Svako od nas. Nema izuzetaka. Sve nas čeka neizbežna smrt. Jedino što će ostati od nas je tuđe sećanje na nas same. A jednoga dana ni tog sećanja neće biti...

ono sto nikad necemo cuti u medijima ali dolazi iz potrebe za izvrtanjem vesti koje dobijamo radi formiranja sopstvenog sistema vrednosti u protiv nametnutom , a da bi ostali normalni od bomardovanja glupostima , dakle napraviti jos vecu glupost .

Krvno srodstvo je dobar razlog da predjes preko nekih stvari.

Čvrsto stežeš znojavi volan gradskog busa i suzbijaš bes u sebi. Novajlija si u firmi i opet su te zajebali sa razvaljenim busom. Imaš svoju žutu traku i Brankov most je šala mala za kružni tok na Slaviji.Tešiš se da je to obavezna, ali prelazna faza u savlađivanju šoferaja. Tvoj cilj je Nemačka i znaš da će te tuđina dočekati savremenim busom i normalnom platom.
Krajičkom oka spaziš japija sa žutim šljakerskim šlemom i fluorescentnim prslukom kako se saginje preko mosta.

"Japiju" je danas prvi radni dan. Pregurao je Građevinski faks u roku i roditelji su mu ponosni što se konačno zaposlio u struci. Majka mu je ispeglala košulju i jedine pantalone, a ćale se razočarao što je odbio da stavi njegovu kravatu. Jedino da se strpi da "dođe do struke" jer ne shvata šta mu je ovo trebalo: prvi radni zadatak je dobio od majstora! Dok se pravi da zna u kakve konstrukcije gleda i šta zapisuje u tefter, on oseća vonj jeftinog parfema koji mu odršrafljuje vrat: okreće se da osmotri crvenokosu i dugonogu koja trči njemu u susret.

Ona se za vikend ofarbala. U svim časopisima piše da za depru "treba uneti novine" i da "mora da bude pozitivna". U tom maniru se nada da joj se neće odvaliti štikla na levoj sandali jer sada već mora da potrči ako misli da na vreme dođe na posao. Nije šala: diplomirani surdopedagog je postala šefica "na četke i metle" u BW zdanju. Nada se avanzovanju: bolje guzica na stolici nego četka u ruci. U to ime se "jače" našminkala i stavila mamin parfem.

GSP vozač se preslišava kuda ide šesnaestica i da li da se prestoriji za levo ili nastavi pravo. Bučna studentarija je nahrupila još kod Doma omladine i ne smiruje se ni do Brankovog mosta. Na semaforu je za njegov bus crveno i on ih posmatra.
Njegov mozak je tek obradio prizor crvenokose kurave koja bezglavo juri, sapliće se, ustaje i nastavlja dalje...Jadnica, ako ne stigne do stanice, on će je sačekati jer je zasigurno "imala tešku noć".
Pogled na istetoviranim i obrijanim studentima i studentkinjama kojima je dekolte najveća dubina koju će dostići u životu, kristališe mu se da je bolje da mu deca rastu međ' zabrađenim garavim izbeglicama u Nemačkoj nego da ovde...
Šta da rade?!
Da studiraju, da se kurvaju ili da rintaju za ništa para....
Na semaforu je zeleno, on kreće: kurava se uvaljuje u neki auto i sevaju butke; oni za koje je mislio da su studenti , šljakaju u TC Ušće jer se nabijaju ka izlazu i vajkakju da posao "ne trpi" zbog lošeg gradskog prevoza, a možda i studiraju-ma da, ipak su to vredna deca!
E, jebem te živote!

Običaj je da se ustane kada majka uđe sa detetom, ali mi ne bi bili srbi kad ne bi zakomplikovali i ovu jednostavnu pojavu doveli u kulminirajući transfer blama ili ciganisanje u "deljenje trešanja" fazonu, već bi bili švajcarci, ali o tome drugom prilikom...
Postoje dve varijante:

Nekad si bio kurac, i sada si kurac, ali od ovce. Potrošio si se i zaboravili su te. Kasno shvataš da se od stare slave ne živi.
Izuzev možda klinaca od najviše petnaestak godina, svi već znaju da grupica tradicionalno jakih engleskih fudbalskih klubova, koju čine "Mančester Junajted", "Čelsi", "Arsenal" i povremeno (još uvek) "Liverpul" ima još jednog člana, koga je istorija ostavila u blatištu- "Notingem forest". I malo koji klub je doživeo da dođe do tolikih zvezda, da bude prvak Engleske i dvostruki prvak Evrope, a da svega 20ak godina kasnije ne može ni da prismrdi premijer-ligašima (dobro, kod nas mu donegde parira OFK-a, sa svojim predratnim titulama, ali to je posebna priča).
No, to što se dogodilo "Notingemu" je stvar sporta. Lopta je okrugla. Ali, mnoge paralele se mogu povući i sa nekim ljudima. Naročito u Srbiji.

Ubica djetinjstva u devedesetim. Naime, kako su tada posebno bili popularni TV kvizovi sa Hugom/Super Mariom/Skočkom/Ubaci_generičko_ime, pojavio se novi vid segregacije - prema tipu telefona. Oni digitalizovani su tu bili u prednosti i bez problema su mogu da "pritisnu peticu" da započnu igricu (ili koji je već retardirani slogan emisije bio), dok su ovi sa teškom mehanizacijom bili prisiljeni da nauče da je život kurveštija najveća. S druge strane, statistika je pokazala da je desetak godina kasnije porastao broj KV kombajnista, kao i potražnja za bijelim potkošuljama. Slučajnost? Mislim da nije.

Sindrom HJNA sticete registrovanjem i postavljanjem prve definicije na Vukajliji.

Idemo redom :

"Saglasan si da definicija postaje vlasništvo sajta i da nemaš pravo da zahtevaš njeno uklanjanje. Naravno, prilikom svakog prikazivanja definicije na sajtu, biće navedeno tvoje ime."

Napravi se sranje oko sadrzaja definicije, neko te prijavi, ti najebes.
Postane defka mnogo popularna, svi koriste fazone, ti kinte niti slave ne vidis, samo se zna da je bilo na "Vukajliji", ime ti se samo spominje.

"Saglasan si da moderator ima pravo da obriše tvoju definiciju ako proceni da ona krši neko od ovih pravila: "

Konkretno - da li definicija valja je sasvim subjektivno, i ako moderator ima zatvor ili ga boli glava...

Navodni konkretni razlozi iz koji brisu definicije :

"Nije definicija
definicija nema formu definicije već vica, pošalice, bisera i sl."

Treba da bude smesna, mislim, takve su sve definicije na Vukajliji (cast izuzecima)

Sto znaci da one automatski krse pravila, ali su opet tu.

Ide Djura ulicom i padne sa garaze. I slicne gluposti - ponekad prodju.
Inace - Kvalitetne definicije su UVEK SMESNE. - Kontradiktornost? Ili samo lazan razlog da ti obrise defku jer si se setio pre njega?

"
Nema smisla
definicija nema smisla širem auditorijumu (primer su "interne fore")"

Koliko sam ja ovakvih defki video (mozda i sam par postavio, nisam licemer, verovatno su te one obrisane, ali...)

Ima ih koliko hoces o samoj Vukajliji, zar ne cine defke o Facebook-u interne fore (Ja nemam facebook pa pola ne razumem.)

Zasto ja moram da gatam izmedju GSP u Beogradu, da li je to "Gradski prevoz" ili "Govno Sisa Picka"?

"Eksplicitno vređanje
definicija sadrži vulgarnosti i sl."

Retko kada vidimo cistu defku za decu 7-10+ godina, ili na jeziku bez psovki... Psovke su postale svakodnevnica, te je ova stavka takodje tu samo kao blag razlog (ako vidi jedno jebote i defka mu se ne svidi, obrisace je, a ako mu se svidi, moze da stoji svasta jos (kao pusi kurac, jebote x 10, picka itd...)

"
Plagijat
definicija je po sadržini veoma slična nekoj drugoj definiciji"

E ovo realno razumem, jer prosto, sto bi imali duplikate definicija, ionako se realno posle 48h autorom smatra sama Vukajlija.

"Nekvalitetna
definicija je trivijalna, neduhovita, nekreativna, neinformativna, ..."

I ovo je nekako OK, ali.. - Neduhovita? Zar se to ne poklapa sa "Nije Definicija"? Koji djavo ponavljanje... A po ovoj sturkturi 99.9 % definicija bi moralo da ode...

Takodje, definisi trivijalno - kao da ce ti neka defka ovde znacajno pomoci u zivotu ili poboljsati isti... Ostali razlozi (nekreativna, neinformativna su jako subjektivni i glupi do bola.)

"Degutantno
definicija je degutantna"

Ne dodje li mu ovo isto kao "Eksplicitno vredjanje"?

Ako primenim crni humor - jer onda degutantna...

Evo jos da bude i to, posto sam verovatno sve ostalje kriterijume ispunio.

Uzme beba zilet i pojede ga kao bonbonu.

Na kraju krajeva - HJNA sindrom mogu iskusiti clanovi kada postave dobru definiciju, a moderator je obrise jer mu se nije svidela ili iz nekog drugog subjektivnog razloga nevezanog za samu definiciju (osveta, neki kucni stres itd...)

Ko ih jebe bre - Inace, sta je to ktitor? Oni su kao mnogo vazni...

Po ovome je ocigledno da ja sada prelezavam HJNA.

Ekološki svesno i odgovorno življenje. Filozofija i stvar ličnog opredeljenja u ovom trenutku. Na taj način dajete svoj maleni doprinos očuvanju planete a često i vašeg džepa.

Brojnim posmatranjima ljudskih oglednih kunića veliki mozgovi su došli do zaključka da prosečan mts-ov korisnik najveći deo svog kredita potroši na poruke,eventualno na pozive ako je bas neko krajnje urgentno stanje.U cilju novčanog šišanja korisnika za koje smatraju da najveći deo poseduje inteligenciju na donjoj granici prosečne(više ka onoj graničnoj),veliki umovi kompanije su rešili da upotrebe stari markentinški trik-što više aluzija na seks,i servisa koji podržavaju neku opciju u trenucima kada korisnik razmišlja medjunožjem.

Subjekat: On, 16g, ludo i nesrećno zaljubljen. Prc'o jednom i to loše.

Epoha: Sredina devedesetih.

Mesto: Beograd, potez Bl. 62 (gajba) - Vukov spomenik (žurka) - Bl. 62 (gajba).

Vreme i vremenski uslovi: Februar, ciča, sneg i led.

19.00

Ritual započinje. Sranje, pranje, brijanje (sve 3 dlake na bradi), šišanje međunožja (nikad se ne zna), izbegnuta nehotična kastracija (malo je nedostajalo). Najbolje krpice koje 50 babinih DEM može kupiti. Litra burazerovog parfema Jazz-YSL (batine usledile) i 5 kubika lične zelene Malizie (vrlo popularne u to doba). Nepromišljeno odbija kevine sarme, jer "biće valjda i tamo nešto da se hasa".

20.00

Pokret. U džepovima pernate jakne 20 kurtona (uvek optimista, a i nikad se ne zna), markica za GSP i paklica najgorih i najskupljih cigareta na svetu - John Player Special. Para nigde. Dok "sedmica" jezdi pored mesta gde je sada Delta City, on razrađuje strategiju. Da li je startovati odmah ili posle 5 piva/votki/rakija/vinjaka/likera? Frontalno (solo) ili s krila (ortaci kao backup)? Uz Kneza ili Funky G? Ding. Vukov spomenik.

21.00

Sve cool. Samopouzdanje raste. Krdža od JSP u uglu usana i ruke u džepovima (ipak je -7C). Svet je pod njegovim nogama. Sneg takođe. Žurka je u blagoj hibernaciji. U predsoblju deo duvačkog orkestra već rola topove i sprema se za kanonadu. Dr. Iggy - Oči boje duge. Sve je spremno.

21.07

Eno je. Odoše sve strategije u kurac. Par godina stariji kik-bokser (džudista, tekvondista, kyokushinkaista, whatever) joj proverava ispravnost i kakvoću krajnika. "Mamicu mu jebem onu borilačko-veštinarsku, drpio je za sisu! Pa ja sam to 'teo, da mu jeb...". Misli mu se lagano gube dok seda za astal na kom je stacioniran sav raspoloživi alkohol na žurci.

21.15

Raspaljuje iz zvučnika "Kralj kokaina". Mlada, oznojena i već blago usmrđena tinejdžerska masa se talasa pred njegovim očima. Znao je Dante šta priča. Liker, "Baltic", guc "Pilsa", guc "Vranca", "Baltic", guc "Pilsa", "Baltic", izmaglica, kasni slika ima tona, jedna "Bajadera" (da, našao se i tanjir pun bajadera na stolu), nema slike ton šušti, "Bljaaaaaaaaaaaaarghhhhhhh!". Manjak podloge u želucu je učinio svoje.

22.03

Pridiže se sa stolice. Nekako. U fazonu je "normalan sam", iako se i soba i ljudi nekontrolisano okreću. Nada se da niko neće primetiti bljuvotinu pored stolice. Provaljen je. Odmah. Pomaže domaćici (ortakinja iz odeljenja) u čišćenju. Biva poslat u jednu od soba da malo prilegne. Na putu do iste zabada klonju i obavlja molitvu po drugi put te večeri.

22.07

Počinak na planini od jakni.

22.08 - 03.15

Black hole.

03.16

Budi se. Zima mu je ekstremno. Uzima prvo što mu pada pod ruku i odlazi u pravcu dobonjanja basova. Uzeo je bundu. U sobi je ostalo tri slepljena para i petorica ortaka koji bezuspešno motaju preostalu smorenu ribu. Nema je. Otišla još oko dvojke sa onim Chuckom Norrisom. Do kurca. Daj to pivo. "Opsesija" - Beat Street. Bacaka se u agoniji po parketu, sa sve bundom. Ortaci ga fotografišu za buduća pokoljenja. Neko mu prinosi i ogledalo - bled kao smrt, modrih usana i psihopatski pogled zamućen od alkoholnih isparenja.

03.45

Ortaci ga izvode u dvorište na efikasno trežnjenje. Sad je već -10C. Posedaju ga na dečji tricikl bez točkova prekriven snegom. On "vozi" i trezni se u trenutku. Opet ga slikaju.

04.00

Kraj. Skida bundu i kopa po garderobi tražeći svoju jaknu. Već je, kao, ok. Dovoljno sivih ćelija je preostalo da se seti da mora da se izvini domaćici zbog bljuvotine u 21.30. Uz izvinjenje, pruža ruku, a iz džepa od jakne ispadaju kurtoni. Zemlja se polako otvara i on lagano propada kroz istu.

05.00

"Sedmica". Kunta na sedištu. Pecaroši u trandži ga posmatraju sa sažaljenjem. Bazdi na Jazz, Maliziu, alkohol i bljuvotinu, stoga su pecaroši na bezbednoj udaljenosti.

05.30

Budi se. Slučajno nabada baš stanicu na kojoj treba da siđe. Napolju Sibir. Tetura se do kuće, pridržavajući se za živu ogradu, bandere, semafore i parkirane automobile.

06.10

Zgrada. Pentra se na 11. sprat pešaka jer je zaboravio da lift ipak radi. Na spratu mrkli mrak. Neko deknuo sijalicu, normalno. Brajevom metodom napipava broj na ulaznim vratima i konstatuje da je to to. Vadi "keso" ključ iz džepa i nabada ključaonicu, klečeći na otiraču.

06.19

Ćale otvara vrata u gaćama, opremljen tiganjem jer je mislio da mu neko obija gajbu.

06.20

On nonšalantno ustaje, želi ćaletu dobro jutro i juri u WC.

06.21

Shvata da je u kuhinji i da drži đoku spremnog za pišanje.

06.22

Vraća đoku u gaće i (ponovo) nonšalantno se vraća ka kupatilu. Ćale ga prati u stopu, sada bez tiganja. Promašuje skretanje u hodniku za nekih pola metra i opaljuje se kolenom u radijator.

06.23

Ćale konačno shvata ozbiljnost situacije i sprovodi ga do klozeta i sa dubokim uzdahom zatvara vrata za njim.

06.25

Keva se budi. Krsti se. Zamračuje sobu. Smešta ga u krevet. Opet se krsti. Zatvara vrata.

Nedelja, 08.20

On se budi. U sobi smrdi kao u paklu. Priseća se prethodnih zbivanja. Momentalno sledi dupli facepalm uz kataklizmičku misao: "Jebote, kako ću sutra u školu...".

Sve ce vam, pa i one najgore stvari u zivotu, jednom biti od koristi. Zato treba da budete svima zahvalni, cak i onima koje ocima ne mozete da vidite.

Trenutak kad te zadihana baba koja tek što je utrčala u trolu, pogleda kao da boluješ od neizlečive bolesti koju joj svakog časa možeš preneti, a zatim odstupa kao lešinar do narednog slobodnog mesta eksperimentišući sa Marfijevim zakonom.

Tanka korica kajmaka na posnom mleku, koja lako puca kada je najnežnije dirneš.

Svakodnevnica jednog prosečnog građanina Srbije.

Kada ljudi počnu da se krste dok autobusom prolaze pored još nedovšene crkve.

Kol'ko iritantna reč, je l' da?

Elem, verovatno se pitate - a pored onog standardnog "ZAŠTO sam u subotu uveče na gajbi i buljim u jebeni ekran od kompjutera 'mesto da sam u klabingu k'o deky_aod?" - kakva je sad to hipsterska novotarija i za koji mogući kurac jednom Srbinu može biti od koristi da zna bilo šta o istoj? Ovaj tekst nudi nedvosmislen, doduše subjektivan odgovor na to nimalo svakodnevno pitanje i ujedno služi kao informator potencijalnim interesentima, naravno ukoliko ih uopšte bude bilo. A i pisac ovih redova vrlo dobro ZNA zašto bleji pred ekranom svog laptopa u subotu uveče, pa i da mu malo proleti vreme...

Razume se, pomenuti cenjeni autor se nada da je međ' vama subotarima sila koja pokreće naš nebeski narod (doduše NE i ekonomiju istog; prim.prev) i dalje u onoj optimalno-funkcionalnoj količini da po završteku čitanja predstojećih par informacija u vezi sa naslovnim pojmom, broj eventualnih zainteresovanih ostane na popularnom "jajetu", da ne kažem "nularici". Na tome vam se on ovom prilikom i unapred zahvaljuje.

Ipak, ne treba se osećati prozvanim pre vremena. Pojava iz naslova je, pre svega, namenjena urbano-hipsterskoj ženskoj deci urbano-hipsterskih roditeljskih parova, jer je, naime, i sâma nastala procesom tzv. urbano-hipsterizacije plave planete...a onda i Srbije, jer smo, hteli mi to ili ne, delom iste...tj. barem do te od Svevišnjeg na zadatak nam ostavljene kolonizacije Jupiterovog meseca Evrope, 4000 kusur-i-neke godine. Dakle, odahnite vi što ste trknuli po kofer.

Elem, logikom vođen čovek bi satima mogao da lupa glavu u pokušaju da otkrije neko iole suvislo značenje iza spoje pomenute dve, inače, relativno ortodoksne umetničke kategorije (džez koliko-toliko, balet...pa, dobro, ima onih i koji sa njojzi koketiradu), ali ja ću mu odmah sačuvati dragoceno vreme i reći da je džez-balet zapravo jedna klasična mamipara kojom se, na kontu lukavo servirane ideje miksa "sporta&plesa", "fizičkog&duhovnog" i "mogućnosti da Vaše dete pronađe umetnika u sebi", naivno-glupim roditeljima iz više srednje ili visoke klase nudi debilizovana i prilično paprena vanobrazovna aktivnost za njihove eventualno podgojene buržoazne kćerke, mlade hipsterke u povoju. Ukoliko su keva&ćale još i bolidi koji su u fazonu "Naša Maristela je drugačija od drugih devojčica/Naša Semiramida je rođena balerina!", jednogodišnji paket časova se uplaćuje brzinom kojom penzioneri nagrnu u prazno vozilo GSP-a na njegovoj početnoj stanici.

I dok prosečna srpska ženska čeljad tradicionalno ide na gimnastiku, atletiku, odbojku, pohađa muzičku školu ili igra u nekom folklornom ansamblu, pomenute male buržujke, poznate po tome "što nigde ne mogu da se uklope" a možda i zato što od, fazon, 5.og razreda osnovne šetaju sa jebenom Luj Viton tašnicom na velikim odmorima, petkom i(li) subotom odlaze u, pajsad, STUDIO DŽEZ-BALETA (imena mogu originalno varirati od onih "Fantastiko" i "Arabeska" do onih nešto konkretnijih u smislu onoga kako mamicin i taticin novac nestane u njima, kao na primer "Magiko" ili "Puf") gde ih potrošene i raspolovačene ex-balerine - što već spada u kategoriju onih kojima je usled trenja prvo stradala pička pa tek onda zglobovi i prsti na nogama; prim.iz.iskustva. - šatro uče da se "izraze pokretom" ili šta-ti-ja-već-znam, što individualno, što grupno, al' bitno da je uz Bijonse ili onu majmunicu što laje dok peva. Ono, na pravi balet liči koliko jedna Dačia na pravi auto - liči, jebiga, al' nije auto. "Džez" deo i da ne pominjemo...

Šta? Imate potencijalno gojaznu razmaženu ćerku, a ona 2 slobodna sata između privatnog časa engleskog i termina kod manikira? I još se zove Ana-Marija-Atina?? E, onda je džez-balet prava stvar za vaš novčanik!

Više nam nisu neophodni neoriginalni prostodušni zidni kalendari.. Dovoljno je uključiti najpopularniju mrežu socijalnih slučajeva i na osnovu slika i statusa videti koje je doba godine.

Januar - Došla je Nova godina! Protekla je još jedna noć kao povod za napijanje i prežderavanje i vreme je da svi okače slike sa dočeka, kako bi svi znali gde su oni bili i šta su radili i šta su obukli i koliko su se napili i najvažnije koliko im je l00do bilo, jer koja je poenta ići i zabaviti se kad je moguće slikati se i sutradan komentarisati po slikama jedni drugima kako je prejebeno bilo i koliko se ko po kome ispovraćao.

Februar - Mesec skijanja. Vreme je da se okače slike sa skijanja, zimovanja ili gde god da se išlo. Pored toga, februar beleži i Dan zaljubljenih, a to je pravi trenutak da u svom statusu napišete koliko puno volite svog partnera, ali i da pošaljete srca drugim dragim ljudima putem aplikacije "Send Valentine's gift!" ili kako god.

Mart - Posle duge zime, najzad dolazi proleće, a kako se proleće lepše dočekuje nego tako što ćete pisati o istom u vašem statusu i tagovati sve svoje ženske prijatelje na neku ogavnu cliché sliku ruža na kojoj iznad piše "SREĆAN OSMI MART DAME MOJE".

April - Mesec u kome je najčešće hrišćanski praznik Usrks, pa se shodno tome ponašaju i ljudi na Facebook-u. Pravi je trenutak da svi okače slike svojih jaja i da im se međusobno dive.

Maj - U ovom mesecu najučestaliji status je oblika "A sad adio", a najčešći klipovi koji se postavljaju su svakako iz filma "Lajanje na zvezde". Maturanti odlaze naravno! Pored abnormalne doze patetike koju forsiraju najčešće ljudi koji su mrzeli pola svog odeljenja, procuri i po neka informacija ko će kakvu haljinu za maturu kupiti (i naravno koliko će je platiti).

Juni - Došla je matura i najzad vreme da haljine o kojima je do sada pisano zablistaju i pojave se u svom punom sjaju. Vreme je za veče na kome će sav šljam izaći u najskupljim limunzianama, prošetati se ko pingvini u frakovima, odnosno u haljinama boje breskve, i tako svi zajedno odigrati poslednji ples kojim se napuštaju dani bezbrižnog gimnazijalskog postojanja i ulazi u život pun nedaća, ispitnih rokova, ESP bodova, jurenja budžeta, mesta u domu... Najlicemerniji (mada poneko i iskren) i zaplaču dal' zbog kraja ili zbog novog početka?! Mesec se prepoznaje po albumima "We will meet again", "Poslednji ples :((((((((", "Par godina za nas", "Bolje biti pijan nego star" i tome slično.

Juli - Mesec u kome se aktivnost Facebook-ovaca splasava, valjda jer su svi na moru, selu, ekskurziji Italija-Azurna obala-Barselona, Exitu ili gde već. Nema puno publikacija, tek poneko se javi sa svog mobilnog telefona kako mu je super i ludo, da se slučajno ne zaboravi da postoji.

Avgust - Beer fest! Mislim da je to jedan od najvećih razloga zašto se ljudi vraćaju odatle gde su otišli. Od nedavnog dolaska Kikija i Pilota na gorepomenuti, navala pajsera i ziljavuša eksponencijalno se povećava iz godine u godinu, a sa tim naravno i novi albumi na FB-u. Međutim, za razliku od originalnih patetičnih naziva za albume s maturske večeri, ovde je jednostavno - Beer fest.

Septembar - Školarci kukaju zbog početka škole, studenti zbog obnavljanja godine, brucoši jer im je ostalo još samo mesec dana. Mesec jebenog kukanja, prenemaganja, ali i lepih uspomena sa mora-planine-doline-jaruge u vidu novih albuma, gde se najčešće ni ne može videti more-planina-dolina-jaruga, već samo njeni posetioci kako se spremaju za izlazak, jedu, peru sudove, slikaju ispred ogledala, veš mašine, bojlera, multipraktika, usisivača..

Oktobar - Neko bi pomislio da u ovom mesecu kosmos zrači nekom posebnom vrstom energije koja podstiče intelektualne napore ljudi. Da li je u pitanju OET, anatomija, matematika ili rimsko pravo, oktobar II je najbolji rok da se sve to ispolaže (ili ipak ne) i za to da se podeli radost (ili tuga) sa svojim fb friends.

Novembar - Do sada su sve gotovo svi već vratili sa ekskurzija i okačili svoje slike gde jedu Mc Donald's (jer to je najbolja hrana za jesti u inostranstvu), piju ili eventualno se biju sa medicinskim sestrama iz Hrvatske.

Decembar - Mesec kada počinju zimske čarolije, kada je jako super jer je sneg napadao i usporio već dovoljno raspali GSP, kada se svi raduju što će potrošiti još nekih 50€ za najl00dje novogodišnje veče (a u zoru - trubači!). Mesec se prepoznaje po učestalim statusima u kojima se iskazuju čestitke i želje za Novu godinu, a oni najluđi i čestitaju Božić i svojim prijateljima iz celog sveta koji ga slave 25.XII po gregorijanskom, da ne kažem matematički tačnijem, kalendaru.

Se opisuje kao stanje ili poremećaj čije poreklo datira negde iz predškolskog uzrasta, manifestovalo se manjkom interesovanja za igračke, tv i kompjuter (na veliku radost roditelja) i preteranom opsednutošću sopstvenim, a potom i tuđim pupčevima (slobodna interpretacija, jer ova reč ne postoji)!

Ovo u najmanju ruku neobično dete nakon prvobitnog ushićenja počinje ozbiljno da zabrinjava roditelje, mada je roditeljska briga i ovaj put bez naučnog dokaza (rečenica koja će kasnije postati poštapalica).
Prva osoba koja bude prepoznala naklonsti ove dece i to stavila do znanja svima, biće verovatno neki rođak u poseti po prvi put, komšija sa prvog ili pak kasirka mešovite robe, tada će izgovoriti nešto poput: ”ova/ovaj vaša/vaš mala/mali je rođeni doktor”! Od tog trenutka je sudbina male/maloga zapečaćena.

Sa nepunih 19 godina mala/mali, sada već uveliko stasala/stasao, upisaće medicinski fakultet, pa makar on bio i u Foči (ovo ni po kojoj osnovi ne bi trebalo da uputi čitaoca da pomisli da je u navedenoj sredini veća zastupljenost datog poremećaja, već je poremećaj otprilike jednako zastupljen na svim medicinskim fakultetima sveta, nažalost).
Potom sledi apdejtovanje slike u pasošu, ličnoj karti, gsp povlastici i naravno profilne slike na fejsu, izgled bi bio otprilike sledeći: beli mantil, kostur i ja, sa varijacijom na temu: beli mantil, Neterov (Netter) atlas i ja ili beli mantil profesorka/profesor i ja (najtužnija od navedenih varijacija)!

Godine prolaze, školovanje traje i traje više ili manje uspešno.
Slike, statusi i komentari na fejsbuku, odakle ih prijatelji iz srednje i šira porodica jedino može pratiti, ostaju manje-više isti, promene su estetske prirode, dobitak (češći) ili gubitak na kilaži, eventualno druga boja mantila, iz belog u zeleni (hirurški) ili tako nešto. Statusi i komentari su tipa: „položila/položio tu i tu -logiju sa tom i tom ocenom ili tipa ne mogu više da učim, bla bla bla, baš su mi teške knjige, a jel zna neko kad je predrok itd”!

Odjednom će Vas cimnuti data osoba na mobilni, pomislićete da želi da Vas čuje, ali da nema kredita. Ok, to je skroz legitimna situacija, može to svakome da se desi i brže bolje okrenućete Vašeg prijatelja ili rođaku jer se ona/on Vas setila/setio, baš Vas, daljeg rođaka koji im je još davne neke, tako vešto odredio životni poziv ili prijatelja iz srednje škole ili osnovne, koga zbog obaveza ni ne viđa više!
Iznenađenje!!! Javiće se, kratko i odsečno i reći: „E na dežurstvu sam u hitnoj, ne mogu da ćaskam”! Probaćete ponovo, misleći da ste u brzini pogrešili broj! Javiće se opet, sada još kraće i sa izvesnim prizvukom zadovoljstva u glasu: „U hitnoj sam, žur….tuuuuut”! Bićete zabezeknuti, šta se upravo desilo?!
Situacija će Vam biti donekle jasnija sutradan, kada budu svanule prve slike na fejsbuku, Vaša rođaka ili prijatelj u belom mantilu sa stetoskopom oko vrata pozira ispred Urgentnog centra, na parkingu Urgentnog centra, na stepeništu Urgentnom centra, u čekaonici Urgentnog centra, sa natpisima ispod slika: Urgentni centar - druga kuća, Urgentni centar - novi dom, moj život je - Urgentni centar, kada odu svi ostanemo mi - Urgentni centar!
Na slikama osim Vama poznate osobe biće još po neki saučesnik (vršnjak - istomišljenik), biće jasno svima da su slike napravili upravo ljudi koji se na njima i nalaze, negde se vidi i ruka osobe koja drži aparat ili mobilni telefon!

Pomislićete možda da je Vaša rođaka ili drug napokon postao neko i nešto na tom Urgentnom centru. Međutim situacija je malo drugačija. Rođaka ili drug je niko ništa, ima upotrebnu vrednost poput vešalice za garderobu, ormana, otomana ili nekog drugog komada enterijera i to samo ukoliko ume da stoji mirno! Ali silno želi mnogo toga.

Ako je data osoba već dosegla toliko količinu samoljublja i uobraženosti, moramo se priupitati šta će se tek desiti ako stvarno jednoga dana postane neko i nešto?!

Izvesno je da će sebe posmatrati poput malog ili malo većeg Boga među ljudima! - Auuuć (zvuk koji nastane kada se prstom dotakne vrela ringla)!

Šta činiti i kako lečiti?
Ovaj poremećaj ili stanje se jedino može lečiti udarnim dozama prizemljavanja i određenom dozom samohumora!

Malo je stvari u životu koje toliko impliciraju na seks, kao vožnja u gradskom iliti grackom autobusu. Toliko različitih profila ljudi i toliko zanimljivih situacija na jednom mestu, može da obezbedi samo gracki autobus na nekoj dužoj liniji.