Danima se čeka šta će njihova mezimica odlučiti da upiše.
Babina sultanija se smilovala da posle nekoliko dana dubokoumnog razmišljanja, konsultovanja sa drugaricama preko aska, fejsa, skajpa i ostalih dimenzija realnosti, izađe iz sobe i trijumfalno kaže ,,Arhitektura''.

Presrećni roditelji podržavaju predlog. Skaču od sreće kao Silvester Stalone kad ubode prostoproširenu rečenicu. Zovu prijatelje. Svi moraju čuti ovu vest koja se mora proširiti brže nego sreća preko Koka Kole. Mezimica je upisala arhitekturu preko veze... doduše kao samo-finansirajući student ali koga jebe... Bitno je da se studira nešto. Sad je to, jelte in.

Prolazi nekoliko godina, nazovi studiranja i tata je shvatio da je pravo vreme da odreši kesu i kupi diplomu. Pametna glavica je sad diplomirala! Rodila se još jedna noćna mora za geometra i građevinca.

Ona se zapošljava u neku firmu, dobija prvi projekat, kreće polupijana da stvara. Da škraba nešto... da ima vizije... da vidi nebule... da oseća mantru.

Bravo, novi hrabri svete!

Astralno psihička faza koja nastaje usled ortodoksno enormne doze dosade i nemaštine zabave koja bi prouzrokovala neki vid intrepretacije zanimljivosti koja bi išla ka cilju ubijanje novonastale mrtve situacije.
Svaki član bleje bi doprineo svoj vid i dozu mašte, na koju bi se nadovezali ostali članovi i tako stvorili novu, zabavniju i intrigantniju atmosferu tokom ubijanja vremena.

Istina, neki vole da preteraju u tome, te samim tim nakon toga ne bi znali da li zaista jebu crnkinju na Kubi, dok mu Šejk liže okolomudni znoj ili sedi kao poslednji klošar pored obližnjeg dragstora i cirka ona malo piva koje je kupio od uzetog reketa klinca iz zgrade.
Ruku na srce, svi smo se našli u ovakvoj situaciji i jednostavno nismo znali kada je dosta.