Pitanje koje pitamo kevu i caleta,pre izlaska subotom..

Stil igranja svadbenog "kolceta" svakog trve Srbina. Taj hitri trzaj glavom s leva na desno i s desna na levo samo Koštunice smatraju umetničkim pokretom, nesto kao Kebino trzanje ručicama pri izvođenju "Bre gidi džanum", ali neee, taj pokret služi da u sveopštoj gunguli na brzinu i nekažnjeno šmeknete i procenite da li je bolja sisa levo ili desno od vas. Podrazumeva se da se trve Srbin, nikad, ali nikad, ne 'vata u kolo ako nema mesta između dve snaše.

Изрека која се углавном користи за људе са одређеним утицајем у друштву, који безобзирно користе тај свој утицај како би себи на неки начин прибавили одређену корист.

Kad nesto istovaramo (npr. daske sa kamiona), na telefon se javljamo i odgovaramo da ne mozemo doci, jer skidamo nesto sa interneta.

Бити не задовољан оним што имаш (а што није лоше) већ тражиш нешто боље.

Vazdušast, lagan beli 'leba, ofarban braon bojom

Hleb koji ima više vazduha nego testa u sebi.

Било какав скуп разјарених малолетника после пет тура пива испред киоска.

Studentski izraz, koji dokazuje da to što se na završnoj godini studija ili apsolvent ne znači da ćete skoro diplomirati.

Израз који описује густу маглу.

Ushićenost majke prilikom povratka njenog djeteta sa nekog dužeg odsustva.

Standardna mera podele Beograđana na gradske i prigradske.
Po ovoj podeli, oni koji su SA su gradski a oni koji su IZ su prigradski.
Pravilo trpi i više izuzetaka.

Знак да си спреман, ако ти пропадне факс, да без проблема радиш трећу смену у неком угљенокопу. Или да будеш ноћни чувар у Максију.

Лик кога форензичари стружу са асфалта након скока са зграде.

Destinacija sa najviše rupa na sebi.Izbušenija od Švajcarskog sira , od Mesečeve površine , od fudbalske mreže Bosanske reprezentacija , od dupeta Eltona Dzona i face Lenija Kravica.

kora-mast-kora

Оригинални руски производ. Једном кад се отвори нема назад.

Brzo zaustavljanje u pekari po hleb nakon vraćanja kući sa posla.

... sedeo sam kraj obale Morave i plakao... odlučio sam dumrem...

Iliti što bi naš domaćin čo'ek rek'o, puko mu kurac za sve.
Otići na neko skriveno mesto, iza sedam gora, sedam planina i mora, tamo gde ni pastir ne taslači koze, i posmatrati beskrajnost sunčevih zraka kako lagano tone u san. Gledaš ti u Sunce, ono u tebe i šta jednom drugom da kažete... ti imaš svoju muku ono svoju... Ti ost'o bez očeve penzije a ono za par milijardi godina umire.

U svom tom haosu, treba ti samo mir i tišina. U mislima, muzika za dušu i opuštanje... zvuci delfina, čarobne frulice, pesme sirena... Naravno, poneo si i pljosku sa đedovom rakijom. Suneš sve odjednom, istreseš glavom k'o okupano kuče, podrigneš i naslanjaš se na drvo. Nirvana se bliži.
Sunce polako počinje da se smanjuje. Ali, vi ne prestajete da se gledate. Postali ste prijatelji. Ma, razumete se bre! Kad se tvoje srce čuje tak, njegovo se čuje tik.
Mravi? Pauci? Škorpije? Krokodili? Ma, jok! Ni oni ti ne smetaju. Nema ničega na svetu što će ti skrenuti pogled na blještavog prijatelja.

Poluotvorenim očima putuješ u nedođiju. Ma, ne razmišljaš ni o jebenom dedi, babi koja neće ni plac da ti prepiše, ni o ženi koja te je ostavila, ni što su naši pukli u košarci ma ništa te ne interesuje. Boli te đoka.
Otvaraš tabakeru, vadiš pljugu koju si smot'o, pališ je, uvlačiš prvi dim duboko i izdahneš laganini. Prvim dimom se čisti duša i izbacuje sve ružno i negativno. Opet osmeh. Sunce ti namiguje i daje prijateljsku podršku za dalje.
Cigareta lagano gori, plavi dim igra oko tebe i meša se sa vatreno-narandžastim bojama na horizontu.

Sunce se polako pretvara u šiptarsku kapu. I sve je manje i manje...

Došlo je vreme rastanka. Sunce mora da ide da spava. Rastanak jeste bolan ali... sutra u isto vreme.

Нерешива енигма и ноћна мора за многе ђаке а и неке пеофесоре, па се углавном избегава упуштање у коштац са истим. У противном долази до фаталних последица.