Lik iz gradskog autobusa koji peva na sav glas i lupka u ritmu po sedištu ispred sebe ili pak grleno prosipa filozofske misli bez ikakvog reda i logike. Niko ne sme da ga pogleda direktno u oči da mu se slučajno ne bi obratio, većina koluta očima, međusobno se zagleda i vrti glavama u stilu: "Svakakvih ludaka ima", picnute gospođe se diskretno izmiču da ne bi po njima povratio - jer je verovatno pijan, "Bože me sačuvaj, u sred bela dana", par njih je navodno toliko zamišljeno da ga kao i ne primećuje, a nekoliko tinejdžera se kikoće na zadnjoj platformi i lože ga svojim odobravanjima tipa: "Bravo care nek` si im rek`o"
Kada konačno izađe, svima nekako bude lakše, a u sebi se misle:"Jebote, ala je ovaj prso valjda neću i ja ovako jednog dana..."
Imaginarno mesto opevano u jednoj narodnoj pesmi.
"Žarkovo, Žarkovo, to je prava zgoda,
nalazi se odmah iznad Belih Voda"
Profesionalna deformacija šalterske službenice.
- Alo, bre! Je l' radi neko ovde?
- Smirite se gospodine, u čemu je problem?
- Čekam ovde već tri sata a nema nikoga za šalterom!
- Kakav ste to čovek? Hiperaktivna žena, ne drži je mesto. Sačekaj još malo.
Kada je u vozu Sardina, ne može da se diše, neko vam stoji na levoj, a neko dvoje na desnoj nozi, torba je negde tamo, wc baš tada reši da se sveti za 20 godina ne puštanja vode u njemu... Često se desi da onaj kondukter, pijani lopov koji zajebava narod, odvoji par lepih, da ne kažem zgodnih, devojaka i odvede ih u lokomotivu, tj u drugu stranu lokomotive, naočigled svih prisutnih. Naravno, one pristanu na to, ali on UVEK ostane suva kurca, jer te devojke jedino što rade je puštanje pesama na telefonu, i iskazivanje nezainteresovanosti za svakoga ko nije direktor nečega, ili eventualno bogati fudbaler ili mu ćale drži nešto...
Sledi, počasno mesto je ono na koje mogu da se oslone osobe nežnijeg pola, uglavnom jedinke za izložbu, čak i u trenucima najveće gužve u vozu.
Kontedukter: Joj devojčice, nemojte da stojite, pa treba stić do Beograda, zaboleće vas noge, ajte vamo sa mnom ( u sebi: ne bi li mi malo pičke dale, joj kake ste mlade, sve bi vas nabio odjednom)
One: Pa hajde, da znate, dug je put do Beograda, a mi smo sinć bile u provodu, joj hvala vam puno ( u sebi: ovaj matori ako me pipne ima da mu nabijem ovu štiklu u oko, mene će on, nema dovoljnu platu ni da se rukujemo! Al ipak, ne mogu da stojim..)
Napomena: Pominjanje Beograda je OBAVEZNO!
Zastati u obavljanju neke radnje sa razlogom ili bez njega u nedostatku motivacije da nastaviš dalje.
- Vera, šta uradi tvoja ćerka, je l završi te škole, već pet godina otkad ode u grad.
- Šta radi, tri ispita joj još ostalo, evo već dve godine, trupće u mesto, ništa. Kaže ne može, ne ulazi joj u glavu i gotovo.
- A, šta misliš, možda joj ipak nekako uđe u glavu ako prestanete da joj plaćate stan i šaljete hranu.
Kažem duh, aludirajući na spodobu prekrivenu čaršavom. To je ona cavulja koju bi karao, ali joj lice ne smeš pogledati. Škrndelj. Odlična za jednokratnu upotrebu, a kasnije prolazite jedan pored drugog neprimetno, poput pravog duha.
- Maćori, treba tebi pičke, vidiš na šta si se napravio.
- Postoji mesto gde moji duhovi lutaju.
- Molim bre ?
- Ma kresnem neku gaborku s' vremena na vreme, moram da praznim muda da ne eksplodiraju.
Opis čoveka koji ima gliste.
-Hej pa gde je Radovan, sad je bio tu?
-A pa ne drži ga mesto u zadnje vreme.
-Nisam znao za tu stanu njegovog pustolovnog duha.
-Ma ima čovek gliste, ne može da sedi dva minuta, odmah se uzvrpolji.
Selo,opština ili grad u koji nas roda kao bebe izbaci,ili bar tako mislimo dok smo deca.
Mama kako sam ja nastao?
-Sine donela te roda.
Mama pa kako to? Gde me izbacila?
-Pa ja i tata smo te naručili, došli smo u bolnicu i doletela je roda bacila te nama.
U koju bolnicu?
-U gradsku ovu.
Jee nisam rođen na selu. Mama pa šta meni dođe ovaj grad?
-Rodno mesto.
Izgleda jedina stvar koja ide 'malo napred' u nasoj drzavi.
Deda:"AJMO SREDINA MALO NAPRED!!"
Sredina:"Ma ne moze deda, nema gde..."
Deda:"Sta bre ne moze, vidis da imam gips!"
Nebitan lik.
Misteriozno biće.
Stalno je tu, a retko ko ga primećuje. Uvek je u pozadini i njegova uloga u društvu je kompleksno pitanje.
Lik1: -Brate trebao si sa nama da ideš sinoć. Olešili smo se.
Lik2: -Ma nisam mogao brate, imao sam neke obaveze, znaš već, šetao sam papuče.
Lik3: -A čuo sam da si smuvao onu malu, kako beše se zove. . .Senka da.
Lik1: -Auuu da znaš kakvu sisu ima, ček ček, brate ko vam je ovaj?
Lik2: -A? A on. Ma Sale iz kraja, pusti ga bre vidiš da je ko baba u autobusu iz Ko to tamo peva.
Idealno mesto za stajanje u prevozu, neretko čak i bolje nego kad se sedi (kada si, jelte, kralj na svome prestolu). O čemu se zapravo radi? To su uglavnom mesta na sredini busa, kod vrata, ćoškovi između srednjih vrata i najbližih sedišta, kao i harmonika (ukoliko postoji). Oni su tako organizovani, da se jedna (do dve) osobe mogu osloniti punom snagom, što im pruža dovoljnu relaksaciju, kao da sede.
Sa druge strane, dok sediš, mogu da te nateraju da ustaneš- bilo da je reč o ustupanju mesta starijim osobama, trudnicama i ljudima sa malom decom; bilo da je reč o tome da sediš pored prolaza, pa te lik do prozora moli da ga propustiš...
Jednostavno, kad si despot, retko ko argumentovano može da te otera. Da li sediš? Ne sediš. Da li neko može da te otera? Teorijski da, ali su mu šanse mnogo manje nego kao kad sediš. Ukratko, možeš da se ponašaš kao pravi despot.
A: E, matori, brzo, dva slobodna mesta na točku, dok ona bakuta nije zasela!
B: Ma pusti, idemo u sredinu!
A: Ma daj, matori, ko će da stoji od Slavije do Resnika!
B: Brate, stolice u busu i jesu za bakute i invalide, a odavde nas barem niko neće oterati...
A: E, koji si kralj!
B: Nisam kralj, ali sam despot! Samim tim, ne mogu da abdiciram!
Čova bez jednog od dva prednja sekutića u gornjoj vilici.
Alfa i omega seljačina, koji svojim izgledom opravdava ponašanje. To je onaj što košulju upaše u trenerku i što šuškavac oblači na sandale. Kajla de la mafija visi oko vrata k'o kita u crnca. Da postoji, uzeo bi onu što se vuče do poda.
A osmeh. To mu dođe k'o šlag na tortu. Pa onda preko tog šlaga biber. Vo imja oca!
I razapne on usne, otvori ih k'o Brazilka guzove i vidiš neku šupljinu. Gledaš je l' mu to cigareta međ' zubima, je li neka optička i bioptička varka, a onda s'vatiš da je prazno mesto suvozača.
S obzirom da se u Britaniji kola prave s volanom na desnoj strani, suvozač mora biti na levoj. Tako da postoje i dve mogućnosti praznog mesta suvozača:
Ako gledamo po evropskim(ovodrumskim) propisima, to će biti desni zub, jer su vozači, jelte, na levoj strani, dok u britanskom slučaju, sekutića nema na levoj strani.
Suvozač: :osmeh:
Podjebavač: Je l' to bila saobraćajka il' ti neko izvukao vilicu iz ležišta, sa njom i suvozača, a?
Nagovoriti nekoga da uradi neku glupost po drugi put, iako mu je to ostavilo posledice i nakog prvog puta.
- Ajde prokušaj opet da uhvatiš tu meduzu golim rukama!
- A brate, opet će me opeći, pogledaj mi ruku bokte. . .
- Ma ne udara grom dva puta u isto mesto.
U volumenu br.12 počeli smo sa obradom onih običaja koji se ne gaje iskjučivo pod vazdušnim prostorom naše ponosite zemlje već se sa velikim ponosom praktikuju i VAN granica iste ili, u ovom slučaju, na putu PREKO jedne. E sad, iako naslov ovog teksta zaista govori sve za sebe, ja ne bih imao obraza da se nazovem profesorom ukoliko vam ne bih pružio i jedno, nažalost, EMPIRIJSKO objašnjenje za pomenuti fenomen. Jer, naš čovek je k’o i svaka druga divlja životinja:
1. mnogo jede,
2. ne kupa se previše,
3. voli otvoren prostor.
Analizirajući ove, usudio bih se reći, više nego pouzdane statističke podatke, jasno je kako na istog neprijatno deluje sredina jednog autobusa - bio on na sprat ili, čak, dva - koji se lagano trucka u pravcu mora, planine ili pećine zvane “majne haus in Dojšland”, sa sve pride prikolicom punom suncobrana ( 5 eura dan, jel’ su oni normalni, bre?! ), ski opreme ( 20 evra dan ) ili onih krmača u koje mirne duše možete strpati čitav ragbi tim i još par rumunskih gimnastičarki odozgo a da pri tome niko od njih ne oboli od klaustrofobije ili, ne daj Bože, nastrada ( za Rumunke ne bih garantovao, bile one daskare ili ne ).
Tu, razume se, svakako moramo pomenuti i značajan uticaj tačke br. 1 na, kako mentalno, tako i probavno stanje primerka u biti, koji počinje da ždere već pošto je ušao u vozilo a prestaje tek onda kada mu ozarena lica njegovih sapatnika...hoću reći – SAPUTNIKA – stave do znanja da je putovanju konačno došao kraj. Nervoza, napor, umor, ali i ta Tirolska koja se sve vreme tamani u abnormalnim količinama – sve su to faktori koji našeg čoveka inspirišu na pojačan rad sfinktera. Mis’im - i najhrabriji bi se usrali. Elem, u zavisnosti od dužine trajanja puta, on ili ona su u stanju da i po nekoliko hiljada puta unakaze delikatnu ispostavu WC-a na srednjim vratima, bez obzira na brojne puš, piš i ostale pauze koje čestiti vozači rado prave zarad istovara smeća koje se nakupilo u toku vožnje. Brojne molbe, upozorenja i pretnje da se toalet korisiti “ISKLJUČIVO ZA MALU NUŽDU” a da će i na najmanji znak crevne uzbune “autobus stati na najbližoj pumpi ili parkingu”, nailaze na opšte nerazumevanje kod putnika a posebno kod onih koji su svoju kartu do jebenog Braunšvajga platili astronomskih 56 eura. Zato je, valjda, i toliko jeftina...
- E, 'ajd ti vozi prvi, 'leba ti, moram malo da se oporavim od šok...Ma, jes' ti vid'o šta su oni stavljali u onaj prtljažnik, krv im jebem da im jebem?! Ja ono u životu nis...
- Ćuti, budalo, uključet je mikrofon...
- Ovaaaj...Dobar dan, dame i gospodo, dobrodošli u autobus kompanije „Touring“ na redovnoj liniji Kuršumlija-Beograd-Berlin. Pre nego što krenemo, usudio bih se da vas zamolim da toalet na srednjim vratima koristite isključivo za malu nuždu a zbog što prijatnijeg putovanja vas i ostalih putnika. Ukoliko, naravno, nekome bude bilo - što bi se reklo – hitno, ja i kolega ćemo vam drage volje...
- Radmila, saću se vrnem ja, dobro me podseti ovaj...
- ...izaći u susret. Hvala na razumevanju. Božo, kreći.
Strategija ljudi koji gledaju samo svoj interes, oni će sve uraditi da dođu do svog cilja ako treba gaziće i po mrtvima. Vođeni time da cilj opravdava sredstvo ili kako bi naš narod kazao: "Ne laje kera radi sela, nego radi sebe."
- Teo sam da umrem u busu danas.
- Što?
- Jebote, uletela neka baba a nakrkala se belog luka, ceo bus bazdi a ona se luda pravi. Još ja stojim pored nje, samo da si video ono, na sledećoj stanici pola busa je izašlo napolje. Iskren da ti budem i ja, jer da nisam peglu bi bacio.
- Koja carica, baš vam je pokazala kako se pravi dupetu mesto.
Neko ili nešto za čim je veliko interesovanje.
- Gde je Miša? Nema ga nešto po slavama u poslednje vreme, a baš sam hteo nešto da ga pitam.
- Izbegava. Od kad se pročulo da radi u IT sektoru tražen je k'o parking mesto. Pola rodbine mu traži pare na zajam, a druga polovina ga cima za vezu za posao.
Obično miran i izuzetno tih putnik, osim ako ga ne upitaju nešto. U tom slučaju kreće nezaustavljivi monolog. Pošto su najčešće usamljeni, grabe svaku priliku da razgovaraju.
-Možete li molim Vas otvoriti prozor ?
-Svakako. Au, polomljen. Ne mogu da verujem. Pa tako Vam je to gospođo, idioti dođu, bude im dosadno, pa ga razvale. A posle mi normalan narod da se kuvamo. Niko više, gospođo, ne brine o narodu. Nekada je to drugačije bilo. Za vreme stare Jugoslavije... E to je bila država. Zlatna država ! Kad' smo već kod Jugoslavije, znate li vi da je moj otac....
Osobe koje obožavaju da se voze autobusom naslonjene na vrata i svoju snagu pokazuju tako što ne dozvoljavaju da se vrata otvore.
Jedna od varijacija koja opisuje jačinu udarca, tačnije šamara.
Situacija iz GSP-a
- Matori ćeš da sedneš? Nemoj mi skrljaš kuk, na duši da te nosim.
- Mrš bre klinac u pizdu materinu. Kad te puknem sam ćeš sebi mesto da ustupiš.
