Обично миран и изузетно тих путник, осим ако га не упитају нешто. У том случају креће незаустављиви монолог. Пошто су најчешће усамљени, грабе сваку прилику да разговарају.
-Можете ли молим Вас отворити прозор ?
-Свакако. Ау, поломљен. Не могу да верујем. Па тако Вам је то госпођо, идиоти дођу, буде им досадно, па га развале. А после ми нормалан народ да се кувамо. Нико више, госпођо, не брине о народу. Некада је то другачије било. За време старе Југославије... Е то је била држава. Златна држава ! Кад' смо већ код Југославије, знате ли ви да је мој отац....
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
o,da,jedan deda mi je ispričao istoriju,počev od sahrane svog pobratima sa koje se vraćao i to sve poimence.
Odlično! Omiljenovah.
Jao slucajno ti dadoh minus izvini molim te :(