Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu bratA.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
Dve osobe istog ili razlicitog pola koje su dobri prijatelji i imaju vazece povlastice GSP-a.
Trenutno prilično zastupljena u gradskom prevozu grada Beograda. Zastupljena je u vidu florescentno žutih prsluka koje nose službenici GSP-a čiji je zadatak da provere da li svi putnici u datom vozilu imaju otkucane karte ili ispravne legitimacije. Uzrok gorušice stotina ljudi dnevno i razlog zašto pola autobusa izađe napolje kada vidi bljesak žutila na stanici u koju njihov autobus ulazi. Mržnja običnog čoveka, kome ne pada na pamet da kupi kartu kako bi se vozio u vozilima gradskog prevoza, prema dotičnim individuama se ne može opisati. Takođe razlog tolikog broja ljudi koji hodaju jednu do dve stanice svaki dan. Doduše, barem neka vrsta fizičke aktivnosti u njihovom danu.
Mladić 1:"Jao brate, evo ih žutaći!"
Mladić 2: "A u pičku materinu, pa zakasnićemo na čas zbog govana...jebale ih karte i jebao ih GSP!"
Mladić 1:"Ajde izlazi, nemam tri soma da dam za kaznu"
Pravi odgovor sponzoruši koju ste rešili da otrsite, kada vas upita zašto idete GSP-om.
U ljetnjim mjesecima je chesto ubojito oruzje chiji se streljachki odred stacionira na shipkama u vozilima GSP-a
Čežnjivi pogled penzionera pri ulasku u GSP, prema sedištu na koje se neki omladinac udobno smestio.
Populacija koju niko od kontrolora GSP-a ne pita da li ima kartu.
To vam je kad se tinejdžeri,a bogami i manijaci trljaju o osobe suprotnog pola u AUTOBUSIMA GSP-a,!!!
Najlaksi nacin da sebi obezbedite mesto za sedenje u standardno krcatom autobusu GSP.
Treća po rangu sveta pojava ,posle brojaničara i gsp teologa u hrišćanstvu i gradskim autobusima.
Scena u autobusu:
Kume, što se ovaj čudi?
Ma ne čudi se kume. To smo prošli pored ove crkve na Banovom brdu, pa se čovek krsti.
Najcešći odgovor osoba od 18-22 godine na reč: "DOKUMENTA" gsp kontrolora.
Bela polo majica, koja te uz toplomerku čini strahom i trepetom svih vozila GSP-a.
Ženo daj kontrolorku, idem na pos'o!
Kovanica koju uzimam samo radi zatrpavanja automata u GSP-u usled skorijeg cvetanja gradskog zelenila.
Jedan od retkih ljudi u autobusu koji se nikad ne štrecaju kada uđe kontrola GSP-a.
sredstva pomoću kojeg se mali cigančići u periodu od 22-07 drogiraju po vozilima GSP-a...
Autobus GSP-a marke Ikarbus. Proizveden 1956. godine. Naziv dobio po dobrom enterijeru, posebno ventilaciji!
I dalje u upotrebi u Gradskom prevozu.
Ona zena koja uvek stane do tebe u punom autobusu GSP-a i pritom se gura i zali kako je gazis.
Vrsta babe koja se najčešće sreće u GSP-u. Korisnik molećivog pileće-telećeg pogleda. Veliki manipulator.
Pada kiša. Autobus staje na stanici.
Ulazi Babetina. U sebi se misliš - "Najeb'o sam."
Babetina ti prilazi i suptilno ti upućuje pileće-teleći pogled.
Pokušavas da kuliraš, ali pileće-teleći pogled te razara, znaš da te Babetina posmatra.
Pogledaš je, znaš šta sledi.
Babetina - "Sinko, možes li da ustaneš da stara baka odmori noge ?"
Ustaješ bez reči, odlaziš što dalje od nje i mrmljaš u bradu
- "Jebi se... Babetino..."
Dani u kojima uživam u zvuku kiše, dani kad i GSP lepše miriše.
Adekvatan naziv za autobus koji saobraća na relaciji Slavija - Resnik, broj 47.
Ukoliko nekome nije jasna simbolika, neka se provoza jednu stanicu istim i neka diše na nos.
da, smorile su defke o GSP-u, smaraće i dalje, dok god GSP bude pružao materijal za to
