Doseljenici u grad koji su došli sa brda, tj. "skotrljali se u grad" zajedno sa kamenjem i sa sobom ponijeli i brdsko planinske manire. Lako ih je pronaći u državnim institucijama i šalterskim službama kako zagorčavaju život normalnom stanovništvu.

Lagan pritisak i prelaz preko sredine otvorenog dnevnika. Osoba čije se ime nadje prilikom tog poteza će bukvalno biti prozivana čitavu godinu kada profesor nasumično otvara dnevnik. Najveća moguća kletva tokom školske godine.

Troškovi koji se nama sa sela nameću pre izlaska u grad.

Devojka koja se sprema da izađe u grad našminkana, sređena i lepo obučena. Međutim, jedini problem je što je priroda bila nepravedna prema njoj, te se nalazi u invalidskim kolicima.

Skupina muskih i zenskih jedinki kojima je omiljena pesma "S namerom dodjoh u veliki grad"

Izlazak u isti nije kao izlazak u grad ( kafane, diskoteke, žurke, splavovi) , može biti i obična šetnja, cirkanje piva u parku, noćni obilazak parkova, klasična bleja na nekom određeno neodređenom mestu.

Izraz koji se kaze kada nas neko zove u grad, a mi ne zelimo sa istim da izadjemo...

To će vam garantovano baba reći pre izlaska u grad.Uz to naravno ide pola sata priče o štetnosti droge.

Odgovor na pitanje tvog druga koji te je pitao da li je tvoj drugi drug išao u grad ili ti neku pijanku.

Keš za cugu pri izlasku u grad.

...mrtvac je u kući.Kaže stara izreka i običaj nalaže,ali ovo onda ne bi bio sleng.
Ove reči aludiraju na nečiju sexualnu (ne)moć,kada čoveka ugledamo otvorenog šlica,na pantalonama.

Lik koji uplati tiket 2h pre polaska u grad. Sa nadom da ce dobiti na istom i sa istim novcem izaci u grad. I ujedno vratiti ortaku kintu koju je pozajmio predhodne nedelje jer mu nije bio prosao tiket.

U vojnickom zargonu nekadasnji naziv za pripadnike mornarice, od strane ostale vojnicke populacije, koja je imala srecu ili nesrecu da ne sluzi ovaj rod vojske.
Nadimak je potekao iz toga sto se u leto prilikom izlaska u grad, moralo izlaziti u karakteristicnim belim uniformama i onim letecim tanjirom od kape. Naj omrznutija stvar kod jednog mornara, jer je morala biti idealno cista i ispeglana da bi oficir mozda pomislio da ga pusti u grad.

Kažemo kad vidimo da na slavlje dolazi milfača s duplo mlađim izabranikom svog srca.

Grad u Nemačkoj za koji polovina našeg stanovništva zna po fudbalskom timu iz istoimenog grada problem je u tome što polovina ljudi koji znaju za ovaj grad ne mogu da izgovore njegovo ime kako treba

Tihuana je grad na krajnjem severozapadu Meksika na samoj granici sa SAD sa čije strane granice se nalazi grad San Diego. Između ostalog ovaj grad koji danas ima više od milion stanovnika poznat je po svojim bordelima u kojima su glavni klijenti Amerikanci, koji su to ovekovečili u mnogim svojim filmovima tzv. B kategorije. Otuda se, u žargonu, za nekoga ko se puno oznojio kaže, da se oznojio kao kurva u Tihuani.

Grad sa mozda najlepsom klimom u Srbiji. Tzv, `ruza vetrova`, cist vazduh, planina Javor u blizini. Preporucuje se ljudima sa hronicnim zdravstvenim problemima, tipa alergija, astma i sl. da dodju nekih desetak dana na leto ili prolece ovde. E sad, grad kao grad, nema bas mnogo zivota, ali ako zelite bas da se odmorite, naspavate i uzivate u prirodi, dodjite u Ivanjicu.
P.s. ceo zivot zivim u Bg, u Ivanjici sam bio samo na kosarkaskim pripremama!

Rodonačelnik pravca. Stvaralac novog kvaliteta, otvorenog za sve druge koji misle da imaju što da kažu na tu temu.

Ne nužno i njegov najbolji predstavnik. Ali svakako neko čiji šinjel svi moraju bar jednom obući.

U ljudskom srcu ima mesta za sve ljubavi koje prođu kroz naš život.
Srce je jedan veoma rastegljiv organ i nikada ne može da se prepuni ljubavima, svi koje smo nekada voleli ostaju tu i vremenom se sabijaju i prave mesta za nove. Ima mesta za sve -za ljubav prema prijateljima, prema bližnjima, prema ljubavnicima, ali i za fatalne bestelesne i platonske veze bez kojih ne bi bilo potpunog uzbuđenja. Te "veze" nam pomažu da zadržimo sjaj u očima i leptiriće u stomaku koji nas izluđuju do granice slatkog bola...do granice kad ljubav počinje da nas obuzima potpuno, pa makar tu osobu nikada ne dodirnuli. To može da se desi i dešava se svakome ko je otvorenog srca, nije zgrčen i ne plaši se da će biti povređen. Neko vas je povredio? Da, pa? Idemo dalje, život je kratak!
Da. To je moj odgovor.

Naoružan domaćim sirom i kajmakom, nekoliko niskobudžetnih pašteta kupljenih na sniženju u lokalnom marketu, kesom debelih termo-čarapa, odjećom i obućom, natrpranim u putnu torbu tako da nema mjesta ni da se igla provuče, naš junak se zapućuje na put ka velikom gradu. Na rastanku majka, uz suze koje vlaže njeno lice kao izvor Save, prosipa bukal vode za njim, a ćaletu oči blistaju od ponosa.

U džepu ima para tek toliko da može fino da jede i ako mu nešto ostane da može da izvede djevojku u grad. Naravno, kao i većina seoske djece, on nije sin budžovana pa da može da se rasipa. Na nogama nosi kineske Abidas patike kupljene na obližnjoj Arizona pijaci za 20 maraka (oko 1000 dinara) od para koje je ćale zaradio prodavši sijeno. Noseći tešku torbu u, od cijepanja hrastovine, nažuljanim rukama, naš mali čovjek stiže u velelepni grad gdje studira. Stanuje na kraju grada, zabačen od svih dešavanja, jer je kirija dosta manja u odnosu na centar grada. Živi sa nekom gluhom babom s kojom voli da se slatko nasmije i koja mu, tu i tamo, ispeče svoj specijalitet - gurabije.

Marljiv je student, u indeksu je osmica najmanja ocjena, a u društvu je prava legenda. Svi ga vole, cijene i poštuju zbog njegove volje i želje za napretkom. Kod gradskih djevojaka, koje su navikle na materijalizam, slabije prolazi, ali na svu sreću, kolegice seljančice, koje namirišu njegove feromone na kilometar, hrle mu u zagrljaj. Veoma često, ljudi kao naš junak, uskoro postaju velike ličnosti, asistenti, profesori ili pak doktori.