Priloška odredba za vreme. Upotrebljava se u kasnim večernjim, tj. ranim jutarnjim satima kada je pošten svet već pao u rem fazu.
03:52h Jeb'la me master liga umreću sutra na predavanjima! I Ivon je otišla na spavanje samo sam ja "još uvek budan".
Kulturan način da nekome stavite doznanja da "nije poželjan" na slavi.
Cvetomir: E brate, ajd' sutra na basket malo. Dolaze i Ljubomir, Dragomir i Njegoslav.
Slavko: Ne mogu brate, slavim sutra.
Cvetomir: Slaviš, a ne zoveš?
Slavko: Na slavu se ne zove, na slavu se dolazi.
Da otklonim zabunu u samom startu - naravno da me je kupala golog, ali pridev u rečenici ima za cilj da pojača utisak i doprinese samoj atmosveri; i drugo, priča se čitaocu može učiniti komična a nikako potresna, ali jedino stoga što i sam nije morao da prolazi kroz tretman trljanja tela matorim smežuranim rukama. Ali da predjemo na stvar.
Dogodi se tako te poživeh dovoljno da me upišu u treći razred, što je, s obzirom na to da sam bio živahno i radoznalo dete koje je gutalo klikere i kog je konj svojevremeno ujeo za glavu (i još pregršt raznoraznih dogodovština iz kojih sam izašao sa ponekim ožiljkom, i ponekad čak malo kraći), samo po sebi predstavljalo svojevrsan uspeh. I negde u drugoj polovini školske godine, odluče da nas vode na sedmodnevnu ekskurziju, pod radnim naslovom "Nastava u prirodi". Istina da smo videli probilje prirode i vrlo malo nastave, ali da ne žurim. Prvobitno trebalo da nas vode na Goliju, zatim nas iz nekog razloga preusmere na Goč, što je meni u to vreme bilo apsolutno svejedno...Dan polaska, majke šalju decu u veliki svet, prvo odvajanje, suze, povraćanje u autobusu, četvrtaci maltretiraju trećake i sve što uz to ide. Dali mi za to vreme astronomskih 42 dinara da ih podelim na nedelju dana, mada sam ih realno spičkao u prva četiri na plastični bodež, ljigavac (koji su mi oduzeli jer sam ga bacao devojčicama u kosu, pa sam morao da kupim još jedan radi istih potreba), i ostala sranja. Posle sam klošario tri dana i jedva čekao da me vrate kući, shvativši da nikada neću umeti da se služim novcem...
I stignemo nekako na odredište. E sad zamisli čopor dece odrasle u ravnici, koji prvi put vidi brdo veće od pola metra - prvo što smo uradili po izlasku iz autobusa bilo je da se razmilimo po planini kud koji. Jedva su nas nekako navatali. Ja sam bio sa grupom koja je osvajala nekakvu čuku, posle smo jedva nekako sišli dole...Smestili nas u sobe (po 6 - 7 komada u jednoj), ostavili stvari i pohitali na obližnju pijacu (šta obližnju, odmah pred hotelom) da arčimo mamine i tatine novce. Večera. E posle večere se ide u improvizovanu diskoteku za nas male seljake, gde je, bar dvaes puta na veče, dvesta na sat gorelo more i topile se planine. Ali izmedju večere i djuskanja usledio je kobni dogadjaj, o kom sam izmedju ostalog i nameravao da pričam.
Večerasmo, spakovasmo se po sobama - u jednom trenutku, dolazi učiteljica i veselo vikne - ajmo deco, kupanje! I odvede drugara u nepoznatom pravcu (ne sećam se ko je bio prvi, ja srećom nisam, imao sam vremena da se psihički pripremim - nisam doduše znao šta mi se tačno sprema, ali svejedno nikad ne valja ići prvi). I mi ostadosmo u čudu. Sedi nas pet u sobi, ćutimo, ne progovaramo. Svi u mislima prevrću neke strahove što su prethodno pokupili iz priča ili filmova, jednog su vuci otkinuli od čopora, družina prstena se raspada...Vrati se ovaj posle 5 - 10 (najdužih mogućih) minuta iščekivanja, nekako krut i izmenjen, staklastog pogleda koji je jasno odavao da je dečko upravo preživeo nekakvu torturu. Gledamo ga, gleda on nas, i, naposletku, sa usana mu se otkide nekoliko slabašnih reči - Damire, idi dole da te učiteljica okupa. Mi ostali se upišali više od njega. Ovaj šta će ode, moraš da slušaš učiteljicu. Mi ostali da ćutimo, ovog ništa ne pitamo, niti on progovara. Vrati se damir, samo što se nije upišao od smeha (njemu bilo lepo), i pošalje trećeg...E sad jebiga, deca ko deca - idemo da vidimo šta se dogadja (usput Damir ispričao svima živima šta nam tamo rade, i 20 klinaca se nacrta ispred vrata kupatila uz obavezno "ćuti majmune" i ostali repertoar). Istina da nisam stigao ni da gvirnem kroz ključaonicu, ali svi smo jasno čuli - raširi sine noge da ti učiteljica opere miška. E tu smo pukli od smeha i razbežali se svi u sobe, uvereni da nas je matora prljavica provalila.
I dodje red na mene. Silazim dole drvenim stepenicama, idem na randevu sa svojom prvom mačkom, srce mi u petama - kao Kijanu Rivs kad ide kod Al Paćina na kraju Advokata. Sve nekako strašno svečano, najradije bih igrao pang nafićomatima, ali što se mora mora se...Stupam unutra, ona - čeka. Skidam se na komandu i ulazim u nekakvu improvizovanu tuš kabinu. Jebena stvar - stojim ukočen, izložen, da sam bar mogao da sednem u kadu i da se skupim, možda bi prošlo bezbolnije. Sećam je se sa onom njenom crvenom kosom i polu - muškom frizurom kakve je tada probila mislim Mira Škorić; miluje me po mom mladom, golom telu boje varikine svojim punačkim, naboranim rukama. Srećom ne sećam se noktiju, ali jasno se sećam zgužvanih podlaktica (narukvicu mislim da sam projektovao kasnije, ne znam). I to traje. Podla uspaljena veštica, kako se samo nasladjivala! Ovi znam da stoje s druge strane vrata i pišaju od smeha. Srećom, bi mi dozvoljeno da se sam obrišem peškirom, valda joj je trebalo i malo voajerisanja a ne samo akcije, trebalo se spremiti i za druge dečake (začudo nije okupala ni jednu devojčicu). Ove što su virili sam prezirao iz dna duše jer su bili po drugim odeljenjima i imali druge učitelje i učiteljice. Prethodna ekskurzija je čak imala tu zgodu da učitelj naguzi učiteljicu sa neke druge ekskurzije, što su ovi čak i posmatrali jer su vrata bila odškrinuta. Eto. Neko gleda taslačenje, a mene zlostavljali sve u 16...Osećao sam se jeftino i iskorišteno preko svake mere.
Stojim tamo i mislim - jebem ti, ko će ovo preživljavati čitavih nedelju dana! Na svu sreću, jedan drugar koji je bio očigledno pametniji od svih nas, kada je došao red na njega rekao ozbiljno - učiteljice ja se i kod kuće kupam sam. Kakav stend ap pred autoritetom, i danas mu skidam kapu zbog toga - naravno da smo se svi kupali sami kod kuće, al gde ćeš to reći učiteljici. Spasao je čak još jednog drugara koji evo danas, živ i zdrav, očitava vodu po kućama - čak peva dok ide ulicom. I ova se skroz zbunila! Drtina matora, sigurno je shvatila da tu priču baš i ne treba širiti, jer u normalnom svetu ove radnje podilaze pod kategoriju zlostavljanja i neko bi mogao da te tuži zbog toga. Tako da smo se narednih dana kupali sami. Da smo bili normalniji, kamenovali bismo je kao Micu Trofrtaljku u Ranama, pa nek nas pitaju zbog čega deco učiteljicu kamenom u glavu.
Do koje mere je ovo ostavilo brazdu u našim dečijim dušama, jasno pokazuje činjenica da ovaj dogadjaj nikada nismo pominjali. Pre par godina, kada sam u društvu (svi bliski, nas 7 - 8) pomenuo dogadjaj ovom što mu je trljala miška, prvo nije mogao da se seti, a zatim se grčevito branio da on sam nije učestvovao u ovoj nasladi. No kada sam mu pomenuo miška, toliko je ispao iz takta da sam čak u jednom trenutku bio siguran da ćemo se potući...I to je kraj tužne priče, gde četa goluždravaca oseti prvi dodir ženske ruke na svojim preponama. Matoru smo i dalje vidjali maltene svaki dan, iz prostog razloga jer nam je bila učiteljica. I svi smo je mrzeli. Nikada nisam bio sa starijom ženom od sebe, niti ću - to mi je najmanje privlačna kategorija, ravnodušan sam prema njoj kao prema...Ne znam čemu zapravo. Ne znam ni kako su prošli dečaci na potonjim ekskurzijama...
E da, da dodam kako sam za tih sedam dana uništio ribok patike kupljene baš pred polazak, bazajući po šumi i igrajući fudbal. Moji me po dolasku kući zamalo udavili i napravili sebi novo dete.
FIN
Srpska izreka koja u prevodu znaci: Najebaces u svakom slucaju, kad-tad.
-Brate kupio sam kola za 400 evra, vozio sam ih 10 dana bez problema i onda mi crk'o motor, limarija mi se raspada, ima da ulozim jos 700-800 evra minimum...
-Jebi ga brate, sto ne platis na mostu, platis na Cupriji...
Princip na kojem se zasniva klasična sačekuša.
Svi imamo po jednu takvu u društvu. Ona ne preza ni od čega.
Može da se pohvali većim testisima od bilo kod muškarca sa kojim dođe u kontakt.
Svakog od njih najčešće matira u 2 rečenice, jer za šovinističkijim humorom od njihovog, bezobraznom provokacijom, a kamoli vaginalnom manipulacijom, gotovo da nikada nema potrebe. Dok se ona zagreje u verbalnom ringu, njih već kupaju.
Sa njom ste uvek sigurni, možete joj poveriti tajnu, kuče, dete, sebe, sopstvenu zadnjicu u slučaju da poželite da krenete golim dupetom međ' pijane Turke ili biciklom na Rusiju. Rusija? Pičkin dim. Njoj Sjedinjene Države, "Nato", Evropska Unija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i Samit nesvrstanih, đuture ne mogu ni vodu da nose, a kamoli avliju da kose.
Ima šta da prozbori sa penzionerima ispred zgrade.
Lokalne kasirke i šalteruše je se plaše i uvlače kandže kad naiđe.
Na speed dial-u ima Borisa Tadića, za slučaj da joj opet kopaju ulicu.
Obamu obavezuje Ustav da joj šalje čestitku za rođendan.
Kod Opre ne ide, jer Opra ne može da podnese poraz u kategoriji "Majka Tereza".
Ona je sa Svetim Petrom na ti.
Misliš da imaš šanse?
Izraz koji se koristi kad ne znas da li da stavis na maximum ili na minumum ili sta je vec ponudjeno.
E bate koje amortizere na kolin Mcrae reliju da stavim ove male al one su lose po losim podlogama ili ove velike a onda auto ide sporije
Ma stavi na pola!!!
****************
E ugrejala se kuca ocu da ugasim grejanje toplo je ??
Ma ostavi na pola!!!!
****************
Jebte ne znam kad mi je Maja rekla da dodjem u 2 ili u 3,
Ma dodji u pola 3 :D !!!!
Lik koji je ustanovio tako stroge kriterijume prema kojima ocenjuje definicije, da se nekad i po sat vremena lomi šta da da. I onda, kad konačno prelomi, ostavi ti svoj visokocenjeni komentar sa analizom definicije maherskim iskustvom prekaljenog Vukajlijaša.
"Žao mi je...Razmišljao sam dugo, ali stvarno nije za plus".
"Dao sam plus...Ali samo jer si nov".
"Ne vredi, brate...Minus".
A onda mu odeš na profil i vidiš da se registrovao pre dva meseca.
Ono sto kažemo nekom kada želimo da ga svom snagom zalepimo za zid pesnicom,ali se nekako suzdržimo pa kletvu prenosimo njegovoj deci koja će,ako bog da ,ići na tockiće.
Barack Obama:Izvini,brate,ali nema ništa od onih 100 000 evra što sam ti obećao kao znak naseg dugoročnog prijateljstva.
Boris Tadić(mazi pesnicu):Bitno je da si ti meni živ i zdrav,al da Bog da ti deca išla na tockiće!
Posledica saobraćajne nesreće i izliva moždanog tkiva na asfalt.
To ti je ono kada nekome daš + za definiciju na Vukajliji, pa ujedno lupiš i komentar.
Vrlo efektivna, no relativno mlada uvreda sa svrhom da skrene paznju osobi na asocijalno ponasanje i nagli pad u fizickom izgledu iste.
Produžetak stare narodne "Kad oće da te jebu gaće same spadaju" i objašnjenje kako je moguće silovanje, jer "žene brže trče sa podignutim suknjama od muškaraca sa spuštenim pantalonama".
Ako izuzmemo holivudska silovanja gde svake gaće puknu kad ih zategneš (iskreno, moje iskustvo govori da žene najače vrište da spasu intimno rublje: "NEEEE TO SU MI JEDINE PLAVE!") u realnom životu je dosta teško poderati gaćku. Zato prilikom startovanja koitusa sa partnerom koji vidno negoduje dosta je zgodno da stanete nogama na gaće i da ih tom prilikom spustite negde u predeo gležanja partneru. Svaki pokušaj da izvuče nogu iz gaća dovodi do diletacije donjih ekstremiteta, koji otkrivaju trtičnu oblast, ranjivu na penetraciju.
Kao metafora ovaj izraz se koristi za neizbežne situacije koje nisu ni malo prijatne.
- Treba mi para?
- Što?
- Moram da platim sudske troškove i odštetu. Hoće da me bace na robiju.
- Uf! Baš su ti stali nogom na gaće.- Jel to tvoja žena bere kukuruze ručno.
- Da.
- Moja bi se razvela od mene.
- I moja bi od mene, ali stao sam joj nogom na gaće. Posvađo sam je sa roditeljima za njihovu slavu.
- Uf majstore.
To što si počeo, ne prekidaj. Odlično ti ide.
-I kaže ona meni da išla kod njega na slavu u Čačak, a njegova sestra je zvala u kuhinju i ladno joj rekla...
- Budi na čemu si, samo da odem da pišam, posle ćeš da nastaviš.-Auuuu, vratio se Šešelj?!? Kad ga pustili?
-Budi na čemu si, brate, šta će ti višak informacija.
Jedan od uslova za ovaj posao je da imate uvrnuto ime i prezime i da toliko iritira kada se izgovori da gledaoci moraju da ga upamte.
Živana Šaponja Ilić
Maša Mileusnić
Roksanda Đorđević
Ljubica Gojgić
Marina Seizović
Jelena Kosanić Podunavac
Emisija u kojoj već u početnoj špici najavljuju kakvo će stanje na putevima da bude pesmom od The Prodigy-ja - "No good".
Fraza koju ćete neižbezno izgovoriti ili bar pomisliti kada like-ujete nečiji status na Facebook-u, a onda vam sutradan stigne 40 notifikacija zbog komentara.
Izreka koja je nastala na osnovu istinitog događaja, ali ne postoji tačan podatak kada je i u kom tačno selu nastala.
Išao neki čovek putem kroz neko srpsko selo i pošto je bio sam, a nešto ga malo mučio stomak on reši da prdne. Raspali on tako, ali ga je ipak čula jedna žena na početku sela. Brže bolje, pozbvala je svoju komšinicu i rekla," More Stano eve prošo neki čovek pored moje kuće i tako prdn'o da sam mislila da je pojeo tri tanjira prebranca. Toliko se to čulo." Komšinica je po hitnom postupku pozvala svoju kumu i rekla:
Bre kumo sad mi javila Jovanka da je neki čovek kod njene kuće prdno tako jako da se zamalo usro u gaće."
Kuma je odmah, ne časeći ni časa pozvala majku na drugom kraju sela i rekla: Bre mamo, kod Jovankine kuće prošo neki čovek, prvo prdno tako jako da se gora tresla, a onda se da prostiš usr'o na sred puta."
Došao čovek iz priče do kraja sela, a kumina majka presrete onog jadnog čoveka i reče mu:" Kako te bre nije sramota da ideš kroz naše selo i sereš po putu govedo jedno."
Čovek je ostao zbunjen njenim rečima, ali je nama ostala pouka iz ove priče da ne treba prdeti u javnosti da vas ne bi proglasili za seronju.
Kaže se za one koji ne mogu da ćute. Kad imaju nešto da kažu, pa i nek su pod zakletvom oni to moraju reći. Taj će ti sve sunuti u brke i lepo ga libo ckura dopada li se to tebi ili ne, to prosto mora izaći iz njega.
Vidi Maro. Mi jesmo prijatelji celog života i znaš da ja kad nešto mislim moram reći pa kud puklo da puklo. Znam te i kad si bila mala. Sve svoje tajne si mi pričala a sad kad smo malo poodrasli ja bih te pitao ako ti nije problem da te malo karnem, pa nek ide život.
Juuuuiiiiih, Ivane. Pa tebi da to nije izašlo na usta, izašlo bi ti na guzicu... kikikikikikikiki
Jedini izvor svetlosti u trenucima kada je situacija toliko alarmantna da smo jednostavno morali da napustimo toplu posteljinu zarad neupišavanja iste. Nepogrešivi orjentir za pronalaženje puta do prestola i određivanje hirurški precizne parabole. U tim trenucima svetlost koju emituje izgleda jača od reflekora na Bernabeu, sunca u zenitu u Sahari ili pak farova budale koja nam ide u susret a nije isključila duga svetla.
(negde oko 4h, zimsko doba, mrkli mrak)
Žobla: U 'de me sad nađe. Jebalo me pivo, šorao sam deset puta i ono ostalo još. Ma izdržaću...
(nakon 5 minuta nespavanja)
Žobla: Uuuu mogu ja to, mogu...
(nakon još 5 minuta, samo što nije pukla gumica na slavini)
Žobla: Gotovo, izađe mi duša na nos. Aaa bež'te, spašavaj se ko može...
(bez paljenja svetla, uz razbijanje lakta o štok i nožnog palca o prag, nakon zakoračivanja bosim nogama na 'ladne pločice stupam u carstvo lampice na bojleru)
Žobla: Uuuuuuuufffff...
