Najrasprostranjenija bolest kod sredovečnih domaćica u Srbiji (čitaj: nezaposlenih kevi i tetaka). Problem sa ovom opakom zarazom je što od nje ne boluje zaraženi, već svi oko njega. Leči se jedino zaposlenjem ili udarnim dozama Floresite i Seremlade.

Najskuplja stvar u hipermarketu.

Pripadnik poludivljeg plemena balkanskog rodoslova. Šošon vodi dijalog ubedljivih argumenata tipa macola, šaketin, nožekanja. Šošon ima pravo u pošti ići preko reda zato što je Šošon. Šošon trese krpe posle jela drito s dvanaestog preko terase jer on je Šošon a on živi u dubokom skladu s prirodom. Šošon kad ode na more povede i druge Šošone, ponesu džak brašna i motaju pite deset dana. Mama Šošonka i ne vidi more jer valja nahraniti tolike Šošončiće. Habitat Šošona možete prepoznati po hektaru obuće ispred ulaznih vrata.
Šošon se ne ustručava grejati šošonske guzove na drva iako mu zgrada nema dimnjak.
Uglavnom od škole ima vozačku dozvolu. Ako nije u nekoj vladajućoj stranci. Tad ima i fakultet i master. Kartice.
Šošon voli da radi i na prvoj jutarnjoj kafi uz priču on zaradi milione i nema potrebu da plati tu kafu kad on zarađuje milione i cena kafe je za njega sitnica jer on nema sitno.
Šošon uči mladunca da piša gde mu dođe kurcu jer nije žensko pa može prisloniti ponos tatin čak ni na šta, samo vaditi i obaviti. Od stranih običaja prihvatio je onaj o prdežu i podrigivanju kao načina oslobađanja duha od tela.
A Šošon nesebično deli svoj duh s drugim ljudima.

Zivot po sistemu `jebe mi se za sve`.Jedini način da u Srbiji živite po ovoj filozofiji je da se dobro napijete u ranim jutarnjim casovima.

Deda vs šumeća tableta vitamina C

U ljudskoj prirodi je znatiželja. Ta znatiželja je vodila ljudski rod do neobičnih lokacija. Osvajani su vrhovi, dubine, prašume, svemir.. Vremenom pojavile su se još neobičnije lokacije.

Gost koji ti se rano uvali na gajbu i nikako da ode svojoj.

Igrica koja se izvodi ispred rafa sa hlebom, a cilj je ispreturati pa ispreslagati rukama što više hleba, kako bi se došlo do idealne vekne.
Pobednik je onaj koji odabere jeftin, topao, mekan, kompaktan, dobro pečen ali ne i reš, sa celim okrajcima, što se ne mrvi puno, sa tankom koricom, sa nepodmazanog pleha, sa sterilisanog dela rafa, kojeg nisu dirali prljavi radnici, eventualno ali ne i nužno u Hramu Svetog Save blagosloven hleb.
Onaj koji uspe da pronađe baš ovakvu veknu prelazi na sledeći nivo, tj. dolazi sutra sa još težim kriterijumima, koje mu je pre odlaska u igraonicu, postavio zbrčkani bračni saputnik.
Kraj igre se sastoji u izbacivanju igrača iz igraonice, kada radnik izgubi i poslednji živac, uz završnu poruku: -"Idi u SOS market gde ti je i mesto, pa tamo preturaj po užeglom ulju i ucrvljanim sardinama, kljuse matoro..."

Rečenica koju nam upućuju starije osobe. Kada čujemo ovo, odmah možemo da se spremimo za jebačluk...

Čovek kojeg je život jednostavno izigrao na jedan od svojih brojnih kurvanjskih načina. Razočaran u ljude, svet, društvo, ljubav, vrlo često i u prijateljstvo, klošar dan za danom preživljava, na surovom dnu društvene lestvice, pitajući se dokle. Raduju ga stvari koje skućeni ljudi uzimaju zdravo za gotovo - pošten obrok (ne kvalitetan, obilan), odeća koju drugi odbacuju jer više ne zadovoljava, kupanje..Iz dana u dan polako stari bori se koliko može, i više se ne nada ni uspehu ni čudu, prestaje da veruje u lagodniji život, u sreću, prestaje da sanja..
Kada ga slučajni prolaznik pogleda, u oči mu upadnu krpe, stare šuplje cipele, brada i neuredna masna kosa, koje prate vonj i polu-tužan polu-izneveren pogled osobe koja je podlegla nevoljama i okolnostima. Izaziva zazor, razgovor utihne kada ljudi prodju pored njega, a majke i očevi nevaljale dece upozoravaju upirućim prstom i oštrim, osudjujućim pogledom..
A isti taj čovek je možda školovaniji i obrazovaniji od velike većine ljudi koji od njega okreću glavu..Možda mu je propao posao, bankrotirala firma, izigrao prijatelj kojem je verovao, ostavila žena koju je voleo i koja mu je uzela sve. Nije kockar nije pijanac, nije bio lenj, hteo je bolje, težio je da stvori više, nije očekivao, nije se ovome nadao..
Samo mu se desilo ono što može da zadesi i tebe i mene.

Savremeni naziv za slugu. Često može čuti u papučarskim domovima gde vlada matrijarhat.

Najveća self-laž u igrača fudbal menadžera.

Podrugljivi naziv za "zdravu hranu", odnosno musli, one karefeke od heljde i integralne štapiće, jer neodoljivo podsećaju na hranu za kućne ljubimce.

Суперлатив у свом божанском обличју. Израз који се користи да се нагласи колико је нешто невероватно добро, непревазиђено, изузетно.

Боље од хладног пива на етиопљанској врућини у дебелом хладу, мастурбације са лубрикантом и првокласном порњавом Вивид продукције или сношајом са пичкицом која када зачкиљиш помало подсећа на Џесику Албу, јер сатирати значи јебати на више нивоа, у више паралелних универзума а не само у једном датом тренутку, пролазном као и добитак на клаџи.
Описати нешто што изазива више од ерекције, или тренутног излива ендорфина.

*Израз се може користи у варијанти "сатирати" искључиво као синоним за анимални сексуални подухват над женским полом, или као "сатире се" што би означило склоност женског пола ка истим анималним сексуалним подухватима.

Синтагма која се интезивно користи у Војводини (равничарски нгсле) и појединим деловима Хрватске. Углавном је употребљавају старији људи који нису склони правим, масним и жестоким псовкама већ прибегавају ка пристојним идење у першун форама те оне изазивају смех и спрдњу, а не гнушање на штрокав мозак који смишља скуп речи од којих дах застајкује, а вране беже с гране кад их чују. Не зна се тачно на кога се мисли кад је каже Јокин, али према процени деде који је до тад попио три четвртине флаше свеже лозе, људи су давно псовали паганског бога Јупитера/Јовиса и ваљда се временом под утицајем алкохола и опојних дрога наших предака завршило на Јокину. Јебем ли га.

Људи ове две речи обично користе као негацију, припрему за жестоко најебавање или напушавање од стране друге особе или за неку неодређену ствар.

I tek što si lupio dlanom o dlan, sve oko tebe se promenilo. Rek'o si sebi da je kraj, podvukao si crtu i tako označio novi početak. Ali, brajko - svaki početak je težak, a pogotovo je teži ako presečeš te konce koji su te držali. Zajebano.

Elem, rešio si da promeniš sebe, jer to tako treba. Odluka je pala, te si sa sebe strgao te nazadno-malagrađanske krpe, to odelo otaca i đedova i rešio si da odeneš novo ruho (carsko, jebote) i da, štono bi ekipa "Sitija" rekla, prezentuješ sebe u novome autfitu. "Sine", govoriš ti sebi, "sine - jebaćeš!"

Ali, avaj - život je kurva prevejana, te ti ne dozvoljava da se razmahneš. Ako ti "Plazma" ne dozvoljava da odrasteš, onda te sudba (kleta, je l' te) većma pravi idiJotom. Daunovcem. Sranje, znam.

Ovom prilikom potpisnik ovih redova ne želi da uvredi osobe sa Daunovim sindromom, već sam izraz želi da iskoristi u sasvim drugačije svrhe, šaljive, mada je svestan da će se pojaviti tušta i tma mentalno izazvanih osoba, nespremnih za bilo kakvu vrstu sprdačine, niti za crnjake pero kategorije, a kamoli za šalu i šegu tako svojstvenu mladima, kako telom, tako i duhom.

Dakle, nije sve tako sjajno kao što si mislio. Niti je lako. Da ti prosto objasnim: prsata plavuša, sa dubokim izrezom na dekolteu, neće samo zbog toga dobiti posao. Ako osoba zadužena za prijem novog kadra primeti da je plavušica malo sporija štono se sivih ćelija tiče, a daje znakove da bi rado pokazala jedan drugi dekolte i dozvolila eksploraciju tog predela, zašto da čovek ne iskoristi situaciju. Jeste, nije to moralno, a ni fer, ali život nije fer. Razumeš? Kurac ti razumeš, štono bi Manda rek'o.

Vidi, moraš imati neku žvaku, neki šmek, moraš imati forice, fintice, sve te sitnice koje su sitni delići - oni najbitniji. Jes' vid'o kako je onaj čip iz Terminatora keca što se pojavio u dvojci bio bitan za uništiti? E, pa, taj neki raduljica je i ovo što ti ja pričam. Da se samo pojaviš negde i staneš u pozi "'De ste, pičke, stig'o Husa iz Bit Strita", svi će te gledati kao da si pao s Marsa. Ne, nemoj mi pevušiti "Idemo na Mars", molim te. Ne, nije zato što je pesma sranje, već zato što je tvoje pevanje sranje. Ne blinkaj mi očima tako zbunjeno, pomisliću da hoćeš nešto da mi kažeš Morzeovom azbukom.

Jesi 'teo da budeš totalno moderan, da ideš na splaviće, gledaš i pipaš pičiće? Jesi - dobro, to je ok. I ja sam 'teo, kao mali, da budem kao Peđa Mijatović, ali kad se setim one prečke, skontao sam da je bolje da budem auto-limar, potajni numizmatičar i pisac lake, pitke eroCke poezije. Ne razumeš? Evo, da ti pojasnim: ja sam skontao da sam golja, mediokritet, da nemam nekih predispozicija za nešto više od ove lažne niže, srednje, radničke klase i to ne zato što sam lenj, već sam takva serija, takav koncept uvrnutog matriksa u kome bitišemo. Rešio sam samo da izvučem najbolje iz svega toga i da balansiram između ispijanja piva posle posla, pride komentarišući mlade cupike sa kolegama i slušanja Vivaldija u pozadini dok čitam Remarka.

I dalje ne kontaš? Naravno da ne kontaš, kad si blentav. I baš zato upadaš u prvu provaliju kada igraš Super Marija. Ti hoćeš da ideš u "Premijer ligu", a trenutno tavoriš na dnu "Druge lige zapad". Lepo je imati snove, lepo je želeti, lepo je sve to, ali treba biti realan. Problem je što ti misliš da je realnost ono što vidiš na TV ekranu, taj ružičasti, flafičasti svet, gde debeli smotanko skine curu kvoterbeku, plavušanu jebenom, usta ga jebem pederska. Khm... Da, realnost je za tebe "diskretno osvetljenje" nastalo presijavanjem disko-kugle, muzika iz "Prijatelja", ortačka bleja iz "VIP-ove" reklame i sreća ekvivalentna sreći porodice kojoj je Željko Joksimović namazao margarin na 'lebac za doručak. Da li lud ti si?

Opet ti blinkaš okicama svojim. Nisam ja bio vezista u vojsci, pa da razumem te šifrovane poruke, ja sam tenkista bio, ej! Nebitno. Vidim ja da sam džabe jeo gomna, da sam izgubio nit sa onim što sam želeo na samom početku da kažem. Idi sada, sine, idi i nastavi započeto, pa kud puklo da puklo. Jer, skvat ili skvirt za tebe nije svejedno.

Neteman. Apatula. Nesmajnik. Buntruk. Sirovina. Budak nezaglavljeni. Opisni pridevi kojima se najbolje dočarava primerak homo sapiensa naviknut na krunjač. Moderniji i urbaniji izrazi ne piju vodu, nisu dovoljni da prikažu koliko je zagrlio sekvoju.

Krunjač za kukuruz je najosnovnija alatka, veoma jednostavna za rukovanje. Ima ručku koja pokreće mehanizam i rupu gde guraš klip (lololol), onda zapneš ko konj i mašina radi.

Tako i naš junak zna samo da gura i upinje, posebno kada to nije potrebno. Neumešnost i nedostatak sive mase nadoknađuje sirovom snagom, kao Ivan Ivanović nizak rast lošim humorom. S' magarca na jarca.

I ima još jednu veoma važnu karakteristiku, tvrdoglavost. Ne priznaje da je nemač pojma i odbija da nauči. Lakše mu uterati metar u dupe nego centimetar u mozak.

Recenica kojom saopstavamo sagovorniku da je preterao sa zahtevima.

Tako nekoga ironično molite da vam odradi nešto, naravno čikulade nema niti će je biti. Čikulada nije ni postojala, koji kurac. Čikulada je za decu i devojke, muškarci jedu samo ovna na ražnju i to sa sve muda.

Najbrži način isterivanja fiks ideja, služeći se onom - batina je iz raja izašla.