Sta ti je bre od jutros?!?
Ko da si na ose pišao!

- de si tebra?
- ni na nebu ni na zemlji:)
- au daj i meni malo

1. sprat = prizemlje
prizemlje = suteren
suteren = atomsko sklonište ( super je ako bude bombardovanje )
novogradnja = građen neposredno posle 2. svetskog rata
stan je malo stariji, ali očuvan = Obrenovići još vladali
stan je osvetljen = ima jedan prozor sa severne strane
stan nije zagušljiv = krepavaju pacovi
stan nema vlagu = buđ, mahovina i lišajevi
stan je komforan = prčvarnik
dvosoban = jednosoban
jednosoban = garsonjera
garsonjera = ne postoji reč za ovo, deminutiv prčvarnika
centar grada = 2 km od centra
periferija = selo
kod Vuka = kod Đerma
kod Đerma = kod Cvetka
kod Cvetka = kraj Ustaničke
kraj Ustaničke = Kaluđerica ( eventualno Mali mokri lug )
dobra pokrivenost linijama GSP-a = ima jedan autobus koji ide na pola sata
komšije su divni ljudi = neizlečeni pajdoman, ratni profiter i puštač narodnjaka u 7 ujutru
kupatilo je kompletno opremljeno = bojler i slavine cure, vodokotlić visi
veš mašina = kurac d'izbiješ oči
televizor = crno beli, EI Niš sa 9 programa, uključuje se na stabilizator, nema daljinski
klima = ventilator
telefon = dvojnik
kablovska = vidi pod "veš mašina"
internet = bežični, na divljaka, 2 dana ga imaš, 3 dana nemaš, poželećeš dial-up
cena po dogovoru = kako gazda kaže
računi i kirija se plaćaju od 1-10 u mesecu = plaćaju se isključivo 1-og
ako nešto crkne samo od sebe, plaća gazda = plaćaš ti. Ne sviđa ti se? Traži drugi stan.
200 evra = 250 evra
depozit = depozit ( e da, ovo se ne razlikuje )

* Autor ovog rečnika se zahvaljuje svim stanodavcima ( njih 9 ) i svim potencijalnim stanodavcima ( preko 20 ) u poslednjih 7 godina. Bez njihove nesebične pomoći, ovaj rečnik nikad ne bi video svetlo dana.

-Бураз какви су ти то дредови. Изгледаш к'о кромањонац у сезони парења. Ајде се ошишај, кеве ти.
-Ај не рисе, дредови кидају колико су јаки а и да хоћу да се ошишам не'ам кинте.
-Ма јааа, треба ти просјечна пензија једног швицарца да те неко ошиша.
-Само ти кењај... ти што уштедиш на шишање, даш на полирање.

-Mogao si ga bar izvaditi dok nam je pisao kaznu.
-Nisam, jer mi nikad u životu veći nije bio.

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

-Bubiwi preslatka si mi.
-Hvala sreco :-Au mačko, dobre obline.
-Hvala Niki, javi se nekad da idemo na kafu. Tu sam ja na bulevaru. :
-Džemaludin: Nasıl iyi bir kedi ve ben tüm altı becerdin
-A? Ne kapiram ali hvala u svakom slučaju.
-Milice ko ti je ovaj turčin?
-Ma nemam pojma neka budalica hihi.
-Oooo Turci.
-Ne diraj čoveka konju. Sigurno mi je rekao da sam mnogo lepa.

- Znate cenjeni gospodine, Vaše kvalifikacije su daleko iznad svega što smo mi tražili i verujem da bi se snašli u bilo kom preduzeću, čak sa izvanrednim uspehom, ali mi već imamo osobu za to radno mesto. Ne ispunjava baš toliki nivo kvalifikovanosti kao Vi, ali ipak...
- Pa nema veze, ja bih prihvatio i manje plaćen posao sa više angažovanosti, samo da me zaposlite...
- Na žalost, nismo u mogućnosti da Vam izađemo u susret ovog puta. Možda u nekom narednom periodu.
- Oprostite mi na familijarnosti, ali da se nosiš u tri pičke materine, đubre jedno!

Vidovdan, na TV-u film "Boj na Kosovu".
Ćale: "Vidi ovog Brankovića, mamicu mu njegovu izdajničku!"
Sin: "Ali tata, čitao sam da on nije bio izdajnik. Vuk Branković nije želeo da se pokori Turcima i umro je u tamnici jer nije hteo da bude turski vazal za razliku od Lazarevog sina, Stefana."
Ćale: "Ma šta lupaš bre, ne bi carica Milica dopustila da joj sin bude turski sluga!"
Sin: "E ćale, nemaš ti pojma, pa ona je dala najmlađu ćerku Oliveru u Bajazitov harem. I da, ona nije bila carica već kneginja."
Ćale: "Ne bi ona dala ćerku Lazarevom ubici bre! I ti ćeš mene da učiš balavče šta je ona bila! Carica bre, kakva kneginja! Ima vino koje se zove po njoj, eeej! Još sam ja pametniji od tebe!"
Sin: "Ma jesi ćale..."

- E šta 'oće od tebe Fredi opaljivač?
- Ništa posebno, samo u gaće da se uvuče. Evergrin.
- E, a da ga o'ladiš malo a? Kao ono, imam čkode, ložim se na pametne, nešto nešto?
- Ma gde, navalio je k'o navarenko na zatvoren pistać. Tu čekić u glavu ne pomaže.
- Pa šta ćeš?
- Ništa, čekam da mu se dokotrlja neki koji zjapi do pola otvoren, ako me razumeš? Do tad, zviždućem kao katanac.

1)
Mare:”Batice, gledao sam juče neku emisiju na Diskaveriju, lik je pokušavao da preleti na motoru preko naređanih automobila, ubio se kao slika, noga mu je stajala pod ovakvim uglom (pokazuje).”
Goksi:”Brate, ne pokazuj na sebi!”

2)
Neša:”Batice, čuo sam da si konačno položio testove za vožnju. Nisi glup !?”
Ljuba:”Brate, mozak mi radi dvesta na sat!”, kucka se prstom po slepoočnici.
Neša:”Hm, sinak, ne pokazuj na sebi!”

- Gledaj ovaj mrtvi Milan, sve starci. Vidi ga Maldini, prevalio četrdesetu, miriše na panaiju!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Voditeljka: Bako, koliko vi imate godina?
Ciganka: A ne znam, prestao sam da brojim posle 60. Možđda oko 80-90...
Voditeljka (kamermanu): Beži bre od ove, miriše na panaiju. Zajebi, smrt je prelazna bolest!

- Sine, ajde da ustaneš dedi, i ja sam to radio starijima kad sam bio mlađi (vadi novčanik) vidi ovo, gledaj kakav sam bio u ličnoj karti, kao od stene odvaljen, mogao sam volu rep da iščupam, a ti sad tako sediš, gde će ti mladost?
- Deda, nije mi dobro, upravo sam proveo 10 sati na fakultetu
- Ih, fakultet, ja sam u tvoje doba morao da pređem 3 planine, preplivam 2 reke i da pređem jednu pustinju, da bih stigao da svoje osnovne škole, a ti se tu žališ nešto, ajde ajde, ustani ti malo pa sedi posle
- E, da znaš da si u pravu (vadi žuti prsluk za signalizaciju polako iz torbe), treba da počnem da radim drugu smenu...
- A sinko znaš, sedi ti slobodno ionako silazim na sledećoj, a i nemam dokumenta kod sebe ju ju ju, senilan čovek pa zaboravlja kod kuće...

- Nego, čuj buraz, 'si vid'o onu malu Stašu iz dvorišta što ima slike na Fejsu?
- Ona što preskače vijaču na terenima sa Džonijevom sestrom i klinkama iz kraja?
- Ha, nisi bio na terenima pola godine, ne preskače ta nijednog više.
- Daaaj loži me brate, nije valjda i ona već...
- Ma jok, jes' ti lud, nevina je - al' na izborima.
- Ma sve bih ja to...

-I šta bi mi onda radio?
-Pa onda bih ti skinuo majicu i lick-ovao ti boobs dok ti se nipples ne ukrute.
-Hihihih, kako je to sweet, ujedno i horny. I onda na vrata banjava moja keva. Gleda i neveru'e.
-Hehe, da. I onda nam se i ona pridružuje u threesome. Skida svoje farmerice i ja je spenkujem po butt-u. Najzad ste obe u doggy stajlu..
-A moj ćale u pozadini jerk-uje dick. I onda?
-Dobro, da pređemo na stvar bez foliranja. Onda ja počnem da vam ga guram palamar u rčine k'o retardirano dete kocku u krug i ond...
-Kretenu beozbrazni. Kakve su to blasfemične invektive? Kakva je to opscena leksika? Otipšaj mi iz života bezobrazniče!
-Šukurac i ti! Nadam se da ti keva ne govori engleski.

- Pita me ćerka danas da joj dam pare da kupi sok u školi.
- Pa, mislio sam da joj svakoga dana ti spakuješ užinu. Spakuješ li joj i sok?
- Spakujem, ali, sve drugarice iz odjeljenja kupuju sok u jednoj prodavnici. Valjda dijete neće da se izdvaja.
- Pa dobro. Neka je. E, kad se ja sjetim, i mi smo dobijali doručak u školi ali je uvijek bio neko ko se izdvajao. Kao, nijesu zdravi bureci, krofne i sendviči sa podrigušom. Uvijek je bilo roditelja koji su djeci pakovali voće, šargarepe i slične stvari. Da se dijete hrani zdravo.
- Pa u pravu su, da znaš. Bolje da dijete za užinu pojede jabuku nego neku salamu.
- Slažem se ja ali to nije djelovalo u praksi. Djeca koja mnogo jedu jabuke su obično željna bureka i obratno. I tako smo se mi mijenjali među sobom i na kraju smo se svi isto hranili.
- Ma da. Sve to legne na svoje, na kraju.

- Dajte ovu tepsiju bureka, molim vas.
- 350 dinara vaš račun.
- Evo, i isecite burek na mercedesa.
- Na šta ?
- Na 3 dela, hvala.

Lik1: E, juče sam adovao puno njih i sad imam oko 1300 prijatelja. A koliko ih ti imaš?

Lik2: (stavlja palmu na lice umesto odgovora).