Starac u autobusu
Obično miran i izuzetno tih putnik, osim ako ga ne upitaju nešto. U tom slučaju kreće nezaustavljivi monolog. Pošto su najčešće usamljeni, grabe svaku priliku da razgovaraju.
-Možete li molim Vas otvoriti prozor ?
-Svakako. Au, polomljen. Ne mogu da verujem. Pa tako Vam je to gospođo, idioti dođu, bude im dosadno, pa ga razvale. A posle mi normalan narod da se kuvamo. Niko više, gospođo, ne brine o narodu. Nekada je to drugačije bilo. Za vreme stare Jugoslavije... E to je bila država. Zlatna država ! Kad' smo već kod Jugoslavije, znate li vi da je moj otac....
