Piši kako hoćeš i dešifruj ono što je drugi napisao.

To kažemo nekome ko se ponaša snobovski u trećerazrednoj krčmi ili gostionici. Niko ne zna ni kako je ta osoba došla tu, i svi čekaju da ode, jer im je neugodno biti čak i u istoj prostoriji sa njom.

Izraz iz žargona mladih koji je vremenom izbačen iz upotrebe a koji predstavlja pitanje muškarca upućeno devojci sa kojom bi želeo da bude u ljubavnoj vezi, na koje devojka može odgovoriti potvrdno ili odrično.

Poslednja vrsta usluge kod domaćina kojem su se gosti popeli na glavu.

Ultimativni argument stare majke u vidu retoričkog pitanja u svrhu precrtavanje snajke non grate sa liste neženjenih želja.

Олд скул џентлменски позив да други организам, потенцијално лепо грађена хуманоидна јединка тзв. препичка, борави скупа с тобом под том портабл зоном приватности, званом кишобран. У ствари, то је можда и најбоља функција ове справе која по својој незграпности и непрактичности улази у саму завршницу избора најапсурднијих изума.
Тек, пиша Свевишњи, а њој се жури, цупка у месту, оклевајући да се отисне кроз пљусак. Ти имаш амрел, она јок и ту се тривијална ситуација претвара у прилику, а тренутак накислог поподнева у блесак провиђења. Подићи ћеш надлактицу галантно пружајући ослонац, онда ћете се прибити не бисте ли обоје стали под куполу кинеске шклопоције. Даље ћеш се већ снаћи, није добро много планирати, боље овако, импровизуј, снифај јој шауму, блени у сисиће и огреби се макар за телефон.
То, додоле, у гујцу вас љубим!

Pitanje-ponuda iz domaćeg filma “Živeti kao sav normalan svet” Miše Radivojevića iz 1982. (Olivera Ježina postavlja pitanje sveže pretučenom Svetislavu Gonciću, svom kolegi sa muzičke akademije). Upotreba ovog pitanja u svakodnevnoj komunikaciji je isključivo u svrhu “peckanja”, ionako već iznerviranog druga.

Rečenica kojom će majka/otac uvek završiti raspravu sa detetom ili rečenica koju izgovaraju kad jednostavno ne znaju šta više da kažu.

Da li si siguran da želiš da čuješ to što imam da ti kažem? Možeš li da podneseš istinu? Možda je ipak bolje da danas zaboravim na iskrenost.

Da ti kažem ono što želiš da čuješ? Mo... Ipak ne.

Retoričko pitanje, šah-mat element brojnih dorćolsko-zemunskih sofizama za efikasno započinjanje šorke.

Uobičajeno zatvara dijaloge otvorene rečenicom "Izvini, je l' ti to gledaš moju ribu?".

Uloga replike je, jasno, čisto formalne prirode, budući da vam je već od prvog pitanja jasno koliko je sati.

Питање које углавном иницира бракоразводну парницу. Не поставља се у клиначкој или необавезној вези. Не, ово је питање које ставља прст на чело и подстиче размишљања типа: ''Шта радим ја у овом браку?'' и ''Како смо уопште стигли до овде?''. Пази, дао си све од себе да би био добар муж и стуб породице: ниси излазио са ортацима, прљаве чарапе си уредно одлагао у веш за прање, дизао си даску при мокрењу кад год си имао времена, изувао си се већ испред улазних врата, не памтиш кад си се задњи пут поштено напио, мајстор ти није ушао у кућу годинама јер све сам поправљаш, кусао си њене оброке који су више личили на помије, радио домаћи са децом и развозио их по тренинзима и пробама, успевао да целу породицу одведеш на море, а клинце пошаљеш са школом на Копаоник сваке године, трпео њене родитеље и рођаке иако 'два сте света различита'... Ортаци те јавно прозивају да си папучар, док се ти муд(р)о смешкаш и говориш да је брак одрицање, флексибилност, равноправност, прилагођавање и разумевање на више нивоа, ало!

А за све то време си слушао једно те исто: како она није ничији роб да само пере, пегла, кува и чисти, ако ти нешто не ваља да се обратиш мами, па не може ти она бити и мајка, и жена, и домаћица, и курва, и пријатељ, и родитељ твоје деце у исто време! Кад си мислио да поправиш онај штекер у шпајзу, зашто само ви возите полураспаднут ауто и знаш ли ти да се њој плаче кад отвори орман и погледа њену гардеробу? И да ли видиш свој пивски стомак, и како можеш да спаваш поподне, и како ти не досаде толике утакмице, и знаш ли колико хрчеш и какве гасове испушташ ноћу, па њој треба дати бенифицирани брачни стаж!

И сећаш ли се да је она оставила перспективног типа, данас примаријуса и директора Ортопедске клинике на Бањици, због тебе, клошара са Машинства? И како су њој лепо говорили и мајка и отац, да ти ниси прилика за њу, и да су деца повукла велике уши на твоју фамилију, и како постајеш исти свој отац, задригли, флегматични старац без игде ичега. И како она не може више, не зна како је ни до сада издржавала, кад су јој све другарице годинама говориле да треба да остави скота и почне свој живот испочетка, па није она толико матора, само да се мало дотегне и дотера, изгледаће боље него већина тинејџерки, па она већ има важећи индекс и дата 2 и по испита на Економском, када си се појавио ти и уништио њену светлу будућност. Али нека, није све готово, она то може, само да није деце, али шта фали, није касно ни за каријеру, па онај татин млади колега просто тражи некога са њеним карактеристикама, пословним наравно...

Pitaš ortaka kada ga neko propisno udavi pričom, aludirajući na crtać u kom se Duško Dugouško i Patak Dača prepiru koga će Elmer Davež prvog da upuca.

Očajničko pitanje žene kada je sa mužem već dosta dugo vremena a njihova veza ne prelazi na viši nivo. Muž je uglavnom pijanac, govedo... i ne želi brak. A ako dobije dete biće u obavezi, ako ne od žene onda od ženinog ćaleta. Jer ipak ne želi da oseti svu moć tvorca njegove buduće žene u najavi. Ima dva moguća rezultata ove pretnje: brak ili razlaz. Uglavnom je ovo drugo, štaš.

Неразумљиво питање које мајке/бабе млађе малолетне девојчурлије често упућују клинцима у раном детињству.
Пиљиш загледан у једну тачку, размишљаш да ли је моћнији јоку-мајгери или хаме-хаме талас, док једном руком надалујеш гаће, а другом вајаш носну глину. И чујеш то питање.
Зет. Шта му га то дође? Звучи као "зец", али тета иначе не промашује зубне сугласнике, није онда то. Да није неки суперјунак? Они почињу често на З. Оно: Зорд, Зург, Загор, Зорица Брунцлик. То звучи моћно. Што да не.
Још ако је тета онако добра према теби, тутка ти чоколаде и даје ти да јој се гнездиш на сиси, рећи ћеш судбоносно "да", ко из топа. Госпођа задовољно пљеска, околина се смеје, често то раде кад нешто одговориш. Шаљиви су ти маторци. Пре су те тако питали шта је тетки укључено на телефону и, кад си рекао виблатол, смејали се ко ментоли. Тетка каже да су они сви јебене курсаџије.
Него, зет. Шта ли му га то дође?

Pitanje koje smo svi kao deca jedva čekali da se postavi kad mama isprazni fil iz činije preko patišpanja. Nema ničeg slađeg ni veselijeg od lizanja činije i varjače.

Pitanje medicinske sestre pri davanju pencilina.

Rečenica koju samo za Uskrs drugar sme da kaže svojoj najboljoj drugarici, koju je hteo u početku da klepi, ali je nekako greškom završio kao njen prijatelj i sada povremeno mora da sluša kako se ona trska sa drugima i kao kobac vreba priliku da se ušeta.

Шаљиво телефонско питање онога ко зове.

Pitanje na koje Ferguson ne zna odgovoriti sa "Ne, hvala!"

Последњи бедем одбране. Ћошак из којег се жртва бесомучно бори против мора разлога и чињеница који покопавају њене тврдње. Нада да ће користећи реченицу из наслова макар на кратко пребацити лопту у двориште саговорника и скинути муку са себе. Али обично је та лопта нигде другде него на самом петерцу. Пред празним голом.