Krajni stadijum pospanosti, mnogo gore od pijanstva. Manifestuje se lluljuškanjem, stalnim zevanjem, nepovezanim i nerazumljivim rečenicama. Neretko i situacija u kojoj neizmerno pokušavate da ubedite partnera/cimera/rođaka da ne dosađuje svojim zanimljivostima koje su doživeli u toku dana.

Ime koje se vrlo često daje ženskoj deci.

Prevedeno na Srpski znaci "Drkaj kurac!". Ja je koristim u svim mogucim situacijama, bilo to ladjenje morona, napusavanje izbiraca ili cisto kao uzvik neverice

Obaviti veliku nuždu sa stilom, overiti WC šolju junački, kontaminirati čitav WC i obližnje prostorije. Čisto da se zna ko je tu bio.

Спасти се од параноје и... аааа јебу се а мене не зову ! Углавном, наћи излаза из чемера и јада живота у који си упао јер.... курве мени не дају, а јебу се свима осталима ! Суочити се са самим собом и схватити... протраћио сам живот ! Пробати да савладаш своје страхове и... ФОРЕВЕР АЛОУН ! Друштвена апатија у коју западнеш... да ли да се убијем ко пичка таблетама или кобејнујем ? Док се не извучеш нема излаза за тебе... живећу ко скитница испод Бранковог и воајерисати на парове док се јебу у шумици код музеја !

Misao kojom se vode radnici sa višegodišnjim stažom. Sa posla svaki put treba doći u isto vreme, bio štrajk, suša, državni praznik ili 5. oktobar.
Razlog je jednostavan i ima dvojako obrazloženje. Prvo, ako dođeš pre ili posle žena će da te pita ili gde si bio do sad ili zašto si pobegao ranije. Drugo, ako dođeš ranije možeš suprugu da zatekneš kako radi nešto što ne treba. Ne treba kvariti, što se ne sazna, nije se ni dogodilo.

Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

Starinska, takozvana paorska, peć za pečenje hleba koja je korišćena u Vojvodini. Peć se zidala kao sastavni deo zida kuće na takav način da je otvor za loženje ostavljan izvan kuće (pozadi kuće), a "rerna", odnosno otvor za pečenje hleba, peciva i pita sa unutrašnje strane kuće. Peći su zidane na taj način da bi se izbeglo unošenje ogreva u kuću i prljanje iste, a da bi u što širem delu kuće bilo toplo i mirisno od svežeg hleba. Neretko su te peći imale i čitav zidani plato na kojem se moglo i spavati. Način njihovog loženja je opisivan izrazom "trpa se otpozadi".

"Nemam sutra obaveza" na filozofski način.

Shodno uvreženom verovanju da su roditelji svetinja, majku mi ne diraj, nema veze što me bila ko vola u kupusu i razvila kod mene Edipov kompleks, a ćaleta isto štujem ko Boga, iako je mislio da umesto sina ima blizance, jer je bio naroljan većinu mog detinjstva. E ako on ne može da mi se dere, nećeš ni ti, ti jasno to bre a????

Drugi izraz za "veži pojas".

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Narodna pouka iza sinoćnjeg kresa sa teškom lopatom, u odsudnom trenutku percepiranom pod varljivim uticajem ogromnih količina alkohola.

Jutro će, nesumnjivo, promeniti sve.

Popularna poštapalica među decom. Izmislio je neki pacifista, kao najbolji način da se prekine nasilje izazvano tenzijom među polovima.
U poslednje vreme i na većoj razmeri, može slobodno da se primeni na novonastale nacije iz balkanskih ratova devedesetih i njihovu uzajamnu ljubav izraženu davanjem najviših ocena koje upućuju jedni drugima na takmičenju za Pesmu Evrovizije, poput dunutih poljubaca...

Najvisi stepen straha. Kad smo toliko uplaseni da smo presli - usro- sam - se- od - straha- stadijum. Sad je toliko strasno, da se i to isto govno us*alo od straha.

U vrtiću, kada su se deca igrala šumskog carstva, on je dobijao ulogu drveta. Kada je počeo da igra fudbal u ulici, uvek su ga stavljali na gol. U odeljenju je svake godine biran za ekonoma. Tokom prvih izlazaka, redovno je morao da leže na minu. Na ekskurziji, dok su drugi obrtali radodajke, on je poslat da traži makedonsko belo vino usred Atine. Kolege sa faksa su ga zvale samo zbog skripte iz Metodologije. Na poslu jedini nije imao kancelariju, nego je sedeo na mestu koleginice Vanje koja je na trudničkom. Žena ga je, posle dva meseca braka, poslala da spava na kanabetu. Sin mu se obraća samo kada mu treba neka crvena, a savete oko brijanja i curica traži od ujka Zokija. U kafani ga konstatuju samo ako vikne turu za sve. Na tridesetoj godišnjici mature ga se prisećaju samo zbog klempavih ušiju. Vršnjaci penzioneri mu jedva dozvoljavaju da bude ciciker na Kalemegdanu. Nikada se nije pobunio. Večito je ostao golman.

Takmičenje u lepoti, na kojem se nikada ne pojavljuju konkurentkinje sa Marsa, Jupitera, Venere i drugih planeta iz ili izvan našeg Sunčevog sistema.

Posprdna rima cinične motivacije i maltene savršen nije-nego na ono čuveno "Mi smo samo dobri drugovi" proseravanje rendom lika i likuše, koje će čak i na samo naznaku pitanja "o prirodi njihovog zajedničkog provodjenja vremena", poput refrena iz rendom njanjave baladice Govnara od Panonije oboje vrteti gotovo do imbecilnosti...ili, barem, dok im ne poverujete.

Jer - njih dvoje se zajedno šetaju, uče Metodologiju 2, menjaju mirišljave sličice JK, hrane njegovog kunića utorkom (nije metafora za seks; prim.prev.), piju kafu na njenoj terasi u Blokovima...ali se među njima iz do objave ovog teksta javnosti nepoznatih razloga još nije desila ta toliko očekivana razmena telesnih tečnosti (jeste metafora za seks). Mis'im - zašto bi, koj moj, inače toliko blejali đuture???

Pitanje postavljaju pretežno muški zagovornici teze da "muškarac i žena nikada ne mogu biti samo dobri prijatelji...sem ukoliko je jedno od njih gej", dok odgovor pružaju najčešće ženski protagonisti ljudskih kompleksa, doduše reči bez ali zato dobro na'ranjene sopstvene nesigurnosti dahtanjem ovih gore.

Kako li je sve počelo, pitam se...

Kažemo kada nivo urina predje sve moguće granice pa počnemo da haluciniramo da nam se ustvari sere.
A ponekad nam se zaista i sere u isto vreme.

Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.