Prva unisex frizura u Srba. Prvo pojavljivanje je zabeleženo krajem '80-ih, kada su muškarci shvatili da sa kosom (oni koji je imaju) mogu još nešto uraditi, osim pranja.

Neopravdano zanemaren uzrok opšte nervoze.Nešto što može da vam upropasti ceo dan.Ako se zajebete i obučete za broj manje gaće, pa vas kolju i stežu, može da se desi da se osećate nemoćno i nadrndano.
Pogotovo ako ste na mestu na kom ne možete povremeno da ih izvučete iz dupeta.

Obavezno proćelav, sed i sa finom jarećom bradicom.
Matori jarac.
Utegnut u farmerke širokim kožnim kaišem.
Na nogama kaubojke ili lakovane cipele.
Košulja ili majica upasana u farmerke.
Visi po lokalima gde ima mladog mesa u velikim količinama.
Nada se da će i on da naskoči na nešto. Matori jarac.

Telo radi, noge te nose ali mozak ti je prazan, kao zombiju rade ti samo niže funkcije, čisto da ne vršiš nuždu na, za to, neadekvatnim mestima. U težim slučajevima i ovo zakaže. Sve u svemu, dostigao si nirvanu. Najčešći uzroci su premor od višednevnog psihičkog napora, bilo na poslu, faksu ili u školi, konzumacija alkohola ili nekih drugih opijata, hronična neispavanost ali, neretko i jednostavna retardiranost. Najgora je kombinacija dva ili više uzroka, a svi zajedno mogu imati fatalne posledice. Ali retko, i to uglavno oni umorni i psihički iznureni. Ipak bog čuva alkose, debile i kataklizmično drogirane.

Koristi se u južnim krajevima Srbije: Nišu, Prokuplju, Kuršumliji, a specijalno u okolnim selima Merošine. Najčešče da bi se naglasilo duševno ili fizičko stanje subjekta, ili objekta

Za klince između 3-7 godina, vozilo Gradskog saobraćanoj preduzeća. Da li zbog gužve, isparenja znojih taloga na koži, kućne atmosfere, vike, dreke, ili zbog omamljujućeg klackanja bubrega, ima nešto u gradskim autobusima što male drekavce smiruje kao džangrizavog penzionera vest o pristigloj penziji.

Ona je žena dvadeset prvog veka. Ona koristi platnu karticu pri svakoj kupovini. Kredit diže za manje od 24 časa, kupuje kuću ispred koje se ona, njen muž i deca radosno igraju sa svojim kućnim ljubimcem. Radost nalazi u upotrebi detardženata i omekšivača, pa tako dane provodi tražeći najpogodniji miris u koji će da utone svake večeri kada umorna legne u svoju uvek čistu posteljinu. Kada pronađe pravi, nosi ga sa sobom u bioskop, pozorište, na posao ne bi li prosvetlila svoje prijateljice i njima pružila ovu neopisivu radost. Kuću joj čisti jedan divan ćelavi gospodin koga samo treba dozvati zviždukom. U "one" dane ima neopisivu potrebu za jahanjem, ronjenjem, skakanjem iz padobrana i ostalim svakodnevnim aktivnostima. Jako brine da li će joj neindentifikovana plava tečnost procureti kroz pantalone, ali i za to always ima pomoć. Njen život je generalno lep. Namršti se tek ponekad, kada njen sin želi kakiti kod Kaće u WC-u ili kada joj ponestane Vanisha, ali to se da lako rešiti. Pozove svog mačo-nabildovano-obrijanog-naparfemisanog supruga koji u njihovim kolima na lizing časkom skokne do najbliže prodavnice i odmah reši problem. Uveče se opušta u kupki od algi iz mrtvog mora i blaženo se osmehuje jer je još jedan savršen dan gotov.

Ova rečenica može da vas spase ako volite da popijete nekoliko čašica viška, a pri tome imate kući ženu koja to nikako ne odobrava.
Da ne bude kako pričam gluposti sledi objašnjenje.Priču sam čuo od druga koji je čuo od druga, što znači da se desilo ko zna kome i ko zna kad, a sad je urbana legenda.
Naime, budi se jednog jutra posle žestoke pijanke izvesni gospodin i njegova žena mu prilazi, ljubi ga u obraz, donosi mu kafu u krevet, pita ga da li mu nešto još treba. Čovek je u bunilu. Misli da sanja. Do tada je u ovakvim prilikama sa ženom imao samo žestoke svađe.
Popio je kafu i upitao ženu zbog čega je tako drastično promenila ponašanje prema njemu. Žena mu je tada objasnila.
"Vidiš mužu, kada su te kum i komšija sinoć doneli letvosanog i stavili u krevet, ja sam htela da ti svučem pantalone, a ti si ih krvnički držao i vikao:"Nemojte gospođo ko boga vas molim. Ja sam oženjen čovek." Zato sam ti sve oprostila."
Dakle bila ovo urbana legenda ili istina svejedno je dobar savet za sve koji vole da popiju "malo" više.

Nacin da se na finjaka zatraži blajvanje kobaje (u situacijama kada riba glumi ludilo).

Obično se upotrebljava iz osnovnih principa lepog vaspitanja, kada osobu ne poznajemo dovoljno dobro.

Komlikovano i umršeno iznad mere gde se korist od istog može meriti sa naporom da se isto reši, odnosno razmrsi, prouči, shvati. Svojevremeno su se mačija crevca koristila za pravljenje žica za violinu. Tako je prost svet upoznao široki univerzum mačijeg probavnog trakta.

Situacija u kojoj sami sebi uvalimo zbog brzopletosti ili nepromišljenosti. Samog sebe čovjek najbolje sjebe.

Komunista koji se vratio veri.

Ulje na platnu koje Paja Jovanović nikada nije anticipirao da naslika (a i umro je 1957, jebiga) a koje bi danas gotovo sigurno krasilo istočni zid u foajeu Udruženja Srpsko-Ruskog Prijateljstva "Новая Византия", odmah iznad deska ljubazne sekretarice Njurke Svetlanove, udate Popović. Muzeji širom sveta bi se utrkivali u ponudama da ga izlože a "Sotbi" bi otkupnu klauzulu procenio na neverovatna 0,38 Ševčenka, kanješna u dinarskoj protivrednosti.

A kako i ne bi.

Jer dok postojeće Pajino remek-delo, nastalo 1901 god. i sa Svetim Savom u ulozi pomiritelja, samo odoleva zubu vremena i samo oduševljava majstorstvom tehnike i boja, ne mogu da se otmem utisku da bi zaslužni gospodin Biković ostavio još daleko fotogeničniji otisak na duši posmatrača od narečenog sveca, stajling i da ne pominjemo. Taj pogled, kaput i neobavezna frizura pomirili bi i Izrael i Palestinu a kamoli kojekakvu braću...a za to cena ne postoji.

Tja, možda ga posle inicijative u ovom tekstu neki kloš...neki akademik i oslika, why not?

Ona ti je kao reklama za Neskafu. Nestvarno dobra, ali uvek ide u paketu 3 u 1 ili 4 u 1.

Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.

Ustavi malo, netemane jedan!

Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.

Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.

Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.

Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.

Lik koji bi da bude neki kurac iako to u potpunosti nije. Moguće da bar približno dobro vrši (i svrši) funkciju, da čak ima i nekih svojih draži, trudi se i upinje iz petnih (ili drugih) žila, ali jednostavno to nije to.

To je ono što:

1. Japan pravi za sledećih 100 godina.
2. SAD pravi za sledećih 70 godina.
3. Evropska Unija pravi za sledećih 50 godina.
4. Rusija pravi za sledećih 10 godina.
5. Srbija pravi za PROŠLIH 100 godina!

Dobiti zatvor iliti ga stručno opstrukciju creva. A može opet da ima i obrnuto značenje, kada vam je probava toliko dobra da na kraju uspete da zapušite kanalizaciju.

Naročita vrsta puške na komprimovani vazduh, kamuflirana u običan kišobran a namenjena tajnim smaknućima. Izum KGB. Kao municiju koristi šuplje kuglice izrađene od legure platine i iridijuma a ispunjene otrovom RICIN, izbušene s dve jedva vidljive rupe (0.35 mm). Te rupice su začepljene naročitom šećernom masom koja ih zatvara a topi se na temperaturi od 37°C (temperatura ljudskog tela) i time omogućava prodor otrova u ljudski organizam. Inače prečnik (kalibar) ovih kuglica nije veći od kuglice kakvu imaju obične hemijske olovke i iznosi 1.52 mm.

...Georgi Ivanov Markov (1.3.1929. Sofija - 11.9.1978. London), bugarski pisac, novinar i disidentski intelektualac, kome su izvesna dela zabranjena zbog komunističkog rezima, prebegao je u London jer ga je bugarski sud osudio na zatvor zbog izdaje drzave. Time je postao meta bugarske tajne sluzbe DS odnosno KGB...

Tmurnog londonskog jutra sedmog septembra 1978. , dok je prelazio most Waterloo na reci Temzi priblizavajući se autobuskoj stanici, Markovu je s leđa prišao tipično britanski odeven gospodin i kao slučajno ga dotakao vrhom kišobrana po listu leve noge a onda se ljubazno izvinuo i otišao. Markov je osetio bol sličan ubodu insekta. U bolnici mu je dijagnostifikovano trovanje krvi nepoznatom supstancom. Umro je posle tri dana.

"Ako čovek ne zna prema kojoj luci plovi, nijedan vetar neće biti povoljan"

...I onda je svoj komentatorski hleb zaradio prateći ideal u koji je verovao od trenutka kada je njegova "loptica" prevagnula na drugi deo teniskog terena.

Igor Vujičin je merna jedinica za privrženost nekome ili nečemu; čovek koji bi sa neverovatnom željom poturio dupe Novaku Đokoviću da ga ovaj trpa na sred Rod Lejver arene. Međutim...

Definisanje ovog pojma nema baš nikakvu negativnu konotaciju. Naprotiv. Vujičin je hodajuća enciklopedija i sjajan komentator, čovek koji u malom mozgu ima informacije od pobednika čelendžera u Bukureštu u poslednjih 15 godina, svih trenera i momaka Ane Ivanović, do Đokovićevog jelovnika iz knjige "Serviraj za pobedu". Uvek pristojan i sa sasvim blagim osmehom na licu. Čak i kad Miloš Šaranović priča Milanu Boškoviću anegdotu iz života Davida Nalbandijana, kako je na turniru u Montrealu ubio vilinog konjica između neparnih gemova.

Gospodin čovek. Živi za tenis. Ponekad pretera sa svojom spikom jer toliko detaljno nastoji da prikaže način na koji se teniser namestio da bi odigrao vrhunski udarac da pomisliš čemu toliko pametovanja kad bi i ti mogao to isto da odigraš. Ali kurac. Nije tako.