Sve je cesca pojava imbecila u cipelama sa tockovima koji se gube na najneprikladnijim mestima za tako nesto, pa i ako je na sred veoma prometne ulice, i ako pri tome blokiraju saobracaj, koga boli kurac. Oni vozaci sto im sviraju i psuju ih, to su sve glupaci. Sta oni to rade da njih nerviraju...svasta Boze...
Vrte se nesto na sred raskrsnice, kao skacu nesto, pa voze unazad (valjda da mogu da uzivaju u lepotama saobracajnog kolapsa cijeg su tvorci, sta ja znam) sa sve ja-sam-sada-smeker-jel-da pogledom prema nekim klinkama koje okrecu glavu.
Ipak, donekle su uspeli u svojoj nameri. Sve oci su uprte bas u njih, smekere, pa makar i na trenutak (dok ne bace peglu). Nema veze sto ih gledaju ne sa odusevljenjem, nego sa gadjenjem, nevericom i vidi-debila pozdravima. To je samo njihov nacin da iskazu simpatije. A oni sto ga ne vole (citaj ne podnose i izbegavaju, cak i kad ga vide bez omiljenog prevoznog sredstva prelaze na drugu stranu ulice da slucajno ne moraju da mu se jave, sramota ljude) - pa svaka zvezda ima i negativne kriticare, to je cena uspeha.
Iako ne vozim rolere nemam nista protiv oni koji to praktikuju, ali na mestu prikladnom za to, i na adekvatan nacin. Nije ovo nikakav hejt prema normalnim "rolerasima".
Najveći mogući stepen razvučenosti keza na licu.
Šta se bre keziš ko Ciga na novom bajsu?
Dobio sam na kladionici!
Znao sam da je nešto jako bitno...
Dobar način da odjebete nekog smora dajući mu na znanje da ne možete da verujete da tako nešto može na usta da izađe pored činjenice da ljudsko telo ima daleko prikladniji otvor za to.
- Dobar dan, gospodine. Mi smo iz "Kirbija". Da li imate malo vremena?
- Pa, ne, ovaj, žurim...
- Nećemo dugo, bićemo jako kratki. Ponudili bi Vam jednu demonstraciju našeg proizvoda, ako može.
- Vidite, nisam zainteresovan...
- Eh, mnogi tako pomisle, pa se predomisle kada vide mogućnosti ove mašine! Začudili bi ste se koliko njih tako pomisli i na kraju kupi. A i vi možete da se uverite ako nam dozvolite da pojasnimo. Vidite, ovaj usisivač je neuništiv! Usisava i vodu, ali nezamenjiv je kada je Vaše zdravlje u pitanju! Uklanja prašinu, grinje, sve alergene i donosi Vam u kuću čistoću operacione sale. Da ugovorimo probu?
- Neka, hvala, verujem ti na rč.
- Ovaj, mislite na reč?
- Ne. Mislim da preterano sereš!
Odgovor "internet smećara" na pitanje da li je video/čuo za neki novi događaj.
Oni po ceo dan preturaju po raznim sajtovima kako bi pre svih iskopali nešto najzanimljivije i neće se pomiriti sa činjenicom da si ti to video prvi.
*telefonski razgovor
Osoba A: Eeej. Jel si video kakav je Zidane gol zabio Bayern-u?
Osoba B: Znam, gledao sam na youtube-u, odličan.
Osoba A: Brate, ide direktan prenos.
Pleonazam. Pretpostavljam da kosu i imamo samo na glavi (pojedinci ni tu).
Sličan izraz predstavlja - idu mi suze na oči, pogotovo što se uglavnom za suze kaže da teku.
Profesorka srpskog: "Deco, kako vam se svidela predstava, koju smo sinoć gledali?"
Učenik: "Profesorka, koliko smo se juče smejali - išle su nam suze na oči."
Profesorka srpskog: "Deco, kada vas čujem kako nepravilno govorite - diže mi se kosa na glavi!"
Izraz skinut sa PES-a kada se tim bira na kocku, ili ti na engleskom "random". Koristi se u situacijama kad nešto ne može da se objasni zdravom logikom, već kao skup slučajnih događaja.
Mile: Jbt kako si se to obukao?
Šomi: Što brate šta fali sad je to moderno.
Mile: Moderno moj kurac, k'o da si kombinaciju birao na kocku.===========================================
Šomi: Tebra 'si čuo da se Coa ženi?
Mile: Ne seriiii, pa do pre mesec dana nije imao ribu.
Šomi: Kažu da je otisao u klub i birao mladu na kocku.
Mile: E do jaja zovi ga u bife kod Bilje da časti.
Ne plaćanje, već masturbacija na odloženo. Fenomen naročito izražen kod mlađe muške populacije.
Dešava se kad na javnom mestu doživimo snažno erotsko uzbuđenje a nismo u prilici da adekvatno smirimo podivljali libido. Međutim, prizor koji je izazvao uzbuđenje ostaje dobro memorisan i kasnije se, kad se steknu uslovi, ponovo oživi u glavi da bi se sve svršilo srećnim epilogom.
Za intenzivniji doživljaj, poželjna je i moć vizuelizacije.
Ekipa srednjoškolaca okupila se na gajbi kod drugara da gleda Premijer ligu. U jednom momentu jedan od njih ustaje ko oparen i žurnim korakom odlazi u kupatilo...
- Šta bi Mikiju?
- Izgleda da ga je proteralo...
- Ja bih rekao da je otišao da drka, he-he-he...
- Ih, nije valjda da se loži na fudbalerčine?Pet minuta kasnije...
- Šta bi, Miki, jesi li ga šamarao malo, a?
- Jesam, pa šta?!
- Ahahahaha! A ko te više pali, Dijego Košta ili Kun Aguero?
- Nisam buljaš, care. Nego, nisam vam pričao... Danas na času srpskog, kod profesorke Lenke, ja pravio neke pizdarije...
- Kod one jebozovne Lenke?
- Aha. Ne prekidaj me. I, kad je zvonilo za kraj, kaže ona meni da ostanem da porazgovaramo. I tako, posedne ona mene u prvu klupu. A ona sela na katedru, prekrstila noge, onako u suknji do kolena, i počela da mi drži predavanje o mom ponašanju. Ali, malo-malo pa promeni nogu, a butine i gaćice samo sevaju. Ja ono, nemam pojma šta mi je pričala, napalio se ko šimpanza...
I sad, baš kad je Košta promašio prazan gol, meni počeli fleševi... Gaćice-butine, gaćice-butine, gaćice... Morao sam, jebiga, makar na odloženo...
Jos jedan od bolesnih nameta nase nam voljene drzave.
Jedna od osobina domaćih štampanih medija koja u svakom čitaocu sa više od 2 pokretne sive ćelije izaziva ubrzan proces pretvaranja dotičnog sredstva informisanja u pomoćno grejno telo.
Kao da nije dovoljno što se neko pridružio spisku onih koji dogodine neće na letovanje i što mu je posvećeno pola formata u rubrici u kojoj je put za onaj svet prikazan k'o da su ga režirali Kusta, Spilberg, Stiven King, Ed Gejn i Televisa zajedno; šlag na govnavu gomilicu melodramatičnog škrabanija obavezno mora da bude činjenica da je glavni protagonista imao tolike planove pred sobom i da je to baš 2- 3- 5- šurnaj'st- namnaj'st dana pred smrt objavio životnom saputniku koji se, eto, našao u ispovedaonici na vašaru ljudskih tragedija koji se održava u 2 novinske strane, svakog dana.
''Mladić (23) tragično nastradao sletanjem sa petlje autoputa te proletanjem kroz gradski autobus i završavanjem u sanduku kipera koji je baš tad istovarao džubre u mutno Dunavo.
2 dana pre tragedije, njegova devojka (21) je dobila poruku koja je glasila:
''Dušo, malo mi se trese volan, mislim da je homokinetički, Odoh kod majstora, pa čim dođem, pakujemo se i idemo za Prijepolje. Mva :*''
Vozilo je nađeno kad ga je izvukao pecaroš na bućkalicu 50 kilometara nizvodno kod Banatske Palanke te je poslato na vandredni tehnički pregled kako bi se dalje utvrdio uzrok sletanja.''
Pogrdni termin za glavudžu nesposobnu da za života nauči disanje na nos. Preterano glup, konstantno otvorenih usta i šištavog disanja, iako tu ne bi trebalo da ima nosnih dlakurda koje remete protok vazduha. Zaboravio onaj gore da rasporedi poene na IQ skalu prilikom kreiranja lika, grunuo sve na neke fizikalije.
- Alo, Dart Vejder, parkirao si na mesto za invalide!
- Hhhhrrrk?
- Ok, dobro si parkirao.
Velji Iliću na repliku, Piteru Šiltonu na degažman, Mateusu na volej, Majklu Džeksonu na dečiji rodjendan, Breni na Grand Paradu, Lei Kiš na jutarnji program, Čak Norisu na bilo šta, Bati pod šmajser, Olji Bećković u program, penzioneru preko reda,...jednom rečju, golim dupetom u koprive.
Manji čekić obično znači više udaraca, što će reći da ako ekser hoćeš dobro da zakucaš mora da se uzme veći čekić. Odnosno, što više sile i snage uložiš u nešto, lakše će ići. Bar što se neživog svijeta tiče. Sa ovim živima može isto tako, al je kažnjivo zakonom. U većini slučajeva...
Gradnja autoputa kroz Atakamu, Južna Amerika. Ekspedicija putara iz Srbije došla da pomogne kolegama iz Čilea:
Mile: Au jebote. Otkud ovolike kamenčuge ovuda?
Rajko: E jedino se nama baksuzima može desiti da usred blata i peska nađemo kamenje. OJ ŠEFE!
Šef Sale: (budi se polako) Mrljmmmrmrmmr... Ja sam glas vapijućeg u pustinji... Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok...
Rajko: Ovog sunce udarilo izgleda. Rakije znam da nema, ne dadoše nam je na granici.
Mile: Sunce sigurno. Šefe, problem, gori Mercedes.
Šef Sale: SUNCE VAM JEBEM, BACAJ LOPATE, VATAJ KANTE... Mile jebem li trunje iz opanaka, šta me zajebavaš?
Rajko: Oprosti Sale, ovaaaj, šefe, imamo problem. Vid' ono kamenje.
Šef Sale: Zovi Mirka.
Rajko: Ne rade mašine, Mirko se sobalio k'o morž u kontejneru tamo.
Šef Sale: Daj da vidim... Mile, de probamo ručno.
dižu kamen
Mile: Aaaah! (stenjanje) Ogroman je!
Šef Sale: Paznogeipuuuušćaaaaj. Jebo me pas, ovo je gore od onog mosta preko onog jezera u Finskoj.
Rajko: Je l' preko Nilake?
Mile: Najedeš se kake, lolololo.
Šef Sale: Mile, ne seri. Jes, tamo. Vidi, cvetak neki iz kamena raste.
Rajko: To mi pokojni Pera rekao da je dipladenija.
Šef Sale: Bogmudušuprosti, bio dobar čovek Pera.
Rajko: Jes. Nego šta ćemo sa kamenja?
Šef Sale: Ništa na silu. Uzećemo veći čekić.
Rajko: Mašine su u kvaru šefe.
Šef Sale: Jebeš mašine, pajsadovo! (vadi 4 kile plastičnog eksploziva iz paketa)
Mile: Ohohohooooooooo! Dajder vamo da pokažemo ovim Indijancima kako se pravi vatromet! POJZEEEN!
malo kasnije
Rajko: Gle Mileta, digo ga eksploziv ko kvasac tijesto. Al doooosta brže.
Šef Sale: Bogdamudušuprosti.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
POJZEEEEEEEEEEEEEEEEEN!
Još jedna u nizu gluposti pojedinih profesora, čija je osnovna svrha demoralisanje učenika. Kao da 4+ nije dovoljno, nego mora da se da 4 na 5 da bi se učenik dodatno iznervirao što mu je petica tako blizu a tako daleko.
Još gori slučaj je 1+ ili 1 na 2.
- Jovanoviću, to će biti 1 na 3 četvrtine
Rođaci sa sela, brđani klasika, uveli internet pre koji dan. Svaki član porodice (i poneka domaća životinja) napravio nalog na svim mogućim soušl netvorking sajtovima. Posle nekog vremena skontali su tvoje postojanje na svetskoj mreži, i od onda strpljivo vrebaju tvoje onlajnovanje. Čim se uloguješ, čet prozor ti iskače. Na netu su 25 sati dnevno, a vikendom i duže. Naizmenično se smenjuju na netu, i međusobno se prepucavaju preko svojih slika, a ne štede ni tuđe slike, za lične prepirke. Svaka slika koju si postavio na face, ima neki njihov komentar (puta broj članova porodice pa sve to na kub). Smarači na smenu, su pored ljubomorne devojke, nezgodnog šefa i strašnog ćaleta, najčešći razlog ovladavanja sigurnosnim podešavanjima na svim društvenim mrežama
(vraćaš se iz grada, pijan k'o čep, sedaš za komp, kačiš se na face da dodaš neku ribu iz grada među prijatelje, čet prozor momentalno iskače)
- Đe si rođoooo, nema te ceo dan, već smo se zabrinuli!
- E, ćao ujna, otkud ti, pola pet je?
- Evo stigla i ja na red za kompjuter. Kako ti je majka?
- Ne znam, nisam je video juče. Dobro valjda, kako vi?
- Evo dobro. Čekaj da se isključim, tu ti je i ujko, hoće da te nešto priupita
- Nemoj ujna, idem da spavam
- Pa đe si ti mali, ođe tvoj ujko! Jes' bio u gradu da jebeš, aaa? Ma ja, znao sam ja da ćeš ti tako...
Malo stariji izraz, znači odgovoriti na izazov, prihvatiti poziv na ferku. Zajedno sa ferkom i ovaj izraz je postao istorija.
- Ti si bre pička!
- Ko pička?! E saću da ti jebem kevu! Ajd izađi mi na crtu, slomiću te!
Bosanac na privremenom radu u Švici.
- Mile, šta ti radi onaj tvoj mali što je otišao u Švicu?
- Radi na nekoj zajebanoj mašini, hadronski kurajber neki...
- Pa šta radi na tome?
- Mješa beton isto ko i u Tuzli, prave temelj za tu fabriku...
Veoma "zajeban" detalj na automobilu. Osim što vlasnik istog postaje opasniji kada oslika auto, vatra doprinosi tome i da auto ima veću kubikažu, brže ide i bolji mu je zvuk motora. Jedina zamerka je što samim tim i više benzina troši.
Ne pornićarke, ni one što plasiraju erotiku pod tušem sa snimka starog k'o špica za slagalicu. Žene koje uživo, po komandi jadnika koji ih zovu sa fiksnog kad keva zaspe, a ćale ode u kafanu, razvlače sise i genitalije pred kamerom. Rovovski posao, osmočasovna tortura tela i duha kojom bi trebale da zasluže benificirani radni staž i debelu otpremninu kad se materijal istroši i zameni ga novi. Puno radno vreme sa verovatno polusatnom pauzom koju iskoriste da popuše cigar i sednu u lavor sa mlakom vodom. Sa posla kući idu ižvakane i znojave kao da su radile na mešalici u julu. Kad dodju kući, dečku, na sam pomen seksa, opsuju majku nenormalnu, šutnu muda i opale šamar.
Ulagati najminimalniji mogući napor koji je potreban da bi se preživelo. Često se svodi samo na disanje i obavljanje najnužnijih potreba i obaveza.
profesor: Dakle, ispit se polaže na sledeći način: 51 bod kolokvijum, 30 bodova prisustvo i ostatak usmeni deo koji nije obavezan.
Ja: A jel obavezno prisustvo?
profesor: Nije, ali vam preporučujem jer...
Ja: Ne bih ja ako nije obavezno. A šta treba za kolokvijum?
profesor: Od 32. do 147. strane. Samo ipak vam je bolje da budete na predavanjima zbog veće ocene.
Ja: Jok ja, meni šesca dosta.
profesor: Kolega sa takvim stavom nećete daleko dogurati u životu.
Ja: Nit sam planirao.
Pošto ljudi retko čitaju, oni će uzeti zdravo za gotovo ono što vide na filmu. Ovo se prenosi sa kolena na koleno, pa će tako roditelji i čak neki profesori pričati deci o nekim istorijskim ličnostima i događajima na osnovu filmova koje su gledali.
Vidovdan, na TV-u film "Boj na Kosovu".
Ćale: "Vidi ovog Brankovića, mamicu mu njegovu izdajničku!"
Sin: "Ali tata, čitao sam da on nije bio izdajnik. Vuk Branković nije želeo da se pokori Turcima i umro je u tamnici jer nije hteo da bude turski vazal za razliku od Lazarevog sina, Stefana."
Ćale: "Ma šta lupaš bre, ne bi carica Milica dopustila da joj sin bude turski sluga!"
Sin: "E ćale, nemaš ti pojma, pa ona je dala najmlađu ćerku Oliveru u Bajazitov harem. I da, ona nije bila carica već kneginja."
Ćale: "Ne bi ona dala ćerku Lazarevom ubici bre! I ti ćeš mene da učiš balavče šta je ona bila! Carica bre, kakva kneginja! Ima vino koje se zove po njoj, eeej! Još sam ja pametniji od tebe!"
Sin: "Ma jesi ćale..."
