Često poslednji akord grupice sa gitarama negde na javnom mestu.

Kad si je jedan objekat toliko jebao kevu da ga ni rođena svrha ne može prepoznati.

Dodatna komplikacija za samoubicu koji ne može da odluči s kog mosta da skoči.

to je kad krenes na pijacu i stavis 2 kondoma u dzep,nikad se ne zna...

Израз који нема апсолутно никакву потпору у реалном свету, јер нолајферизам изискује јако низаг праг хигијенске толеранције, али има јаку примену у виртуелном свету.
Наиме користи се за опис особе која себе не штеди у опису позитивне или негативне критике других арчитеља светске интернет мреже, разбијајући им илузије о томе да поседују довољну количину сиве материје или наговештавајући им начин како да се поправе.

Suprotno od deja vu-a. Osećaj da nikad nisi bio na mestu na kom se nalaziš u tom trenutku.

Stajati na sred raskrsnice sa ključem u rukama i čekati da naiđe kuća.

Deo populacije jedne zemlje koji izlazi na ulice i nema 'leba da jede. Ostali deo populacije su ljudi.

To su komentari koji uglavnom nemaju nikakve veze sa muzikom, oni koji pisu te komentare se dele na vise grupa:

- Kvazifanovi (45 posto) - ljudi koji pisu kratke komentare poput "Yeah, this is my fav song" ili "I LOVE ________", komentari im vise sluze kao reklama, da bi i drugi ljudi gledali njihove klipove.
- Hejteri (30 posto) - Oni koji u svojim komentarima pricaju kako je to najgora pesma od najgoreg izodjaca na svetu. Ostavljaju 4-5 komentara i posle se ne pojavljuju na klipu. Njihovi hejtevi su verovatno njihova teznja da ispadnu mudo.
- Predatori (10 posto) - Oni nikad ne dolaze na neki klip osim ako taj klip nije okacio neko ko se nalazi na njihovoj "listi za odstrel". Ubrzo nakon kacenja predatorovog prvog komentara, nastaje epska bitka izmedju njega i svih ostalih "fanova", koja moze da se razvuce i po 3 strane.
- Seratori (10 posto) - Ljudi koji, omesto da pisu nesto normalno oni postuju sazetu biografiju Copy/pasteovanu sa Wikipedie. Ponekad se upustaju u manje svadje koje se uglavnom svede na to ko je bio u vreme kad je izvodjac sa klipa imao vrhunac svoje karijere. Najveci seratori imaju preko 40 godina.
I na kraju ostalih pet posto pripada pravim fanovima, koji ce samo da uzivaju u muzici i nece pisati komentare.

Uobičajeno pitanje superduhovitog sagovornika pri svakom pojavljivanju ovaca/krava/koza/živine na televiziji.

Razlikujemo dve vrste:

1. Preterano ambiciozan i zajebano živčan čovek,koji od svog deteta svakog trenutka ocekuje sve više, da sa 7 godina pokaže ono što ovaj ne može ni da zamisli. Može se prepoznati po konstantom vikanju, kako na dete, tako i na sve ostale, od drugih klinaca, preko sudije pa do trenera.

2. Naizgled smiren i staložen čovek u kome čuči i čeka osoba pod brojem 1.

Obavezna kolateralna šteta prilikom izvođenja operacije: Mažnjavanje komšijinih trešanja. Žvakanje ovih koštunjavih plodova, pored napadnog trpanja u kese, džepove i majice, obično ne prolazi bez kidanja grana. Izgled trešnjinog drveta nakon odrađenog posla odaje utisak da je trešnju upravo opustošila četa Mongola i Huna na čelu sa Atilom lično, a ne grupica balavih klinaca, koja ne zna nos da obriše ali zato zna da se poput najspretnijih šimpanzi uspentra na najvišu trešnjinu tačku, potkrepljujući tako svojim polucivilizovanim ponašanjem Darvinovu teoriju. Ritual nasilničkog lomljenja grana je, iako logički neobjašnjiv, gotovo neizbežan, bez obzira da li je komšija neobavešten o agresiji nezasitih balavaca na njegovu voćku ili ih pak najljubaznije zamoli da to ne rade. Potpuno svejedno, oni će grane izlomiti.

Ideja vodilja iskusnog jebača koji ne bira previše šta će nataći na svoju muškost. On ne mari mnogo za poreklo, kvalitet i svežinu ženskog polnog organa koji će zaorati. Bitno je samo da ORE. On je život shvatio veoma ozbiljno i stoga je, došavši do zaključka da je isti isuviše kratak za gubljenje jebenog vremena, odlučio da ne propušta ni jednu jedinu priliku da udari recku, kakva god ona bila. E sad, kako ne bi ostao mentalno obogaljen u susretima sa ne baš najsrećnije izgledajućim pripadnicama ''lepšeg'' pola ( uz dužno poštovanje, tačka ), on se strogo pridržava koraka/pravila iz naslova bez kojih, ruku na srce, i ne može zdravo da se bavi svojom časno odabranom delatnošću :
1) vizuelna kontracepcija - mentalna ''kesa'' na glavi subjekta sprečava kontakt očima i generisanje sećanja
2) prava kontracepcija – ''kesa'' marke Durex, Trojan i sl., koju možete nabaviti u svakom iole snabdevenom kiosku ili pumpi, preventira eventualni ponovni susret sa objektom
3) mentalna kontracepcija – ''udarati'', ''taslačiti'', ''cepati'', ''rokati'' umesto ''imati seks'',''voditi ljubav'' značajno štiti hipotalamus od podsvesnog šoka

Sa verom u ovakvo jevanđelje, on je u stanju da živi sa sobom.

"Marš u pizdu materinu!" je jedina misao koja mi se nameće kada pročitam tako nešto. Zaista, da li stvarno misle da će se važnost i dubina onog što su citirali uvećati time što su to napisali na engleskom jeziku? A ako je cilj biti originalan i poštovati jezik pisca onda ga već napiši na jeziku na kom je i pisao.

Čovek kog Albanci iskoriste za delove.

Статусни симбол тешке зајебаности. Индикатор истинских алфа јебача, којима је кроћење ватре примарни посо у животу, а све остало што раде им дође ко просер тикет у кладионици. Као, саћу вам покажем како ћу одсвирам солажу од четрииљадепестотријес нота уз помоћ тарзанчића на дупету а све док сам баталио цигар на чивију да се пуши ко пичкин дим. Ил чек додвојим кубанца на клавир кад ме већ молите да вам тукијем одсвирам нешто из мог класичног јесењег опуса. Мисим не би ја него кад сте већ навалили...

Komentar prosečnog pubertetlije, toliko ružnog da kad krene da masturbira, i njegova ruka se pravi da spava.

A skakao bi na sve što ide na dve noge ili gura točak invalidskih kolica, od kasirke do kondukterke, preko razredne i milf Jadranke sa petog sprata.

Izjava, kojom se opisuje posebno zgodna maloletna devojka.

Uvek te oda kad treba da sprečiš ubistvo u filmu. U stvarnosti obično probudi roditelje kad se vraćaš pijan iz provoda.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.