Oni ce vam pricati price kako im je dolazio opusteno pop za vreme Tita. Naravno, isli su redovno u crkvu onda kad niko nije smeo da prodje pored nje u krugu od 100m...Plasili su se oni, naravno, al nisu hteli da prodaju veru za veceru. Jelte. Oni nisu mogli da nadju posao jer su slavili Bozic. Uvek su u kuci imali sliku svetca. Postili su svaku sredu i petak i naravno sve vece postove.
Sve bi to bilo u redu da je istina. Pravo stanje stvari je bilo otprilike ovako:

Hiljade i hiljade puta ste culi da komentatori kada prenose fudbalske utakmice izmisljaju da fudbaleri pre nego sto pocnu da se bave fudbalom idu u neke skole gde imaju svoje knjige iz kojih uce kako da najbrze i najbolje, bez mnogo truda, onako skolski daju gol.Posle im se iz glave brise da su bili u toj skoli i da su imali te udzbenike, ali im ostavljaju u secanju bas tu orginalno prostu akciju iz udzbenika(takozvanu skolski primer).

Fraza koja se upucuje nekome ko nas sve vreme smara sa pitanjima o nekim ljudima za koje nama savrseno puca ku**c, obicno da li je neko bio u vezi, koliko dugo, kako, gde, sa kim, je su li imali sex??? Uglavnom upucuje se smaracu koji je toliko znatizeljan i radoznao da bi majku prodao samo da sazna ko je sa kim spavao, da ne kazem j*bo se sa nekim!

Pored Caknorisovitisa primecena je i pojava Milkacanicovitisa,koji po nekima stvara konflikt u obolelima od Caknorisovitisa. Jos nije utvrdjeno koja bolest je jaca.

Strahuje se da se moze pojaviti i takozvani Dzajovitis (Bojan Tasic Dzaja,pevac Amadeus Band-a),jer je covek kralj i imali su 4 nastupa u Herceg-Novom za 2 nedelje,na jednom sam se i slikao sa istim i bojim se da pokazujem simptome Dzajovitisa,kao i par mojih drugova.
Cak moze da mu se sagne.

Rečenica upućena barončini kada njegove lovačke priče odu predaleko i van svih granica moguće istine.
U redu je što laže da bi ljudi imali lepše mišljenje o njemu, ali kad ga toliko pretera i preforsira za baronijama male sive laži prerastaju u masne, crne pecaroške priče koje je uvreda za um svakog drugog čo'eka jer misli da će poverovati, a to je nemoguće jer ako nečiji mozak prihvati tu informaciju kao validnu, urušiće se vremensko-prostorni kontinuum i ode sve u majčinu.

Svi znamo ko je Nino. Jos bolje i vise ljudi znaju ko je Tose Proeski.

Ista stvar ih je zadesila, a o jednom smo toliko slusali i gledali, nekoliko dana i nedelja, dok za drugog nismo imali gde ni da proverimo da li je to istina, a istim se poslom bavise.

"Usne vrele kao zar" (Nino) nisu bile ispracene kao "Pratim te" od Toseta. Definicija se odnosi na dupli maler estradne, ili generalno, medijske licnosti- umreti u isto vreme kada to ucini neko iz iste branse, samo veoma poznatiji.

Jedna od najčešćih laži kojoj pribegavaju majke prerano raspuštene dece kako bi ih podstakle da više vremena provedu uz knjigu i učenje, a manje uz kompjuter i ostale stvari koje zaglupljuju. Očevi to retko govore, jer se obično hvale kako su bili frajeri u srednjoj i kako su zbog prevelike pažnje i naklonosti prema devojkama jedva krpili dvojke iz fizike, matematike, dok su trojku imali iz likovnog i vladanja. Čast petica branilo je fizičko gde su bili i više nego uspešni.

Pomalo zaboravljeni izraz, koji još uvek koliko-toliko živi, pre svega zahvaljujući malom broju preostalih sportskih komentatora i novinara stare garde. Odnosi se na situaciju kada sebe, iz pozicije u kojoj ste praktično imali završen posao, dovedete u situaciju da strepite za konačan ishod. Da napomenem, to ne znači nužno da nećete posao ipak realizovati do kraja, ali znači da ćete sasvim sigurno morati debelo da se pomučite i istrenirate živce da bi ste na kraju uspeli.

ili čankolizac je izraz koji se nekada koristio za Ulizicu.
U današnjem žargonu to bi bio Uvlakač,Dupeuvlakač,Štekara,Dupelizac...
Izraz je nastao tako što su nekada,bogati ljudi davali svojim "ljudima od poverenja",
kao nagradu za razne sitne usluge,ostatke sa svojih gozbi.
Oni bi jeli iz njihovih posuda,odnosno olizali bi im čanke,
i tako bi postali Čankolizi ili Čankolisci.
Čankolizci su imali običaj da zauzmu mesto svoga gospodara,
po gospodarevoj iznenadnoj smrti.

Lagana muzička pauza između dve emisije na televiziji. Nekada davno, kad još računari nisu bili popularni i jeftini i kad smo imali svega dva televizijska kanala (sarajevski treći kanal se tek pomaljao kao moguć), a više nam nije ni trebalo, postojala je takva pauzica dok se premotaju trake ili namesti sledeća rolna. Neka sličica ili snimak prirodnih lepota, obično Plitvička jezera, uz muzičku pozadinu klasičnih kompozitora i komentar iz naslova definicije.
Zlatna vremena, u današnje vreme muzički intermeco je zamenjen protresanjem pulpe ili ja-krava-mleko reklamama.

Šolja za mleko koju smo svi imali kao mali i koja je, s obzirom da je kada je odigneš od stola počinjala da svira neku dopadljivu melodiju, imala tu svrhu da nas navede da zavolimo njeno korišćenje i pijenje mleka.

Nažalost, deci je bio zabavan princip: Sad se čuje-sad se ne čuje i umesto da piju, malo malo pa podignu šolju da čuju muziku, pa je onda naglo spuste...

To je rezultovalo samo prosipanjem mleka.

Nacesce se dogadja kada neki profesor treba da pita a vecina djaka nije ucila. Tada se obicno izabere miljenik profesora koji ce profesora sacekati ispred vrata i zamoliti ga da pita sledeci cas.

U davna vremena ste imali cela dva državna kanala na raspolaganju, a pojam dobrog TV aparata je podrazumevao onaj mase od 30kg pa naviše uz bar desetak dugmića koje ste morali da pritiskate i okrećete. Prvi priručni daljinski su bili jako kratkog dometa i vrlo neprecizni, a plazma je bio pojam koji se još uvek nije vezivao ni za keks, jer još uvek nije bio izmišljen. Tada su smetnje u emitovanju bile česta pojava i delile su se na dve vrste: kod nas i kod njih. Kako god, niste baš imali nekog izbora da promenite kanal, pa je bilo dodatno frustrirajuće.
Prva vrsta smetnji je podrazumevala ispadanje dugmića za izbor kanala, prolazak kamiona pored kuće, postavljanje nekog od ukućana između vas i ekrana ili pomeranje spoljne antene zbog vetra. Svejedno, lako rešivo.
Kod njih je već bilo mistično. Jer, nije se znalo ni ko su ONI, ni kako nam prikazuju te male ljude u četvrtastom ekranu ni kada će se smilovati da naprave da to radi i pruži nam još malo zabave. Sediš, gledaš u "sneg", slušaš šuštanje statike, ne trepćeš dok odjednom ne sevne slika i nadaš se da nisi puno propustio. Zvučaće blesavo, ali tada je to imalo neke draži u sebi.
U međuvremenu, tehnički smo napredovali.

vi kao saljete ''nalog'' ili ''molbu'' da neko postane vas prijatelj.pa vam on kao malo kasnije ili za milion godina odgovori.obicno birate samo one koji su lepi,a za sirotane koji nisu imali te srece napisete da ste prepuni prijatelja.
i ne treba vam prijatelj, vec da svojim prijateljima pokazete da mozete imati 4675297365398... prijatelja.to je takmicenje i foliranje,kompletan nastup za one kojima trebate da se ucepite. da ljudi vide da ste ''FENSI'',jer da nije tako koristili bi msn,..i tamo mogu biti svi oni koji vas vole, i tamo moze stajati slika, sta slusate,mozete se gledati i cuti,i i i i ....ali to ''nazalost ne moze videti svet.

Krajem `90- tih kada se još nisu pojavili ovi moderni zamrzivači za sladoled, bilo je prosto ko pasulj prebranac otvoriti zamrzivač sa sladoledom u sitne noćne sate ispred neke odavno zatvorene radnje. Tada bi smo drugari i ja nakupili sve i svašta, birajući uvek one finije sladolede, za koje nikada nismo imali love. Dok su klinci po Beogradu potezali utoke jedni na druge, naš kriminal se ogledao u tome da pomažnjavamo sav mogući sladoled i žderemo do iznemoglosti. Montipajtonovski tragikomično, na svu sreću, prestali smo na vreme, dok nas nisu provalili.

Svojevremeno, prava opasnost na putevima Srbije. Ljudi koji su za volan sedali direktno iz kafane, i vozili su toliko pijani, da su i putnici ateisti molili Boga da se ne slupaju u nekoj krivini. Ovo je bila opšte poznata stvar, ali retko se dešavalo da nekoga otpuste, jer su zaista retko imali udese. Piju i danas, ali to je u drugi plan gurnula tehnička ispravnost autobusa, tako da danas putnici mole Boga da se autobus ne zapali, ili da mu ne otpadne točak.

Bog da mu Dušu prosti, nije čovek kriv što ga B92 tera da se prevrće u grobu jer mu stotine ljudi svakodnevno psuje sve po spisku, kad god vide reklamu za njegovu knjigu na toj televiziji ili u njenom trabantu Bljicu. Oni se ljudi trude da nas dovedu do pomirenja, da nam objasne kako su šiptari divni ljudi, eto imali su i glumca i nije tačno da su samo kopali kanale, strugali drva, pravili bozu i rušili spomenike. Za one koji se pitaju dokle će više da je reklamiraju, vest je sledeća, DOK GOD NE PRIZNAMO KOSOVO, a snimljena je i emisija koja će se reprizirati tri puta nedeljno. U Ringieru kažu da je to politika "puzajućeg priznanja" koja daje sjajne rezultate kako na terenu, tako i u glavama naših ljudi.

Nakon što su naši pradedovi, prešli Albansku golgotu, ovo su govorili našim dedovima kada bi oni zakukali na težak život i kako ih nešto muči, oni su imali pravo da im kažu, ja sam u tvojim godima, preš'o Albaniju, a šta si ti uradio.

Danas se ovaj izraz retko može čuti, skoro nikad, može vam ga reći deda, koji ga je čuo od svog oca ili dede.
Ali kada ovo kaže neko vašeg godišta, dobija se instant transfer blama, i želja da se istom opali šamarčina, otkud bre on zna kako je bilo prelaziti Albaniju 1915.

Zombi je u holivudskim filmovima prikazan kao NESTo...nije zivo...vec je mrtvo...ali se krece itd. Jedina zelja tih zombija je da se hrane zivim bicima, ali...posto oni mogu samo da se hrane, i hrane..... de im stane tolko? a posto ih nikad ne vidimo kako pisaju il kenjaju... jedino realno je da bi im zeludac pukao od pretrpanosti...i ne bi imali vise ni tu jednu zivotnu funkciju... umrli bi...po drugi put!

Rečenica koju čujemo u vestima svaki put kad neko "ozbiljno ošteti državni budžet".