gramatički gledano, u pitanju je imenica u jednini, ali se na neki čudan način koristi kao množina

U narodnom melosu postoji ogromna riznica "zlatnih hitova"
gde je pevač nesrećan od kada se rodio pa tako ga kroz ceo život tera maler: "Hej, otkad sam se
rodio sreće nisam imao", "Nesrećnik sam majko od rodjenja"... itd. Tako da uistinu pošten čovek koji zaluta u te muzičke vode ne može mnogo očekivati od budućnosti.

Često se dešava da je tako, izgleda da je to jedna od najboljih igara koje sudbina igra sa nama...naravno njoj najboljih i najzanimljivijih.
Obično si u mladosti u najboljem vremenu, ali nisi pravi, onaj koji može da uradi ono što bi želeo da uradiš. Nedostaje ti iskustva, šmeka, nekad snage, a vrlo često šuške. Kad dođe zrelo doba, ti kao vino si postao u nekoj meri kompletan, ali šta ti vredi kad je vreme prošlo, prošle su stvari koje si hteo da uradiš, a tad nisi mogao.
Naravno dođe po neki put i obrnuta situacija, ceniš da si star, nemaš hrabrosti da uradiš nešto, pa u sebi razmišljaš eh što nisam mlad i lud očas posla bi ja to. Tad si pogrešan čovek u pravo vreme.

veliki piljar (PR), mali buduci piljar (PR) i covek

Izuzetno gladan čovek koji jedva čeka neku slavu da ode i pošteno se najede. On ne želi glamur, ne želi da bude poznat.. želi samo jednog dobrog sv. Đorđa ili Aranđela.

Obično neki zli komšija, koji navodno nema ni kučeta ni mačeta, i obožava da buši lopte.

Najveći stepen razočarenja.

Čovek. Biće sa hiljadu vrlina i mnogo više mana. Najinteligentije biće na planeti. Stvoreno za stvaranje, razmišljanje, kreaciju. Sposobno za uništavanje, ubijanje... Čovek. Naizgled, jedna prosta reč sa milion osobina.

Život je isuviše kratak da bi mi sve izučili, kreirali, napravili... Nikada nećemo uspeti proputovati sve gradove, pročitati sve knjige, pogledati sve filmove. Sve je to jedna velika misterija, ali čovek je sam po sebi veća misterija od drugih. Čak i za sebe samog.
Kažu da je detinjstvo najbitnije u životu. U njemu se formira ličnost čoveka, navike, sposobnosti, način obraćanja prema ostalim ljudima. Ali te karakteristike su za razliku od drugih živih bića, kod čoveka sklone promenama. Prijatelj bi vam često zabio nož u leđa, prodao za 200g mesa, dok će vam neprijatelj nekada pružiti ruku. Baš ona osoba u koju niste imali poverenja.
Mi, prosti ljudi, gotovo uvek reagujemo, u svakoj situaciji, bila ona opasna ili ne, onako kako nama odgovara. JA SAM NA PRVOM MESTU! Najbitniji su moji interesi. Bez obzira na to kakve ću posledice naneti drugima. Nije bitno hoću li nekog povrediti, izvređati ili ugroziti. BITAN JE SAMO MOJ CILJ!
Nama su duhovne vrednosti gotovo nebitne. Bitna su samo materijalna dobra. Bitno je sebe uzvisiti na viši nivo u društvu. Pretvarati se da jesi ono što zapravo nisi. Pred drugima jedna, zlatna strana medalje. Pred ogledalom druga, otrcana strana. Pravi čovek se retko kad vidi, ili pak, su retki oni koji žele da ga vide.

Čovek, kako to gordo zvuči! Ili, ipak ne?

Osoba na čijem se posedu nalazimo.

Osoba lišena bilo kakvih vidova zabave. Svaki pokušaj uživanja u nečemu biva osudjen jer nije u skladu sa ponašanjem ljudi njegovog uzrasta.

Он је средовечан човек уверен да је у служби народа. Инспектор вероватно или неки редовни професор са катедре правног факултета. Изразито је патријархалног васпитања и сходно томе вероватно и члан неке странке из десничарског блока. Не пије, не пуши, пости средом и петком, не дува, не преједа се, не тражи супругу ни орално ни анално задовољавање, једноставно архетип сероње који није никад знао за добру забаву те из све снаге покушава да спречи и друге у томе.

... može biti svaka osoba koja shvata da ima dva uveta, a jedan jezik, i da je to prvenstveno zbog toga da više sluša, a manje priča. To je osoba koja na tuđa pitanja odgovora njihovim odgovorom, i nikoga ne ubeđuje u sopstvena mišljenja, težnje i ciljeve. "Svaki pametan čovek, ujedno je i dobar komšija!"

Neznani junak svih radnji. Univerzalna supstitucija za rod, broj, lice, ime&prezime, koja upravo tom svojom neodređenošću cilja sposobnost kopčanja neslutećeg svedoka-slušaoca. U svakodnevnom govoru redovno zamenjuje ono ja, pri čemu, pak, jedan primerak-korisnik najčešće želi sav teret ovog sveta teatralno natovariti na sopstvena pleća. Koliko se ja mučim u životu, taj neki zonfić...

Sve sto uradi je iz srca, a da ne razmisli ni za trenutak o tome. Bilo da kaze, uradi ili napise nesto, znas da ga je reko bez trunke lazi i da nije razmislio ni sekund pre toga. Dobar covek, ali nazalost, svi ga iskoriscavaju ili zajebavaju.

Spuštanje ideala socijalno zakržljale individue do granice malo gorčije realnosti. Ukazivanje na paljevinski karakter i nezrelo sagledavanje stvari, na nivou pajvana koji nije imao sreće da se izvuče.

Takođe, parola protiv bukvalizovanja lagodnog fikcionalnog zapadnjačkog života. Ne luči vlagu svaka cava na tebe ako prilikom predstavljanja izgovoriš prvo prezime, pa onda ime i ponovo prezime, pijuckajući suvi Martini. Nećeš igrati golf sa budućim tastom koji planira da ti kupi kuću kao svadbeni poklon nakon što si mu napumpao mezimicu. Zato lepo ustani i reci Deda Mrazu da se jebe jer je isuviše debeo da bi se provukao kroz dimnjak.

U današnje vreme, bojim se da je to čovek osuđen na propast. Ili na težak život u najmanju ruku. Žao mi što to kažem, ali bojim se da čitanje jeste jedna od najbitnijih stvari današnjice, ali ne čitanje u kom gledajući neke znake na papiru, mi dobijamo sliku o tome šta je neko hteo da kaže. Mislim na čitanje sa lica ljudi. Jer ljudi su ništa drugo do ispisane knjige. Samo ih treba otvoriti.

Međutim, nisu baš svi ljudi laki za čitanje. Neke se strane teže okreću nego zapekla trinestica. Neke strane su toliko zalepljene, da ih je skoro i ne moguće otvoriti. Ipak, nije naš narod glup kad kaže da se svaki trud isplati. Isto tako je i ovde. Jednom kad pročitaš knjigu, ti znaš kako ona počinje, kako završava i u čemu je njena poenta. Tada te ništa više neće i ne može iznenaditi, a znanje koje si stekao čitajući je možeš iskoristiti. I hoćeš ako si dovoljno pametan.

Čovek koji nema tu sposobnost čitanja, nikad ne može da zna šta ga očekuje. Može samo da nagađa o čemu se govori u knjizi. Čovek će za njega uvek biti crna rupa, koja će ga progutati ako ne obrati pažnju.

Isto kao što nije obrato pažnju na životnim časovima čitanja. A tu nema dopunske nastave.

Čovek koji čitavog života radi na kvarno. I dobro je plaćen za to.

Biti čovek ne znači samo davati novac prosjaku na ulici i spašavati kišne šume od istrebljenja zarad viših ciljeva. To je samo vrh ledenog brega zagreban sekirčetom a ispod toga čeka veliki ledeni blok koji tek treba biti istražen.

Čovek je prestižna titula koja obuhvata ceo spektar stvari koje treba uraditi u životu kako za sebe tako i za druge, nesebično pomagati običnim ljudima, biti ljubazan, plaćati svoje račune na vreme, biti pošten i nasmejan tokom čitavog dana.
Sigurno sad mislite da ste videli baš takvog čoveka na ulici ili ga sreli u samoposluzi kad vas je propustio na kasi. Niste. Niste ni prošli pored čoveka, jer taj isti čovek će vam uterati kurac do bubrega čim budete sami i on ne bude imao publiku da ga potapše po ramenu i kaže "TO MATORI!!!"
Ako obuhvatite sve slojeve društva vremenom shvatite da su ljudi apsolutni nelordi koji gledaju samo svoju guzicu i podmeću nogu drugima zato što su ljubomorni na tuđ uspeh.
Hoćete da registrujete kola, ne može fali ti jedan papir. Odvedete bolesno dete kod lekara, ne možeš da ga lečiš, istekla ti knjižica. Odneseš knjižicu na overu, ne može firma ti nije uplatila zdravstveno. Odeš u firmu, privatnik te laže da će sve biti u redu i pomeri ti rok za isplatu.
Koliko god se trudio da ti budeš čovek, da razumeš, pomogneš, shvatiš nekoga vremenom i sam postaješ nelord i kažeš sebi jebo ovo kad mogu svi biti govna biću i ja i tu sve krene nizbrdo otkažu kočnice ljudskosti i čovek poput kamiona od dvadeset tona se sjuri nizbrdo i sudari se sa zidom a iz prikolice se prospu po putu sve osobine koje je imao da ih drugi gaze i razvlače poput gavrana koji je video nešto lepo, mirišljavo i svetlucavo da viri i odneo to kod sebe u gnezdo.

Koliko god se ti sam trudio da budeš čovek i koliko god gledao sebe i druge nazvaće te budalom. Nazvaće te majmunčinom i pašćeš kao kula od karata i stati na njihovu stranu dok će te oni dizati u nebesa ti ćeš sticati lažnu sliku o sebi dok je realno stanje stvari sasvim drugačije.
I posle svega zapitaj se da li si čovek? Jesi li?

Uraditi nesto kako treba.

Fraza koja se upotrebljava kao izgovor za sva sranja koja muškarac napravi posle šezdesete.