Izraz koji nam otkriva blisku budućnost, bolje od baba Spasenije i njene kristalne kugle. Često ga možemo prepoznati i kao mantru sa naslovnih strana svih tipova štampe, počev od dnevne do nedeljnih magazina, kojom se najavljuje neka senzacionalna vest. Ni flegma iz "Koštunica" kategorije ne bi mogao da odoli, da ne pročita rubriku za koju je na naslovnoj strani vezan predmetak "na pomolu"...
SCANDAL:
- "NOVA LJUBAVNA AFERA NA POMOLU!!!" - Marija Šerifović iznela transparent na meču Novaka Đokovića, na kome je pisalo "SAGAPO NOVAČE". Jelena Ristić van sebe od besa.TREĆE OKO:
- "NA POMOLU FRAPANTNO NAUČNO OTKRIĆE" - Sperma tibetanskog govečeta nađena u rezervoaru NLO koji se srušio u blizini Nebraske, SAD. Da li je u pitanju novi izvor energije?VELIKA SRBIJA:
- "NA POMOLU KRAH IMPERIJALISTIČKO-CIONISTIČKE KOALICIJE?" - Vojvoda Vojislav Šešelj u haškom kazamatu izjavio da se bliži krah imperijalističko-cionističke koalicije.
Kada su svi učesnici u razgovoru "na istoj stranici", to znači da svi pričaju o istoj stvari, (što neverovatno često zapravo nije slučaj).
Izraz potiče iz školskih seansi grupnog čitanja poglavlja iz udžbenika, gde bi svako bio zadužen da prati kada je na njega red da bi sa pravog mesta nastavio sa čitanjem sledećeg pasusa, pa bi se često desilo da neki dežurni Blagoje počne da čita sa skroz pogrešne stranice, ili da uopšte nema pojma šta se trenutno dešava na času.
(3 lika bleje u kafiću. Jedan od njih odjednom prekida razgovor i razrogačenih očiju uzvikuje):
A: Au brate, kako piče...
B: (Munjevito se okreće): Kak'o piče? Gde je brate, gde?
C: Jel' ona mala crna što čeka bus? Hmmm, malo je u klošarskom fazonu, ali je slatka skroz.
A: ...oni biciklisti tamo, kako samo piče... Jebi ga, vidiš šta znači "Shimano" menjač i aluminijumski ram, znaš kad će moj FBP tako da ide uzbrdo, nikad...
B: ...Brate, ja ne znam da li smo mi na istoj stranici...
C: Ja se pitam da li smo u istoj knjizi, ili čak istoj biblioteci? Ne znam da li smo na istom medijskom formatu uopšte?
Neudobna stolica, sedište automobila ili bilo koja druga nelagodna situacija, čine ovaj opis realnim i validnim. Preznojavanje, meškoljenje, prebacivanje težišta sa jednog guza na drugi, jasni su pokazatelji da se neko oseća ko na kurcu.
Težinu mu daje urođena muška averzija prema tuđem spolovilu.
-Šta ti je? Vrpoljiš se od kad si seo. Šta nije u redu?
-Nekako ti ovaj kauč neudoban. Ko na kurcu da sedim, da prostiš.
-De malo ustani... aaa sad vidim, seo si mi na dildo, hi-hi-hi.
-Pizda ti materina, jesi mogla neki veći da nađeš?
Svi smo već navikli da na svirkama članovi benda divljaju. Bubnjar se iživljava na bubnjevima, lome se palice; gitaristi mašu glavama, kosa se vrti, bacaju gitaru uvis (basista smoren); pevač skače po bini, sa vremena na vreme zakrešti u mikrofon. Klavijaturista u pokušaju da ih prati, improvizuje "divljanje".
-Skače gore dole, stim što po tri prsta svake ruke ostaju zalepljena za klavijature, pa skokovi liče na čučnjeve. Pokušava da drma glavom, ali stalno udara kosom u klavijature. Vrhunac je kad podigne ruku da pokaže rogove, jer tada liči na pijanog gosta u kafani koji zove konobara da naruči još jednu ljutu.
Čuveni Bajagin slogan izmišljen za reklamu letovanja na crnogorskom primorju. Deo vrlo uspešne reklamne kampanje kojom se potencijalnim turistima subliminalno stavljalo do znanja kako će se provesti na letovalištima bratske i pune ljubavi Crne Gore.
- Mila, idemo iz ovog kafića...
- A gde me vodiš?
- Na skriveno te vodim mestooo...
- Vodiš me na more?
- Ma jok. Vodim te u šumicu da te spavam...
Uzrečica koja kod nas ide uz sve i svašta, najčešće da se iskritikuje nečija bahatost ili opiše lična teška situacija.
Staramajka 1: Eee, jesi čula da je Ljubinka umrla?
Staramajka 2: Jesam, c c c...
Staramajka 1: Zamisli ti nje c c c
Staramajka 2: Da, umire na ovu skupoću.
Studentski izraz, koji pokazuje stepen nadražljivosti neke osobe na zadatu temu.
Inženjer građevine (pripravnik): E ženo, danas sam napredovao na poslu, pustili su me sam da radim na mešalicu!!!
žena: Na mešalicu, Bože sveti napalio se na mešalicu ko ETF-ovac na Demidovičevu zbirku.
Rečenica kojom opravdavate svoje socijalno teže prihvatljivo/neprihvatljivo ponašanje ili svoju nepristojnu pojavu u prisustvu ljudi koji su vam nebitni i sa kojima nemate dodirnih tačaka. S druge strane se pak vidi da vam je ostalo malo respekta prema uvaženim gostima i rodbini koja istu slavu posećuje.
- Jesi li lud, pišaš tamo iza drveta, svi te gledaju!
- Uf, boli me! Što 'će da mi dođu na slavu!?- Sinoć u kafani sam ih sve oterao u p...m..., ma boli me, što će mi doću na slavu!
Nadrkan. Neelastičan i jako težak čovek. Kad nešto neće. Kad ne ide. Kad smo zakasnili. Odocnili. Nešto sporo.
"Šta se mrštiš ko baba na kurcu."
Jedan od najzastupljenijih ali i najbesmislenijih izraza kojim pokušavamo nekoga da usporimo. A zašto nema smisla? Pa zašto žuriti na trke? Treba žuriti za vreme trke a ne na trku, osim ako ne kasnimo na istu.
-Marice, skloni supu, Aco srećo donesi pivo tati, Mariceee, jeli smo supu adj drugo jelo!
-AAAA Miladine polako, digni i ti malo guzicu, uradi nešto!
-Gladan sam ženska glavo!
-Pa dobro polako, ne idemo na trke.-Jednu srednju pljeskavicu ako može.
-Jok ne može (stavlja pljedžu)
-A za koliko će biti gotovo?
-Jel ideš na trke?
-Molim? Ne.
-A šta onda? Sedi tu i čekaj zvaću te.
Paljenje auta na gurku. Aludirajući na nožni rad Freda i kompanije kada startuje onu šklopociju.
- Jebem ti auto...
- Šta je opet?
- Ajde nemoj da kenjaš i idi pozadi da probamo na Kremenka.
Stolice na stadionu Partizana toliko su uske kao da nisu pravljene za sedenje već da stojiš na jednoj nozi na njima.
A: Brate kupujemo neki has zajedno, svako po 150 kinti.
B: Nemam, ne dam.
A: Štas' se stisko ko stolica na JNA.
Šalu na stranu iliti kako pravilno oceniti defku baziranu na igri reči.
- Prvo kliknuti na naslov definicije koja verovatno glasi "Ne pije mi ovo vodu".
- Potom staviti desnu šaku na levu obrvu.
- Zatim raširiti prste i pokušati da vidite da li postoji neki A-HA momenat u definiciji.
- Pošto definicija glasi "Zabrinuta konstatacije tetkice sa pokvarenim džogerom". preuzeti kontrolu nad mišem i kursor pomeriti u stranu, tj ka minusu, klik.
- Nakon toga skrolovati što brže ka dole da ne bi doživeli transfer blama od bata gugijevih i vejvrajderovih komentara.
- Napisati originalan komentar tipa "Džoger gradom neće šetati!!1 -"
- Nakon toga uzeti kandilo i okaditi ruter, filadendron i mačku.
Tako mu je suđeno. Džaba se koprca levo- desno, sve na kraju dođe na svoje. Od sudbine još niko nikad nije pobegao. Bigaje, tako je predodređeno i nema tu vrdanja.
- E onaj Milanče jeste teški paćenik. Patio se celog života , ene ga sad sa farme pilića prešao opet na građevinu, pred penzijom a penzije videti neće, deca po inostranstvu , a on sam ko panj. Nema sutra ko čašu vode da mu prinese. Života Šibalić mu nije ravan.
- Tako mu zapisano na vodici, ....štaš...
_______________________________________________________
- Brate vide li da el comandante Fidel puni 90 godina, carina, preživeo preko 600 atentata.
- Tako mu zapisano na vodici, nije mogo umreti na tuđ dan.
Prvobitni znacaj te reci je ubiti nekoga a da ne ostavis nikakve tragove i otiske prstiju na zrtvi.
Metodom "kesu na glavu" su se sluzili mafijasi kako bi uklonili svoje rivale u podzemlju.
U dvadeset prvom veku ovaj izraz se koristi da docaramo neciju lepotu odnosno ruznocu.
"Vidi ovog skrndelja,bolje da stavi kesu na glavu pre nego sto izadje na ulicu!"
ili
Moj cale:(obraca se meni)Neces tako da izidjes napolje!
Ja:A sta mi fali?!
Moj cale:Evo ti kesa i metni je na glavu pa izidji tako ili skidaj sminku izgledas ko buljina!!!
A ja se mislim u glavi:E bas ti hvala!
Ustaljeni odgovor koji se dobija na pitanje odakle ti masnica/čvoruga/rasekotina/ili sve to zajedno na faci. Osim ako niste hevi alkos, niko vam neće poverovati.
Primer 1.
Otac: Odakle ti masnica na licu. S kim si se to tukao?
Dete na početku adolescencije: Krenuo beton na mene, ćale. Ali sam mu ko Velja, sve po spisku.
Otac: Nemoj meni da prosipaš te fore. Isto sam ja to govorio i svom ćaletu. Nego lepo reci s kim se tukao, pa da opravljamo to sranje na faci. A ako ti ostane ožiljak, možda i konačno i nabaciš sebi neku ribu, a?Primer 2.
Žena: Joj Radovane, pa gde si se sada udesio?
Muž: Ma pusti me bre, ženo, krenuo beton na mene.
Žena: Trebalo je još jednom. Možda konačno i prestaneš da piješ.
Muž: Ne seri, nego mi donesi lavor da vratim veći deo alkohola u sredinu (povraća po podu ko stoka).
On je dete grada.
On ima osećaj za umetnost, naročito avangardnu i urbanu. On nosi arafatku, i to ne samo zato što je moderna, nego zato što nešto znači. On nosi SMB kepi, jer se slaže uz arafatku i takođe nešto znači. On nosi i bradu, jer i to nešto znači. On svira. On ne mora da svira, ali voli fjužn.
Pada u kosmopolitski sevdah uz Depeš Mod. Srbija mu je mala, ali mu je Beograd velegrad.
On je nekonformista u granicama ukusa. On je tako iznad svega. On razbarušuje kosu tako da mu šiške strogo i usklađeno, ali neobavezno, padaju do obrva.
On tera kosu na urbano.
Saobraćajno-tehnička instalacija sa dubokim religioznim značenjem. Prvi put primećena polovinom devedesetih godina prošlog veka na vozilima javnog prevoza u našem narodu znanim kao taksi vozila a potom se ta pojava raširila kao kuga vaskolikom Srbijom. Instalacija se sastojala u pričvršćcvanju badnjaka na masku hladnjaka automobila u vreme božićnih praznika (+-15 dana) a posebno je bila uočljiva na hladnjacima polumrtvih Mercedesa starijeg godišta na koje je mogao da se žicom pričvrsti čitav naramak. Vremenom je veličina hladnjaka postala apsolutno nebitna, bitno je bilo da je badnjak tamo gde treba da bude.
Sama instalacija je eksplicitno pokazivala ko je zapravo instalater. Vernik, pravi vernik, koji apsolutno shvata i koji je prosvećen i koji je spoznao samu srž i velicinu najvećeg hrišćanskog praznika. Instalacija je zapravo sam uvod u veliko svetkovanje rađanja sina božijeg koje se sastojalo u uletvljavanju od neke brlje da bi se pred ponoć založila najveća vatra u kvartu (stare automobilske gume najbolje gore), pojelo nešto masno, ispalio rafal iz utoke ili kalašnjikova (petarde su za jajare) i u ponoc ispalilo bure za naftu karbitom u nebesa.
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Melodija koja je od druge polovine '80 pa sve do kraja '90-tih, bila uvek zloslutno predskazanje nekog skorijeg rata-čim počne da se učestalo emituje na RTS-u ili predskazanje skore tuče u kafani-kad je muzikanti zasviraju.
Uvek je bila zloupotrebljavana u propagandne svrhe, jer skoro da ne postoji Srbin koji na nju ne reaguje jako emocionalno, a samim tim i agresivno, pošto su te dve stvari kod nas uvek u nekoj čudnoj sprezi.
Originalno, marš je komponovao Stanislav Binički 1916. a u slavu pukovniku Stojanoviću koji je poginuo na Ceru.
Jedan od zaštitnih znakova Srbije...
U ratovima u Hrvatskoj ,Bosni i na Kosovu, jako su bili populani mitraljesci koji su znali da svojim puškomitraljezima, kratkim rafalima, "odsviraju" prve taktove "Marša na Drinu"... :-)
