Susret I:
Ona: Zdravo, ja sam __ (nekoglupotipicnoamerickozenskoime)
On: Zdravo, ja sam __ (nekoglupotipicnoamerickosamomuskoime), imas predivne oci.

Susret II:
Ona: Heeeej, otkada se nismo videli.
On: Daaa, proslo je vise od mesec dana. Hoces da odemo na kafu?

Susret III:
On: Obozavam te.
Ona: I ja tebe!

Susret IV:
Ona: Ne mogu da verujem da mi nisi rekao da je tvoja majka vegetarijanka. Gotovo je izmedju nas.

Susret V:
On: Izviiiiiini molim te, glup sam, ucinicu sve da mi se vratis. Ja tebe volim.
Ona: Odlazi.

Susret VI:
On: Hoces li se udati za mene?
Ona: DAAAAAA. BILA SAM LUDA SVE OVO VREME, OPROSTI MI LJUBAVI MOJA JEDINA. VOLIM TE

Mile: Oooooo Lazo sve se nema, sve se nema, a nova mečka u garaži!
Laza: Jbg burazeru, radilo se, zaradilo se...

- Kako obaveštavate pacijente o terminu naredne kontrole?
- Nikako, kažem im kad da dođu sledeći put.
- To je totalno neprofesionalno od Vas. Moje sestrice jave pacijentima dan ranije kako bi sigurno došli. Ne mogu oni sami o tome voditi računa. Znate na šta mislim?
- Ja za ove moje ne brinem. Ako se sete, sete se. Ako se ne sete, nikom ništa. Ionako ne radim na procenat. Znate na šta mislim?

- De što se vrati brzo iz lokala, tek je 11 sati?
- Ne pitaj, kuršlus će da nastane.
- A?
- Ma došli kvartaši a i neke ošišane gorile od Đoke Makaze. Pa se napili ko stoka i počeli da podjebavaju jedni druge.
- Lele, đavoli se žene.

- Dobro veče, srećan praznik, živela slava! He he... Domaćine, ovo mi je prva slava, šta treba sad da uradim?
- Posluži se žitom i upetokraki se!

"Vidi tebra ovu kakva je ima nos može 'ladno cigaru da puši po kiši!

- Brate, što se bar jednom ne istrezniš?
- Hik! S' ti normalan?! Znaš li posle kol'ko mi para treba da se opet napijem? Ovako je jeftinije, samo, hik, dolivam po malo!

Ја: 'ајде бре, смири се, лочеш ту к'о буздован неки...смири се...
Ортак: Ја, ја се нећу напити, нема тог алкохола...
Ја: Остави вињак, не тераш ти више коња из плићака, јес' чуо!
Ортак: Ма дај, шта је то за мене, не иде се на полагање возачког трезан...не мож' се деси да се ја напијем!
Ја: Ево ти пресело ти...мада, што јес' јес', ваља се...
(сутрадан на полагању, пао на полигону, у буквалном смислу те речи, слетео у јарак)

1)
Zaposleni:”Šefe, je l' ovo baš moram sam da radim?”
Šef:” Da se tako duhovito izrazim, sam si se i rodio.”

2)
A:”Batice, baš mi se spava.”
B:”Brate, trebalo je ranije da legneš, da se tako duhovito izrazim!”

- I ženo, vid' kak'a je ova zelena boa! Kaže njen otrov za samo dva minuta može da usmrti čoveka.
- Ćuti nesrećo, ta bi se od tebe otrovala.
- Ma, idi u kurac bre! Da si valjala ne bi mene dopala...

Momak: ,,A daj, daj. Šta si se skupila k'o zadušni uštipak?"
,,Joj eno ga onaj!"
,, Šta si se skupio se k'o zadušni uštipak, nece ti ništa."

- Jel si video ove Steviće, došli pre deset godina a raširili se ko Herpes?
- Misliš raširili se ko sida?
- Ne razumem?
- Šta ne razumeš, srednja sestra im je malo pozitivna a jebala se sa pola Kaluđerice...

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

- Tata, tata, pitao čika Cobi je l' nam treba neko d'obrežemo voće!

- Pusti sine, tata će sam, ako treba, nego si se pozdravio s njim, peri ruke odma'?!

- Jadan Cobi, a da ga pozovemo ipak, da nam pomogne, popije po koju ljutu...

- Si ti čitava Cico, taj za kurac da se uhvati, osušio bi se, ma šta osušio, otpao bi!
Nema taj da mi pipa voćke!

- Ej vidi ga Pajo vodi sudije na rucak, ajmo i mi..
:3 sata kasnije:
Pajo: Ajde neko da krene samnom da vratimo strunjace na mesto.
- Ijao, 'gle koliko ima sati, kasnimo, e stvarno nam je zao, ali moramo da idemo, krenuli smo jutros u pet sati..

Majku ti jebem jesam ja potrošio pola godine života i tri metera žita , da ti proćeraš kroz aparat za jedan dan...
Stajaćeš mi tu k'o karmin dok ne smisliš kako ćeš stvoriti pare pokojnom đedu za spomenik propalico jedna da ima rakije u kući sada bi se napio i zakl'o te k'o pile.

-Dobar dan gazda, evo mi stigli da te selimo,hehe.
-Pa de ste vi jebo vas poočim, čekam vas već 3 sata.
-Pa gazda malo svratili na pivo, malo na doručak, pa opet na pivo.
-Isuse, ko će meni da seli stvari, e ajde vi polako krenite, sve je popakovano u kutijama, počnite da stavljate u kamion, i molim vas pazite ima mnogo ženine staklarije, jebaće mi majku ako se nešto polomi.
-Nemaš brige gazda, mi smo profesionalci.
-TOGA SE I PLAŠIM!

pola sata kasnije pola stvari ubačeno, majstori prave pauzu

-Gazda da te pitamo nešto.
-Recite.
-Pa seliš se, de je čast, de je pivo, mi rmbačimo ovde, ni piva ni ništa, mi meze da poslužiš.
-Boktejebo koga sam ja zvao, evo sad ću da trknem po pivo.
-E, AL PAZI DA BUDE OZNOJENO!
-Nema problema. (jebo me pas i kad sam vas pogodio)
-Evo piva, jel sad ok.
-E to gazda, ti si car, a ne ko onaj prošli, otera nas čovek ni krive ni dužne, a samo smo gajbu popili.
-Lepo meni moja majka rekla, ko se seli taj se ne veseli...
-STI NEŠTO REKO!?!
-Ništa ništa! Nego kaće ovo biti gotovo majstori?
-Pa paz vako, stučemo ovu gajbu, ubacimo resto, i mi ti to sve prebacimo na novu lokaciju, nema da se sekiraš.
-Ali čoveče popili ste kišu božiju! Kako ćete vozite takvi?
-Znaš kako, tamić star 30 godina se ne vozi bez 2 promila alkohola u krvi, tako fabrika odredila.

-Oče naš,
koji jesi na nebesima,
nek se sveti ime Tvoje,
neka dođe kraljevstvo Tvoje,
neka bude volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemlji.

Hleb naš nasušni daj nam danas,
i otpusti nam dugove naše,
kako i mi otpuštamo dužnicima svojim,
i ne uvedi nas u iskušenje,
nego izbavi nas od Zloga!.
Amin!

-E tos dobro reko, AMIN DABOME! Ajde momci, nastavak radova, dosta zabušavanja!

-A ćuj stari, kak je ful dobra on pjesma od Marije Šerifović, ne? 12 poena!