Ono što nikada nećeš reći konobaru kad ti donese hranu.
Rečenica na koju pomislite (ili je u ekstremnijim situacijama i izgovorite) kada ne baš tako poželjni gosti napokon reše da krenu kući.
Iskreno izražavanje nemoći što se situacija pred Vašim očima ne da promeniti usled dejstva više sile, a situaciju čini zbir nepoznatih stokilaša dvometraša koji su sasvim slučajno stali ispred vas na koncertu i skaču, ili mirno sede u redu, opet ispred Vas i s nestrpljenjem prate razvoj akcionog filma, nekad davno u bioskopu-ili se neki sretnu u finalu Wimbledona i bore se do poslednje kapi znoja da osvoje tu dragocenost, a Vama nijedan nije po volji.
Izraz mi je draga uspomena iz vojske kojim je moj crnogorski prijatelj Milić počastio svoje najbliže cimere sa ukupnom masom 250 kg žive vage-bio je lakši od njih skoro 200 kila i morao je dobro da ih se čuva kad se uvežbavala uzbuna, da ga ne pregaze.
Tvoj odgovor kad kines, a neko ti kaze: "Na zdravlje!"
Otpozdrav prodavačici u trenutku kada vas od prepuštanja alkoholu dele samo vrata. Poseban akcenat treba staviti na ovo "doviđenja" jer ta reč oslikava naše odsustvo iz društvenih tokova do daljnjeg. U prevodu - Odoh da umrem, vidimo se kad vaskresnem.
- Komšija, zar ćete sve ovo sami pipiti?
- Hehehe. Hvala, doviđenja!
Postoji prica da su Srbi u Prvom ustanku ostali bez oruzja. Neko je morao u bratsku nam Rusiju po novo oruzje. desilo se da taj posao dobije niko drugi do vojvoda Petar Dobrnjac. Trebalo je da se vrati posle mesec dana, ali se on toliko sprijateljio sa ruskom Kraljicom da je ostao preko 6 meseci. kada je konacno dosao nastala je gorepomenuta izreka.
Najbolnije reči mog detinjstva. Kad su nas učili da budemo fini u gostima. Oni te posluže kolačima ili slatkom a tebe majka guram laktom da kažeš domaćinu ,,Neka hvala, ne treba``. Još gore je kad oni insistiraju, pa ti uzmeš jedan kolač ili jednu kašiku slatog pa nude još a ti lažeš samog sebe i govoriš ,,Neka hvala.`` a pojeo bi celu teglu da mogu...
Domaćica: Dobar dan, kako ste? Evo izvolite domaće slatko
(posle jedne kašičice)
Domaćica: Ma uzmte još slobodno nek i dete uzme još!
Moja majka: Neka hvala, treba posle da ruča pa da ne pokvari ručak znate...
Iz nekog razloga se izgovara, a misli se samo ovo prvo. Inače ovako, nema smisla, nastaje haos.
- Prijatno!
- Hvala, izvolite.
- Hvala.
- Ej, šta radiš? Pa to je moj tanjir.
- Pa jesi rekao da izvolim, ja izvoleo.
Umiljat izgovor koji se koristi kako bi ispali fini i siti, kada nam neko nudi parče torte, kolača, peciva.. A mi "nismo" željni toga naravno. U stvari, jedva čekamo da ponudi još jednom, pa kao "da ga ne uvredimo, aj da uzmemo".
Jao šta sam lepe kolače napravila, hoćeš jedno parče
Ćale: Ma može baš da probam.
A ti Danilo, za tebe isto jedno?
Danilo: Maa neee, hvala.. Nekaa..
Zašto?
Danilo: Ma nee mogu.. Ne znam..
Hajde Danilo ne zezaj.
Danilo: Pa 'ajde da probam, jedno ću samo..
Reči koje se uče istog dana u školi života ali se u današnje vreme veoma retko koriste.
Apsolutno tacna cinjenica ali dobija na apsurdu jer pripovjedac posle ushiceno izgovorene recenice nije rekao nista novo,ili narodski receno otkrio je da govno smrdi.
Reči kojima devojka, ili žena, pokazuje neizmernu zahvalnost svom najljućem neprijatelju dosad - impotenciji svog dragana.
Jer, zna ona da je on onaj pravi, zna da je dobar i da ne bi nikad pod normalnim okolnostima, ali isto tako zna da se ne može protiv sudbine i dobro poznate prirode muškarca. Znala je ona i da će jednom doći taj dan nesvesne "pobune" protiv života 1 na 1, samo trenutno nije bila spremna za njega. Ali, priroda muškarca je istovremeno stala i na njenu stranu i od nečega što bi ona rado izbacila iz života uopšte, od jednog vrlo negativnog faktora njenog izabranika, onog glavnog razloga njene neispunjenosti u vezi/braku, stvorila je moćno oružje za zaštitu ženskog od, za nju neželjenih i nimalo povoljnih, akcija muškog člana ovog para.
- Ohoho, pa kome se to muž sinoć provodio na ispraćaju, čujem da je redom sve snajke iz sela obljubio, ako me razumeš?
- Nemoj da preteruješ sestro, samo se malo napio, znaš ga kakav je.
- Ako ako, red je...samo nije morao toliko da popije, od onak'e bajate Zorke mislio da ga rade dve plavuše, i to bliznakinje, eeej, samo zato što je nosila žuto maramče!
- Bolje ti malo pripazi na onog tvog Kazanovu, mene moj još uvek sluša, hvala kurcu krivom. Ionako ću mu jebati mater, samo dok se otrezni.
Maslinovo ulje, ruzmarin! Ladno pivo, koka kola, jupi! Krofnice, vruće krofinice...
Ako ste ikada išli na primorje, crnogorsko primorje, vrlo vjerovatno napamet znate navedeni marketinšku mantru, koju ponavlja ubogi prodavac na plaži. Primjetićete da se u prvom planu nalaze masline. Zašto baš masline? Zato što masline rastu u primorskim krajevima. Zato što primorci izuzetno cijene svoje masline i njihovu prerađevinu maslinovo ulje. Zato što svoje maslinove ulje trpaju sve moguće i nemoguće kombinacije jela. Zato što se maslinovim uljem liječe, kupaju, jebu u guzicu. Zato što očekuju da i vi cijenite maslinovo ulje. Da ga platite naravno. Papreno.
Masline kao masline i nisu previše bitne za poentu ovog teksta. One rastu tu vijekovima. Teško da su imale uticaja na ljudske kvalitete osoba koje ih uzgajaju. Ali eto, potrefilo se da dijele kvalitetan geografski prostor sa, ne tako kvalitetnim, ljudskim bićima.
Latin, iliti primorac, potomak slavnih mletačkih trgovaca, dočekaće vas sa isto tako ''slavnim'' gostoprimstvom koje krasi dotične krajeve. Ljubaznog osmijeha, prefinjenih manira i prijateljskim zagrljajem ispratiće vas kući. Vrlo vjerovatno prvi i poslednji put. Mašte im ne fali. Teško da bi nekome drugom pale na pamet takve ideje za prevaru. Riječ im vrijedi koliko i maslinovo ulje koje prave. Na svu sreću, gledate ih samo ljeti. Ostalih godišnjih doba zavuku se u svoje kamene palate i broje novce. Smišljaju nove prevare, uvode nove takse.
A maslinjaci, oni žive vjekovima. I pravo je čudo kako ne pocrvene od stida svjedočeći nedjelima svojih vlasnika.
Srpske reči, koje će se, u najavi, naći u sledećem izdanju Vujaklije.
Odgovor simpatije iz prvog razreda osnovne škole kad joj poklonimo čokoladicu uz zbunjeno 'evo ti na'.
Najveća laž koju možeš da izgovoriš nakon što si se umazao kao svinja dok si promenio pocepanu gumu na A klasi nadrkanoj sisatoj brineti kada te upita kako može da ti se oduži.
Iskren i topao način zahvaljivanja nekom ko ti je učinio uslugu koju ti možda ni najbliži ne bi učinili. U trenutku kada ne znaš kako da se zahvališ toj osobi, dovoljno je uporediti ga sa rođenim bratom, jer brat u svetu, a koliko-toliko u Srbiji, jedna od važnijih osoba u tvom životu, bio on mlađi ili stariji.
- Alo mali, čujem nabacio si ribicu neku a? A?
- Pa da. Nije nešto, al' je oćna.
- To bre junačino strikina. Evo ti koji dinar da joj platiš piće. Evo i za kondome, nemoj da je pumpaš pre nego što školu ne završiš.
- To strikana, fala ti ko bratu. Evo još koji ispit, i očistio sam prvu. Iz druge mi isto ostao još koji, ma valjda ću se izvući, aj vidimo se. Pozz______________________________________________________________________
(Muž ulazi u sobu jer je došao ranije sa radnog vremena i zatiče u krevetu ženu, sa njegovim rođenim bratom)-ŠKK?
- U jebot...E bato, pa evo ja doš'o na kafu malo, i tako. Rek'o ostavio si ženu samu kući, bilo joj dosadno, pa ja rek'o da je zabavim malo.
- E hvala ti ko bratu. Odoh sad po dvocevku, vi me sačekajte tu. Neće niko živ izaći izkuće.
Potencijalna eskivaža dodatnih pitanja profesora pri polaganju ispita.
-Mhm, pa dobro ovo je dovoljno za prelaznu ocenu, evo još jednog pitanja za možda veću ocenu, kažite mi...
-Hvala na pitanju profesore, al ja bi radije šesticu he, he.
-U redu Šestiću.
Prosto-proširena rečenica koju izgovaramo kad nam neko nešto daruje (obavezno propraćena monologom:"O, da, trebali ste. I šta si bre stis'o kesu, mogao si malo više da se otvoriš") Ova rečenica je zapisana u informativnom RNK svakog Srbina i potiče od našeg dalekog, zajedničkog pretka baka Darinke I Licemerne. Kako je dobila ime Darinka nikome nije jasno, jer nije ništa u životu dala ikome osim govneta poljskom klozetu. Ironija njenog imena ne nalazi tu kraj jer je daleko poznatija po tome kako joj oči cakle kad joj neko nešto ponudi pa makar to bio sudski poziv. E ta Darinka je prvo iskonsko licemerje koje se urotilo u svima nama i i dalje živi kroz naše pokušaje učtivosti.
Stric gastarbajter: Evo sinko, uzmi sebi čokoladu. (pruža 100€)
Učtivo čeljade: Jao čiko, zaista nisi trebao. (uprkos medenim i nesebičnim rečima koje je izrekao, ruka sama polazi za čarobnom, zelenom devizom)
Stric gastarbajter: Dobro ako ti ne treba, razumeću te. (vraća 100€ u svoj, već prepun novčanik)
-Učtivo čeljade trči do svoje majke, plačnih očiju i nesrećnog pogleda da je upita šta nije dobro uradio.
Odgovor kamenoresca na pitanje ima li posla.
