Gorice,
Kada svane tužno jutro, u kom zauvek opraštamo se od deteta našeg, ti preuzmi na sebe da sve za sahranu spremiš. Okupajte naše čedo, venčić cveća u kosu joj upletite, u bele aljine je obucite, belo lice pokrovom joj skrijte, da na zimu liči. Ne kazujte drugim za prevaru našu, jer kad krene kolona uda i udova puna, iz našega doma, tužne će pesme biti i žene će plakati. Veles zadovoljan biće.
U crkvi neka njihovi popovi običaje kako njihov hrišćanski Bog zapoveda obave. Vi čekajte da bude pola noći, onda nam devojče naše presvucite u crvene aljine. Tek tad možete da jedete i da se radujete, igrajte i pevajte. Bogovi naši Svjatovid, Radgost, Svarog i Mokoš misliće da je neko drugo devojče to, a ne da smo dozvolili da našu mladu u tuđu kuću odvedu.
Nek greh za laž ovu Perunu i Triglavu ide na moju dušu, jer ja nemah srca da radosti mojoj ne dam dozvolu za ovu tužnu udadbu.
Izraz nastao pod uticajem velikog filosofa Miroljuba Brzakovića (najznačajniji rad: "Uloga pepela u de jure i de fakto egzistenciji"). I mogu slobodno da kažem, da je ovaj izraz žestok bunt prema tezi permanentnog učenja, uz stav: "Dokle bre?" i otpor konstantnom knjigogledstvu.
Studenti uče, zašto?
Izgovor sa kojim laskaš drugu osobu da više ne može da se ophodi prema tebi kao što je pre, već sa strahopoštovanjem.
- Prekosutra moram da ustajem u osam da idem na posao.
- U koliko?
- U osam.
- Na kurcu te nosam ehehe..
- Cile, kapiram ja da tebe znam tek nekoliko dana i sve to, ali samo da ti kažem da se malo paziš jer je jedan isto tako pričao sa mnom, i evo, jadan, sutra mu četeres dana.. Takvu foru kad sam bio u zatvoru nisam smeo da pričam..
- Okej brate, izvini.. Šta kažeš, u osam na posao, a?
Klasična rečenica koju ti ćale kaže kad pustiš igricu nekom klincu koji ti je došao u goste.
KVIZ MILIONER...
I konacno pitanje za milion:
- Da li vam je žena obrijana između nogu?
-Ja bih da nazovem prijatelja.
Svetom Savi preljeva septička.
E to je paket izmena koji popravlja stare greške na vašem sistemu a donosi nove koje bi naredni paket rebao da ispravi... tako u nedogled
Ovaj izraz definiše sam pogled koji teško opisati. To je pogled dunđera, građevinci ili bilo kog drugog majstora kada ga pitate sledeće "Da li pijete vinjak?"
Đoka: Majstore piješ li vinjak?
Majstor: (ćuti i samo ga gleda)
Đoka: Izvini, ne znam šta mi je danas.
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Prva pomisao kad sam čuo za alien-porniće.
Ustaljena fraza koja se pripisuje pojavi koja dominira svojom neprirodnošću i, zašto ne reći, bolešću. Time se želi naglasiti naša zaostalost, jer je to, tamo negde, u nekim razvijenim zemljama, sasvim normalno, jer su ljudi slobodni, a ne kao kod nas...
- E brate, dolazi mi na leto ona riba iz Amerike. Hoće da vidi Srbiju i da nas upozna...
- Jel' to beše ona sa narandžastim sočivima što je topila uši da napravi onu rupu i što je probila kolčeve kroz obrve?
- E, ta.
- Brate, kaži joj da ne napušta rodnu grudu, mislim da naše društvo nije spremno da primi poruke koje ona šalje.
derišta u zanosu, drugačije im ne možeš staviti do znanja da su momentalno zaostali...
Dva "drugara" koja međusobno iskorišćavaju jedan drugog, a isto tako ne mogu jedan bez drugog. Jedan ima pare, drugi auto, jedan curu, drugi kafanu za recku, jedan auto, drugi biciklo i tako u nedogled.
I: Jel' ono opet Šomi sve plaća, onaj njegov kolega ni da pogleda u novčanik?!
II: Normalno da plaća, al' ovaj vozi od kafane do kafane, ima auto, a ovaj repa.
I: Pa što ne kažeš odma' da su jebena simbioza kolektiv?!
II: Ma jeb'o ih ti!
Fraza koju će neki tip da kaže kako bi ispao važan, ili još 'bolje', da je mnogo zajeban.
Morbidan pokušaj da ispadneš duhovit govoreći ovo osobi u invalidskim kolicima.
Kaže se za nešto što je nemoguće promeniti.
Lik 1: Brate, šta da radim sa mobom? Ne mogu da ga 'opravim, a ne mogu ni da ga prodam...
Lik 2: Jbg, tako je kako je.
Veseljak čovek podjebavanju sklon, prava dobričina na ranu da ga staviš, onaj na kome se uvek kola slome. Penetrir'o mu duboko nije samo ko nije pokuš'o.
Pomozi neprijatelju u ratu, ljudski je.
Inače, tabla sa ovim natpisom stoji u holu Međunarodnog crvenog krsta u Ženevi koji je Srbiji odao priznanje za ovaj humani čin, jer je prekinula rat na jedan dan i propustila konvoj pomoći za neprijateljske vojnike i pomogla im u opremanju i snabdijevanju bolnice u Bugarskoj.
Ne previše surov, a opet iskren način pružanja utehe prijatelju koji je upravo pao ispit na Megatrendu.
