-Neko te polije pivom u klubu: " Dal' si normalan? "
-Saigrac iz ekipe sutne trojku sa 10 metara. "Dal' si normalan? "
- "Slucajno" uhvatis drugaricu za grudi : "Dal' si normalan? jebote.. "

Seksualne konotacije sa ljudima oko vas, trenutci koji se mogu povezati sa pedofilijom, manijakalno klanje i kasapljenje, monstruozne misli.

Upravo razmišljaš o tome, zar ne?

Sada se gadiš sam sebi.

Ne brini. Nije to bolest. U kakvom vremenu i društvu živimo, takve misli su neminovne.

Naravno, nije bolest ukoliko pored takvih misli poseduješ gađenje i kritiku prema samom sebi. Ta rečenica: "O čemu to bre razmišljaš!?". Zdrav razum. Kada to nestane, treba da staneš i zapitaš se, šta je dobro, a šta loše.

Ukoliko je još malo zdravog razuma preosalo, kontroliši se, ne razmišljaj o tome. Ili skrati muke sebi i drugima, pre nego što zdrav razum iščezne, pa ih skratiš njima.

-Kaka je fantastican fudbaler, ali njegova majka je izjavila da joj se ne svidja njegova frizura i da misli da bi mu bilo lepse kad bi se osisao.

-Vidite kako Drogba duva u svoje kopacke, zapravo, on ima poseban ritual ciscenja, najpre ih opere vodom, a onda stavlja francuski dnevni list iznutra, jednom prilkom mu je stavljena engleska novina sto ga je veoma naljutilo.

-Vidite ove kostobrane sto nosi golman, ah ne vidite ih, ispricacu vam posle nesto u vezi njih...

-dakle, to ce biti zuti karton, a zanimljivo je da je otac Jankulovskog Makedonac, koji je sedamdesetih godina otisao u Cehoslovacku, gde se ozenio Cehinjom i prvom sinu dao ime Dragan, a drugom je hteo da da ime Marko, ali mu se supruga pobunila i dala mu ime Marek

-Liverpuldjani (stanovnici Liverpula)

-Toliko mnogo iznenadjenja na sampionatu, da bi bilo veliko iznenadjenje da ne bude nikakvih iznenadjenja.

-Cini mi se, ali mislim da sam u pravu, da je Kupe bio kod frizera, ali ne samo zbog sisanja

-Ako budete culi da sudija svira pistaljkom u ritmu, to je zato sto je on direktor muzicke skole...

Bole oci...

Običan lik koji nje svestan veličine ispred njega: E izvini...
Bacačica kugle: Šta?! Ajde beži debilu. Ne ložim se na takve kao ti! Crkni! Pretvori se u gumicu i briši!
Običan lik koji je svestan greške i traži od Boga da nađe kašikaru u džepu: Idi bre debela u pizdu materinu! Nisam došao na svinjokolj da te vodim! Hteo sam da vidim koliko je sati, ali sad ću morati da vidim urologa, jer se moja močuga pretvorila u kikiriki i zaštekala u rč!

Ako ikada u životu pomislite “Šta je ONA time htela da kaže?”, znajte da je svako dalje razmišljanje na tu temu izlišno. Ako ikada pomislite “Šta je ON time hteo da kaže?” znajte da je rekao upravo ono što je mislio, a pritom je time hteo da kaže upravo ono što je rekao.

On misli: Baš bih spavao opet onu malu, ima dobru dojkaru. Nazvaću je.
On kaže: Hoćeš da dođeš do mene večeras?

Ona misli: Gotov je. Prošli put smo vodili ljubav u kolima. Sad hoće da me upozna sa roditeljima. Zna on da sam ja ‘oćna, ali malo ću da se nećkam i da se femkam, neka se potrudi.
Ona kaže: Pa ne znam baš, tek sam oprala kosu.

On misli: Neće da se jebe. Zvaću neku drugu.
On kaže: Ok, budi pozdravljena.

Ona misli: Šta li je ovim hteo da kaže? Kao kulira me, da bih odlepila za njim … e, pa videćemo.

On misli … on sad ne misli, on jebe neku drugu.

Pocepan, krvav i mokar, mladić ulazi u svoju kuću gde oko kamina u centru dnevne sobe zatiče roditelje, brata i ljubaznu gospođu iz komšiluka...

Mladić: "Ladno me je prevarila! -šmrc- Maja me ladno prevarila! I to sa onim glavonjom Maretom, što joj je šatro ortak! Sad sam išao da ga ubijem, al dovati đubre neku štanglu, ubi boga u meni! Izbio mi zub! I to keca mislim! -opipava zube- Jeste, ladno mi je gornjeg keca izbio! -šmrc- Joooooj, breee! Padnem godinu i samo mi je još ovo falilo! Dal je moguće da se ovo meni dešava!!?? DAL JE MOGUĆE !?"

Ćale: "...da si me zaboravila!"

Burazer: "...dal je moguće?"

Komšinica (koja se zadesila na kafi): "...da si drugog poljubila!"

Keva: "..dal je moguće?"

(svi u glas): "...da si nestalaaaaa!"

Ćale: "E jes Toma bio majstor, a ne ova današnja kalakurcija! Nego sine, šta si ono krenuo da pričaš?"

- E šta bi sa onom malom sinoć?
- A?
- Šta bi sa onom malom sinoć? Jesil' umočio?
- Jesi rekao nešto?
- Š'A BI SA ONOM MALOM SINOĆ!!!! Koji ti je kurac!?
- Aha! Ma samo ćuti, ogluvio sam načisto! Sve je bilo dobro dok nije progovorila. Stari moj, kad je otvorila pepeljaru, uši mi probila! Skiči k'o prase pred klanje. Ljudi se razbježali mislili da se oglasila sirena za bombardovanje, opšti haos bio. Jel' znaš nekog dobrog otorinolaringologa?!

Svaki put kad odete na more uvek u nekoj diskoteci postoji neki crnac oko koga su gomila devojaka, naravno belkinje koje se smeše i slikaju sa njim i razmišljaju kako on ima tako beo osmeh kao u filmovima. Naravno beli osmeh im ne okupira misli već grešne misli, misli o tome koliki je njegov mačor, da li je polumetraš isti kao u filmovima ali u onim koji su +18.

Nišlija: Brate be, koj' ćeš moj u Niš? Smorno, nema ništa da se radi, nigde da se ide, dosadno mnogo...
Neki-lik: Znam matori, Niš je mnogo njesra grad.
Nišlija: Š'a si rek'o?

EPILOG: Naslov u novinama "Mladić pretučen u Nišu blizu parka Svetog Save, nakon prijema u bolnicu hitno prevezen na VMA."

Keva: Sine, ajde mi pokaži kako se igra ova sa kartama?
Ja: (u trenutku gasim šta sam gledao) Mama, prepala si me. Kako to ulaziš?
Keva: Ulazim kako hoću. Nego, interesuje me kako se igra ta sa kartama.
Ja: (bezvoljno ustajem i ustupam joj mesto) Sedi. Dvoklikneš na ikonicu igrice. Mišem. Levim klikom mama! Kažiprst ovde, sad klikni.
Keva: Polako, ne mogu sve da pohvatam. Kako sad?
Ja: Klikni dvaput brzo. Ma ne tako. Daj ja ću.
Keva: Nemoj, mogu sama. Nisam nesposobna, naučiću.
Ja: (popizditis pri sredini) Klikni na ikonicu. (lupam enter i konačno se igrica otvara) Sad klikneš na ovu kartu i tražiš drugu na koju ćeš da je staviš. (ala sam joj objasnio ima da shvati za 50 godina).
Keva: Ne zezaj me. Šta sad da radim?
Ja: Evo gledaj kako ja radim. (pomerim par karata na svoje mesto i dam njoj da pokuša)
Keva: Znači kliknem, držim i pomeram je na ovu kartu?
Ja: Ne, mama, ne na tu, ta je manja od ove, treba ti veća od te. Evo. (popizditis pri vrhuncu ali pomeram kartu na kartu druge boje)
Keva: Ne može tako sine. Uvek se slagalo karo na karo, srce na srce, pik na pik i tref na tref. Zar si toliko glup.
Ja: (Popizditis prelazi granicu) U ovoj igrici moraš da kombinuješ sve karte dok ne nađeš rešenje i složiš iste boje i uvek podeliš novi špil.
Keva: Aaaaaa! Sad mi je jasno. (počinje da kapira stvari i nastavlja da igra i opet neko njeno čuveno pitanje) Da li može da se vrati potez?
Ja: Ctrl i z. Mislim ctrl i y. (ko li je stavio slova tamo gde im nisu mesta) Ne jedno pa drugo, nego dva odjednom. Taako. (konačno sam joj sve objasnio i odlazim u klonju da se smirim)
Keva: (dolazi do kupatila i viče) Sine, sve karte se popunile i ne može ni jedna da se pomeri. Šta sad?
Ja: "$-@?]{:((((((

"A, još uvek se čuješ s Milenom?"

"Još uvek, što?"

"Pa ono, mislila sam da ste prekinuli. U kakvom ste vi sada odnosu?"

"Nemamo odnose, još uvek."

- Šta misliš, imam li šanse kod Marije?

- Imaš, al' za suvlaki. Ona misli da kenja ''Milku'' a piša ''Dior'', mani se ćorava posla.

- Zaboravismo Goksija da pozovemo na desetogodisnjicu mature.
- Nikakva šteta.
- Što?
- Povuko se iza sebe.

- Uspori malo. Mnogo brzo voziš! Je l’ žurimo negde? Ne žurimo! Pi jeeee k’o da nam je krava stala na rep! I šta si pustio ove drekavce, dekoncentrišu te dok voziš!

- ...I want to love you but I better not touch...

- Pa vidi ga, vidi ga molim te, je l’ te to onaj tvoj pijani otac učio da tako naglo kočiš ispred ležećeg? Tačno će nam se sve tegle polupati u gepeku, pa smo ih džabe džabe i poneli sa sela!

- ... I want to hold you, but my senses tell me to stop...

- I šta si si ušao ovom ispred u dupe?! Ako naglo zakoči, nećeš stići da se zaustaviš! Zna se kol’ko treba da bude odstojanje!

- ... I want to kiss you but I want it too much...

- Na put gledaj! Sad si naš’o da odgovaraš na poruku! Je l’ to tol’ko nešto bitno sad?! Nije, naravno da nije! Može poruka da čeka dok stignemo! Ili se lepo parkiraj sa strane, pa očijukaj sa tom malom i da lepo s mirom krenemo dalje! U’vati taj volan sa obe ruke, nemoj da se džegerišeš tu!

- Ej kevo, nemoj ti meni da pridikuješ o vožnji. Ono jednom kad si ti uzela da nas voziš, sjurila si auto u kanal, a ako ti se ne sviđa kako ja vozim, možeš kući i peške, nismo daleko!

- ...YOU'RE POISON, RUNNING THROUGH MY VEINS...

"Eno ga ćiza!"
"Sad misli na menee...mmmm"
"Maa naravnoooo.. "

-'Oćeš sa mnom kod Dače, taman da te upoznam sa njegovim bratom?
-Ma sa kim? S onim uštirkanim?! Neka hvala! Nigde ja ne idem!

- Dragi kolega, da li primećujete apsolutnu ništavnost ljudskog postojanja uzgojenu na drvetu beznađa, kako se ushićeno prepliće sa katarzom iskazanom vriskom magnovenja?
- Kakav si ti kreten, Slavoljube! To je žuta tačka, na plavom platnu. Usput bih dodao - nije baš nacentrirana na slici.
- Ma ti ne razumeš umetnost, neznalice. Idem da se družim sa nekim pametnijim.
___________________________________________________________

- Isače, jel' sve u redu? U WC-u si već 3 sata!
- U redu?!? Dragi moj Edmunde, sjajno bi bila blaga reč da opiše stanje stvari! Sve sam shvatio, napokon.
- Šta si shvatio?
- Shvatio sam zašto tela uvek idu na dole! Nazvaću to gravitacija. Pogodi kako sam shvatio to?
- Hm, imam poprilično jasnu sliku. Možda bi ipak trebalo da smisliš neku malo bolju priču, zbog udžbenika fizike.