Rečenica koja označava vrlinu koja poništava sve ostale mane neke osobe.

1) Звечарка стил - једна нога је на подлози, а друга је мање или више подигнута и тресе се као да је звечарка у ногавици. Након 2-3 минута, врши се замена ногу на принципу шетања звечарке из једне ногавице у другу, а исто тако се мењају и улоге ногу.

2) Измена стил - настао као узор на славне српске тренере када показује судијама да желе да изврше измену, па подигну руке у висини главе и обрћу једну око друге у цикличном процесу.

3) Баскет шут стил (слободно бацање стил) - карактерише га лагано савијање и исправљање колена пропраћено имитирањем кошаркашког шута, али без лопте.

4) Бокс стил - састоји се у формирању млитаве песнице на обе руке и померању истих напред назад. Зна да растера људе око онога ко упражњава овај стил, а није ни реткост да се нађе неки случајни нокаутиран колега, уколико је "боксер" мало више попио.

5) Прескакање вијаче - нису битни покрети руку јер је вијача виртуелна, али су зато поскоци константни, а учесталост поскока зависи од ритма музике.

6) Јеа бејби стил - руке се налазе на столу или шанку, а глава се клима горе-доле са фацом у фазону "јеа бејби, ам д мен".

Koristi se za osobe koje su jedva žive.

Poluposlovica koju kada čuješ, znaš da je onaj ko ju je izgovorio (a da bi ispao pametan i načitan) u životu eventualno pročitao jedino uputstvo sa tečnosti za pranje sudova.

Električar na krovu koji proverava da li su žice koje idu od krova do bandere u redu.

Aludiranje na svoju netrpeljivost prema Žabarima, X-X prelazima, tetsteninama, fijatu, obući, renesansnim slikarima i ostalim italostvarima na ovome svetu, uz to ukazujući da ste jebač.

Visok datum.
Kriza.
Puk'o si na ruletu. Sjebali te mangupi.
Ostao bez filera.

Malo modernija i unapređena verzija čuvene ko kec na deset. Odnosi se na savršen spoj, nezamenjiv.

To je rečenica koju ti koristiš kao zamenu za 'visim na Vukajliji'.

Naprave stvorene simbiozom kompjuterskog misa i desne sake, koje zbog provedenih deset hiljada godina na Vukajliji misle da su upili svu duhovitost ovoga sveta i onda je zivot postao toliko dosadan da je sve sto procitaju nezanimljivo. Svakih 20 sekundi refresh-uju stranicu "Definicije" i ne mogu da docekaju da stisnu palac na dole, pomisle "Au, pogle' ovoga..." i iseru se u komentar.

Dečiji štos koji koriste kad ih pritera, al iz nekog dečijeg razloga neće da idu na wc nego sednu na petu, tako da im peta zatvori anal.
Oni manje vešti i manje maštoviti samo sednu na tvrdu podlogu.

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Iako dosta ljudi misli da ovu rečenicu izgovara Pera Kojot Super Genije, ovo je zapravo rečenica koju izgovara Marvin Marsovac kada mu u ruci eksplodira 'Eludijum 36 eksplozivni svemirski modulator'. Postoji više verzija sinhronizacije na srpski, i u svakoj se ova rečenica drugačije izgovara. Npr. ovde na 5:20 Đuza Stojiljković izgovara "pa, natrag u laboratoriju": http://www.youtube.com/watch?v=KourwjgVXeQ

Legenda kaže da se replika "natrag na projektovanje" može čuti u verziji u kojoj Duško Dugouško priča o svojoj glumačkoj karijeri u bade mantilu, ali nju je gotovo nemoguće naći na internetu. U originalu, Marvin izgovara "well, back to the old drawing board".

Odgovor prosecnog tinejdzera kada mu roditelji kazu da se javi na fiksni telefon.

Reči kojima deda babu primorava na ....nemoralnu radnju!

Epska (ne u smislu narodna poezija, odnoseći se na proporcije, prim. aut. EPIC) parabola upakovana u bojkoliki setting koja uči kako umaženo žensko čeljade (čitaj: princeza od tate koji je devedesetdruge izbjegao iz okoline Banjaluke kod ženinih u Borču) odgajano pod staklenim zvonom i okruženo četom sinolikih šiljokurana može da se odmetne čim osjeti svrab pa krene da se češe. Problem nastaje što je obično onaj koji počeše neki nedojebani ljaljan koji drži lokalni splav, čiji IK (iliti intenzitet kajle) barem za dvije cifre nadmašuje broj milimetara kose na glavi i gramažu sive mase. E kad baji dodije čka jer je, ili prestara za njegov ukus, ili joj se ne poklapa dezen masnice sa njegovim giljama i kravatom, nastupa akcija ala Spašavanje redova Rajana od strane braće. Eventualno jedan od njih "naslijedi" zetovu imovinu, jer je zeta zadesila sudba strašna spontane evolucije u delfina kada mu je izraslo nekoliko rupa na leđima kalibra milimetara devet.

Često viđen grafit koji mladima ukazuje na jedini ispravan put do uspeha u životu.

Potpisuje ga izvesni U. F.

Otvoren na vr' glave iliti račepen na vrh glave. Kad drug/drugarica pričaju preglasno, pa neko dođe i kaže: "Šta se dereš kao da si račepen na vrh glave !"

Реченица којом брижна мајка ставља до знања свом сину да неће примити у кућу његову девојку, вођена чврстим убеђењем да се отров чува у малим бочицама.

Opomena cave kojoj viri kurac iz očiju gazdi golemog palamara kad neće da joj udijeli barem dio svog ponosa.