Olfaktorni pandemonijum koji se s jeseni pojavljuje u redovima supermarketa, pošta i banaka, sa posebnim osvrtom na gradski prevoz.
Uvek se nalazi mesto iza ili mesto ispred tebe u redovima, taman toliko da je osetiš u punoj snazi, a ne možeš pobeći nigde.
- Sine, ona baba se garant upišala. Ili to, ili čuva mačke pa su je one noćas upišale...
- Ćuti bre, budalo, čula te kako se žališ pa uzdahnula.
- Šta te briga, ti si bio ispred nje...
- Ma najela se belog luka ko da rak leči, opadoše mi obrve...
Imas tri buljuka ljudi, i dva autobusa. To znaci da ce bar u jednom autobusu biti bar dva buljuka.
-Ne, brate, to znaci da ce sva tri buljuka da se nabiju u prvi autobus.
Jedna stodvadesetinka jačine smeha prosečnog pripadnika Air Max družine u autobusu kad vidi da neki deda, pobogu, ima dugačke brkove.
Slična situacija je i kad neko padne. Ili prdne.
Krik koji puštaš u sebi dok sediš u autobusu koji staje na stanici,a najprljaviji i najsmrdljiviji lik koji je usao u autobus,pored svih slobodnih mesta koja postoje,seda baš pored tebe.
Kad na mesto kralja dođe top. U suštini ono što je Srbija uradila posle II Svetskog Rata. Međutim, tu nije kraj. Srbija je otišla i dalje. Krajem devedesetih na mesto jednog topa, postavila je bezbroj konja.
-Op! Konjić Mrkonjić na koridor 10.
Osoba koja 'besplatan razgovor' koji je dobila u paketu nekog od mobilnih operatera koristi na javnom mestu-vrlo cesto u autobusu i na taj nacin svojom dosadnom pricom gusi sve prisutne.
Kazi onom prolivu da prekine, zgovnacu mu facu.
Nikad nije bilo lako, razume se. Zašto bi neko uspeo da te ubedi da kreneš na neki faks, čitaš neke nezgrapne knjige i daješ gomilu ispita kad to nije bit, to nije suština. Suština je ulica, jedan veliki univerzitet. Sve veći broj ljudi se opredeljuje za teži put, ulični put. Nikad nije ni bilo sve u knjizi, niti će. Ova vrsta obrazovanja na prvi pogled ti deluje smešno, i setiš se svih onih taksista i skarfejs mangupa koji se diče svojim obrazovanjem, ulicom. Varaš se, to nikako ne sme biti potcenjivački smeh. Mistika i nagomilano iskustvo koje proizilazi iz ovakvih osoba je upravo zbog uličnog fakulteta. Naravno, koliko god delovao imaginarno, tu je. Lebdi svuda oko nas, mahom na ulici. Mesto na kome nije bitno da li ćeš overiti semestar, dati Matematiku 2, ili uhvatiti budžet za narednu godinu. Jok. Skupi oči kao Inspektor Kluzo i daj klincu savet kakav ni na jednom fakultetu neće čuti - "Ulični fakultet, najteža škola mali, najteža."
(a.k.a. unterciger) je neizostavni odevni predmet na ovim prostorima, prevashodno namenjen muškom delu populacije, mada ga neretko koriste i žene.
Sezone upotrebe varira u zavisnosti od nosioca. Oni najuporniji ih oblače početkom zime a Prvomajski uranak je dogadjaj kada se duge gaće skidaju i svoje mesto ustupaju ležernijoj odeći. Originalne dugačke gaće su se sastojale iz jednog dela sa otvorom otpozadi, dok se moderni modeli prave sa otvorom sa prednje strane i neizbežnom prugastom šarom. Radi boljeg dihtunga nogavice se uvlače u čarape a gornji deo se obavezno malo izbaci iznad pojasa.
Ljudi koji drže do sebe isključivo nose brendirane marke iz Arilja, dok se oni sa tanjim džepom opredeljulju za skromnije turske modele.
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
Smetati,stati tamo gde vam nije mesto!
Kalemegdan,nedelja popodne,dva ljuta rivala gospodin Raka,inače devizni
penzioner,i gospodin Mića živahni penzioner,bivše vojno lice,pikaju partiju šaha.Situacija je krajnje napeta,živahni Mića je u nezavidnoj poziciji jer se polako nazire kraj partije,i polako mu postaje jasno da su sanse za pobedu male.
Onda ide zoom na Mićino lice,gde se graška znoja palako sliva niz njegovo
naborano čelo,situacija je uzavrela,ovaj potez je odlučujući!
Mićina nervoza je na vrhuncu, o da li će to njegovo srce izdržati?!Na svu muku nailazi i vremešni gospodin Mladja,inače penzioner Mladja je poznat po tome da voli da gura nos tamo gde mu nije mesto,da daje razne komentare,klasičan provokator, i u svakoj čorbi mirodjija.
I onda se situacija zakuvava:
Mladja:"Mićo bolje predaj partiju,nisi ti za to,šah je za inteligentne ljude,bolje idi hrani golubove"
Raka:"Daj Mladjo pusti čoveka da igra"
Mladja"Ma šta da igra kad nema pojma,nek se zanima sas sudoku"Mića se "pretvara na monstruma" od besa.
"Ma more da se teraš ti u tri lepe,šta si mi se nadžodžio tu dišeš mi za vrat,
ne mogu od tebe da igram,mršš odatle da ti ne izbijem te veštačke zube"
Pitanje kojim se, na najprecizniji način, utvrđuje odakle je ko rodom.
''Odakle si?''
''Iz Beograda!''
''Baš iz Beograda?''
''Rođena Beograđanka, šta ti tu nije jasno? Živela na Dedinju 25 godina, dok moji nisu rešili da me osamostale, pa mi kupili dupleks na Senjaku!''
''Baš lepo, reklo bi se da si iz fine porodice....A gde ideš za zadušnice?''
''Joj, ćuti, dobro je da prođoše, jedva se otresoh od onih seljaka iz Donjeg Grabovca, k'o da žensko u nisu u životu videli!''
''Pljuješ mesto gde ti je sahranjeno pola rodoslovnog stabla??''
Situacija kada ti se prdi u punom autobusu, i pokusas da ispustas gasove u ritmu basova muzike koja se pusta unutra. Uspes, izadjes iz busa, i shvatis da je to muzika sa tvog mp3 plejera...
Drvena motka koja se može koristiti u mesto oklagije i dobra je kad 'oćemo da malo više razvučemo testo. Obično stoji u uglu kuhinje i ima tragove brašna po sebi.
Klinja gleda nindža kornjače. Na televzoru scena: Donatelo vitla svojim bo štapom i uništava pešadince.
Klinja: Bako, bako, kako se zove ovo što ova kornjača drži.
Baba pogleda i reče: Sukaljka, sine, sukaljka.
Legalan način da zaradite koji dinar je da stojite u redu u nekoj pošti na primer i kada stignete blizu šaltera prodate svoje mesto za 20 dinara nekome ko je pri kraju reda i stanete na njegovo mesto i tako sve ispočetka.
U ekskurzijskom autobusu slušam lepe tonove i imena kao što su Endži, Lejla, Džezabel ... zamišljam ih kao preplanule boginje namazane mirišljavim uljima i negde u podsvesti sam siguran da je daleko vrednije patiti zbog jedne Lejle nego zbog bubuljičave, ali ipak zgodnjikave Goge. Ali pored mene nije sedela ni Lejla ni Džezabel ni Endži nego baš Goga. Da li zbog milih tonova i imena iz zvučnika, monotonog truckanja autobusa ili Goge koja je stalno nešto muljala nogicama, u levoj nogavici mi nije bila samo noga, pojavilo se još nešto, brzo je raslo a nogavica je postajala sve tesnija.
Verovatno i sami znate kakava je to prokleto bezizlazna situacija kada ti se digne u autobusu i nema načina da se spusti. Svaki pokušaj premeštanja iz leve u desnu nogavicu je bezuspešan, bolan i uzaludan. A i zašto bi mu bilo bolje u desnoj nego u levoj nogavici? Ne traži on promenu nogavice nego nešto drugo, to je bar jasno. Namučio sam se kao Isus na krstu, jer zgodnjikava Goga nije prestajala da ukršta i prekršta nogice. I nju je svrbelo. Tek posle nekoliko miliona godina stigosmo do države, grada i hotela za koje me i bukvalno boleo kurac kako se zovu. Odrao sam je kao Musa jarca, a mislio sam da ću ostariti u tom jebenom autobusu.
Pojava da zadrti i odani vukajlijasi u svakoj situaciji traze materijal za novu definiciju.
a) posle olaksavanja u WC-u u vidno polje ulazi WC solja
hmmm...WC solja...mesto rastanka coveka i govneta...mesto gde im se putevi razilaze...hmm...
b) kupovina belog luka na pijaci
hmmm...beli luk...garant odrzavanja pristojne razdaljine izmedju vas i perverznjaka u liftu...
c) listanje TV kanala, nailazak na Pink
hmmm...pink...medijska kanalizacija turbofolk fekalija...mesto gde zdrav i pametan uz malo dobre volje postaje...hmmm
i na kraju
d) prelazak preko ulice, autobus dolazi u susret velikom brzinom
hmmmm...prelazak preko ul
Mesto na kome se vodi ljubav.
To nije sex na veš mašini dok je u centrifugi, na trpezarijskom stolu, u kolima, senu, ili ne daj Bože u ispovedaonici.
To je mesto na kome se ogledate u nečijim očima dok bezobrazne reči dobijaju nova značenja, dok se topite od zadovoljstva u ognju, mesto gde vas nije sramota da molite za još i gde vam molbe, uzdasi najdraže osobe, zuče kao pesma Heruvima.
Mesto sa koga nerado odlazite i uvek sa rečima: "Vraćam se za sekund. Ne mrdaj!"
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
Toalet, mesto gde i car ide peške. Zato na prvi pogled i sama njegova upotreba deluje jednostavna. Da nije tako pokazuje komparacija muške i ženske upotrebe istog. Za ženu, toalet je svetinja, dok za muškarca mesto da se olakša.
Muška verzija uporebe toaleta:
Manja nužda:
- Dolazak ispred WC šolje, početak vršenja nužde, nasumično centriranje. Često se dešava i ovo. Daska sa WC šolje se ne podiže. Posle izvršene radnje, ponekad počeša testise i pomiriše ruku. Pusti vodu i ako se seti opere ruke. Ova radnja se odigrava uvek u stojećem polažaju, jer ako muškarac sedi i vrši manju nuždu on ne zna šta da radi sa rukama, ne može da čita novine jer vreme trajanje manje nužde je i suviše kratko.
Veća nužda:
- Sedi na WC šolji, vrši ranju u vremensko trajanju jednakom izčitavanju cele dnevne štampe od prve do poslednje stranice. Posle pušta vodu, ne koristi WC četku i ako se seti opere ruku. Upotreba toalet papira je svedena na minimum.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Ženska verzija upotreba istog:
- Mala je razlika između manje i veće nužde:
- Ulazak u toalet, gledanje u ogledalo od 5 do 15 minuta. Pre nego što sedne na WC šolju vrši detaljan pregled iste. U slučaju da je daska koji slučajem isprskana, vrši se tretiranje iste odgovarajućim higijenskim sredstvima. Za vreme vršenja nužde koriste se razni parfemi da bi napravili prijatniju atmosferu. Nakom završetka, sledi namotavanje toalet papira na desnu ruku i sledi petominutno brisanje. Onda se uzima WC četka, i detljo vrši brisanje šolje. Prilikom vađenja WC četke iz šolje podmetne šaku ispod nje da ne kape. Na kraju obavezno opere ruke.
Pesma koja nam prvo padne na pamet kad otvorimo oči i onda nam se vrti ceo dan u glavi. Neretko je nesvesno zviždućemo u autobusu, čekaonici, na pecanju itd...
-Alo dečko, koja ti je to melodija što zviždućeš pa si se sav upljuvao!
-Ma jutros sam čuo na radiju pa mi ceo dan ne izlazi iz glave. Jebo me otac ludi i kad je ostavio radio na Radio Dženariku..... "Vozio sam jednu malu niz ibarsku magistralu..."
