Potpuno ugaziti protivnika, demolirati. Surovo demonstrirati silu i razliku u kasti. Maksimalno, bez opuštanja, bez samilosti, ne rizikujući Davidovu kamenčugu među rogove, objasniti kako stoje stvari, ko kosi a ko vodu nosi.

Ma to bre nije ništa istina! To su bajke!

Mislim početak jeste tačan te bajke, al' onaj deo od princa koji joj je našao cipelu pa do kraja je čista izmišljotina, koju su oni Grim Strit Huligansi izmislili da obmanjuju malu decu. Ovako je to zaista bilo....

Nakon tog bala, Pepeljuga je jelte shvatila da je princ budala. (Ovo se rimuje slučajno) Kao što znamo, udala se za onoga ko joj je doneo cipelu, jer je cipelu izgubila na tom balu jer je zaboravna i boluje od Alchajmerove bolesti. Tako mlada. Taj gospodin koji je doneo cipelu Pepeljugi (ili Pepeljuzi kako se već kaže nemam pojma) bio je Srbin! SRBENDA VELIKA! Ogroman tip, debeo, svaka mu čast! Nosi i neku bradu i naočare i Pepeljuga nije mogla da mu odoli i morala se udati za njega. Imao je taj i neku kao afro frizuru čudnu ko Maruan Felaini, a po zanimanju je bio pevač.

I tako su oni živeli danima, nedeljama, mesecima, godinama srećni i zadovoljni dok nije došlo to jedno veče koje je sve promenilo. Njen dragi je nastpao na takmičenju za pesmu Evrovizije. Pepeljuga je navijala iz sveg srca za njega naravno! Njen dragi je otpevao pesmu i bilo posle ono JUROP START VOUTING NAU i posle toga JUROP STOP VOUTING NAU i proglašenje takmičara koji su prošli dalje je usledilo.

I DRAGI OD PEPELJUGE ISPUŠIO I NIJE PROŠ'O DALJE!

I zato se Pepeljuga razvela od prevača Srbina koji nije proš'o na Evroviziji.

Dno ljudske vrste. Grupa ljudi koji su toliko jadni da se komotno mogu uporediti sa GSP manijacima kojima gradski prevoz služi isključivo da se prislanjaju uz ženska dupeta i dahću ženama za vrat. Jadniji su čak i od Romulanaca koji u prometnim ulicama vataju žene za dupe a potom beže metalnim skalamerijama punim sekundarnih sirovina.

Matorci koji se farbaju nisu matori jebači. Matori jebači briju glavu ili ponosno furaju sede vlasi tripujući da ih ta boja kose čini sličnim Džordžu Kluniju ili barem Željku Samardžiću. Oni besomučno trzaju na maloletnice glumeći nekakve matore lavove a kada prepotenciju zameni impotencija nastupa faza farbanja kose, kao poslednji pokušaj očuvanja jebačkog ugleda.

Budući da ne jebu zadovoljavaju se audio-vizuelnim prikazima seksa. Nije retkost da ofarbani matorci naglo pokažu interesovanje za najnovija čuda tehonologije koja godinama nisu hteli ni da pogledaju. Razlog je naravno samo jedan - da bi gledali porniće. Iz tog razloga uče kako se ide na internet, naravno ne znajući da postoji history folder zbog čega postaju predmet sprdnje cele kancelarije. Pretražuju sve, od klinki do matorki ali ništa ne može da im podigne alatku na duže od pet sekundi. Pribegavaju farbanju kako bi nahranili povređeni ego i uverili sami sebe da izgledaju dobro i da još uvek nisu za staro gvožđe.

Najpopularnija boja je otužna smeđa boja a u stopu je slede zift crna i naravno ehoton.

Neverovatno česta pojava u Srbiji. Uglavnom se pokažu rečenicama:
1. ,,Meni su ovi crnci tako odvratni, nekako mi dodju prljavi" ili još klasičniji primer
2. ,, Mirkoo stavi tu majicu na pranje ona ti je od Kineza " , ,, A ovu mama jel i nju? ", ,, Nju ne moraš ona je kupljena kod naših! " .

Kaže se za čovjeka koji je otporan na hladnoću te ga vrlo često možete vidjeti bez gornjeg dijela odjeće.

Siguran nacin da se istraumiras!

Grupa lokalnih metuzalema koja u parku savetuje igrače šaha, takođe svoje vršnjake, koji potez da odigraju. Saveti su mahom zlonamerni, zbog višegodišnje nejebice i dosađivanja članova veća, a maksimum podlosti najčešće je posledica isfrustriranosti zbog kašnjenja penzija.

Turci iz Turske. Pričaju Turskim jezikom.
Način na koji su Srbi okupirali jutjub, tako Turci okupiraju fejsbuk. Vrlo česta pojava danas. Odakle oni tu? Pa iz Turske. Šalu na stranu. Pojava ovog fenomena, povezana je sa padom morala naših devojčica. Iako im moral i pre fejsbuka nije bio na zavidnom nivou, fejsbuk je omogućio da postanu još popularnije, ali na neki čudan način njihova gola dupeta na internacionalnom nivou uočavaju samo Turci. Moguće je da ih privlači to, što oni u našim ribama vide nešto njihovo, a ima toga u nas mnogo.

S obzirom na to da ribe prihvataju sve živo za prijatelja na fejsu, odnos je pet prema jedan, tj. od pet iljada prijatelja, barem su iljadu Turci. Malo u srč i nađu naše pičke ko iz pičke, te tako naloženi na dobru pičetinu ostavljaju razne komentare, ne na nekom jeziku koji danas maltene svi razumeju, već striktno na turskom.

Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.

Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.

Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.

Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.

Demirova draga. Drugi učesnik obaranja rekorda u faveli po broju dece. Za sad ih je 18 izrodila al biće i više. Prava romulanska domaćica. Sve radi. Pere, pegla, kuva ..... Skoro nikad ne izlazi iz kuće. Nema vremena, zbog dece. Kaže da joj je jedini san u životu da izađe iz favele i ode u Rodić. Najviše gleda 24kitchen. Voli i filmove. Njena ljubav iz mlađih dana bio je Žam-Kljod-Vanj-Dan. Voli da viče na decu, gleda sve serije, a svadbe po faveli ne propušta.

Фраза која се користи у ситуацијама паорског понашања класичне банзуле. Он је дебил, такво му је деловање. Неизвођен. Зато је његов отац требао да звекне још пар пута кад га је правио или да једноставно кулминира у лопату и баци свињама. Боље би било у сваком случају.

Situacija u kome prijateljski ili porodični odnosi imaju prednost nad obrazovanjem. Kao rezultat, zaposleni bivaju ljudi sa jedva završenom srednjom školom, a ljudi koji su završili fakultet su na birou.

To je i fabrika tragi-komičnih situacija koje se dešavaju u zemlji.

Piće bogova koje im je omogućavalo da ostanu vječno mladi. Iako tvrde da ga je bilo uživanje piti, neki bogovi su odabrali starenje.

Kompletna pobeda. Vrhunac napretka od Jerihona do danas, spoj ljudskosti, tehnologije i praktičnosti u jednom; konačno, oooo konačno jasan i konkretan odgovor na večita pitanja - kuda ide ovaj život, ima li smisla, gde je tačka preloma kada će čovečanstvo stati na vrtoglavom putu progresa i početi da uživa plodove truda. Opravdanje svih patnji, pokušavanja, venac na grob Prometeja. A tako prost, jednostavan i simpatičan patent. Perverzija koja je zajebala svaku drugu, samim tim što je namenjena dijametralno - suprotnoj svrsi.

U suštini, stvar je sledeća : tvoja žena nema mleka - preminula je na porodjaju - čuva sise za bolje dane (ima i toga) ili je jednostavno pobegla u nepoznatom pravcu sa nepoznatim čovekom i jebe joj se za sve. Bilo kako bilo, na svet ti je donela bebu koja ostaje tebi na čuvanje, negovanje, odgajanje, vaspitavanje..Šta učiniti? Kljukati ga veštačkim mlekom? Naći mu dojilju? NE! Beba zaslužuje bolju majku.

Odeš u kupatilo, beba gladna vrišti u dnevnoj sobi, skidaš se u siledžijku..Gledaš u ogledalu one tvoje dve razmlitavljene sise, trljaš bradavice..Ništa. Ni kapi mleka! Liješ gorke suze i vičeš O živote kakva sam ja to majka! Jebem ti sise kad mi ničemu ne služe!

Šta uraditi?

1. Ne paniči, saberi se.
2. Google.
3. Telefoniranje u Holandiju i narudžbina.

Nakon 32 sata iskušavajućeg iščekivanja, konačno, poštar pred tvoja vrata donosi preporučen paket, plaćaš, grabiš paket i kidaš ambalažu, navlačiš dva tregera na ramena, pokušavaš da ih zakopčaš na ledjima, odustaješ od pokušaja da ih zakopčaš na ledjima, i u svoja dva nova ekstremiteta ubacuješ punjenje koje si gratis dobio uz paket. Hvataš bebu, privijaš je na svoj dlakavi masivni torzo i pomažeš mu da u izgladnela usta strpa gumenu bradavicu tvoje surogat dojke i počne da se gosti.

Epilog : svi srećni. Beba sita, roditeljske dužnosti uredno obavljene, pozivaju te da gostuješ u žikinoj šarenici, marvel po tvom liku kreira strip - heroja a Toma ti dodeljuje orden Majka hrabrost.

Нема горе глобе. Најебеш ко Сава Ковачевић на Сутјесци кад стигне рачун за телефон. Живци на ивици.
Најлакше је ''скинути'' слику, с mp3 песмом имаш муке читав дан, спотови се скидају на послу, факсу, школи, код брата од ујака, комшије и осталих непријатеља, а за филмове – имаш Видео клуб.

Izraz koji se koristi u većini tuča.

Mladi američki košarkaš. Rođen u preriji, tamo negde u pički materini, država Misuri ili Misisipi ne zna se, u nekom vigvamu plemena Sijuksa, od oca Crvenog Ludog Konja i majke Jevrosime emigrantkinje iz Čuruga.
Nije mu se svidelo da jaše konje tamo i da pali vatru i pobeg'o jedne noći na istok.
U kanti za đubre, dok je tražio da jede, naš'o neku basketaru i krenuo da dominira na onom strit basketu. Videli ga skauti i ni više ni manje doš'o Tomo u Atlanta Havkse. Da li je to zbog prezimena ili slučajno, nemam pojma.

Bio mali pa zaigr'o pleja. Kažu da su on i Vajdumi Racku bili jedan od najboljih tandema koje je američka košarka i NBA liga ikada imala. Šut za 3 mu fazon 90%, bacanja ne može da promaši, svaka druga tekma ima tripl dabl. Na kladionicama granica za poene mu 35.5 uvek. Al' peder neće da uzima steroide pa neće da ga zovu u reprezentaciju Amerike....

Boli ga kurac. Ode kad je Svecko tamo u preriju kući, kupio svima po jedan televizor tamo, gleda kako se Ameri muče protiv Srbije dok mu one Indijanke puše kurac jedna po jedna. Ćaleta, Crvenog Ludog Konja ne može još uvek da nauči šta su slobodna bacanja, evo već 3 godine pokušava.

Neki Indijanac Sijuks tamo bio mnogo ljubomoran na njega i ubio ga na spavanju. Zakl'o ga nožem. I tako mlada nada Amerikanaca propade i sad kuca sa Svetim Petrom.

Kazemo nekom ko ceka pozivnicu za sve... Za podrazumevanu stvar se pravi lud, jer ceka da bude prozvan.

Čast i privilegija svakog irvasa je da na kraju godine bude izabran i da se nađe vezan za sanke Deda Mraza.
Dug je put do uspeha. Hiljade i hiljade pretrčanih kilometara. Ozbiljan trening, velika odricanja i pre svega pravilna ishrana samo su neki od preduslova koji opet ne garantuju siguran prolaz u Top 6.
Na kraju svake godine, dekica iz Laponije sa svojim pomoćnicima organizuje takmičenje na kojem će odabrati šest najspremnijih, najbržih i najizdržljivijih irvsa sa kojima će krenuti na dug i naporan put sa ciljem da obraduje mališane širom sveta.

Trećerazredni podrig kmetovski nastrojenog ljaljana kome su šanse da se omrsi manje od neutrinovog neutrina. Samoubilačka misija u razmeri 1:1, nalik onoj koja tangira geja što istrčavši pred Delije i(li) Grobare uzvikne: "Primam ga u čokolino, kažem to sad i ne brinem jer me ne brani 20 'iljada policajaca, hihihi".

Ziljavština na relaciji "mozak muvaroša (hehe, k'o Mađar neki) - plasiranje zabezeknutoj ribi koja bukvalno ne veruje šta se događa" dok podizanjem obrva pokušavaš doliti ulje na vatru, bez da ti opari to malo dostojanstva koje, bajdvej, konvergira nuli. Fora analogna onoj staroj "Je l'-te-bolelo-kad-si-pala-iz-raja...", pa još i ...anđele? Samo fali "Hej, super si izgledala u Baywatch-u" i možeš komotno da prizoveš kišu bez dodola. Tajfajzen.

Suicid počinje rendom ispaljivanjem pešes reči iz naslova od strane nekog neproduhovljenog čobanina (Milisav; prim.prev.), izmiksovanih ne manje različitim sintagmama, tipa: Ja sam Milisav/Štono kažu "Bili se jebala sa mnom?"/Imam dobru DNK strukturu (ne mora striktno tim redosledom). Završava se početnom rečju iz ovog dragog nam paragrafa, jelte.

Sve bi te preživare sa uber seljačkim prizvukom muvanja trebalo pobiti, ako mene pitate.